Najnovije

Svet

Pad BDP-a u Sloveniji zbog korone

Slovenija umesto rasta bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto, zbog koronavirusa i loših okolnosti na domaćem i međunarodnom tržištu očekuje pad BDP veći od pet odsto. Ovu procenu iznela je Kance...

2020

Generali produžio osiguranje građanima koji ne mogu da se vrate u Srbiju

Beograd, 24.mart 2020. – Kompanija Generali Osiguranje Srbija omogućila je klijentima koji se trenutno nalaze u inostranstvu i ne mogu da se vrate u zemlju, produženje polisa putnog osiguranja.Neophodno je samo pozvati Kontakt centar putem brojeva telefona +381 11 222 0 555 ili 0800 222 555 (besplatan broj za pozive iz Srbije) i obavestiti nas o detaljima polise.Radi lakše i brže komunikacije, polisu može produžiti i osoba bliska klijentu koja se nalazi u Srbiji.

Srbija

Eplov App Store se širi na region, dolazi u Srbiju

Kompanija Epl je najavila da će njena platforma za digitalnu distribuciju aplikacija App Store proširiti podršku na još 20 zemalja sveta, među kojima se nalaze i Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, kao i Kosovo*.U objavi na svom veb-sajtu, Epl navodi da razvojni timovi iz tih zemalja do 10. aprila trebaju da preduzmu određene korake kako bi koristili sve pogodnosti platforme i svoje aplikacije učinile dostupnim na svim novim tržištima. Vlasnici postojećeg članskog naloga prvo trebaju da prihvate ažurirani Ugovor o licenci za program (Program License Agreement) tako što će se prijaviti na svoj nalog na veb-lokaciji Apple Developer, a vlasnici ugovora o plaćenim aplikacijama (Paid Applications Agreement), takođe trebaju da prihvate ažurirani ugovor u App Store Connect-u."Obavestićemo vas kada možete da pristupite novim zemalja ili ažurirati cene pretplate (za vaše proizvode) na ovim lokacijama", dodaje se u saopštenju.Epl navodi da je App Store do sada bio dostupan u 155 država, a da platforma generiše 155 milijardi dolara prihoda za razvojne timove, putem prodaja mobilnih aplikacija i usluga unutar aplikacija.

Svet

Dvoje zaposlenih u Zagrebačkoj banci pozitivno na COVID-19

Dvoje zaposlenih u Zagrebačkoj banci pozitivno je na COVID-19, saopštila je juče ova hrvatska banka. U skladu s uputstvima zdravstvenih institucija, već smo zatvorili poslovnice u kojima su oni zaposleni  i temeljno ih očistili i dezinfikovali. Kontaktirali smo sve naše zaposlene koji su možda bili u bliskom i nedavnom kontaktu s pojedincima, savetujući ih da 14 dana provedu u samoizolaciji i da slede savete zdravstvenih institucija, naveli su iz banke.Takođe, klijenti koji su nedavno posetili poslovnice u kojima rade navedeni zaposleni biće kontaktirani prema uputstvu nadležnih tela, saopštla je banka juče.Zagrebačku banku napustilo pola uprave

Srbija

Više od 24.000 ljudi potpisalo peticiju za pomoć malim preduzećima u Srbiji

Više od 24.000 ljudi potpisalo je peticiju za uvođenje hitnih mera Vlade Srbije za podršku preduzetnicima, objavljenoj na platformi change.org.U peticiji se navodi da mala preduzeća u Srbiji stvaraju trećinu ukupnog bruto-domaćeg proizvoda i zapošljavaju 44% registrovanih zaposlenih, ka oi da je u njima zaposleno 629 hiljada ljudi. "Svim tim ljudima posao je ugrožen jer promet značajno smanjen ili potpuno obustavljen zbog epidemije koronavirusa. Zdravlje i bezbednost su na prvom mestu, ali da bi sve ove stotine hiljada ljudi i njihove porodice mogle da nastave život i posle vanrednog stanja, neophodno je da Vlada Srbije hitno donese set mera kojim će pomoći malim preduzećima da prežive, kako bismo imali šansu da sutra ponovo budemo važan stub privrede i pospešimo ekonomski oporavak", navodi se u tekstu peticije.Tri mere koju su nepoznati organizatori peticije predložili tiču se oslobađanja od plaćanja poreza na dohodak, doprinosa i poreza tokom vanrednog stanja plus tri dodatna meseca, oslobađanja od komunalnih naknada i drugih dažbina lokalnih samouprava u istom periodu i trajnu meru plaćanja PDV-a po naplati. Još uvek nije poznat opseg mera koje će Vlada Srbije preduzeti kako bi umanjila ekonomske posledice trenutne zdravstvene krize.Na poslednjoj konferenciji za novinare predsednik Aleksandar Vučić je najavio da je u pripremi "ozbiljan, veliki plan" za podršku privatnom sektoru, koji bi se verovatno sprovodio nakon ukidanja vanrednog stanja. Tom prilikom je ocenio i da su najgore pogođeni ugostiteljstvo, turizam, prevoznici i hotelijerstvo, kao i da će podrška biti namenjena samo preduzetnicima koji tokom krize nisu otpuštali radnike.

Svet

Advokati: Teško je opravdati objavljivanje adresa ljudi u samoizolaciji

Teško je pronaći opravdanje za to da se široj javnosti u Crnoj Gori stave na raspolaganje kućne adrese hiljada ljudi u samoizolaciji, ocenjuje se u tekstu objavljenom na sajtu advokatske kancelarije BDK Advokati koja ima kancelariju i u Podgorici.Tekst se bavi odlukom vlasti Crne Gore da na web stranici vlade objave spiskove pojedinaca koji su u obaveznoj samoizolaciji nakon povratka kući iz inostranstva. Liste, podeljene prema opštinama, sadrže ime, prezime, datum od kada se lice nalazi u samoizolaciji, i kućnu adresu.Nacionalno koordinacijsko tijelo (“NKT“), telo koje je osnovala vlada radi koordinacije aktivnosti protiv zaraznih bolesti, usvojilo je 21. marta 2020. godine odluku o objavljivanju lista. Ranije istog dana, NKT je tražilo i dobilo pozitivno mišljenje crnogorske Agencije za zaštitu ličnih podataka, navodi se u tekstu. Advokati ocenjuju da se vlasti verovatno mogu osloniti na postojanje konkretnog zakonskog osnova za ovaj vid obrade podataka o ličnosti. Međutim, upitna je proporcionalnost usvojene mere. Podseća se da je u nastojanju da opravda meru, premijer Crne Gore 22. marta 2020. godine izjavio da “nije vrijeme za pravna nijansiranja, nego za spašavanje ljudskih života”."NKT je vjerovatno smatralo da poznavanje kućne adrese omogućava trećem licu da razlikuje dva ili više različitih lica za koje zna da žive u istoj opštini i da dele ime i prezime. Međutim, u takvim hipotetičkim slučajevima može se izbeći konfuzija oko identiteta tako što bi se u objavljenu listu uneli podaci o starosti lica u obaveznoj samoizolaciji i njihovi srednji inicijali, umesto bezbednosno osetljivih podataka o njihovim kućnim adresama".Ako se na listama ne bi nalazile kućne adrese, i dalje bi ostalo otvoreno pitanje da li bi objavljivanje imena lica u izolaciji bilo “potrebno da bi se postigla svrha obrade”. Svrha ove mere ne deluje sporno: obuzdati širenje koronavirusa. Međutim, ta svrha se mora ocenjivati u odnosu na činjenicu da se mera odnosi na podatke o ličnosti velikog broja lica, donosi korist čiji je značaj neizvestan, i ima moguće negativne efekte.Na hiljade pojedinaca moglo bi se pojaviti na listama jer, prema podacima Instituta za javno zdravlje Crne Gore, u poslednje dve nedelje se iz područja sa rasprostranjenom transmisijom vratilo 5.565 lica.Nije jasno u kojoj meri objavljivanje imena lica u samoizolaciji doprinosi suzbijanju zarazne bolesti Covid-19. Nije jasno da li je praksa napuštanja mjesta samoizolacije raširena. Premijer je okrivio “jedan broj građana” za kršenje režima samoizolacije, a NKT je referisao na “pojedina lica”. Takođe, ostaje da se vidi da li će objavljivanje doprineti smanjenju kontakata između lica koja su u obveznoj samoizolaciji i ostalih lica. Odluka NKT-a ne poziva građane koji primete  lice s popisa da to lice prijave vlastima. Stoga, izgleda da NKT očekuje da će predviđena socijalna osuda imati odvraćajući efekat na lica u samoizolaciji.Glavna nepoznanica, u hipotetičkoj situaciji u kojoj adrese lica ne bi bile objavljene, verovatno bi se odnosila na značaj negativnog efekta koje bi objavljivanje imena imalo na život onih pojedinaca koji su u samoizolaciji i potpuno poštuju zakon. Jedan argument bi bio da bi u kontekstu zdravstvene (i verovatno ekonomske) krize bez presedana deo javnosti sve pojedince s liste smatrao pretnjom. Na ovo bi se moglo odgovoriti da je takva zabrinutost spekulativna, a da je javnost dovoljno razumna da razlikuje izolovana lica koje poštuju zakon i ona koje ga ne poštuju.U konkretnom slučaju, NKT je pokušalo preduprediti negativne reakcije tako što je pozvalo javnost da se “nijednom riječju i nijednim postupkom ne ogriješe o veliku većinu odgovornih sugrađana koji revnosno poštuju samoizolaciju” već da im pruže svu pomoć i podršku.NKT i Agencija za zaštitu podataka o ličnosti nisu se osvrnuli na dostupnost drugih potencijalnih mera za postizanje željene svrhe, ukazuju advokati iz kancelarije BDK Advokati. Na primer, generalno je moguće koristiti kamere za nadzor ili pratiti korišćenje bankovnih kartica i mobilnih telefona da bi se proverilo da li lice u samoizolaciji poštuje svoju obavezu da ostane kod kuće. Te alternative, naravno, pokreću svoja pitanja o usklađenosti sa pravilima o obradi podataka o ličnosti, navodi se u tekstu.

Svet

Odlažu se Olimpijske igre zbog pandemije

Član Međunarodnog olimpijskog komiteta Ričard Paund rekao je danas da će ovogodišnje Olimpijske igre u Tokiju biti odložene, najverovatnije do 2021. godine, javlja USA Today. “Na osnovu informa...

Priče i analize

Život pod koronom: Zagreb

Hrvatska je 13. marta uvela mere protiv širenja koronavirusa i preporučila građanima da ne izlaze iz kuća bez preke potrebe, kao i da rade od kuće. Glavni grad Hrvatske je juče pogodio snažan zemljotres, pa je to trenutno pomerilo fokus sa tema vezanih za epidemiju, ali se tlo smirilo i ljudi su nastavili da se minimalno kreću. O merama za suzbijanje epidemije, kao i o zemljotresu, koji je pogodio Zagreb, za serijal "Život pod koronom" govori Monika, koja živi i radi u Zagrebu. Monika, ZagrebJuče smo malo zaboravili na situaciju oko koronavirusa, jer je u Zagrebu bio strašan zemljotres, pa su ljudi na trenutak zaboravili da postoji pandemija, tako da su izlazili iz kuća i provodili vreme zajedno. Danas je sve pod kontrolom, ljudi su u kućama, hladno je, a postoji i rizik da se prolaznicima na ulici sruši nešto na glavu, tako da mislim da sada niko neće izlaziti. Postoji li neka zabrana kretanja?Nije uvedeno vanredno stanje i zabrana izlaska, samo je preporučeno da ljudi ne izlaze i mislim da se, za razliku od Beograda, gde su ljudi šetali u parkovima po toplom vremenu, ovde ljudi pridržavaju preporuka. Čini mi se da je ovde ozbiljna situacija počela 13. marta, tada su objavili da ne treba da se izlazi iz kuća. Ljudi su odmah počeli da poštuju te mere, država je dala i preporuke da svi koji mogu rade od kuće. Neke od škola i fakulteta su prestale sa radom i pre toga. Ispred apoteke ljudi čekaju red na dva metra jedni od drugih i ulaze jedan po jedan u apoteku i ne prave gužve. Taj prvi dan je bila velika gužva u prodavnicama, pokupovala se tona toalet papira i sredstava za dezinfekciju, brašna, kvasca, sve isto kao i u Srbiji. Da li su neki ljudi izgubili kuće usled zemljotresa?Jedan broj ljudi je ostao bez stanova, to su oni koji se nalaze u trošnim ili starim kućama. Oni su sada smešteni u centru Zagreba u studentskom domu. Inače je većina studentskih domova prazno, jer su studenti otišli kućama, fakulteti ne rade trenutno. Juče su komisije za kontrolu objekata obišle sve kritične zgrade u kojima je nešto napuklo, da vide da li ti objekti mogu da se koriste ili ne. Zemljotresa ima i dalje, u nedelju oko šest ujutru je bio prvi, jačine 5,5 stepeni Rihterove skale, posle su bila još dva približno jaka, a nakon toga se desilo još 30 manjih zemljotresa. Svako to podrhtavanje može da ošteti objekte koji su već oštećeni. Širila se i jedna vest da je poginula devojka od 15 godina, nije niko poginuo na svu sreću, samo je bilo povređenih. Ta devojčica je bila u teškom stanju, ali nije bilo mrtvih. Kako je izgledalo to jutro?Ja sam bila u stanu, stan se nalazi u kući koja je prilično dobro građena i bezbedna. Nije bilo štete u stanu samo se srušilo par sitnijih stvari.  Živim blizu centra, gde su najveća oštećenja, osećaj je bio kao da mi je neko mućkao celu kuću, jer je trajalo oko deset sekundi. U prvom trenutku ne znaš šta da radiš i da li treba da ostaneš u kući ili da izađeš. Da li ljudi rade od kuće zbog pandemije?Moj posao je dosta vezan za računar, tako da sam još u taj petak, 13. marta, dobila nalog da radim od kuće. Od tada sam se jako malo kretala po gradu, samo u nabavke. Juče sam samo u jednom momenti izašla iz kuće, jer sam mislila da moram da izađem ukoliko bude još potresa. Išla sam do centra da vidim šta se desilo. Gradski prevoz su ukinuli, trenutno najviše rade doktori i medicinsko osoblje i ljudi, koji su zaposleni u prodavnicama. Otvorene su samo prodavnice za osnovnu nabavku poput marketa i apoteka. Nema zabrane kretanja, samo preporuke. Policija i vojska su odradile odličan posao i udaljavale ljude iz centra grada nakon zemljotresa. Nije bilo do sada nikakvih hapšenja, sve se rešava na miran način. Kakva je situacija na primorju i u turizmu?Sve je zatvoreno, ne rade hoteli i ugostiteljski objekti uopšte. Kafići i restorani su takođe zatvoreni. U Dalmaciji, na primer, nije bilo zaraženih do skoro, ali se u prethodnih par dana javljaju i tamo slučajevi. Što se turizma tiče ne znam šta će biti, kao i u drugim zemljama, sada je to stavljeno u drugi plan. Čini mi se da su ljudi ovde shvatili ozbiljnost situacije i da se ne kreću, ostali su po kućama i nadam se da će se širenje virusa smanjiti zbog toga.V.VuksanovićPROČITAJTE JOŠ:Život pod koronom: MadridŽivot pod koronom: Oslo, Norveška

Video

Bolje planiranje bi smanjilo troškove u zdravstvu (VIDEO)

Da bi došlo do ušteda u zdravstvu neophodno je bolje planirati javne nabavke, kao i efikasno kontorlisati trošenje nabavljenih lekova, kaže za Novu ekonomiju Marina Mijatović iz Pravnog skenera. Takođe, među institucijama zdravstva ne postoji dovoljno dobra komunikacija o čemu svedoči i neuspešna javna nabavka reagenasa za sve kliničke centre i bolnice na teritoriji Srbije kada RFZO nije uspeo da pribavi podatke o potrošnim materijalima od zdravstvenih ustanova. Problem predstavljaju i različite cene za potrošne materijale, čiju cenu često diktiraju kompanije koje su donirali medicinske aparate, objašnjava Mijatović.Pravni skener već duži niz godina posmatra javne nabavke koje se sprovode u zdravstvu. Ukoliko bismo pošli od te teze da javne nabavke postoje da bi se novac racionalno trošio i da bismo za najmanje novca dobili najbolju uslugu. Kakva je vaša ocena, da li je to situacija u Srbiji?Javne nabavke bi prvo trebalo da baš budu javne i da se tu negde ne dovede u putanje koliko su one transparentne, ali Zakonom o javnim nabavkama je definisana uloga građanskog nadzornika da se prate centralizovane javne nabavke, odnosno javne nabavke preko milijardu dinara. Mi smo se nekako najviše fokusirali na praćenje javnih nabavki Republičkog fonda za zdravtsveno osiguranje i najviše za nabavku lekova.Šta podrazumeva uloga građanskog nadzornika?Mi smo se prvo prijavili da budemo građanski nadzornici, provereno je da li ispunjavamo uslove... Pošto ispunjavamo uslove, onda je Uprava za javne nabavke donosi rešenje za svaku javnu nabavku gde nas imenuje za građanskog nadzornika. Dakle, ako se nabavljaju lekovi sa liste A, B, C, reagensi, neke druge vrste potrošnog materijala... I RFZO uglavnom sprovodi te centralizovane javne nabavke što znači da ako se nabavljaju lekovi sa liste A, to su lekovi za celu teritoriju Srbije, odnosne za sve apoteke, zdravstvene ustanove. To su ili lekovi na recept ili lekovi koji se daju za ležeće pacijente ili lekovi koji se ne daju na repcet. Mi smo sproveli nekoliko istraživanja. Nismo samo pratili javne nabavke kako se ti lekovi nabavljaju već smo negde došli do te tačke da proverimo kako se ti lekovi i troše odnosno da li postoji neki kontinuitet u praćenju i planiranju javnih nabavki, što znači da li se njihova nabavka planira shodno potrebama zdravstvenih ustanova. Uočili smo da negde pri samom planiranju postoji nekoliko izvora o tome kolike su potrebe zdravstvenih ustanova koji nisu usaglašeni. To su potrebe koje plasira Institut za javno zdravlje Batut i potrebe koje u svojoj evidenciji, odnosno potrošnji u elektronskoj fakturi poseduje Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). To su obično velike razlike u količinama i ono što je bilo nama sporno jeste zašto su tolike razlike. Zašto su potrebe koje dostavi Republičkom fondu Batut recimo 10.000 kutija, a potrebe prema Republičkom fondu, prema njihovoj elektronskoj fakturi, koja stiže od zdravstvenih ustanova mnogo niže i kako mi sada tu određujemo koja količina lekova će se pribaviti i nabaviti. Tu je bio problem što recimo ukoliko jedna zdravstvena ustanova potpiše ugovor za nabavku sto kutija, ona će nabaviti, otkupiće od ponuđača, odnosno u tom momentu dobavljača, svih sto kutija, ali ako ih ne potroši, niko u tom jednom momentu nije kontrolisao zašto to nije potrošeno i zašto se sledeće godine ponovo nabavlja sto kutija. Možda je moglo da se nabavi manje.Sada je negde ideja da se ta praksa promeni i da se malo bolje kontroliše i potrošnja tih lekova. Mi verujemo da će, ako se to iskontroliše, doći do velikih ušteda u zdravstvu.  Ali bi isto tako bilo bitno da se to što se prištedi uloži na obnavljanje i rekonstrukciju zdravstvenih ustanova ili na nabavku nekih novih lekova.Zbog čega Srbija procentualno troši više na zdravstvo od država u regionu?Nije dobro planiranje. Nije dobar kontinuitet u praćenju svega toga. Kako se to nešto u zdravstvu troši i da li je to nešto racionalno i objektivno. Kada se uspostavi taj jedan ceo put koji ima neku hronologiju, ja verujem da će doći do nekih brojki koje će pomoći da dođe do uštede, ali, opet kažem, da je vrlo važno da ta ušteda usmeri ka tome da mi dobijemo bolji kvalitet usluge – bolje lekovi, bolji potrošni materijal, čistije sobe, bolju hranu u zdravstvenim ustanovama.Relativno često se dešava da dođe do nestašice nekog leka u apotekama i bolnicama. Ko je glavni krivac za to?To je opet loše planiranje. Kada vi ugovorite određenu javnu nabavku, centralizovanu, ugovara se recimo određeni broj kutija nekog leka... To je minimalan broj koji zaključuje RFZO sa potencijalnim dobavljačem. Može preko toga uvek da se poruči ukoliko postoji potreba pa je onda pitanje i zdravtsvenih ustanova da li oni poruče na vreme veće te količine. Opet je stvar organizacije celokupnog sistema.Naravno, postoje neke nepredviđene okolnosti, viša sila, ali nikada se nije desilo da se na to možemo pozvati, da kažemo bili su neki požari, poplave u magacinima, pa je došlo do nestanka. Uvek je to stvar organizacije pružanja usluga. Odnosno neke procene kada imamo poslednju kutiju da li treba da sačekamo da potrošimo tu poslednju kutiju pa da se onda obratimo dobavljaču.Protekle godine je RFZO pokušao da nabavi reagense za sve Kliničke centre i bolnice u Srbiji. Javna nabavka je propala, ali da li je plan da u budućnosti RFZO na taj način centralizovano nabavlja sva dobra koja su ranije ustanove nabavljale svaka za sebe?Ta javna nabavka reagenasa osim za transfuziju – tako joj je naziv – je pokazala da u stvari ne postoji komunikacija između instituciija koje su nadležne za naš zdravstveni sistem. Ovo je prvi put da se sprovodila ovakva javna nabavka u Srbiji i jeste bila ideja da RFZO sprovede centralizovanu javnu nabavku kako bi došlo do uštede. Međutim, problem je bilo što je bilo nemoguće pribaviti sve te informacije od zdravstvenih ustanova.RFZO je poslao dopis zdravstvenim ustanovama da oni kažu kolike su njihove potrebe za određene reagense, za određene aparate... Da se prosto napravi jedan popis svih aparata za sve reagense koji su potrebni da bismo mi mogli da dobijamo uslugu u zdravsvenim ustanovama. Međutim, tu je baš bilo kompllikovano da se dobiju ti podaci, ali je javna nabavka morala da se sprovede jer u tom slučaju nijedna laboratorija u Srbiji ne bi mogla da funkcioniše. Došlo je do nekih problema gde prvo nije moglo da se odluči kako će se formirati cena jer je svaka zdravstvena ustanova imala svoju cenu i nije dobro urađena ta konkursna dokumentacija i ponuđači su imali preko 500 pitanja. To se nikada nije desilo da postoji toliko pitanja, da je prosto nejasna dokumentacija. Tako da smo mi kao građanski nadzornici podneli zahtev za zaštitu. Republička komisija za javne nabavke je donela odluku i poništili su kompletnu javnu nabavku tako da očekujemo da se ponovo pokrene procedura za reagenseDa samo pojasnimo, šta su laboratorijski reagensi?Recimo ukoliko želite da izvadite krv, a potrebno je da vam neko utvrdi kakav vam je hemoglobin, morate da imate određene hemijske supstance da biste dobili rezultat. Uvek nekako vezujemo te reagense za laboratorije za vađenje krvi i rezultate koje mi želimo da dobijemo kao pacijenti, a bez toga je nemoguće da dobijemo tu uslugu.Šta to onda sada znači, da li laboratorije imaju reagense kojima mogu da rade analize?Trenutno, po ovoj javnoj nabavci ne mogu. Dakle, na ovaj način, centralizovana javna nabavka je obustavljena i ustanove preko RFZO ne mogu nabaviti taj potrebni potrošni materijal. Verovatno imaju negde neke zalihe. Ja se nadam da neće biti zastoja u radu, ali su morali negde i planirati, to im je obaveza, kada se planira javna nabavka, da uzmu u obzir da će neko podneti zahtev za zaštitu prava u postupku javnih nabavki. Ne mora to da bude građanski nadzornik, to može da bdue i zainteresovani ponuđač.Kada se otvaraju nove laboratorije ili se renoviraju bolnice, često u javnosti čujemo da su aparate donirale određene kompanije. Ukoliko imamo u vidu da su to komercijalna preduzeća, kakav bi interes one mogle da imaju kada doniraju aparate?To je u ovom slučaju bio problem. Imamo aparate koji su dati u donaciju, koji su dati u zakup i koji su nabavljeni preko javne nabavke koje je sprovela određena zdravstvena ustanova. I dešava se da cena tog potrošnog materijala, odnosno reagensa za taj određeni aparat je potpuno različita u zavisnosti od toga na koji način je zdravstvena ustanova pribavila taj aparat. Tako da, ukoliko neko donira, to se pokazalo iz naših istraživanja, on može da isplati vrlo brzo taj aparat tako što će dati malo veću cenu tog potrošnog materijala ili nekih reagenasa gde će zdravstvena ustanova morati od njih da nabavlja jer uglavnom ti aparati koji se doniraju mogu da koriste materijale i reagense od tačno određenog proizvođača. Tako da neko, potencijalni ponuđač ili neko ko je poklonio, može da diktira cenu tako da mu se sigurno brzo isplati to što je dao nešto u donaciju. Tu isto imamo problem što je Zakon o donacijama veoma zastareo i treba ga menjati. Mi smo na sajtu uspeli da prikupimo neke informacije o doniranim aparatima i aparatima koji su dati u zakup, ali nam naravno nisu sve ustanove odgovorile.Koliko vam se čini da je značaj javnih nabavki uopšte prepoznat kod građana i koliko im je bitno da one budu sprovedene po svim procedurama?Mislim da ljudi minimalno znaju da su to naše pare, da su to pare iz budžeta koje mi dajemo iz poreza i da moramo da učestvujemo u tome kako se te naše pare troše, kog je kvaliteta roba koja se nabavlja i koja je direktno vezana za naše zdravlje. Do sada je u ovom Zakonu o javnim nabavkama koji važi do jula 1. ove godine bilo samo da je cena odlučujući faktor. Tako da ste mogli da ponudite i robu lošijeg kvaliteta, a da imate cenu koja nije adekvatna tome i to je teško bilo i dokazati u tom momentu. Sada ovaj (novi prim. novinarke) zakon omogućava i stavio je da je ekonomski deo i kvalitet određene usluge i radova i dobara bude nekako ujednačen. I tu će biti provera kada neko ponudi recimo neko dobro ili neki aparat da li njegov kvalitet odgovara ceni od recimo 200.000 dinara.Za Novu ekonomiju Katarina Baletić

Svet

Putnici širom sveta zarobljeni na aerodromima zbog pandemije

Dva aviona kompanije Er Srbije danas su vratila državljane Srbije iz Moskve i Dohe koji su zbog situacije sa koronavirusom bili zarobljeni na aerodromima, prenose Večernje novosti. Kompanija je ranije objavila na Tviteru da su dva njena Erbasa A320 poletela za Dohu i Mosku “po naredbi Vlade Republike Srbije”, uz najavu da jedan avion šalje i u Pariz. Na povratak sa aerodroma u Dohi na povratak čeka više od 40 državljana Srbije, od kojih su mnogi na društvenim mrežama zatražili su pomoć ambasada i javnosti u Srbiji. Državne institucije su tek odnedavno počele da se angažuju na rešavanju ovog problema, obzirom da je prethodno ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić za RTS naveo da će turisti biti "na dnu lestvice" prioriteta za evakuaciju. Nije poznato koliko građana Srbije trenutno čeka na evakuaciju.I druge države imaju problema sa građanima van sopstvenih granica, a putnici širom sveta zaglavljeni su na aerodromima zbog vanrednih mera protiv širenja koronavirusa.SAD su počele sa slanjem čarter letova za povratak svojih državljana zarobljenih na aerodromima, javlja Politico. Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da se koriste “sva moguća sredstva”, uključujući i kombinaciju komercijalnih i privatnih letova, a sa Pentagonom se razgovara o upotrebi vojnog vazduhoplovstva. On je rekao i da je formirana “radna grupa za repatrijaciju”.SAD su prošle nedelje pozvale američke državljane da ne lete van zemlje i da se vrate ako mogu. Oni koji žive van SAD ili ne mogu da se vrate zamoljeni su da ostanu gde su. Probleme imaju i državljani Velike Britanije. Njeni državljani obratili su se britanskom listu Independent, koji piše da oni ni od Ministarstva spoljnih poslova (Foreign Office), ni od aviokompanija ne dobijaju nikakve informacije. Kako piše Independent, radi se o putnicima kompanija Rajaner (Ryanair), Džet2 (Jet2) i Izidžet (easyJet), koje su otkazale letove ka Ujedinjenom Kraljevstvu.“Ponudili su nam povraćaj novca ili da zakažemo drugi let kada bude dostupan. Nije ga bilo. Od tada nismo uspeli da kontaktiramo Rajaner”, rekla je za Independent Hajdi Edmundson, koja radi kao medicinski konsultant za hitne slučajeve i pokušava da se vrati kako bi pomogla u lečenju obolelih od koronavirusa.  Portparol Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije izjavio je da je Ministarstvo “u kontaktu sa pružaocima putničkih usluga i međunarodnim partnerima”, kako bi Britancima “pogođenim merama protiv širenja koronavirusa bila obezbeđena pomoć”.   Iako je Nemačka objavila da će poslati avione po svoje državljane zaglavljene u Maroku, koji je već bio zatvorio granice, neki od tih malobrojnih letova već su otkazani, javlja evropska medijska mreža Euronews.Procenjuje se da je u Maroku zarobljeno 5.000 Nemaca, ali i da takvih ima još mnogo u drugim zemljama. Britanski Gardijan piše da se na aerodromima i kruzerima širom sveta nalazi na hiljade Australijanaca koji pokušavaju da se vrate, dok ograničenja putovanja bivaju sve oštrije. Direktor australijske aviokompanije Kantas (Qantas) Alan Džojs rekao je da će kompanija organizovati letove za povratak državljana Australije ako to od nje bude traženo.“Zbog zabrane ulaska i izlaska u zemlju, nema potražnje za našim letovima posle kraja marta. još uvek imamo avione i ljude, i ako pronađemo lokacije na kojima ima dovoljno Australijanaca da ih vratimo avionom, a vlada veruje da postoje, mi ćemo to učiniti”, rekao je Džojs. Kanadska TV mreža CTV prenosi da je aviokompanija Er Kanada (Air Canada) uspešno vratila 444 državljana Kanade koji su se nalazili u Maroku. 

Video

Pravni skener: Pacijenti ne znaju svoja prava (VIDEO)

Kvalitet usluge koju su dobili u zdravstvenoj ustanovi, kao i neprepisivanje odgovarajućih lekova od strane izabranog lekara, neki su od najčešćih problema na koja se građani žale savetnicima za zaštitu prava pacijenata, kaže za Novu ekonomiju Marina Mijatović iz Pravnog skenera. Ipak, ona dodaje da država nije sprovela dovoljnu dobru kampanju, pa građani nisu ni upoznati sa pravima koja imaju u okviru zdravstvenog sistema.Koliko su građani upoznati sa pravima koja imaju u okviru zdravstvenog sistema?Građani su minimalno upoznati i sa svojim pravima i sa svojim obavezama. Ne znamo uopšte šta koji zakon reguliše i koje specifičnosti kog zakona. Često se meša Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o pravima pacijenata. Dakle, Zakon o pravima pacijenata je potpuno fokusiran na prava pacijenata, odnosno na to šta mi sve možemo da zaštitimo kada uđemo u neku zdravstvenu ustanovu i ono što je bitno je da je ovim zakonom pokriven i državni zdravstveni sektor i privatni sektor tako da pacijenti mogu zaštiti svoja prava u oba ova sektora. Tu nema nikakve razlike. Važno je da oni znaju da postoje norme koje apsolutno štite njihova prava. Mislim da nije dovoljno sprovedena kampanja o tome da postoje norme koje mogu pomoći pacijentima i građanima da se edukuju pre nego što uđu u zdravstvenu ustanovu.Postojali su zaštitnici prava pacijenata koji su sedeli u zdravstvenim ustanovama. Međutim, to je promenjeno Zakonom o zaštiti pacijenata?Zaštitnik prava pacijenata je postojao dok je na snazi bio Zakon o zdravstvenoj zaštiti i u tom zakonu su bile te norme o pravima pacijenata međutim sada je donet potpuno novi zakon – Zakon o pravima pacijenata gde je taj mehanizam zaštite potpuno drugačije organizovan. To više nije zaštitnik nego je savetnik za zaštitu prava pacijenata. Oni se više ne nalaze u zdravstvenim ustanovama nego se sada nalaze u opštinama. To je sada potpuno drugačije telo i drugačije je zamišljen taj mehanizam, jer se pokazalo da ukoliko taj mehanizam za zaštitu prava pacijenata pružaju pravnici koji su zaposleni u zdravstvenim ustanovama da ne mogu biti objektivni, jer je suprotno da jedan pravnik štiti prava pacijenata u odnosu na zdravstvenu ustanovu i lekare koji su zaposleni u toj ustanovi, a sa druge strane mora da zastupa zdravstvenu ustanovu u nekim drugim postupcima.Još jedan mehanizam je postojao u pravima pacijenata, ali je to promenjeno izmenama prošle godine. Postojao je zaštitnik prava osiguranih lica i to su zaposleni koje je plaćao RFZO i oni su se nalazili u zdravstvenim ustanovama. To su pravnici i ekonomisti koji su štitili prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Oni nisu u nadležnosti da štite prava  pacijenata iz ovog zakona nego samo ono što je iz Zakona o zdravstvenom osiguranju i oni su se do ove godine, dok nije došlo do izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, nalazili u zdravstvenim ustanovama. Međutim, novim zakonom i to je promenjeno tako da nemamo više tu zaštitu, ali se možemo direktno obratiti Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Što se tiče savetnika za zaštitu prava pacijenata, konkretno za Beograd, oni se nalaze u Tiršovoj 1. Tu je oformljena jedna kancelarija i tu bi trebalo radi 17 osoba, 17 pravnika, za svaku opštinu po jedan pravnik. Međutim, ono što je problem jeste da je njih često tamo troje ili četvoro i ne mogu da postignu da u određenom zakonskom roku od pet dana nas obaveste koje su odluke na osnovu naših tih zahteva, prigovora. Tako da, što se tiče efikasnosti tu je veliki problem za te rokove koji su veoma kratki, koji su postavljeni u zakonu o pravima pacijenata, a mi se žalimo za nešto što je obično hitno, da li nas je neko primio, da li smo dobili uslugu i nekako kada je u pitanju zdravstvo te stvari su uglavnom hitne i želimo odmah da dobijemo odgovor. Dakle, ukoliko pacijent ode u zdravstvenu ustanovu i nije zadovoljan uslugom koju je dobio, odatle treba da ode direktno u Tiršovu?Tako je, da ode u Tiršovu. Može pisanim putem da im se obrati, može direktno tamo da ode pa da se uzme izjava koju će oni potpisati i onda on ulazi u proceduru. Ono što je isto važno, savetnik obavezno odlazi, ukoliko smatra da je osnovan taj prigovor, u toj prvoj fazi, on odlazi zdravstvenu ustanovu da prosto porazgovara i da uzme činjenice od zaposlenih na koje se pacijent žali. Često se uzme i od načelnika, direktora, izjava o tim činjenicama i oklonostima.Na šta se pacijenti najčešće žale?Najčešće je neljubaznost. I to je najveći problem, kako dokazati da li je neko u tom nekom momentu bio neljubazan što znači ako pacijent kaže da lekar ili medicinska sestra ili bilo ko drugi zaposlen u zdravstvenoj ustanovi bio neljubazan svakako će ta osoba na koju je upućen taj prigovor, ona će negirati to. I onda imamo dve potpuno suprotne izjave i veoma je teško odlučiti koja od tih izjava je tačna i to je najveći problem kod ovih odluka i često savetnici donesu odluku gde kažu da savetuju zdravstvenim ustanovama odnosno direktorima i načelnicima da se poradi na komunikaciji između zaposlenih i pacijenata.Na šta se još žale?Drugi deo je da se žale kvalitet zdravstvene ustanove i kvalitet usluge koju su dobili od lekara i medicinskih sestara. Tu su već okolnosti malo drugačije i prosto može da se utvrdi da li je nešto u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata, jer mogu biti neke činjenice, može da se pogleda recimo medicinska dokumentacija i da se na osnovu te medicinske dokumentacije i takvih dokaza koji su opipljivi da se zaključi da li je pacijent u pravu ili ne.I naravno, ono što je treće, često se žale na prepisivanje lekova. Tu postoji još jedna veliki problem da kada se pacijent obrati zdravstvenoj ustanovi na sekundarnom i tercijalnom nivou i dobije spisak lekova koji je neophodno da mora da koristi i da mu je to baš ta terapija koju mu specijalista propiše. Kada se vrati u dom zdravlja, lekar na primarnom nivou ne mora da mu propiše te lekove zbog toga što postoje određene šifre, indikacije, drugi neki pravilnici koji uređuju koji lekovi se mogu piti i koji lekovi se mogu propisati na recept u određenim situacijama i onda se to nekada kosi sa onim što je prepisao lekar specijalista. Bilo je situacija gde su lekari prepisivali te lekove, davali su te lekove na recept koje odredi i prepiše lekar specijalista, ali je zato RFZO pokrenuo postupke protiv tih lekara da oni budu sankcionisani jer to nije u skladu sa tim pravilnikom iako je to po nalogu specijaliste koji mnogo bolje zna pacijenta nego neka komisija u RFZO i po tom pravilniku teško je matematički odrediti da li je baš taj lek za određenog pacijenta. Da li se pacijenti češće žale na državne ili na privatne zdravstvene ustanove?Na državne, mislim da pacijenti nisu čak ni dovoljno upoznati da se mogu žaliti na privatni zdravstveni sektor, ali negde verujem i da veći broj pacijenata odlazi u državne zdrasvtvene ustanove.Na koji način pacijenti mogu da se žale na pogrešnu dijagnozu ili na pogrešno lečenje?Za to nije nadležan savetnik i tu se oni ograđuju i zakon je prosto takav da kaže da oni nemaju ni kapacitete ni znanja. U tom slučaju pacijenti se mogu obratiti jedino sudu ili zdravstvenoj inspekciji gde sada ona proverava da li je sve urađeno u skladu sa načelima, stavovima medicinske struke. Ali uglavnom se ljudi opredeljuju da idu u krivične ili parnične postupke, pa se onda preko veštačenja odlučuje da li je bilo lekarske greške, odnosno nesavesnog lečenja i da li je sve urađeno onako kako je trebalo. Ti postupci su jako zahtevni i skupi, ali ako dođe do nekih ishoda koje imaju ozbljne posledice ili smrti ili neku vrstu invaliditeta, ljudi se ipak odlučuju da uđu u takvu vrstu borbe.Koliko je mreža savetnika dobro geografski rasprostranjena?Svaka lokalna samouprava treba da ima savetnika zaštitu pacijenata i Savet za zdravlje. Ono što je prema nekim poslednjim informacijama koje imamo da u principu nema u svakoj lokalnoj samoupravi Savet za zdravlje, ali da je ta mreža savetnika uspostavljena, s tim što je opet pitanje koliko su građani upoznati gde i na koji način mogu da se obrate tom savetniku, odnosno gde je njegovo sedište. Saveti za zdravlje, to je isto jedan organ koji se formira u okviru lokalne samouprave. On je, da kažemo, drugostepeni organ. Ukoliko su pacijenti nezadovoljni odlukom savetnika, oni mogu uložiti žalbu Savetu za zdravlje. Tu je već problem, što taj Savet za zdravlje ne funkcioniše u svakoj lokalnoj samoupravi u punom kapacitetu. Negde ni ne postoji, negde ljudi nisu nikada ni čuli da su uopšte imali bilo kakav sastanak, sednicu, da se odlučivalo o tim njihovim žalbama.Za Novu ekonomiju: Katarina Baletić

Srbija

Obuka u IT sektoru

Svi oni koje se nisu školovali za rad u IT industriji, zahvaljujući desetonedeljnom kursu koji organizuje IT Bootcamp mogu da ovladaju osnovnim znanjima iz ove oblasti.IT Bootcamp je neprofitna škola koja će najuspešnijim kandidatima omogućiti dva kursa, razvoj veb-stranica i testiranje softvera, u oblasti koja se najbrže razvija ne samo u svetu nego i kod nas.Predavanja će, zbog vanrednog stanja biti omogućena online, do perioda kada će biti moguće nastavu održavati u učionicama.Školarina se ne plaća, prijava kandidata traje do 29. marta, a nastava bi trebalo da počne krajem aprila. Više o načinu prijavljivanja možete pronaći na SAJTU ŠKOLE.Osnivači škole su ljudi iz dijaspore a ceo projekat se izvodi u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac.

Srbija

IT Bootcamp nastavlja sa onlajn obukama

Svi oni koje se nisu školovali za rad u IT industriji, zahvaljujući desetonedeljnom kursu koji organizuje IT Bootcamp mogu da ovladaju osnovnim znanjima iz ove oblasti.IT Bootcamp je neprofitna škola koja će najuspešnijim kandidatima omogućiti dva kursa, razvoj veb-stranica i testiranje softvera, u oblasti koja se najbrže razvija ne samo u svetu nego i kod nas.Predavanja će, zbog vanrednog stanja biti omogućena online, do perioda kada će biti moguće nastavu održavati u učionicama.Školarina se ne plaća, prijava kandidata traje do 29. marta, a nastava bi trebalo da počne krajem aprila. Više o načinu prijavljivanja možete pronaći na SAJTU ŠKOLE.Osnivači škole su ljudi iz dijaspore a ceo projekat se izvodi u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac.

Srbija

Predlozi za spas privrede svakog dana, ali Vlada Srbije još ćuti

Šteta koju trpi i koju će tek pretrpeti srpska ekonomija po završetku borbe sa koronavirusom meriće se, prema prvim procenama ekonomista, desetinama miliona evra.  Najveći udar svakako će pretrpeti privatni sektor. Poslovna zajednica je već u prvim danima vanrednog stanja iznela konkretne predloge Vladi Srbije. Zasad je Poreska uprava zamrzla prinudnu naplatu, a NBS je donela odluku o zamrzavanju kredita.AmCham Srbija: Odreknite se poreza i doprinosaAmerička privredna komora (AmCham Srbija) predlaže pet mera kojima bi se očuvala zaposlenost i brži oporavak posle krize. Prva mera je smanjivanje poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog korona virusa. Druga je oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada. Kako bi se obezbedila likvidnost kompanija Američka privredna komora predlaže umanjenje u iznosu od 50 odsto na porez za dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike.Zoran Petrović: Država da izađe sa merama, za biznis je važno poverenje Među predlozima Vladi je i onaj da se obustavi obračun kamata za neblagovremeno plaćanje poreza za obaveze nastale od početka vanrednog stanja do 30 dana nakon završetka, za preduzeća koje već imaju velike probleme u poslovanju. Poslednja mera predviđa nesmetan prekogranični transport robe i usluga.NALED: Jednokratna finansijska injekcija kompanijamaNacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predložila je 10 mera Vladi za podršku privredi i očuvanje radnih mesta tokom i posle pandemije koronavirusa. Predlažu privremeno smanjenje poreza i doprinosa na zarade, jednokratnu finansijsku pomoć za kompanije i preduzetnike u sektorima koji beleže znatan pad prihoda, kao i za pojedince koji ostaju bez posla, uvođenje produženog porodiljskog odsustva i vaučera za angažovanje pomoći u kući oko čuvanja dece. Digitalna zajednica: Odložite primenu testa samostalnostiDigitalna zajednica u otvorenom pismu Vladi Srbije zatražila je da se odloži primena člana zakona o porezu na dohodak građana kojima se uvodi Test samostalnosti preduzetnika, kao i da se produži rok za iskorišćavanje poreskih olakšica od strane poslodavca za novozaposlena lica. Hotelijeri: Smanjite PDV na hranu i pićeHORES, udruženje hotelijera i restoratera Srbije predlaže Vladi Srbije smanjenje PDV-a na hranu i piće sa 20 na 10 odsto, smanjenje poreza na dohotke, kao i na direktniju podršku za hotele zbog pada prometa izazvanog koronavirusom.Osim poslovne zajednice predloge Vladi uputile su i političke koalicije. Savez za Srbiju: Zabranite otpuštanja za vreme vanrednog stanjaSavez za Srbiju predložio je da se na mesec dana proglasi moratorijum na plaćanje svih poreza i doprinosa za sve zaposlene i da te troškove podnese država, kao i da se uvede mera zabrane otpuštanja zaposlenih u tom periodu.Prema procenama SZS-a, kalkulacije su da je za ovu meru potrebno oko 25 milijardi dinara. Druga mera je moratorijum na plaćanje rata kredita za sva mikro, mala i srednja preduzeća, po ugledu na moratorijum za vraćanje kredita građana u periodu vanrednog stanja. Neplaćene rate preduzeća bi, prema njihovom predlogu vraćala u 12 rata bez kamate i da otplata nastalog duga počne najranije 90 dana po završetku vanrednog stanja. Treća mera je odricanje države od naplate svih parafiskalnih nameta za firme u periodu od 4 meseca kao i naplate poreza na dobit u 2019. godini. Predlažu i da se zaposlenima koji moraju da ostanu kod kuće sa decom država isplati miminum 80 odsto plate. Ovo pravo trebalo bi da imaju, kako navodi SZS i samohrani roditelji. UDS: 50 odsto nameta za zaposlene koji rade od kućeKoalicija Ujedinjena demokratska Srbija apelovala je na Vladu da donese paket mera kako bi olakšao položaj najugroženijih, pre svega malih i srednjih preduzeća. Predlažu da poslodavcima bude omogućeno da plaćaju samo 50 odsto nameta za zaposlene koji rade od kuće, kao i da ne plaćaju nikakve namete za zaposlene koji su na plaćenom odsustvu, kao ni na minimalnu neto zaradu. Mere koje predlažu su obustava naplate paušalnog poreza na minimalno 3 meseca onima koji su ostali bez prihoda zbog epidemije koronavirusa. Nastali dug bi, kako navode u UDS-u, mogao biti plaćen na 24 rate i to kada se situacija normalizuje. Među merama koje predlažu su i odlaganje plaćanja poreza na dobit i imovinu. UDS predlaže i privremeno oslobađanje od nameta na rad za zaposlene na plaćenom odsustvu, kao i sufinansiranje nameta na rad za zaposlene koji rade od kuće. Kada su u pitanju krediti predlog je da se obezbede državne garancije za zaduživanje malih i srednjih preduzeća kod banaka, mogućnost zaduživanja i kod Fonda za razvoj, kao i olakšavanje poslovanja i pozicije poslovnih banaka. Predlažu i mere koje bi demotivisale poslodavce da daju otkaz zaposlenima. Narodna stranka: Ukinite plaćanje PDV-na donacijeNarodna stranka zahteva od Vlade da hitno ukine plaćanje PDV-a na donacije tokom vanrednog stanja. Kako objašnjavaju obavezom plaćanja ovog poreza demotivišu se firme i privrednici koji žele da pomognu ugroženima. Pokret slobodnih građanja: Kupujte domaćePokret slobodnih građana poručuje da je potrebno hitno ukinuti ili značajno umanjiti poreze i doprinose na plate, PDV, porez na dobit i ostale namete kako bi privreda lakše prebrodila krizu. Osim privredi stranke su imale i apel građanima, za spas privrede. PSG predlaže da građani pomognu u očuvanju domaće privrede tako što bi kupovali domaće proizvode. “Na taj način očuvaćemo radna mesta i pomoći domaćoj privredi da se izbori sa posledicama vanrednog stanja”, poručuju iz PSG-a.