Najnovije

Srbija

Ministarstvo posao od 90 miliona dodelilo firmama Aseko i Infromatika a.d.

Ministarstvo finansija dodelilo je posao nadogradnje BUS servisa firmama Aseko (Asecco) i Informatika a.d.  U tenderskoj dokumentaciji piše da se o nadogradnji platforme za integraciju servisa između organizacija koji dostavljaju podatke Ministarstvu ili podatke zahtevaju od Ministarstva sa posebnim osvrtom na Informacione posrednike. Ukupna vrednost ugovora je 89,2 miliona dinara (107,09 miliona sa porezom).Service Bus čini osnovni deo platforme za integraciju i koristi se za dizajn i implementaciju sloja koji obezbeđuje komunikaciju u servisno orijentisanoj arhitekturi (SOA). Nadogradnja Service Bus treba da obezbedi integraciju svih aplikacija i izvora podataka tako što će na sebe preuzeti: integracionu logiku, rutiranje poruka, transformaciju protokola, transformaciju formata podataka, upravljanje greškama, praćenje rada i izveštavanje, navodi se u dokumentaciji.Pored ove na tender je stiigla još jedna ponuda od kompanije AIGO BS koja je cenu svojih usluga procenila na 89,6 miliona dinara, što je bilo za oko 400.000 dinara više od izabrane grupe ponuđača.Aseko posluje u Srbiji od 1990. godine. Delatnost kompanije je računarsko programiranje. Do kraja 2016. godine Aseko je imao relativno skroman učinak u poslovanju sa javnim sektorom, u proseku nešto iznad milion evra na godišnjem nivou. Od 2017. težina sklopljenih ugovora naglo se uvećava, pa je ukupno u poslovanju sa javnim sektorom Aseko uvećao svoje prihode za gotovo 40 miliona evra, pisao je Danas.  

Srbija

Polovina smrti u Srbiji nastupa zbog srčanih problema

Prema podacima Pоpulаciоnоg rеgistrа zа акutni коrоnаrni sindrоm, оd bоlеsti srcа i krvnih sudоvа (KVB) tокоm 2020. gоdinе u Srbiјi је umrlо 55.305 оsоbа (25.617 mušкаrаcа i 29.688 žеnа), objavljeno je na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" povodom Svetskog dana srca koji se obeležava danas, 29. septembra."Bоlеsti srcа i krvnih sudоvа sа učеšćеm оd 47,3% u svim uzrоcimа smrti, vоdеći su uzrоk umirаnjа u Srbiјi", piše.Svеtsкi dаn srcа је ustаnоvljеn 2000. gоdinе, sа ciljеm dа infоrmišе ljudе širоm svеtа, dа su bоlеsti srcа i krvnih sudоvа vоdеći uzrок smrti, navodi se na sajtu Batuta.Svаке gоdinе u svеtu 17,9 miliоnа ljudi umrе kао pоslеdicа bоlеsti srcа i krvnih sudоvа, а prоcеnjuје sе dа ćе dо 2030. gоdinе tај brој pоrаsti nа 23 miliоnа. Svеtskа fеdеrаciја zа srcе upоzоrаvа dа nајmаnjе 85% prеvrеmеnih smrtnih ishоdа mоžе dа sе sprеči kоntrоlоm glаvnih fаktоrа rizikа (pušеnjе, nеprаvilnа ishrаnа i fizičkа nеаktivnоst).Оvе gоdinе Svеtski dаn srcа, 29. sеptеmbаr 2021. gоdinе оbеlеžаvа sе pоd slоgаnоm: PОVЕŽI SЕ SRCEMU kаrdiоvаskulаrnе bоlеsti spаdајu: rеumаtskа bоlеst srcа kоја čini 0,9 odsto, hipеrtеnzivnа bоlеst srcа čini 16,8 odsto, ishеmiјsке bоlеsti srcа 15,9 odsto, cеrеbrоvаskulаrnе bоlеsti 17,8 odsto, а оstаlе bоlеsti srcа i sistеmа krvоtоkа činе 42,5 odsto svih smrtnih ishоdа оd kardiovaskularnih bolesti.Kao najteži oblik ishemijskih (koronarnih) bolesti srca, akutni kоrоnаrni sindrоm је vоdеći zdrаvstvеni prоblеm u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа, а pоslеdnjih nеkоliко decеniја i u zеmljаmа u rаzvојu.U ovaj sindrom spadaju akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenada srčana smrt.Većina kardiovaskularnih bolesti je uzrokovan faktorima rizika koji se mogu kontrolisati i lečiti kao što visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna težina, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Među najznačajnije faktore rizika koji su odgovorni za smrtnost od kardiovasularnih bolesti ubrajaju se povišeni krvni pritisak (13 odsto smrthih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9 odsto), povišen nivom šećera u krvi (6 odsto), fizička neaktivnosti (6 odsto), i prekomerna telesna masa i gojasnost (5 odsto).Pandemija korona virusa je izazvala višestruke posledice za 520 miliona ljudi koji žive sa kardiovaskulatnim bolestima.Srčani bolesnici imaju veći rizik od razvoja teških oblika ove zarazne bolesti, a zbog straha od kovid infecije, trpeo je i njihov poslovni i porodični život, navodi se na sajtu Batuta.

Srbija

Zatvara se Topčider, od sutra svi vozovi kreću iz Prokopa

Železnička stanica Topčider od 1. oktobra 2021. godine prestaje da radi. Polasci i dolasci vozova za prevoz putnika u međunarodnom i unutrašnjem saobraćaju iz stanice Topčider, izmeštaju se u stanicu Beograd Centar (Prokop), saopštilo je preduzeće “Srbija voz”, prenosi BIF.Međunarodni večernji voz koji saobraća na relaciji Topčider – Bar – Topčider, polaziće iz Beograd Centra u 21 i 10.Večernji voz koji iz Bara polazi u devetnaest časova dolaziće u Beograd Centar u 6 i 15. Od 30. septembra  više neće biti kola za prevoz praćenih automobila u okviru međunarodnog voza „Lovćen“.„Vozovi iz unutrašnjeg saobraćaja koji saobraćaju na relaciji Niš – Topčider – Niš, takođe će saobraćati do i od stanice Beograd Centar. Voz koji iz Niša polazi u 03 sata i 10 minuta, dolaziće u stanicu Beograd Centar u 8 i 22 časova, a voz iz Beograd Centra za Niš polaziće u 15časova i 12 minuta“, navodi „Srbija voz“.

2021

Na OMV pumpama 1. oktobra: svaka kafa je vaša karta za humanost!

OMV Srbija i ove godine 1. oktobra tradicionalno obeležava Međunarodni dan kafe i tradicionalno - zajedno sa svojim potrošačima deli solidarnost i brigu o zdravlju. Zato će celokupan prihod ostvaren od prodaje VIVA kafe na benzinskim stanicama OMV širom Srbije tokom ovogodišnjeg Dana kafe biti doniran NURDOR-u, Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka i Fondaciji NORBS plus, čiji je primarni cilj nabavka medicinsko-tehničkih pomagala i podizanje kvaliteta života osoba obolelih od retkih bolesti.„Naši potrošači nebrojeno puta su pokazali da im je, osim vrhunskog kvaliteta naših proizvoda i besprekorne usluge, važno i to što su poverenje dali OMV kompaniji koja zna da brine o drugima. Upravo oni nam i daju podstrek da nastavimo sa ovakvim akcijama, jer zajedno delimo misiju da pružimo pomoć i podršku dvema organizacijama koje brinu o onima kojima je pomoć najpotrebnija“ - rekao je direktor prodaje Nikola Bozalo i pozvao potrošače da 1. oktobra posete benzinske stanice i kupovinom VIVA kafe doprinesu uspehu akcije.Humanitarna akcija povodom Međunarodnog dana kafe održana je i prošle godine, a upravo su sjajan odziv potrošača i kontinuirano nastojanje kompanije da podrži važne društvene akcije doprineli da ovakvo humanitarno obeležavanje Dana kafe postane praksa i tokom narednih godina. OMV donirao tehničke uređaje deci iz SOS Dečijeg sela u KraljevuU bogatoj ponudi i vrhunskom ukusu italijanskih VIVA kafa potrošači mogu da uživaju u prijatnom ambijentu VIVA kafea ili da svoj omiljeni napitak ponesu sa sobom, prikladno spakovan za upotrebu u pokretu. VIVA kafa koja se prodaje na OMV stanicama nosi oznaku FAIRTRADE i simbolizuje pravičnu isplatu i podršku za uzgajivače kafe u zemljama u razvoju. Doprinos održivom razvoju društva i ekonomije uz poštovanje životne sredine sastavni su deo odgovornog poslovanja OMV-a u Srbiji i svetu.

Srbija

Uskoro putarine i na putevima nižeg reda

Javno preduzeće Putevi Srbije raspisalo je tender za izradu dokumenta koji treba da analizira potrebu za uvođenjem sistema naplate putarine na novim - budućim deonicama autoputa i na putevima nižeg reda.U tenderskoj dokumentaciji se navodi da je cilj Studije da pokaže isplativost uvođenja naplate putarine na pomenutim kategorijama saobraćajnica, za komercijalna vozila težine preko 12t.Od uvođenja naplate putarine u Srbiji, uočeno je da veći broj teških teretnih vozila u cilju izbegavanja plaćanja putarine na autoputevima izbegava njihovo korišćenje i kao alternativne koristi puteve nižeg reda, naročitio magistralne puteve I i II reda. Ovo dovodi do pojačanog habanja tih puteva i iziskuje dodatne troškove u njihovom održavanju, a pritom i usporava saobraćaj na ovim putevima, dovodi do povećanja saobraćajnih udesa i direktno umanjuje prihod od naplate putarine na autoputevima – kaže se u objašnjenju razloga za izradu studije, a prenosi Ekapija. Prema ranijim spekulacijama, naplata bi mogla najpre da počne na Ibarskoj magistrali i na putu između Beograda i Niša.Studija će uključiti slična rešenja u Evropi, izbor adekvatnog rešenja za Srbiju, tehničko rešenje sistema, procenu troškova, pregled deonica na kojima ima smisla uvođenje naplate putarine na magistralnim putevima, kao i isplativost tog sistema.Tender za izradu studije otvoren je do 8. oktobra.

Srbija

Raspisan konkurs za dizajn 16 stanica beogradskog metroa

JKP "Beogradski metro i voz" raspisao je konkurs za dizajn 16 stanica beogradskog metroa. Javna nabavka procenjena je na 12,9 miliona dinara. Predmet konkursa je idejno arhitektonsko rešenje i dizajn enterijera za šesnaest metro stanica Linije 1 faze 1 beogradskog metroa, a rok za podnošenje radova 14. decembar.  U konkursu se navodi da idejno arhitektonsko rešenje i dizajn enterijera metro stanica podrazumeva:- idejno arhitektonsko rešenje nadzemnih delova stanica (ulaza ili nadzemnih stanica) i parternog uređenja neposredne okoline stanica, kao i dizajn enterijera javnog (putničkog) prostora metro stanica. Učesnicima konkursa će se dodeliti nagrade, za prvo mesto tri miliona dinara, za drugo mesto dva miliona, za treće milion dinara. Naručilac je predvideo i tri otkupa od po 650.000 dinara. U putanju je javni, otvoreni, anonimni, jednostepeni i anketni konkurs. Ko sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centarPlan za metro „jedan od najkontroverznijih“ u decenijskom planiranju Beograda"Prepoznatljivost, autentičnost i prilagođenost morfologiji i vizuelnom identitetu, i kreativnoj viziji razvoja Beograda biće posebno vrednovani. Orignalan dijalog između istorijskog kontinuiteta Beograda i savremene tehnologije mogu biti jedna od značajnih tematizacija kroz konkursna rešenja", piše u dokumentaciji. Radovi treba da obuhvate arhitektonsko rešenje fasade, krova staničnih zgrada, ulaze, izlaze, dizajn nadzemnih ventilacinoh šahtova, podzemnih prolaza. Tu je i dizajn klupa ili elemenata za sedenje, ograde sa stepeništima, eventualne galerije,  dizajn enterijera komercijalnih prostora, dizajn unutrašnjih ambijenata (perona, stubova, javnih zona, plafona, rasvete). Kao kritetijumi za ocenu radova propsiani su, između ostalog: postignut estetski nivo u svim elementima konkursnog rešenja,  rešenje i dizajn na kome se može igraditi bredniranje Beogradskog metroa, urbani kvaliteti prsitupa, relevantnost izbora završnih materijača staničnih prostora, predloženi esetetski kvalitet unutrašnje atmosfere, ambijentalne karakteristike i ekonomska izvodljivost rešenja. Predsednik žirija biće glavni gradski urbanista Marko Stojčić, a zamenik predsednika direktor JKP "Beogradski metro i voz" Stanko Kantar. Početak izgradnje prve linije beogradskog metroa najavljen je za novembar ove godine, a završetak 2028. godine. Najviše kritika stručne javnosti usmereno je na to što planirane linije metroa idu kroz nenaseljene delove grada.Prva linija koja bi se gradila od Makiša do Ade Huje i kasnije Mirjeva na gotovo 50 odsto trase prolazi kroz neurbanizovana područja ili samo po obodima naselja male gustine, pisao je ranije stručni portal Beobuild.Trasa prve linije zaobićiće i Prokop i Klinički centar Srbije. 

Srbija

Unapređenje Zakona o pristupu informacijama leži na medijima i civilnom sektoru

Uoči 16. Međunarodnog dana prava javnosti da zna održana je konferencija o dostupnosti informacija od javnog značaj u organiazciji Partnera Srbije. Na jednom od panela govorilo se na temu "Odbrana prava na pristup informacijama od javnog značaja". Ove jeseni očekuje usvajanje Nacrta izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama, čiji je nacrt je objavljen 26. jula.Kristina Kalajdžić iz Partnera Srbija, koja je učestvovala kao posmatrač u izradi ovog Nacrta zakona, navela je da ni postojeći Zakon, ali ni poslednji nacrt zakona ne obezbeđuju mehanizme koji će da prinude instituciju da postupi po Zakonu onda kada to ne želi. Kada postoji mogućnost da bi te informacije bile štetne po vlast ili instituciju, Zakon nam ne obezbeđuje mehanizme da do informacija dođemo. Rečeno je da tokom 5 godina koliko traje proces izmena Zakona nisu uspeli da reše neki od ključnih problema prepoznatih u primeni, poput pitanja nadzora nad primenom Zakonom i ovlašćenja Vlade da obezbedi izvršenje Poverenikovih rešenja. Istaknuto je da je da je najveća zasluga za unapređenje Nacrta zakona aktivna uloga civilnog sektora, medija, medijskih udruženja, predstavnika akademske zajednice i drugih i održavali ovu temu prisutnom u javnosti.Jedan od problema sa kojima se susreću novinari je nedostatak informacija i podataka na sajtovima organa javne vlasti, moraju da razvijaju sopstvene baze podataka rekla je Nikolija Čodanović, novinarka Istinomera. Kao primere navela je KRIK-ovu bazu političara, bazu prekršaja funkcionera koju je izradio CINS, bazu notara koju je izradio BIRN i dr.Dragan Koprivica izvršni direktor Centra za demokratksu tranziciju Crne Gore, istakao je da je situacija u oblasti pristupa informacijama u Crnoj Gori slična onoj u Srbijii i da su oni takođe u fazi usvajanja novog Zakona o pristupu informacijama. 

Srbija

„Budućnost arhitekture je energetska efikasnost“

Jugoslovenska kinoteka će od 8. do 10. oktobra biti domačin Četvrtog međunarodnog kongresa "Održiva arhitektura - energetska efikasnost", saopštili su organizatori na konferenciji za medije u Privrednoj komori Srbije (PKS).arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresatrenutask da se filozof korenito menja, ponovo upotrebljavanje, cirkularnost materijala, održ arh i energ efikas, zašto je održivost postala veoma značajna.Poražena dostignuća iz 20. Veka. Sva nauč saznanja neće biti dovoljna da se isprave greške ljudske civilizacije, nalazimo se pred primetnim klimatskim promenama.Arhitektura je postala veliki zagađivač, upotreba prirodniuh materijala, klasič sistemima gradnje, upotreba obnovljivih izvora energije. Održivost da bude osnova, da buduće generacije koriste iste izvore, kongres ove godine okuplja izuzetnu ekipu, 10 predavača iz ekološkog, održivog pristupa, povratka prirodi, sa pandemijom suočili smos e sa pitanjem da li da se vratimo prirodi.Ceo svet postaje jedan grad spajajući gradove u jednu džinovsku košnicu. Na koji način mali čovek može da istupi iz tog sistema.Promeri kroz pejzažnu arhitekturu, kuće bez sistema za grejanje gde je kuća prijemnik sunčeve energije, niz inovacija i trendova.Časopis Eko-kuća. Potrebno primeniti ekološke principe u životu. Do šire publike doneti neke nove momente.Kongres se održava u Kinoteci, četvrti put za redom, niz segmenataa se odvija unutar događaja.Biće izložba poznatih brenodva koji doprinosi tome da ih arhitekte i građevinci primene.Cilj da se ostvari karbonski neutralana privreda Evrope do 2050. Godine. Da se za 20% povećavaju obnovljivi izvori energije.Konkurs za mlade arhitekte i studente, rezultati će biti objavljeni na samom svečanom otvaranju u petak 8. oktobra.Arhitektura se ukopala u postojeći diskurs koji se ne menja.10 cm izolacijwe bio standard od pre 30-40 godina, sada je to nedopustivo, danas mora da bude30 cm. cilj da nema grejanja, već da se topli ili hladni vazduh preusmerava, prema potrebi.Tema konkursa radova, manji objekti za multifunkc stanovanje, skupljanje kišpnice, kompostiranje otpada, da se ne zagađuje okolina i da se izvori iz prirode koriste.arhitekta Zoran Abadić, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beograduen efikasnos da s ene svede samo na tehnič svojstva važno shvatiti kolika se energ koristi za neke neefikasne i glomazne građevine.Treba li nam stotine kvadrata za život ili to treba svesti.Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore SrbijeKoncepr ugljeni; neutralnosti postao globalno obavezujući, samo ove god u srb paket yakona o energ efikasnosti30% stanovanje i graditeljstvo otpada stvaraju, sektor dosta važan za održivu budućnost. Kongres je veoma važan, koncept upotrebiti u kreiranju održive gradnje u srbiji.Srbija 49% energije izgubi tokom zime zbog loše izolacije.Jugoslav Vlahović, profesor ilustrator i u Eko magazinuIlustratori i dizajneri u drug planu ali dosta doprinose u slanju popruka i u njih razumevanju, simbol časopisa crtež čovek farba u crveno šibicu koja je izgorela.Brojni konkursi karikatura dizajna, štampa prirodan saveznik arhitekata.Karikaturisti če rešiti i ovo pitanje sa Diogenom, gde da se smestimo.Sama tema kongresa je izvanredna i trebalo bi je više promovisati, čak je i vreme za ozbiljnije delovanje zelenih pokreta, stranaka.Devedesetih je Zelena stranka otišla u neki drugi plan. 

2021

Mozzart donirao više od 20 miliona dinara kroz akciju Humanitarni tiket

Pomoć od dobitnog tiketa glumca Borisa Pingovića otišla na adresu Udruženja pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“Dobitni plemeniti listići nizali su se ovog leta, pa je ukupan iznos koji je kompanija Mozzart donirala kroz akciju Humanitarni tiket u podne prešao 20 miliona dinara! U dobrotvornom tipovanju sjajno se snašao i glumac Boris Pingović, koji je nastavio seriju dobitaka umetnika u ovoj tradicionalnoj akciji. Ovoga puta, novčana pomoć od 132.000 dinara usmerena je Udruženju pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“.Evropa i svet su mahom zaboravili na hepatitise, jer se ove bolesti uspešno leče novim savremenim lekovima, koji su dostupni svuda.„Kod nas je situacija drugačija, jer i dalje veoma mali broj pacijenata dobija te lekove, ali imamo obećanje od Fonda i Ministarstva da će se situacija drastično promeniti i da će mnogo više obolelih moći lakše da se leči. To je jedini razlog zašto smo fokusirani na hepatitis, iako ima i drugih ozbiljnih bolesti“, objasnila je Ivana Dragojević, predsednik Udruženja Hronos, prilikom posete kompaniji Mozzart.Od 2008. godine ovo Udruženje pomaže pacijentima da dođu do svih informacija o bolestima.“Veoma smo vredni i aktivni, a cilj nam je da kroz razne projekte budemo stalno prisutni u medijima, jer je to jedini način da se dopre do građana. Iz tog razloga smo veoma zahvalni kompaniji Mozzart i glumcu Borisu Pingoviću, koji su nam kroz akciju Humanitarni tiket u podne pomogli ne samo finansijski, već i u podizanju svesti o ovim problemima”, zaključila je Ivana Dragojević.Mozzartu specijalna nagrada Privredne komore Srbije za društvenu odgovornost Kroz ovu akciju, poznate ličnosti svaki dan tipuju, a Mozzart usmerava dobitke na adrese mnogih humanitarnih organizacija, udruženja, fondacija ili pojedinaca. Glumac Boris Pingović je bio čak 277. dobitnik.

Svet

Kompanija za rudarenje bitkoina kupila elektranu u Pensilvaniji

Kompanija koja se bavi rudarenjem bitkoina kupila je nedavno elektranu u Pensilvaniji kako bi se snabdevala dovoljnom količinom električne energije, piše TechSpot. Holding kompanija iz Pensilvanije nedavno je je kupula finansijski ugroženu solarnu elektranu "Scrubgrass". Elektrana trenutno proizvodi dovoljno energije za 1800 rudara bitkoina, a planira povećanje proizvodnje koja bi podržala rad više od 20.000 rudara do 2022. godine. Kompanija Stronghold Digital Mining iz Kenerdela u Pensilvaniji pridružila se onima koji rešenje problema sa snabdevanjem električnom energijom pokušavaju da reše sami.Strnoghold sebe predsatvlja kao vertikalno integrisanog i ekolološki osvešćenog "rudara bitkoina". Budimpešta dobila spomenik posvećen tvorcu bitkoinaElektrana ima plan da u elektrani sagoreva jalovinu iz Pensilvanije i na licu mesta snabdeva hardver za rudarenje bitkoina koji će se nalaziti u transportnim kontejnerima pored elektrane.Jalovina je otpadna materija koja preostaje nakon eksploatacije uglja. Može biti naročito štetna za okolinu ako se iz nje u zemljište ili podzemne vode spiraju materijali kao aluminijum, gvožđe ili mangani.Stronghold ima u planu potraživanje i spaljivanje jalovine, a potom da obnovljeno zemljište koje je prethodno bilo zagađeno vrati državi putem Odseka za zaštitu životne sredine Pensilvanije.Kineska centralna banka: Sve aktivnosti vezane za kriptovalute su ilegalneRudarenje najpoznatijih kriptovaluta kao što su bitkoin i eterijum zahteva ogromne količine energije. Za jednu transakciju bitkoina, uključujući resurse koji su potrebni za rudarenje digitalnog novčiča i verifikaciju transakcije, može se ukupno potrošiti do 1.700 kilovat sati. Sve veća potreba za električnom energijom primorala je velike igrače u oblasti rudarenja kriptovaluta da iskoriste sva raspoloživa sredstva i sami proizvode svoju energiju po najmanjoj mogućoj ceni. U nekim slučajevima to dovodi da rudarskih operacija bukvalno preuzimaju proizvodnju energije na sebe.

Svet

TikTok prešao milijardu korisnika mesečno

Društvena mreža TikTok dostigla je milijardu aktivnih korisnika na mesečnom nivou. TikTok je do te brojke došao godinama pre nego što su to uspeli Instagram i Fejsbuk, što tu platofrmu za deljenje kratkih video sadržaja čini jednom od najbrže rastućih.Samo pre godinu dana budućnost TikToka bila je neizvesna zbog zabrane koju je uvela administarcija bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.TikToku je trebalo samo pet godina da dostigne milijardu korisnika na mesečnom nivou, što je brže od mnogih konkurentskih društvenih mreža.Fejsbuk, koji je ove godine saopštio da ima 2,8 milijardi aktivnih mesečnih korisnika, do jedne milijarde korisnika je došao 2012. godine. To je osam godina nakon što je ova društvena mreže osnovana. Instagram koji je u vlasništvu Fejsbuka, trenutno ima preko milijardu korisnika, prema podacima tog sajta. Milijardu korisnika na mesečnom nivou Instagram je dostigao 2018. godine, osam godina nakon što je lansiran. Jujtjub navodi da ima preko dve milijarde aktivnih korisnika, a da je brojku od jedne milijarde prešao u 2013. godini, nakon osam godina postojanja. Tviter koji je osnovan 2006. godine nikada nije dostigao milijardu aktivnih mesečnih korisnika.  

Srbija

Trećina bivših kovid pacijenata može da očekuje psihijatrijske probleme

Od ukupnog broja do sada obolelih od korona virusa u Srbiji, može se očekivati da će se kod trećine nakon 6 meseci od preležane bolesti javiti neki neurološki ili psihijatrijski poremećaj, objavljeno je na sajtu Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKC). Kako piše u obaveštenju na sajtu UKC, od ukupno 732.044 obolelih (što je podatak za 15.avgust) postoji preko 240.000 obolelih kod kojih će se nakon 6 meseci od preležane bolesti javiti neki neurološki ili psihijatrisjkih poremećaj, dok će se kod preko 90.000 osoba neki od ovih poremećaja biti dijagnostikovan po prvi put.Kovid bolnica u Batajnici: Tražili preko 800 medicinara, našli manje od 100"Još značajnije, od ukupnog broja pogođenih, prema aktuelnim podacima postoji potencijalno preko 120.000 pacijenata sa nekim anksioznim poremećajem, a preko 100.000 pacijenata sa nekim poremećajem raspoloženja", piše u tekstu UKC.Zbog toga je u okviru Klinike za psihijatriju Univerziteskog kliničkog centra Srbije formirana je Specijalizovana ambulanta za postkovid psihijatrijske poremećaje i probleme sa ciljem ranog skrininga, prevencije i lečenja psihijatrijskih poremećaja koji su povezani sa kovid infekcijom.Specijalizovana postkovid ambulanta radi u okviru Klinike za psihijatriju u redovnom radnom vremenu, dodaje se.Kako da ne postanemo žrtve? Istraživanje koje je sprovelo Odeljenje za psihijatriju Univerziteta na Oksfordu ukazuje da je potrebno sakupiti još podataka o uticaju korona virusa na psihičko zdravlje, ali da postoje pokazatelji da će oni koji su preležali kovid-19 češće imati problema sa njim. Ovakvi rezultati naročito utiču na one koji su imali teži oblik korona virusa, piše u istraživanju.U istraživanju je učestvovalo preko 236.000 pacijenata kojima je dijagnostikovan kovid-19, gde se pokazalo da će njih 33-62 odsto nakon 6 meseci dobiti neurološku ili psihijatrijsku dijagnozu, dok će 12-84 odsto takvu dijagnozu dobiti po prvi put.U okviru istraživanja upoređivano je koliko će se često ovakve tegobe javiti kod osoba koje su preležale grip ili drugo respiratorno oboljenje i u tim slučajevima ređe dolazi do dijagnoze u odnosu na kovid-19.Strah slabi imunitet (VIDEO)

Svet

Berlinci glasali za prinudan otkup stanova od velikih stanodavaca

Građani Berlina većinski su glasali za opciju da grad otkupi stanove velikih rentijerskih kompanija kako bi se oni kasnije koristili kao deo javnog stambenog fonda, prenosi Dojče vele. To su pokazali preliminarni rezultati najnovijeg održanog zajedno sa republičkim i gradskim izborima u Nemačkoj.Eksproprijaciju stanova podržava više do 56% glasača koji su glasali na referendumu, dok je oko 39% bilo protiv.Referendum kako se napominje nije obavezujuć za vlast, ali joj daje osnov da razmotri taj predlog i po cenama koje su niže od tržišnih otkupi nekretnine rentijerskih kompanija koje poseduju preko 3.000 stambenih jedinica u Berlinu.Iza te ideje stoje udruženja koja se zalažu za dostupno stanovanja. Oni pre svega misle na kompaniju koja je najveći vlasnik nekretnina u Evropi, Dojče Vonen (Deutsche Wohnen SE) i koja u Berlinu ima preko 100.000 stanova.Ipak, Dojče Vonen nije jedini i ako bi se eksproprijacija sprovela, u javnom vlasništvu bi se našlo 226.000 novih stanova, a javni stambeni fond bi sa sadašnjih 16% skočio na četvrtinu ukupnog gradskog stambenog fonda.Povećanje javnog stambenog fonda bi omogućilo vlastima ne samo kontrolu cene stanarine, već i posrednu kontrolu njihovog rasta jer bi veliki rentijeri imali ozbiljnu jeftiniju konkurenciju.Berlin dobija prvu gradonačelnicuEvo koliko novca treba za život u NemačkojBolji pokazatelji nemačke ekonomije, ali i dalje ispod prošlogodišnjih VELIKI BROJ PODSTANARA PLAĆA VISOKE STANARINEOko 85% stanovnika Berlina živi u iznajmljenom smeštaju, od kog je čak 60% u rukama privatnih vlasnika, a troškovi stanovanja vrtoglavo rastu. Najamnine su se u poslednjih deset godina duplirale, dok su realni prihodi stagnirali.Prethodne godine gradske vlasti su pokušale da ograniče rast stanarine u prestonici fiksirajući ih na pet godina. Ustavni sud Nemačke je, međutim, u aprilu oborio tu odluku i mnoge Berlince od kojih su mnogi tokom pandemije ostali bez posla doveo u opasnost da moraju da vraćaju zaostale razlike u stanarinama.Ovaj zaplet je svakako doprineo i velikoj izlaznosti na referendum i velikoj podršci ideji za eksproprijaciju stambenog prostora. U Berlinu koji je glavni grad Nemačke živi oko 3,6 miliona ljudi.

Svet

Softveri Majkrosofta, Gugla i Epla bili najranjiviji 2020. godine

Prvih pet proizvođača softvera s najvećim ukupnim ranjivostima su Microsoft, Google, Oracle, Debian i Apple.Ranije "zloglasne" Adobe aplikacije prošle godine su doživele dramatičan pad ranjivosti, pa proizvođač nije ni među 30 najugroženijih prodavaca, saopštio je GFI Software, dobavljač sigurnosnih i upravljačkih rešenja za poslovne mreže.Kako navodi GFI Software, prema Nacionalnoj bazi podataka o ranjivosti (NVD), tokom 2020. godine pojavilo se 18.352 ranjivosti, što je povećanje od 6 odsto u odnosu na 2019. Među proizvođačima, Microsoft, Google, Oracle, Debian i Apple bili su najugroženiji 2020. godine. Android, razne verzije operativnog sistema Windows i Debian Linux pojavili su se u prvih pet najugroženijih sistema.Oni su napustili Gugl i osnovali ove društvene mreže Najosetljiviji desktop operativni sistemi u 2020. bili su Windows 10 (807 ranjivosti), Windows Server 2016 (794 ranjivosti) i Windows Server 2019 (743 ranjivosti). Sledi Debian Linux sa 533 ranjovosti Windows 7 (388 rannjivosti) i Apple Mac OS X 298 ranjivosti.Za mobilne operativne sisteme, 807 ranjivosti je pronađeno na Google Androidu, koji je, inače, bio najviše nadgledani softver, dok je iPhone OS imao 304.Među aplikacijama, najugroženiji je GitLab web-bazirani softver (237 ranjivosti), zatim web pregledači Google Chrome (228), Mozilla Firefox (141) i Apple Safari (76). Microsoft Office je prošle godine registrovao 71 ranjivost.Dominacija se nastavlja: Ova aplikacija najpopularnija je i u maju 2021. GFI Software upozorava na sve veći broj napada na zastareli softver, prisiljavajući proizvođače najpopularnijih operativnih sistema i aplikacija da objavljuju sve više zakrpa. 

2021

Eurobank opremila dva kabineta ekonomske škole u kragujevcu

Sedmu donaciju u okviru samostalnog društveno-odgovornog projekta „Škola kao nacrtna za Vas” Eurobank je realizovala u Ekonomskoj školi u Kragujevcu. Banka je učenicima ove škole obezbedila 25 računara sa odgovarajućim  serverom i drugu vrednu opremu za Bankarski kabinet i kabinet za Obuku u osiguravajućem društvu.Vrednost donacije iznosi više od 1,2 miliona dinara, a sredstva su prikupljena humanitarnom Mastercard kreditnom karticom „Eurobank Veliko srce”. Nova oprema koristiće učenicima obrazovnog profila komercijalista i službenik u bankarstvu i osiguranju u njihovom daljem školovanju. Pored toga, sa željom da dodatno unapredi kvalitet njihovog obrazovanja, Eurobank je u saradnji sa izdavačkom kućom Laguna, svim đacima Ekonomske škole obezbedila popust za kupovinu knjiga, kao i gift programa u knjižari Delfi u Kragujevcu.  „Verujemo da su mladi ljudi najveća pokretačka snaga jednog društva i da ih je potrebno na vreme usmeriti i obezbediti im adekvatne uslove za razvoj i napredak. Veoma smo ponosni što i u ovako izazovnim vremenima možemo da doprinesemo njihovom profesionalnom razvoju uz  veliku podršku Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i klijenata, korisnika humanitarne Mastercard kreditne kartice. Do sada smo kroz projekat  Škola kao nacrtana za Vas uložili više od 7,2 miliona dinara i na taj način obezbedili kvalitetnije obrazovanje učenika srednjih ekonomskih škola u Srbiji“, izjavila je Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Eurobank.„Ovo je veoma važna donacija za Ekonomsku školu u Kragujevcu i zahvalni smo Eurobanci koja je kao društveno odgovorna kompanija prepoznala potrebe našeg školskog sistema i odlučila da ulaže u obrazovanje mladih. Oprema koja je dodeljena ovoj školi biće velika podrška učenicima, koji će nakon školovanja biti spremniji za tržište rada. Zajednički cilj svih nas je da radimo na obezbeđivanju kvalitetnih uslova za rad i učenje”, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić.Novi računari Ekonomsko-trgovinskoj školi „Jovan Trajković” u Zrenjaninu „Opremanje kabineta novom opremom doprineće većoj zainteresovanosti i motivaciji učenika za rad, učenje i sticanje novih znanja. Takođe, i nastavnici koji rade u ovim kabinetima imaju želju za dodatnim usavršavanjem i obukama iz oblasti bankarstva i osiguranja. Eurobank potvrđuje da razume potrebe za ulaganjima u obrazovanje mladih ljudi, kako bi oni po završetku školovanja odmah mogli da se uključe u rad u bankarskom i osiguravajućem sektoru.Nadam se da će učenici i profesori na najbolji mogući način iskoristiti privilegiju rada i učenja u ovako opremljenim kabinetima na zadovoljstvo svih”, izjavio je Ivan Božović, direktor Ekonomske škole u Kragujevcu. Samostalni društveno-odgovorni projekat „Škola kao nacrtana za Vas“ Eurobank je pokrenula 2018. godine, a za to vreme opremiljeno je osam računarskih kabineta u šest gradova Srbije i izdvojeno više od 7,2 miliona dinara. 

Srbija

Besplatan ulaz u Lepenski vir povodom Svetskog dana turizma

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana turizma koji su proglasile Ujedinjene nacije nosi naziv "Turizam za inkluzivni rast", preneo je RTS. Naš čuveni arheološki lokalitet iz srednjeg kamenog doba Lepenski vir našao se među 40 svetskih lokaliteta koje je svrstala Agencija UN-a za turizam i koje će posetioci moći besplatno da posete tokom 27. i 28. septembra."Lokalitet Lepenski vir je još od 2011. godine potpuno rekonstruisan. Urađena je zaštitna konstrukcija i izgrađen je centar za posetioce, a interesovanje za ovaj kompleks je konstantno", naglašava Vladimir Nojković, direktor Turističkog prostora Lepenski vir.Prema njegovim rečima u prethodne dve godine povećan je broj domaćih individualnih poseta na tom lokalitetu, ali je smanjen broj grupnih poseta. Lepenski vir je najstarije organizovano naselje koje se smatra početkom sedelačkog načina života i da je područje Đerdapa kolevka civilizacije.Tu se između ostalog odvijalo privikavanje čoveka na život na otvorenom prostoru, koji je upravo na Lepenskom viru dostigao svoj zenit."Postoji tu još nekoliko vrlo interesantnih detalja, poput tog kasnijeg prelaza iz srednjeg u mlađe kameno doba, iz mezolita u neolit, koji se isto odvijao na prostoru Đerdapa i na Lepenskom viru", naglašava Nojković.Graditelji tog doba su najviši stepen arhitektonskog znanja i razvoja doživeli oko 6300. godine pre naše ere. Na prvi pogled kuće su trapezoidnog oblika, ali to je u suštini šestina kruga sa zasečenim vrhom. Kako tvrde arheolozi, to znači da su oni morali da poznaju geometriju.Tajne golubačke tvrđave: Šta krije "Šešir" kula? (VIDEO)Šta posetiti u zapadnoj Srbiji?Top 10 destinacija u Srbiji (FOTO) Lokalitet Lepenski vir je otkriven prilikom izgradnje hidroelektrane Đerdap i morao je da bude premešten kako bi bio sačuvan od potapanja, što posetioci imaju prilike da vide u dokumentarnom filmu koji se prikazuje u centru za posetioce."Svi naši posetioci na isključenju za Požarevac imaju sedam različitih atrakcija obeleženih turističkom signalizacijom. Počinje sa Viminacijuom, zatim Ramska tvrđava, pa Golubačka tvrđava, manastir Tumane i Lepenski vir gde se već ulazi u Đerdap", dodaje Nojković.Đerdap je nacionalni park, zaštićeno prirodno dobro sa prelepim vidikovcima u čijem zaleđu se nalazi Rajkova pećina koja predstavlja speleološki biser Srbije. Na kraju, priča se zaokružuje posetom Kladovu i Negotinu i Rajačkim pimnicama.Povodom Svetskog dana turizma 2021. godine posetioci će pored Lepenskog vira besplatno moći da vide Golubački grad, Ramsku tvrđavu i Viminacijum."Taj inkluzivni rast podrazumeva i neku vrstu lokalne ekonomije gde se svi uključuju u proces rasta, a turizma kod nas i jeste takav, tako da će posetioci moći da uživaju i u lokalnim specijalitetima, da se voze čamcima što će sve imati uticaja na taj inkluzivni rast", objašnjava Nojković.