Najnovije

Svet

EU izdala manje boravišnih dozvola: Gde su lane odlazili Srbi?

U 2020. godini u Evropskoj uniji je izdato oko 2,2 miliona prvih boravišnih dozvola državljanima zemalja van EU bloka, što je pad za 24 odsto u odnosu na godinu pre.  Državljanima Srbije izdato je preko 40.000 dozvola za boravak u EU, a najviše u Nemačkoj. Broj izdatih prvih dozvola za boravak u EU je u 2020. opao za 706 hiljada, u poređenju sa 2019, što je prvi pad nakon kontinuiranog rasta između 2013. godine i 2020.  Pad je posledica pandemije koronavirusa i restrikcija povezanih sa putovanjima i birokratijom. Dozvole za boravak u EU izdaju se zbog posla, obrazovanja, porodice, ali i "drugih razloga". U odnosu na godinu pre, u 2020. godini je izdato 38 odsto manje (-153.000) boravišnih dozvola vezanih za obrazovanje, 25 odsto (-294.000) manje dozvola vezanih za posao,  kao i 23 odsto manje (-189.000) dozvola za spajanje porodice. Za 13 odsto je opao broj dozvola koje se izdaju iz "drugih razloga",  uključujući međunarodnu zaštitu (-72.000).Razlozi povezani sa zaposlenjem su glavni razlozi zbog kojih su ljudi dobijali boravišne dozvole u EU u 2020, i čine 40 odsto svih prvih boravišnih dozvola koje su izdate. Zbog spajanja porodice je izdato 20 odsto boravišnih dozvola u EU, obrazovanje je bilo razlog za izdavanje 11 odsto dozvola,  dok je zbog drugih razloga (uključujući međunarodnu zaštitu) Evropska unija izdala 11 odsto boravišnih dozovola u 2020. Poljska izdala najviše boravišnih dozvola Poljska je u 2020. godini izdala više od četvrtine svih boravišnih dozvola u EU, odnosno 598 hiljada, što je 26 odsto svih dozvola izdatih u Evropskoj uniji.Na drugom mestu je Nemačka sa izdatih 313 hiljada prvih dozvola za boravak ili 14 odsto, i Španija sa 312 hiljada boravišnih dozvola, ili 14 odsto.Jedini rast u odnosu na 2019. godinu zabeležen je u Litvaniji, koja je u 2020. izdala za pet odsto više boravišnih dozvola (sa 21.400 u 2019. na 22.500 u 2020.).Najveći pad u ukupnom broju izdatih dozvola u 2020. u odnosu na godinu pre zabeležen je u Češkoj koja je izdala 54 odsto manje dozvola (54.300) u odnosu na 2019. godinu (117.000).Pad od 53 odsto bio je u Grčkoj (sa 42.300 na 19.800). Malta je u 2020. godini dala 48 odsto manje dozvola u odnosu na 2019. godinu (sa 21.200 na 11.100).Najviše dozvola zbog posla u 2020.  izdala je Poljska (502.300),  a zbog obrazovanja Francuska (72.700).Najviše boravišnih dozvola zbog spajanja porodice su izdale Nemačka (130.700), Španija (119.500) i Francuska (80.200).Nemačka je na vrhu liste po broju izdatih dozvola iz "drugih razloga" (153 hiljade).Najviše boravišnih dozvola izdato državljanima Ukrajine, Maroka, IndijeNajviše dozvola za boravak u EU u 2020. dobili su Ukrajinci (601.200), od čega im je najviše dozvola dala Poljska (488.900).Na drugom mestu su državljani Maroka kojima je dato 123.400 dozvola za boravak u EU (56 odsto izdato u Španiji), zatim državljani Indije (79.270 dozvola od kojih je 14 odsto izdato u Nemačkoj.) Državljani ovih zemalja dobili su više od jedne trećine (36 odsto) svih prvih dozvola boravka izdatih u 2020.KOLIKO JE BORAVIŠNIH DOZVOLA IZDATO SRBIMA?Državljanima Srbije izdato je 40.872 prvih dozvola za boravak u zemljama Evropske unije.Najviše dozvola Srbima izdala je Nemačka (15.385),  Hrvatska (7.360), Austrija (3.276), Slovenija (2.497), Slovačka (2.300).Srbija je na drugom mestu u Austriju po broju državljana kojima je ta zemlja izdala dozvole.  Broj izdatih prvih dozvola za boravak u EU je u 2020. opao za 706 hiljada, u poređenju sa 2019, što je prvi pad nakon kontinuiranog rasta između 2013. godine i 2020.  Pad je posledica pandemije koronavirusa i restrikcija povezanih sa putovanjima i birokratijom. Dozvole za boravak u EU izdaju se zbog posla, obrazovanja, porodice, ali i "drugih razloga". U odnosu na godinu pre, u 2020. godini je izdato 38 odsto manje (-153.000) boravišnih dozvola vezanih za obrazovanje, 25 odsto (-294.000) manje dozvola vezanih za posao,  kao i 23 odsto manje (-189.000) dozvola za spajanje porodice. Za 13 odsto je opao broj dozvola koje se izdaju iz "drugih razloga",  uključujući međunarodnu zaštitu (-72.000).Razlozi povezani sa zaposlenjem su glavni razlozi zbog kojih su ljudi dobijali boravišne dozvole u EU u 2020, i čine 40 odsto svih prvih boravišnih dozvola koje su izdate. Zbog spajanja porodice je izdato 20 odsto boravišnih dozvola u EU, obrazovanje je bilo razlog za izdavanje 11 odsto dozvola,  dok je zbog drugih razloga (uključujući međunarodnu zaštitu) Evropska unija izdala 11 odsto boravišnih dozovola u 2020. Poljska izdala najviše boravišnih dozvola Poljska je u 2020. godini izdala više od četvrtine svih boravišnih dozvola u EU, odnosno 598 hiljada, što je 26 odsto svih dozvola izdatih u Evropskoj uniji.Na drugom mestu je Nemačka sa izdatih 313 hiljada prvih dozvola za boravak ili 14 odsto, i Španija sa 312 hiljada boravišnih dozvola, ili 14 odsto.Jedini rast u odnosu na 2019. godinu zabeležen je u Litvaniji, koja je u 2020. izdala za pet odsto više boravišnih dozvola (sa 21.400 u 2019. na 22.500 u 2020.).Najveći pad u ukupnom broju izdatih dozvola u 2020. u odnosu na godinu pre zabeležen je u Češkoj koja je izdala 54 odsto manje dozvola (54.300) u odnosu na 2019. godinu (117.000).Pad od 53 odsto bio je u Grčkoj (sa 42.300 na 19.800). Malta je u 2020. godini dala 48 odsto manje dozvola u odnosu na 2019. godinu (sa 21.200 na 11.100).Najviše dozvola zbog posla u 2020.  izdala je Poljska (502.300),  a zbog obrazovanja Francuska (72.700).Najviše boravišnih dozvola zbog spajanja porodice su izdale Nemačka (130.700), Španija (119.500) i Francuska (80.200).Nemačka je na vrhu liste po broju izdatih dozvola iz "drugih razloga" (153 hiljade).Najviše boravišnih dozvola izdato državljanima Ukrajine, Maroka, IndijeNajviše dozvola za boravak u EU u 2020. dobili su Ukrajinci (601.200), od čega im je najviše dozvola dala Poljska (488.900).Na drugom mestu su državljani Maroka kojima je dato 123.400 dozvola za boravak u EU (56 odsto izdato u Španiji), zatim državljani Indije (79.270 dozvola od kojih je 14 odsto izdato u Nemačkoj.) Državljani ovih zemalja dobili su više od jedne trećine (36 odsto) svih prvih dozvola boravka izdatih u 2020.KOLIKO JE BORAVIŠNIH DOZVOLA IZDATO SRBIMA?Državljanima Srbije izdato je 40.872 prvih dozvola za boravak u zemljama Evropske unije.Najviše dozvola Srbima izdala je Nemačka (15.385),  Hrvatska (7.360), Austrija (3.276), Slovenija (2.497), Slovačka (2.300).Srbija je na drugom mestu u Austriju po broju državljana kojima je ta zemlja izdala dozvole.  

Srbija

Država se zadužuje 76,5 miliona evra zbog restitucije

Srbija će u januru 2022. godine emitovati državne obveznice u ukupnom iznosu od 76,5 miliona evra kako bi regulisala obaveze po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu na osnovu rešenja koja su postala pravosnažna u periodu od 1. jula 2020. do 30. juna 2021. godine, piše u odluci Vlade. Iznos koji država treba da plati utvrđuje Agencija za restituciju.Obveznice će biti emitovane u više serija sa različitim datumima dospeća od 2023. do 2034. godine.Obveznice sadrže unapred obračunatu kamatu u iznosu od 2 odsto godišnje na preostali iznos obeštećenja određen pojedinačnim rešenjima, od dana pravosnažnosti ovih rešenja do konačne isplate.Građani koji očekuju naknade za nekretnine koje nisu mogle da im budu vraćane, mogu da očekuju obveznice na svojim računa 14. januara 2022Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić je u martu ove godine gostujući na RTS izjavio da će najveći broj ljudi koji traže velika obeštećenja za oduzetu imovinu dobiti isplatu na 12 godina plus 2 odsto kamate.On je obajsnio da maksimalno obeštećenje po podnosicu zahteva ne može preći 500.000 evra, dok ukupno isplaćeno obeštećenje ne može biti veće od dve milijarde evra.Sekulić je tom prilikom rekao da Agencija intezivno donosi rešenja o obeštećenju vlasnika, da je to marta potpisano 200 rešenja i tada rekoa da bi do juna ove godine moglo da budu potpisano i do 1.500 rešenja o obeštećenju.Odlukom Vlade Srbije, koeficijent za utvrđivanje iznosa obeštećanja iznosi 0,15 što znači da će vlasnici imovine koja im nije mogla biti vraćena u naturi dobiti 0,15 odsto tržišne vrednosti imovine, na osnovu procena Poreske uprave Srbije, rekao je on gostujući na javnom servisu.Procene su da će obeštećenje trajati tri, četiri godine posle donošenja pravosnažnih rešenja. "Pretpostavljamo da će biti veliki broj žalbi i tužbi i treba sačekati reagovanja nadležnih organa, moramo da sačekamo i eventualno predloge za ponavljanje postupka, rekao je Sekulić.

Svet

Hrvatska ima skuplje gorivo od Srbije (FOTO)

U svim zemljama regiona gorivo je jeftinije nego u Hrvatskoj, pa ga njeni građani koji žive blizu granice uglavnom kupuju u nekoj susednoj zemlji, piše Novi list. Naši građani su tradicionalno navikli na visoke cene goriva pa im možda ne zvuči istinito da je benzin u Srbiji jeftiniji nego u Hrvatskoj.Rekordne cene goriva, kao i ostalih energenata, na prvom mestu prirodnog gasa u struje i električne energije, mogle bi, kako se napominje, da ugroze ekonomski oporavak Hrvatske, ali i drugih zemalja Europske unije, čija je privreda ionako već dobro ugrožena koronakrizom.Brojni problemi u proizvodnji i logistici samo doprinose sve izglednijim visokim stopama inflacije. Cena goriva takođe može da utiče na stopu inflacije, jer od nje praktično zavise cene svih dobara i usluga.Građani Hrvatske, posebno oni koji žive uz granicu sa Bosnom i Slovenijom, verovatno će sve češće odlaziti po gorivo preko granice. Gorivo je primera radi u Bosni u proseku jeftinije za dve i po kune (38 dinara) po litru.Foto: Nova ekonomija/ Cene goriva u Srbiji, slikano 08.10.2021. odozgo na dole: benzin 100 oktana, dizel D, benzin 95 oktana, evrodizel, autogas (TNG)Trenutne cene goriva u Srbiji su:benzin 100 oktana: 172,90 dinara za litar dizel D: 172,40 dinara za litar benzin 95 oktana: 162,90 dinara za litar evrodizel: 166,40 dinara za litar- autogas (TNG): 93,40 dinara za litarZEMLJE G7 VIŠE ULAŽU U FOSILNA GORIVA NEGO U ZELENU ENERGIJU U Sloveniji je benzin jeftiniji za jednu i po kunu (23 dinara) po litru, a dizel oko 70 lipa (11 dinara) po litru nego u Hrvatskoj. Ipak slovenačke plate su veće za 50% nego u Hrvatskoj gde su od 900 do 1.000 evra.Budući da minimalac u Srbiji, kao najzastupljenija zarada iznosi oko 300 evra jasno je i koliko su naši građani opterećeni cenama energenata.U Austriji benzin od 95 oktana trenutno je prosečno jeftiniji za oko 15 centi (15 dinara) nego u Hrvatskoj, iako je prosečna plata u toj zemlji tri puta veća od prosečne zarade u Hrvatskoj.Čak i u Srbiji benzin je jeftiniji za oko 75 lipa (12 dinara) po litru, dok je cena dizela otprilike ista kao u Hrvatskoj. Po benzin se isplati ići i u Mađarsku, jer je tamo gotovo kunu (oko 15 dinara) jeftiniji, ali je dizel nešto skuplji nego u Hrvatskoj.Rast cene dizela i benzina prisutan je u celoj Europskoj uniji, kao i cena gasa i struje.Cena goriva, kada se zaračuna ukupan trošak naftnih kompanija i maloprodaje, ne predstavlja ni polovinu maloprodajne cene naftnih derivata, pa njenih 60% čine razni državni nameti, pa vozači plaćaju porez na porez, kao da je reč o superluksuznim proizvodima.Novim cenama goriva nezadovoljni i vozači i poljoprivredniciPad prodaje goriva još uvek ne obara cenu

Srbija

Tender za rekonstrukciju Kapije Karla VI na donjem Kalemegdanu

Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" raspisalo je tender za rekosntrukciju Kapije Karla 6 u Donjem gradu Beogradske tvrđave. Vrednost radova procenjena je na 24,7 miliona dinara.U dokumentaciji se navodi da je  Кapija Кarla VI nalazi se u veoma lošem stanju."Na fasadama od kamena, jugozapadnoj i severoistočnoj, kameni blokovi su veoma oštećeni, dok su fasadni zidovi od opeke rastreseni i delimično obrušeni", piše. Posao koji će biti poveren izabranom ponuđaču podrazumeva "izvođenje radova rekonstrukcije u gabaritu i volumenu postojećeg objekta Kapije Karla 6 u Donjem gradu Beogradske tvrđave, na objektu  2, površine 251m2, sa konzervacijom i restauracijom  centralnog prolaza, bočnih prostorija 1 i 3 i njima pripadajućih fasada od opeke i severoistočne i jugozapadne fasade od kamena".Projekat restauracije kapije Кarla VI  obuhvaćena je restauracija centralnog prolaza, prostorija 1 i 3 sa pripadajućim fasadama od opeke, fasade od kamena, kao i arheološka prezentacija prostorije 5. Projektom nisu obuhvaćene prostorije 2 i 4 u kojima se nalazi trafostanica, a fasadni zidovi prostorija 2 i 4 su predmet posebne tehničke dokumentacije, navodi naručilac. Rok za izvođenje radova je godinu dana. Кapija Кarla VI sagrađena je u okviru velike rekonstrukcije Beogradske tvrđave, u periodu od 1717. do 1739. godine. Nalazi se u Donjem gradu Beogradske tvrđave, na mestu gde glavna podužna komunikacija kroz Donji grad preseca srednjovekovni Severoistočni bedem. Na granici Kalemegdana stambeno-poslovni kompleksNa granici donjeg dela Kalemegdana se inače gradi stambeno-poslovni kompleks "K-district".Kako je u intervjuu za Novu ekonomiju rekao arhitekta Marko Radosavljević, novogradnja koja je dobila naziv "K-district" nalazi se u potpunosti u zaštićenom području, direktno se naslanjajući na utvrđenje iz 18. veka i na prostoru je tvrđavskog bojnog polja, koji je dva veka poznat kao Donji Kalemegdan. Radosavljević  tvrdi da je ta novogradnja najveća povreda kulturne baštine u novijoj istoriji Beograda.

Srbija

Ima li mašinovođe u vozu

Razdvajanje „Železnica Srbije“ na četiri celine 2015. godine povećalo je probleme u radu celokupnog železničkog sistema, tvrde predstavnici sindikata za Novu ekonomiju. Prema rečima zastupnika za...

Srbija

O bezbednosti saobraćaja u Smederevu brinuće se limuzina Auto Čačka

Grad Smederevo je od firme Auto Čačak kupuje limuzinu za potrebe PU Smederevo za više od 26.000 evra. Automobil je nabavljen u skladu sa Programom Saveta za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima grada Smedereva, piše u tenderskoj dokumentaciji.U tehničkoj specifikaciji je zahtevano da vozilo bude dužine 4,8-4,84 metara, širine 2-2,05 metara, a date su mere i za visinu i međuosovinsko rastojanje.Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja" Dimenzije iz tenderske dokumentacije u potpunosti odgovaraju karakteristikama Škode Superb, prema sajtu automobiledimension.com.Auto Čačak je ovlašćeni ditributer Škode za Srbiju.U specifikaciji je navedeno da su ponuđači dužni da ponude novo i nekorišćeno vozilo sa svom opremom i tehničkim karatkeristikama, a da svaka ponuda koja sadži niže tehničke karakteristike i ne sadrži sve zahtevane parametre, neće biti prihvatljiva.Traženo je da automobil bude metalik crne boje, a da minimalna zathevana oprema, između ostalog, obuhvata zatamljena stakla, svetle lajsne, aluminijumske felne 17'', hrom paket, kožnu ručicu menjača, troznoski klima uređaj i tempomat. Treba da poseduje i kontrolu pri vožnji u brdima, grejače prednjih sedišta i osvetljenje poda.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine.U junu 2019. Kostić je bio među zvanicama na proslavi rođendana provladinog tabloida Informer, kojoj su prisustvovali i premijerka Srbije Ana Brnabić, vlasnik TV Pink Željko Mitrović i kontroverzni biznismeni sa severa Kosova Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, objavio je KRIK.

Srbija

Proverite onlajn da li su vaša radna prava prekršena

Centar za politike emancipacije pokreće sajt RadnaPrava.rs na kome je njihov pravni tim sastavio je upitnik koji sadrži najčešće povrede radnih prava. Jednostavnim popunjavanjem upitnika svi zainteresovani mogu da saznaju da li su njihova prava prekršena na radnom mestu, a dobiće i uputstva kome da se u tom slučaju obrate.  "Još jedan 7. oktobar, Svetski dan dostojanstvenog rada, dočekujemo u društvu obeleženom ekstremnim nejednakostima, siromaštvom i potpunom obespravljenošću radnica i radnika. Izmene radnog zakonodavstva prethodnih decenija su drastično suzile prava zaposlenih", piše u saopštenju.Dodaje se da nesigurni oblici zaposlenja i sveprisutni strah od gubitka posla otežavaju organizovanje na radnom mestu i borbu za bolje uslove života i rada. Podseća se da u Srbiji većina ljudi radi za plate koje ne zadovoljavaju ni minimalne potrebe, pa se sa njima jedva preživljava.Prijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavci Na radnom mestu smo od početka upoznati sa onim što su naše obaveze, dok se često dešava da nismo dovoljno upućeni u ono što su naša prava. Sajt RadnaPrava.rs zbog toga je osmišljen kao mesto na kojem može da se brzo i lako upozna sa osnovnim pravima koja pripadaju svim radnim ljudima."Verujemo da će ovaj sajt biti koristan alat za postizanje dostojanstvenih uslova rada i podstrek za uključivanje što većeg broja radnica i radnika u borbu za radna prava", dodaje se u saopštenju.Pristup sajtu moguć je putem sledećeg LINKA.Radnici najskuplje platili cenu pandemijePreko 72 odsto radnika u turističkim agencijama ostalo bez posla

Srbija

RTV Kosovo godinama uplaćivala novac na račun pogrešne firme

Radio televizija Kosovo (RTK) je za pet godina uplatila 372.000 evra, umesto RКV "Pastrimi", kompaniji "Pastimi" za usluge koje nikada nisu pružene, a razlog je izostavljeno slovo "r" u nazivu firme, piše Beta, prenosi Danas.Mesečne isplate toj kompaniji iznosile su 8.000 evra, saopšteno na današnjoj sednici parlamentarnog Odbora za budžet, rad i transfere, na kome je izveštaj podneo i direktor RTК Ngadhnjim Кastrati, prenose kosovski mediji.RTК je uplatio novac na račun ove kompanije tvrdeći da plaća račune regionalnoj kompaniji RVC "Pastrimi".Direktor RTК je naglasio da su isplate počele 2008. godine i da su trajale oko pet godina."Naš zaposleni je registrovao preduzeće Pastimi, bez ’r’ i RTК je uplaćivao novac, sve dok nije uočena greška. Šteta je oko 372.000 evra. Кoliko ja znam, radnik je sankcionisan, ali je RTK oštećen", rekao je Kastrati.

Srbija

Prijavi se za AIBG Belgrade – intenzivno studentsko programersko takmičenje

Lokalna grupa Udruženja studenata tehnike Evrope — BEST Beograd, po četvrti put sa ponosom organizuje AIBG Belgrade (Artificial Intelligence BattleGround Belgrade), intenzivno studentsko programersko takmičenje na polju veštačke inteligencije.AIBG Belgrade održaće se 3. i 4. decembra u Beogradu*, gde će timovi imati na raspolaganju 20 časova za izradu inteligentnog igrača (bot-a), koji će se boriti sa botovima suparničkih timova u zadatoj video igri i tako odrediti pobednika takmičenja, kog očekuje nagrada u iznosu od 100.000 RSD.Takmičenje je namenjeno studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta iz cele Srbije, sa ciljem da im pružimo priliku da pokažu svoje znanje i prošire svoje iskustvo u oblastima veštačke inteligencije i programiranja.Udruženje studenata tehnike Evrope je međunarodna, neprofitna, apolitična studentska organizacija koja broji 93 lokalne grupe u 34 zemlje. Od svog osnivanja 2003. godine, lokalna grupa BEST Beograd omogućava povezivanje, razmenu i saradnju sa studentima iz cele Evrope.Ne propusti priliku da osvojiš vredne nagrade, zato nam se pridruži 3. i 4. decembra.Prijave će biti otvorene u periodu od 27. oktobra do 14. novembra na sajtu aibg.best.rs. Okupi tim i prijavi se!* U slučaju pogoršanja epidemiološke situacije, takmičenje će biti održano online.

2021

Podrška Eurobanke preduzetnicima i mikro preduzećima

 Eurobank i Evropski fond za Jugoistočnu Evropu (EFSE) potpisali su bilateralni ugovor o kreditnoj liniji u iznosu od 2,3 milijarde dinara za podršku preduzetnicima i mikro preduzećima. Prva tranša u iznosu polovine nove kreditne linije biće realizovana već u ovom mesecu, dok je druga planirana za maj 2022. godine.„Uloga preduzetnika i mikro preduzeća na domaćem tržištu od izuzetnog je značaja za razvoj ekonomije, a pristup sredstvima iz nove kreditne linije, omogućiće im da dodatno unaprede svoje poslovanje. Kreditna linija će se koristiti za finansiranje trajnih obrtnih sredstava i kratkoročnih investicija u ovom segmentu. Poseban značaj ove kreditne linije jeste u tome što će pomoći daljoj dinarizaciji tržišta mikro kredita, i na taj način doprineti i jačanju poverenja u domaći finansijski sistem”, izjavio je Dušan Mihailović, član Izvršnog odbora Eurobanke.Podrška malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima za nabavku nove proizvodne opremePredsedavajući Upravnog odbora EFSE fonda Klaus Miler je rekao: “Pristup finansijskim sredstvima i dalje ostaje prioritet tokom i nakon krize izazvane virusom Covid-19. Obezbeđivanjem ovog kredita u domaćoj valuti, preduzetnici mogu da dobiju sredstva u istoj valuti u kojoj ostvaruju svoje prihode, čime se štite od deviznog rizika. Kao banka koja je u 2020. godini ostvarila rekord kada su u pitanju krediti za mikro i mala preduzeća, Eurobanka je spremna da nastavi da pruža podršku mikro i srednjim preduzećima i promoviše održivi ekonomski razvoj širom Srbije, a nama je zadovoljstvo da ih u tome podržimo.”Osnovan 2005. godine kao vodeći razvojni investicioni fond, Evropski fond za Jugoistočnu Evropu ( EFSE) ima za cilj da podrži ekonomski razvoj i prosperitet u Jugoistočnoj Evropi, kao i Turskoj, Ukrajini, Belorusiji, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji i zemljama Kavkaza, investirajući u mikro i mala preduzeća, kao i u poboljšanje životnih uslova privatnih domaćinstava. Eurobank od svog osnivanja u Srbiji 2003.godine intenzivno podržava poslovanje segmenta preduzetnika i mikro preduzeća. Samo u poslednjih 10 godina, Eurobank je plasirala više od 1,4 milijardi evra u ovaj segment srpske privrede.

Srbija

Nastavljena proizvodnja u Fijatu u Kragujevcu

U fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) jutros je nastavljena proizvodnja "500L" , posle pauze od 27. septembra kada su radnici bili poslati na plaćeno odsustvo, piše Beta. Kako je rečeno Beti u Samostalnom sindikatu fabrike, proizvodnja je nastavljena u uobičajenom obimu i radiće se po 170 do 180 vozila u dve smene.Zaposleni u FCA trebalo je da se na posao vrate 4. oktobra, pa im je odsustvo produženo do 6. oktobra, a juče je nastavak proizvodnje bio otkazan.Nezvanično, razlog za prolongiranje početka proizvodnje bio je nedostatak određenih delova.U sindikatu nisu mogli da kažu da li je i kada predviđen eventualno novi prekid proizvodnje i odlazak radnika na odsustvo.U sindikatu "Nezavisnost" u FCA su ranije rekli Beti da očekuju da će biti samo još nekoliko radnih dana u oktobru za zaposlene u proizvodnji.

Srbija

KRIK: Ministar Tončev osnovao ofšor kompaniju, sarađivao sa biznismenom iz Singapura

Novica Tončev, ministar zadužen za razvoj siromašnih opština, 2010. godine tajno je osnovao ofšor firmu na Britanskim Devičanskim Ostrvima koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije – iako je to bio dužan da uradi po zakonu, pokazuju dokumenta iz projekta „Pandorini papiri”, otkriva KRIK.Ova kompanija otkriva veze ministra i uticajnog biznismena iz Singapura Darka Tamindžića. Tončev je novinarima KRIK-a prvo negirao da je povezan sa ofšor firmom i tvrdio da mu je potpis verovatno falsifikovan, ali se nekoliko dana kasnije setio da je ipak bio njen vlasnik.Tončev 136 miliona iz opštinske kase dao fudbalskom klubu svog sina Tončev je firmu „Service for Efficient Energy” osnovao 2010. godine na Britanskim Devičanskim Ostrvima, državi poznatoj po tome što tamo mogu da se osnivauju kompanije, a da njihov vlasnik bude sakriven.Posredstvom ove kompanije Tončev je bio vlasnik i računa u Švajcarskoj, kako se zaključuje iz dokumenata procurelih iz švajcarske agencije SFM koja se bavi osnivanjem ofšor firmi. Ova agencija je, nakon što je Tončevu osnovala firmu, izdala fakturu da naplati svoje usluge, među kojima je otvaranje računa u ovoj zemlji.Ipak, sem Tončeva i švajcarske agencije, postoji još neko ko je znao za ovu tajnu, piše KRIK.Surduličanin Srećko Kostov bio je svedok Tončevu kada je napravio firmu, odnosno zajedno sa njim je potpisao dokumenta o osnivanju. On je svojim potpisom potvrdio Tončevljev identitet. Kostov je saradnik misterioznog međunarodnog biznismena Darka Tamindžića – koji posluje sa uticajnim ljudima širom sveta, a pre svega u Kini.Firmama Vučićevog kuma još 2,3 miliona evra za struju iz MHE Kada smo ga pozvali, Tončev je prvo negirao da ima ikakve veze sa ovom firmom.Tvrdio je da je moguće da je njegov potpis na dokumentima ofšor kompanije falsifikovan.Posle nekoliko dana, međutim, Tončev je novinarima rekao da se setio da je bio vlasnik kompanije „Service for Efficient Energy”.Kako je objasnio, planirao je da sa ovom firmom pokrene biznis, ali se predomislio, pa firma nikada nije imala nijedan posao.Novinarki Pinka više od 4 hiljade evra za motivacione govore „Hteo sam sa tom firmom da radim mini-hidroelektrane u Srbiji. Video sam da to mogu i preko ‘Tončev gradnje’, prešao sam na ‘Tončev gradnju’ i dao sam nalog advokatima – to (ofšor firmu) su zatvorili za 2-3 godine. Firma nije radila.”Kaže da firmu nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije baš zbog toga što nije imala poslove. „Ja kad krene da radi firma, onda prijavljujem, dok ne radi – ne prijavljujem.” Tončev je objasnio da je kompaniju osnovao po savetu biznismena Tamindžića, a on mu je obezbedio ljude kožji su mu pomogli da je osnuje.

Srbija

Cene stanova u EU porasle za trećinu od 2010. godine

Stanarine i cene kuća u Evropskoj uniji nastavili su rast u drugom kvartalu 2021. godine, povećavajući se za 1,3 i 1,7 odsto respektivno, u poređenju sa drugim kvartalom 2020. godine, podaci su Eurostata. U periodu od 2010. godine do drugog kvartala 2021. godine, cene stanarina u Evropskoj su porasle za 16 odsto, a cene kuća za 34 odsto.Između 2010. i drugog kvartala 2011. godine cene krija i cene kuća išle su sličnim tokom, međutim od drugog kvartala 2011. godine njihovi putevi se značajno razlikuju.Dok su cene najmova postojano rasle u periodu do drugog kvartala 2021. godine, cene kuća su značajno varirale.Nakon oštrog pada između drugog kvartala 2011. i prvog kvartala 2013. godine, cene kuća su između 2013. i 2014. godine ostale manje više stabilne. Onda je početkom 2015. godine došlo do ubrzanog rasta i od tada su cene kuća rasle mnogo većom brzinom nego kirije. Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?Mladi Hrvati najkasnije u EU napuštaju roditeljsko gnezdoU periodu od 2010. godine do drugog kvartala 2021. godine, cene stanarina u Evropskoj su porasle za 16 odsto, a cene kuća za 34 odsto.Od 2010. godine, cene kuća su se više nego udvostučile u Estoniji, Luksemburgu i Mađarskoj. Kada se uporedi drugi kvartal 2021. godine sa 2010. godinom, cene kuća porasle su više nego cene stanarinau 18 država Evropske unije.Cene kuća porasle su u 23 države EU, a opale u četiri. Najveći rast bio je u Estonoji (133 odsto), Luksemburgu (111 odsto), Mađarskoj (109 odsto). Pad je zabeležen u Grčkoj (-28 odsto), Italiji (-13 odsto), Kipru (-8 odsto), Španiji (-3 odsto).Što se tiče stanarina, šablon je bio drugačiji.Ako se uporedi drugi kvartal 2021. godine sa 2010. godinom, cene stanarina  su porasle u 25 država EU, a pale u dve države. Najceći rast bio je Estoniji (142 odsto), Litvaniji (109 odsto) i Irskoj (66 odsto). Pad cena zabeležen je u Grčkoj (-25 odsto) i na Kipru (-3 odsto)

Svet

EU: Zemljama Zapadnog Balkana 30 milijardi evra

Zemlje Zapadnog Balkana dobiće devet milijardi evra bespovratnih sredstava i 20 milijardi evra investicija u okviru novog Ekonomskog i investicionog plana za region, potvrdila je EU na samitu za liderima zapadnobalkanskih država u Sloveniji, prenosi Balkan green energy. Gotovo godinu dana po potpisivanju Sofijske deklaracije, šefovi država i vlada sa Zapadnog Balkana postigli su dogovor s Evropskom unijom o sprovođenju Akcionog plana za Zelenu agendu, što im otvara put ka ostvarivanju Ekonomskog i investicionog plana za region vrednog 30 milijardi evra. U Akcionom planu za period do 2030. godine najvažniji segmenti su naplata emisija gasova s efektom staklene bašte, planovi za postepeni prestanak korišćenja uglja, regionalne integracije, kontrola zagađivanja i zaštita životne sredine.Utvrđena je i 2024. godina kao indikativni vremenski okvir za harmonizaciju sa Sistemom EU za trgovanje emisijama. EU je obećala da će pružiti tehničku i finansijsku pomoć za razvoj sistema naplate emisija ugljenika u kontekstu Prekograničnog mehanizma za prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji je u suštini porez na ugljen-dioksid za uvoznu robu i struju.Kako Srbija da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem? Ekonomski i investicioni paket za region se sastoji od devet milijardi evra u grantovima i 20 milijardi evra ulaganja, koja će se sprovesti preko novog Mehanizma garancija za Zapadni Balkan (Western Balkans Guarantee Facility). EU je saopštila da će zajedno sa 600 miliona evra koje će Evropska komisija predložiti u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), do kraja godine dati na raspolaganje 1,1 milijardu evra. Energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije zbog aero-zagađenja Zapadni Balkan ima zadatak da proglasi aspiracije na polju energetike i klime koje će odgovarati cilju EU da se emisije gasova s efektom staklene bašte do kraja decenije spuste 55 odsto, kao i drugim povezanim ciljevima, za šta je neophodna ogromna transformacija.Zemlje regiona treba da sprovedu ekonomske i socijalne reforme kao i da ojačaju vladavinu zakona, naveli su lideri i liderke EU i takođe ukazali na koristi za konkurentnost i digitalnu tranziciju.Države su se obavezale i da će u središte svih privrednih aktivnosti staviti održivi razvoj, štednju resursa, zaštitu prirode i klimatsku akciju i da se usklade s ciljevima EU.

Svet

Prva vakcina protiv malarije mogla bi da spasi desetine hiljade dečijih života

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je prvi put odobrila korišćenje vakcine protiv malarije kod dece u podsaharskoj Africi i u drugim regionima gde je malarija rasprostranjena.Preporuka se zasniva na rezultatima pilot programa u Gani, Keniji i Malaviju gde je više od 800.000 dece primilo ovu vakcinu od 2019. godine.Globalno poverenje u vakcine sve veće "Korišćenje ove vakcine bi, pored postojećih metoda za sprečavanje malarije, moglo da spasi desetine hiljada mladih života svake godine", rekao je generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Ghebreyesus.Malarija je glavni uzrok smrti kod dece u podsaharskoj Africi. Više od 260.000 dece u Africi je umrlo od malarije u toku 2019. godine.SAD odbijaju rad na zajedničkoj vakcini zbog sukoba sa SZO Sledeći koraci za vakcinu protiv malarije koju preporučuje SZO uključuje odlučivanje globalne zdravstvene zajednice o finansiranju šire primere i donošenje pojedinačnih odluka zemalja o tome da li će se vakcina usvojiti kao deo nacionalnih strategija za kontrolu malarije.Pilot programa u Gani, Keniji i Malaviju je finansiran od strane tri svetska tela za finansiranje zdravstva: Gavija - Saveza za vakcine, Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije i Unitaida.

Srbija

„Srbija će napustiti ugalj zbog Pariskog sporazuma“

Ukidanje uglja kao energenta je mešunarodna obaveza na koju se naša zemlja obavezala, podsećaju učesnici tribine "Kako Srbija može da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem?" koju je organizovao Klimatski forum. Naglašava se da će prelazak na obnovljive izvore energije zahtevati društvenu transormaciju neviđenih razmera."Napuštanje uglja je obaveza Srbije zato što smo potpisali i ratifikovali Pariski sporazum. Kao odgovoran član međunarodne zajednice bi trebalo da je ispunimo”, izjavio je Aleksandar Macura iz RES Fondacije.Uspešna energetsku tranziciju na obnovljive izvore energije, pre svega zavisi od izbacivanja uglja iz našeg elektroenergetskog sistema. Razlog za to nisu samo negativne implikacije tog energenta na životnu sredinu. Šanse za uspešno sprovođenje tih planova, kako se naglašava i te kako postoje, kao i interesovanje investitora.U Srbiji trenutno postoji vetroparkova snage oko 400 MW (megavata) i 20 MW solarnih elektrana, od čega je 10 MW na krovovima, a ostatak na zemlji. Prema rečima Nikole Stamenova iz kompanije CWP koja se obavi obnovljivom energijom, investitori u našoj zemlji pripremaju projekte za vetroparkove snage preko 4 GW (gigavata) i više od 2 GW solarnih elektrana.Bugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentimaEU: Potrošnja uglja smanjena 64 odsto za 30 godina "To je reda veličine trenutno instalisanog ukupnog kapaciteta Srbije koji iznosi oko 8 GW. Dve osnovne slabosti našeg elektroenergetskog sistema su oslanjanje na lignit i starost kapaciteta. One mogu da budu prenebregnute prelaskom na čistu energiju", kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković."Struja dobijena iz vetra i sunca je, zahvaljujući tehnologiji i inovacijama, jeftinija od struje iz lignita i uglja, te predstavlja komercijalno i ekonomski isplativu alternativu fosilnim gorivima", naglasio je Stamenov.Prema njegovom mišljenju poslednji set energetskih zakona koji je usvojen u Srbiji je dobar signal za investitore u oblasti obnovljivih izvora energije. Prema rečima Aleksandra Macure, On kaže da će dekarbonizacija zahtevati društvenu transformaciju neviđenih razmera, kao i da je zbog toga neophodan društveni konsenzus."Voleo bih da u naredne dve godine vidim društvenu mobilizaciju. Ovo je tema o kojoj treba da se razgovara u Narodnoj skupštini Republike Srbije", istakao je Macura.Ugalj zasad ostaje naša realnostEU kažnjava Poljsku jer odbija da zatvori rudnike uglja