Najnovije

Srbija

Budžetski deficit Srbije najveći u poslednjih 20 godina

Kriza izazvana pandemijom COVID-19 pogurala je budžetski deficit Srbije na najveći nivo u poslednjih 20 godina.  Uredbom vlade Srbije o rebalansu budžeta planira se da razlika između budžetskih prihoda i rashoda bude 380 milijardi dinara, tj. 3,24 milijarde evra ili 6,9  procenata BDP-a, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali. Ovo je računica pod pretpostavkom da se za pad BDP-a za ovu godinu uzme projekcija Vlade Srbije po kojoj će se BDP smanjiti za 1,8 procenata. Ako se, međutim, ostvari procena MMF-a po kojoj će pad iznositi 3 procenta, onda će deficit biti još veći. Inicijalni budžetski deficit planiran za 2020. godinu iznosio je tek 20 milijardi dinara (171 milion €), što je, uzimajuću u obzira tada planirani rast od 4,2 procenta, iznosilo oko 0,3 procenta BDP-a opšte države.Poslednji put tako visok budžetski deficit, veći od šest odsto, Srbija je imala 2012. i 2014. godine. FOTO: Budžetski deficit Srbije 2005-2018Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane antikrizne mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov", ocenio je početkom aprila  Fiskalni savet. Ekonomisti ove institucije su naveli da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. za finansiranje svih svojih obaveza.Fisklani savet je naveo da će država morati da se zaduži da bi finansirala antikrizni paket mera za pomoć privredi i građanima od 3,1 mlrd evra. Uz sve to, država mora tokom 2020. da obezbedi i dodatnih tri milijarde evra za otplatu ranije uzetih kredita, tj. dela javnog duga koji tokom 2020. dospeva na naplatu. Svetska banka: Doznake iz inostranstva ove godine manje za petinu

Svet

Italija dezinfikuje gradove “topovima za sneg”

U Italiji se dezinfekcija gradova vrši i mašinama za sneg, javlja Euronews.Italijanske vlasti pokrenue su dezinfekciju čitavih gradova u alpskom delu Italije, poput Val Gardene, takozvanim “snežnim topovima”, uoči ublažavanja mera restrikcije i izolacije.Mašine za pravljenje snega se inače koriste za pokrivanje ski staza, a sada su u Italiji postavljene na kamione i napunjene rastvorom vodonik peroksida, koji se koristi kao dezinfekciono sredstvo. Kamioni prolaze gradom i raspršuju rastvor po ulicama, zidovima i zgradama.Ovakav postupak dezinfekcija javnih površina deo je priprema u Italiji za drugu fazu vanrednih mera, tokom koje će ljudima postpepeno biti dopušteno da se, koliko je moguće, vrate normalnom životu.Italija trenutna ima najviše zabeleženih slučajeva smrti od bolesti koju izaziva koronavirus, i na globalnom planu zaostaje samo za SAD.Od početka epidemije, u Italiji je potvrđeno oko 190 000 slučajeva zaraze i više od 25 500 smrtnih slučajeva.Abehajci Srbije u senci ruske dezinfekcije

Svet

Kina i Mađarska potpisale sporazum o kreditu za izgradnju železnice Beograd-Budimpešta

Mađarska i Kina potpisale su sporazum o kreditu za finansiranje izgradnje železnice između Budimpešte i Beograda, javlja Euractiv.Projekat izgradnje železnice, koji je deo kineske inicijative Pojas i put, nakon više godina odlaganja biće prvi veliki infrastrukturni projekat Kine u Evropskoj uniji.Mađarski ministar finansija Mihalj Varga izjavio je da kineski kredit za železnicu ima fiksnu kamatnu stopu i da sadrži opciju rane otplate, ali o drugim uslovima kredita nije pružio više detalja."Imamo sporazum o kreditu koji je povoljan i bezbedan za Mađarsku“, rekao je Varga i dodao da su uslovi "povoljni u odnosu na trenutno dostupne uslove finansiranja duga“.On kaže da će oko 85 odsto sredstava za finansiranje doći od Kine u vidu kredita, a da će Mađarska obezbediti preostalih 15 odsto, i da će nova železnica biti dovršena do 2025. godine, što će Mađarsku učiniti centrom evropske logističke mreže za transport kineskih dobara iz Grčke ka zapadnoj Evropi.Projekat izgradnje železnice, najskuplji u Mađarskoj posle nuklearne elektrane Paks, koju će graditi ruski Rosatom, dobio je zeleno svetlo u trenutku kada se mađarska ekonomija bliži recesiji zbog pandemija koronavirusa.Ranije u aprilu, u Mađarskoj je u proceduru ušao zakon kojim bi svi ugovori za izgradnju železnice, koja će koštati nešto manje od dve milijarde evra, bili označeni kao poverljivi na period od 10 godina kako bi se obezbedio kredit od kineske banke Eksport-Import.Izgradnja železnice značajno kasni. Kina, Srbija i Mađarska potpisale su memorandum o ruti 2014, a izgradnja u Srbiji počela je 2018. godine. Srbija je za izgradnju od Kine dobila kredit od 297,6 miliona dolara (275,8 miliona evra). Istinomer je podsetio da je krajem 2015. godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao da će pruga biti gotova za dve i po godine.Kako je preneo N1, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je sredinom oktobra prošle godine rekla da će do jeseni 2021. godine biti završene dve deonice brze pruge Beograda - Novi Sad.  "Trebalo bi da pogledamo kako napreduje izgradnja dalje na jugu, jer ovaj projekat nema svrhe dok cela železnica ne bude izgrađena sve do luke Pirej“, rekao je za Euractiv mađarski stručnjak za odnose sa Kinom, koji je želeo da ostane anoniman. On kaže da Kina za izvođenje projekta „ima političku motivaciju“, čak i ako to za nju nije veliki finansijski projekat. Prema njemu, to je i prvi veliki kineski infrastrukturni projekat u EU, nakon više od 10 godina inicijative za saradnju Kine i istočnoevropskih zemalja, poznate kao 17+1

Svet

Veliki porast ponude stanova za izdavanje u Grčkoj

Ponuda stanova za izdavanje u Grčkoj tokom poslednjih nekoliko nedelja drastično je porasla, piše list Ekatimerini.Ponuda je porasla zbog pada potražnje, restrikcija zbog koronavirusa i povlačenja nekretnina sa platformi za kratkoročno izdavanje.Prema podacima mreže za onlajn oglašavanje Spitogatos, u poslednjih 30 dana broj nekretnina za dugoročno izdavanje porastao je za 44,4 odsto u Petraloni, južno od centra Atine.Ako se u obzir uzmu samo renovirani stanovi, koji se obično izdaju na kraći rok, ponuda je porasla za 61,5 odsto.Porast ponude nameštenih stanova za dugoročno izdavanje u Kukakiju, centralnoj tački Atine za kratkoročno izdavanje, porastao je za 11,9 odsto, dok je ukupan porast oglašavanja na istom mestu porastao za samo 4,9 odsto.U centru Atine je ponuda nameštenih stanova porasla za 73 odsto, a ukupan broj oglasa porastao je za 30,8 odsto, dok je u kvartu Neos Kosmos ponuda nameštenih stanova porasla za 29,2 odsto, a ukupan broj oglasa porastao je za 43,6 odsto.U ostatku Grčke najveći porast ponude stanova za izdavanje zabeležen je u Larisi (26,6 odsto) i Volosu (23,53), koje slede Iraklio (20,3) i Solunu(16,1).Uzevši u obzir veliki pad prihoda od izdavanja na kratki rok, barem tokom većeg dela ove godine, izgleda da investitori koji su uložili u takve nekretnine verovatno neće moći da servisiraju dugove, ukoliko ne nadoknade izgubljene prihode, a prelazak na dugoročno izdavanje deluje kao jedini izlaz za njih.Izvršni direktor Spitogatosa Dimitris Melahroinos rekao je za Katimerini da još uvek nije došlo do pada cena. „Kombinacija starijih stanova za iznajmljivanje, čija je cena blago pala, i priliv novih, ’skupljih’ stanova na tržište, koji su podigli cene, za sada je održala prosek cena izdavanja i nema značajnijih promena“, rekao je Melahroinos.

Svet

Bugarska produžila obavezno nošenje maski do 13. maja

Rok za obavezno nošene zaštitnih maski u Bugarskoj produžen je do 13. maja, javlja agencija Novinite. Podsećamo, obavezne maske su uvedene 13. aprila.Sve osobe moraju nositi zaštitnu masku za lice ili druga sredstva koja pokrivaju nos i usta kada su na zatvorenim ili otvorenim javnim mestima.Dozvoljeno je i bilo šta drugo što pokriva nos i usta - peškir, šal, itd..Kako se navodi, stavljanje zaštitne maske prilikom posete javnim mestima smanjuje rizik od kontaminacije COVID-19, kako za osobu koja masku nosi, tako i za ostale. Dodaje se da treba imati na umu da je bolest u mnogim slučajevima asimptomatska, što znači da osoba može biti zarazna a da toga nije ni svesna. Istovremeno, raspoloživi naučni dokazi ukazuju na to da virus dugo ostaje na metalnim, plastičnim i staklenim površinama.

Srbija

Od ponedeljka rade frizeri i teretane

Vlada Srbije je na današnjoj sednici od ponedeljka, 27. aprila, dozvolila rad pijacama na zatvorenom, frizerskim i kozmetičkim salonima, kao i teretanama i fitnes centrima, a od sledeće nedelje biće obnovljen i međugradski saobraćaj, saopštio je danas epidemiolog Predrag Kon.On je na redovnoj konferenciji za novinare posvećenoj koronavirusa kazao da će prostori u kojima se obavljaju navedene delatnosti morati da se pridržavaju postojećih mera zaštite, koje podrazumevaju upotrebu maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava, ali da će se na njih primenjivati rigoroznije mere."Pojedini objekti, poput teretana i fitnes centara, moraju dodatno pojačati dezinfekciju prostora i posebnim protokolima urediti (poslovanje) kako bi se poštovale mere socijalnog distanciranja",  citirao je Kon saopštenje Vlade Srbije.On je naveo da će biti preporučeno da frizeri, kozmetičari i teretane rade samo po principu zakazivanje termina, kako bi se izbeglo okupljanje većeg broja ljudi.Kon je podsetio da mere zabrane kretanja traju od 18 časova do ponedeljka u 5 ujutro, da će penzioneri u danas i u nedelju moći da iskoriste svojih pola sata za šetnju, a da će od sledeće nedelje moći da u krugu od 600 metara od svog stana šetaju po sat vremena u periodu od 18 do 1 čas.

Srbija

Turističke agencije traže dodatnu pomoć od države

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) zahteva dodatne ekonomske mere od države kako bi se izbegao bankrot agencija, objavila je Ekapija. Turističkim agencijama je, kako navode, prioritet da država podrži izdavanje vrednosnih vaučera za uplaćene aranžmane koji bi se iskoristili za neko drugo putovanje nakon završetka krize, jer bi putnici tako dobili uslugu koju su platili.- U obraćanju prema nadležnim institucijama, tražimo i da takozvani "korona vaučeri" imaju dodatne garantne mehanizme kako ih ne bi ugrozio eventualni bankrot neke od turističkih agencija. Ističemo da ne izbegavamo nijedan vid odgovornosti, te će biti moguć i povraćaj novca onim putnicima koji se odluče za tu opciju, kada se za to steknu finansijski uslovi - stoji u njihovom zahtevu.Sličan model, kako se ističe, već su usvojile mnoge zemlje EU.Predlog dopunskih mera poslat je na adrese Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva finansija i Vlade Srbije. Predlažu i da Vlada i Narodna banka Srbije izdaju direktivu osiguravajućim društvima da aktiviraju polise ukoliko dođe do bankrota agencije zbog vanrednog stanja, iako to nije predviđeno sklopljenim ugovorima i opštim uslovima osiguranja, koji su njihov neodvojivi deo.- Smatramo da je potpuno neosnovano da u ovom slučaju osiguravajuće kuće nemaju obavezu da nadoknade štetu putnicima, a imaju je, na primer, u slučaju bankrota usled sumnje da je on izazvan krivičnim delom. Ova mera bi naročito imala za cilj dodatnu zaštitu prava putnika, a to je prioritet i turističkim radnicima i resornom ministarstvu - navode.Ističu i da je u turizmu "stanje zaista alarmantno", kao i da će oporavak trajati više godina, te je zahtevi i da se razmotri mogućnost za kratkoročne beskamatne kredite, do pet godina, uz grejs period od godinu dana, a kako bi se obezbedila osnovna likvidnost i nastavak poslovanja.- U skladu sa poteškoćama sa likvidnošću, tražimo i privremenu suspenziju obaveze da na kraju svakog meseca imamo određeni depozit na bankovnom računu. Ova mera je potrebna tokom narednih šest meseci, dok se ne obezbedi likvidnost iz tekućih sredstava ili kredita, a trajala bi najkasnije do donošenja nove regulative o garancijama putovanja. U cilju očuvanja likvidnosti, predložili smo i da banke otpišu kamate za odlaganje rata kredita tokom proglašenog moratorijuma na kredite od tri meseca - piše u dopisu.Ključni meseci za uplatu prolećnih putovanja i rezervaciju letovanja su mart, april i maj, a turističke agencije nisu bile u mogućnosti da obavljaju svoju delatnost baš u tim najbitnijim danima.- Iako nemaju nikakav priliv novca od februara, agencije ipak nastavljaju da izmiruju tekuće troškove i vraćaju putnicima novac za otkazane aranžmane gde god je to moguće. Iz tog razloga predlažemo da se otpišu porezi i doprinosi na primanja u okviru postojećeg plana pomoći privredi, a ne da se odlože do januara 2021. godine, jer će mnoge agencije biti dugo u finansijskim poteškoćama i potencijalno bez priliva i početkom sledeće godine kada će ove obaveze doći na naplatu.Ovo udruženje je predložilo dodatnu meru pomoći koja se tiče posebnih subvencija turističkim agencijama i preduzetnicima u turizmu.- Naš predlog je da to bude subvencija koja bi nadoknadila razliku između ostvarenih mesečnih prihoda u 2020. i 70% od onoga što je agencija prihodovala u istom periodu prošle godine. Procene pokazuju da je potrebno 70% očekivanih prihoda kako bi se pokrili osnovni troškovi poslovanja i sve ispod toga bi ugrozilo opstanak agencija. Naš predlog je da se ove mere primenjuju do kraja godine jer će, kako smo već naveli, putovanja biti otežana mesecima po završetku vanrednog stanja i biće potrebne godine da se turizam potpuno opravi.

Srbija

Još nema rešenja za plaćene đačke ekskurzije

Đački turizam je, takođe, izuzetno pogođen, te je njihov predlog da se školama da nekoliko smernica.- Predlažemo da se sva dogovorena putovanja realizuju kad se steknu uslovi, a najkasnije do kraja 2020. godine, da se ova putovanja ne otkazuju i da škole ne aktiviraju menice agencija jer bi to dovelo u pitanje njihov opstanak. Kako bi sve navedeno moglo pravno da se zaokruži, potrebno je da Ministarstvo prosvete odobri potpisivanje aneksa ugovora koji bi obezbedio nove termine i uslove putovanja, kao i da smanji ustanovljeni minimalan broj dece po odeljenju za realizaciju ekskurzija i nastave u prirodi - kažu u UTAS-u.

2020

Tehnomanija donirala uređaje u vrednosti od milion dinara

 Tehnomanija je donela odluku da pomogne medicinskom osoblju u Srbiji koje se nalazi na prvoj liniji odbrane za vreme pandemije korona virusa. Stoga, je donaciju uređaja u vrednosti od 1.000.000 dinara uputila upravo zdravstvenim ustanovama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Zemunu.,,U vremenima krize veoma je važno da se vratimo izvornim vrednostima i pomognemo jedni drugima. Tehnomanija se trudi da svojim delima pruži podršku i zahvalnost našim medicinarima koji čine sve za nas u teškim vremenima. Verujemo da ćemo ovakvom podrškom, dati svoj skromni doprinos u našoj zajedničkoj borbi“, rekao je direktor marketinga Tehnomanije, Lovro Vučković.U narednom periodu, kompanija Tehnomanija će nastaviti sa pružanjem podrške i pomoći onima kojima je to najviše potrebno.

2020

Građani i kompanije donirali skoro 9 miliona evra za borbu protiv korona virusa

Od početka COVID19 krize, građani i kompanije se zajedničkim snagama bore protiv posledica pandemije korona virusa, donirajući ukupno 8,9 miliona evra. Vrednost ovih donacija prikupljenih u periodu od šest nedelja jednaka je sumi koja je u 2019. godini bila donirana za tri meseca.Kompanije su doprinele borbi protiv pandemije sa čak 69 odsto ukupne donirane sume, što ih čini najvećim donatorima. Na drugom mestu nalaze se privatne fondacije sa 12,8 odsto, dok su građani u ukupnim donacijama učestvovali sa 4,6 odsto.   Polovina svih dobrotvornih akcija povodom COVID19 krize usmerena je ka nabavci medicinske opreme, a 29,7 odsto je usmereno na potrošnu robu. Humanitarna pomoć ugroženima čini 8,3 odsto akcija, dok je preostalih 12,1 odsto namenjeno podršci tokom izolacije.Istraživanje „Srbija daruje“ deo je Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac. Ostali članovi koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Istraživanje je sproveo Catalyst Balkans u partnerstvu sa Trag fondacijom, a uz dodatnu podršku Čarls Stjuart Mot fondacije, Fond braće Rokfeler i Balkanskog fonda za demokratiju.Srbija daruje 2019.Prema istraživanju fondacije Catalyst Balkans Srbija daruje 2019, građani i kompanije u Srbiji donirali su 34,5 miliona evra za opšte dobro u 2019. godini što pokazuje rast dobrotvornih davanja od 26,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je aktuelna borba protiv korona virusa ujedinila građane i kompanije koji su od početka krize do sredine aprila donirali skoro 9 miliona evra.Ovogodišnji izveštaj beleži najveći iznos donacija otkako se sprovode istraživanja o stanju filantropije u Srbiji, što pokazuje da dobročinstvo više ne podrazumeva samo urgentnu pomoć ugroženima, već i doprinos za prevazilaženje drugih kriznih situacija. Blagi porast donacija od građana i poslovnog sektora beleži se u 2019. godini. Građani su drugi put zaredom najveći darodavci sa učešćem od 43,3 odsto u ukupno darivanoj sumi, čime je potvrđen pozitivan trend uspostavljen prethodne godine.Troškovi lečenja su namena za koju se najviše donira. Oko jedne trećine svih dobrotvornih akcija posvećeno je tome. Na drugom mestu je podrška marginalizovanim grupama sa 22,9 odsto aktivnosti. Prvi put posle više godina, zabeležen je porast donacija namenjenih smanjenju siromaštva, koje su sa 10,8 odsto u 2018. skočile na 14,4 odsto u 2019. godini. Obrazovanje je na četvrtom mestu sa 12,9 odsto dobrotvornih akcija.