Najnovije

Svet

Kina: Još jedna građevinska firma u finansijskim problemima

Kineski graditelji stambenih naselja sada se suočavaju sa novim izazovom – problemima  poverenja. Stvari su bile loše za ovaj sektor još od krize Evergranda prošle godine, ali kompanija koja se smatra jednim od retkih preostalih stubova snage iznenada je upozorila na neizvršenje obaveza narušivši ono što je ostalo od poverenja investitora u ovaj sektor, prenosi Fajnenšl tajms.Zhenro Properties je najnovija kompanija nekretnina koja je priznala da možda neće imati dovoljno novca za plaćanje duga. Ovaj graditelj stambenih naselja srednje veličine u kontinentalnoj Kini, ranije procenjen na više od tri milijarde dolara, zamolio je vlasnike obveznica da se odreknu svojih potraživanja zbog neizvršenja obaveza od 200 miliona dolara sledeće nedelje.Akcije Zhenro-a su u ponedeljak pale za 14 odsto, što je pad od ukuono 80 odsto za mesec dana. Obustavljeno je trgovanje obveznicama za 2024. godinu zbog ekstremne nestabilnosti. Njena novčanica je pala na 25 centi za dolar, u odnosu na 80 centi pre samo nekoliko nedelja.Iznenadni pad nije nešto za šta su vlasnici obveznica mogli da se pripreme. Zhenro je nedavno obezbedio kreditnu liniju od oko 1,4 milijarde dolara od državne Banke Kine, a za razliku od drugih kompanija, nije bilo znakova rizika otkupa.Rejting agencije Fitch i Moodi's snizile su Zhenro-ov dugoročni rizik od neizvršenja obaveza emitenta na B i B3. Brzina i obim pada cene obveznica ukazuju na prekid veze sa takvim rejtingom, ocena "B" predstavlja materijalni rizik neizvršenja obaveza, ali obično sa marginom sigurnosti. Takvi rejtinzi ranije nisu signalizirali neizbežna neispunjenja obaveza.Informacije samih kompanija slabo su pouzdane, a kako su akcije prošle nedelje pale, Zhenro je umanjio nagađanja o neizvršenju obaveza koje je sada neizbežno. Lokalna kompanija Fantasia Holdings, koja je negirala da ima problema sa likvidnošću, takođe nije izvršila isplatu obveznica.Kineske kompanije nekretnina imaju oko 100 milijardi dolara duga koji dospeva ove godine. Nevolje kompanija kao što su Evergrande, Zhenro i Fantasia će otežati refinansiranje, a treba očekivati više neplaćanja od problematičnih kompanija.Prelazak krize sa graditelja stambenih naselja na širi finansijski je malo verovatan, a umesto toga kineski emitenti će morati da plaćaju veće naknade za prikupljanje kapitala, bez obzira na njihov sektor, kako bi se investitorima nadoknadila nepouzdanost ugovora.

Srbija

Baštenske zajednice, novi vid urbane poljoprivrede

Udruženje Ekonaut objavilo je puvlikaciju "Uvod u baštenske zajednice" čiji je cilj da upozna građanje sa pojavom baštenskih zajednica, a predstavlja i priručnik za kolektivno baštovanstvo namenjen svim baštovanima iz gradova kao i onima koji to žele da budu.Broj ljudi na planeti svakodnevno raste, a kako bi se zadovoljili apetiti sve veće populacije, neophodno je da se uposle svi raspoloživi resursi. Stanovnici gradova stoga bi trebalo i da samostalno uzgajaju hranu pored toga što se oslanjaju na povrće i voće koje do njihovih lokalnih pijaca dolazi iz seoskih bašti i voćnjaka, zato je veoma bitno da se udruže u baštenske zajednice. Uprkos tome što možda u gradu nema plodnih oranica, niti mogućnosti za njihovim uzoravanjem i te kako postoje adekvatni prostori za bavljenje poljoprivredom, to mogu biti krovovi solitera ili zapušteno zemljište u vašem kraju.Baštenske zajesnice predstavljaju otvorene površine, smeštene u gradskom jezgru ili na periferiji, na kojima pojedinci ili grupe uzgajaju biljke po sopstvenom izboru, njihova veličina varira od pedesetak kvadratnih metara do nekoliko hektara, posed može biti u javnom ili privatnom vlasništvu, a imanje može da se izdeli na individualne i/ili kolektivne parcele.One nastaju planskom gradnjom unutar stambenih blokova ili tako što građani spontano zauzmu zemljište koje nije namenjeno za to, a takođe mogu da se nađu u sklopu insitucija poput škola, bolnica ili zatvora, gde imaju edukativni, terapeutski i društveni karakter. Osnivačica udruženja Ekonatu, Sabina Kerić za Klimu101 ističe: "Želimo aktivno da uključimo građane i građanke kroz edukaciju i informisanje o konceptu baštenskih zajednica, ali i kroz direktno učešće u aktivnostima naše Inicijative za baštenske zajednice".Ovaj vid urbane poljoprivrede zastupljen je u većini evropskih gradova i ima brojne društveno korisne namene poput fizičke i socijalne rehabilitacije i mogućnosti za rad i zapošljavanje ekonomski ugroženijih slojeva stanovništva, a služi i za animaciju građana u trećem dobu. "Kupujte lokalno" je slogan koji je inspirisao mnoge da se u nabavci oslone na domaće proizvođače. Sada se ova praksa podiže na sledeći nivo, a novi zeleni poziv glasi: "Uzgajajte lokalno".U kojoj meri su stanovnici našeg glavnog grada zainteresovani za urbanu poljoprivredu?"Na veliko interesovanje Beograđana za urbanu poljoprivredu ukazao nam je priličan broj prijava za predavanja i radionice posvećene baštovanstvu za početnike koje smo organizovali tokom oktobra i novembra prošle godine", objasnila je Sabina iz Ekonauta.U prilog baštenskim zajednicama idu i saznanja studenata Šumarskog fakulteta, koji su, u okviru projekta "Beogradske bašte zajednice za održivi razvoj grada", istraživali stavove građana u vezi sa mogućnošću razvojа urbanih bašta u njihovim zajednicama.Više od polovine stanovnika beogradskih opština Novi Beograd, Rakovica i Palilula smatra da je pokretanje baštenske zajednice u njihovoj opštini dobra ideja, a čak 56 odsto ispitanika je zainteresovano za iznajmljivanje sopstvene parcele u okviru baštenske zajednice.Prema Sabininim rečima začeci ovih zajednica sežu daleko u prošlost.Zauzimanje slobodnog zemljišta krenulo je već posle Drugog svetskog rata, što je, pre svega, bilo uslovljeno industrijalizacijom koja je pokrenula migracije selo-grad, te je u Beogradu dušlo do naglog porasta stanovništva."Na mestima gde su bile močvare ili poljoprivredno zemljište, gradila su se čitava nova naselja. Novodoseljeni stanovnici spontano su počeli da zauzimaju zemljišta koja su uključivala površine koje nisu privedene prvobitnim urbanističkim namenama ili tampon zone između zgrada i poljoprivrednog zemljišta i na njima da stvaraju neformalne, takotvane "divlje" baštenske zajednice", objašnjava ona.Sabina ističe da Velikom ratnom ostrvu, koje je 2005. godine proglašeno za predeo izuzetnih odlika i spada u zaštićeno područje lokalnog značaja, već decenijama postoji spontano nastala neformalna baštenska zajednica čiji baštovani iz Zemuna prelaze čamcima na ostrvo da bi gajili biljke i uživali u bogatom zelenilu ove oaze.Ona ukazuje na veliki problem s kojim se suočavaju neformalne baštenske zajednice budući da uglavnom nemaju osnovnu infrastrukturu, sistem upravljanja, niti bilo kakva pisana pravila i ne postoji bilo kakva garancija da tu sutra neće nići nove zgrade ili celo naselje, a pored toga između ovih bašti često nastaju deponije smeća koje za sobom ostavljaju i sami korisnici bašti, ali i drugi nemarni prolaznici.Prema istraživanjima Šumarskog fakulteta, procenjuje se da se na teritoriji grada Beograda bar 100 hektara, najčešće gradskog građevinskog zemljišta, koristi za neformalne baštenske zajednice.Koncept baštenske zajednice je svoje formalizovano obličje počeo da dobija 2013. godine kada je na privatnom zemljištu nadomak grada, iz želje grupe udruženja građana i pojedinaca da unaprede urbano baštovanstvo, nastalo Baštalište, prva formalna baštenska zajednica kod nas."Na prostoru bivšeg vinograda od 13 ari, sa bagremovom šumicom, rasčišćena je dugo neobrađivana zemlja i podeljena na 16 jednakih individualnih parcela sa zajedničkim delom, stazama i prilazom. Ova baštenska zajednica svake godine u proleće prima nove članove i članice koji uglavnom dolaze motivisani da nauče kako se gaji povrće kako bi se vremenom osnažili da na svojim parcelama započnu veće baštovanske poduhvate", kazala je Sabina.Dodaje i da je Baštalište 2014. godine pokrenulo prvu zvaničnu inicijativu za formalizaciju baštenskih zajednica na nivou Beograda, ta inicijativa je donekle senzibilisala lokalnu javnost i donosioce odluka da saznaju više o ovoj temi i njenom potencijalu, ali zbog nerešenih imovinsko-pravnih problema i nedovoljne zainteresovanosti gradskih i opštinskih institucija, nije se mnogo odmaklo u formalnoj realizaciji ovog koncepta.Uprkos tome što postoje različiti tipovi organizovanja baštenskih zajednica, kao i pravila koja uređuju prava i obaveze korisnika, postoji nekoliko zajedničkih postulata za sve, navodi se u publikaciji Ekonauta. Na individualnim parcelama seju se samo jednogodišnje i dvogodišnje kulture, a na kolektivnim moguća je i sadnja višegodišnjih vrsta. Takođ važan segment u vođenju baštenskih zajednica jeste i upravljanje otpadom – organski otpad se najčešće kompostira, dok se neorganski odvaja i reciklira. Dozvoljeno je postavljanje samo montažnih, prizemnih objekata malih površina, sa svrhom zaklona od nevremena ili čuvanja alata, a korisnik koji ne održava svoju individualnu baštu, rizikuje isključivanje iz baštenske zajednice, gubitak prava na parcelu i slično. Baštovani iz kolektiva plaćaju neku vrstu najma ili takse za korišćenje, a ta sredstva služe za plaćanje tekućih troškova zajednice i infrastrukturno ulaganje.Baštenske zajednice imaju višestruko pozitivno delovanje u odnosu na svoju okolinu i važan su deo uspostavljanja održivosti u gradu. Zajedno sa drugim zelenim i otvorenim površinama rešavaju različite tipove izazova u životnoj sredini i čine deo zelene infrastrukture, one pružaju širok opseg usluga ekosistemu, kao što su prečišćavanje vode, poboljšanje kvaliteta vazduha, obezbeđivanje prostora za rekreaciju i prilagođavanje klimatskim promenama. Ova mreža zelenih ili plavih, vodnih, oblasti može da unapredi ekološke uslove, a samim tim i da deluje pozitivno na zdravlje i kvalitet života građana. Time se takođe podržava zelena ekonomija, kreiraju mogućnosti za zaposlenje, a kroz povezivanje staništa biljnih i životinjskih vrsta razvija se i biodiverzitet.Mogućnost sprovođenja poljoprivrednih aktivnosti u gradu često se zanemaruje, a cilj Ekonauta jeste da popularizuje ovu praksu kako zbog društvenih, tako i zbog benefita baštenskih zajednica po samu prirodu."Udruženje Ekonaut će nastaviti da radi na predstavljanju i istraživanju koncepta baštenskih zajednica kroz organizovanje javnih događaja, predstavljanje primera dobre prakse iz inostranstva i podsticanje osnivanja baštenskih zajednica u Beogradu kao vrste gradske komunalne usluge dostupne svima koji nemaju svoju baštu.", istakla je Sabina.

Srbija

Srbija povećala budžet za vojsku i odbranu, a smanjila ulaganja u zdravstvo

Srbija je, za poslednjih osam godina, povećala budžetska izdvajanja za odbranu, vojsku i policiju a smanjila državna ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštita. Udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) za obrazovanje i socijalnu zaštitu je niži nego ranije, a ulaganja za zdravstvo je već dve decenije niži nego u zemljama istočne i centralne Evrope, piše u izveštaju koji je izradila A11- Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uradila zajedno sa njujorškim Centrom za ekonomska i socijalna prava (CESR),Izveštaj sadrži analizu raspodele i trošenja budžetskih sredstava od 2014. godine, odnosno od uvođenja mera štednje Vlade Srbije.Kako se navodi, najveći udar preživeo je sistem socijalne zaštite, najsiromašniji građani, jer je pored smanjivanja državnih izdvajanja, država prebacivala budžet namenjen za socijalnu zaštitu u  budžet za odbranu i vojsku.Iz budžeta za socijalnu zaštitu je 2016. godine preko budžetske rezerve prebačeno 14 miliona evra u  Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije.Ministarstvu odbrane je sličnim mehanizmom dve godine kasnije iz budžeta prebačeno još 183 miliona evra, a ta je transakcija označena kao državna tajna.Broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu je oko 470 000 (6.8 odsto) i taj broj se ne menja skoro deset godina, piše.."Oko 1,5 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva. Udeo BDP za socijalnu zaštitu je smanjen za skoro pola odsto za osam godina, a broj korisnika usluga centara za socijalni rad (CSR) je, u istom periodu, porastao za oko 50 000. Smanjen je i broj stalno zaposlenih u CSR za skoro 20 odsto i pored toga što se povećava broj korisnika".U izveštaju se navodi i da su obrazovanje i zdravstvo takođe bili na velikom udaru mera štednje i upitne budžetske politike, za osam godina pala su ulaganja u obrazovanje (4,74 odsto udela BDP u 2014. i 4,08 odsto u 2020). Da bi naše državno zdravstvo bilo na nivou zdravstva u istočnoj i centralnoj Evropi, potrebno je da država ulaže oko 0,5 odsto udela BDP, a ona već godinama ulaže 0,3 - 0,4 odsto.Prema izveštaju Fiskalnog saveta, sredstva za rekonstrukciju sva četiri klinička centra povučena su još 2006. godine, iz Evropske investicione banke, do sada je rekonstruisan samo KC u Nišu, ovo je 16. godina da taj proces traje.Država, sa druge strame, plaća kazne i penale za izgubljene sudske i arbitražne postupke i za deset godina je na to potrošila milijardu evra, a samo 2020. godine iznos za kazne i penale je bio oko 200 miliona evra. Izveštaj Inicijative A 11 i CESR deo je grupe alternativnih izveštaja koje su brojne organizacije civilnog društva prosledile Komitetu UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava kako bi dale doprinos realnijem sagledavanju stanja socijalnih i ekonomskih prava u zemlji.Početkom marta Komitet će dati svoje mišljenje i državi Srbiji izdati nove preporuke za unapređenje socijalnih i ekonomskih prava građana.

bašta na selu

Srbija

Još nema rešenja za poljoprivredne penzionere

Predlog novog modela za rešavanje statusa poljoprivrednih penzionera još nije završen, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Novu ekonomiju. Iako su u Ministarstvu poljoprivrede najavili da očekuju da novi predlog bude gotov do kraja prošle godine i dalje nije poznato kakav će biti stauts penzionera koji su život proveli obrađujući zemlju.    Više hektara koji se obrađuju, veći doprinosi za penziju. Prema trenutnim idejama, kako su za Novu ekonomiju odgovorili pre nekoliko meseci u Ministarstvu poljoprivrede, ovo je moguće rešenje višegodišnjeg problema sa obračunom poljoprivrednih penzija i nagomilanih dugova za doprinose koji se procenjuju na dve milijarde evra.Predlog novog modela za rešavanje statusa poljoprivrednih penzionera očekuje se da bude završen do kraja godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Novu ekonomiju.  Umesto uživanja u plodovima svoga rada i pogleda na vinograd, poljoprivredni penzioneri u Srbiji pored toga što imaju male penzije, nedovoljne za dostojan život nisu spokojni jer imaju i nagomilane dugove za neplaćene doprinose PIO.Sve zbog dugogodišnjeg komplikovanog rešenja o obračunu penzija za vlasnike poljoprivrednog dobra.Država u saradnji sa Svetskom bankom radi na rešavanju problema u postojećem sistemu osiguranja i traži novi model koji će važiti za poljoprivredne penzionere.U njihovom fokusu je analiza postojećeg sistema, stanju dugova, a traži se i rešenje za njihovu naplatu ili otpis, odgovaraju u Ministarstvu na pitanje Nove ekonomije.REŠENJE ZA POLJOPRIVREDNE PENZIJE DO KRAJA GODINEIstovremeno, eksperti će osmisliti novi model penzionog sistema za poljoprivrednike. Dosadašnji i još uvek važeći model za utvrđivanje osnovice doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje zasniva se na jednakom iznosu obaveza koje poljoprivrednici plaćaju godišnje, dužina perioda uplata nema bitan uticaj na iznos penzije. Jednak iznos plaćali su poljoprivrednici koji imaju jedan hektar obradive površine i oni koji imaju stotine hektara.Zbog toga u praksi se do sada dešavalo da je veliki broj poljoprivrednika zaduživan iznosom koji nije mogao da plati imajući u vidu njegovu ekonomsku snagu, kažu u Ministarstvu.“Veliki broj poljoprivrednika prestao je da plaća doprinose, što je posledica tog modela, a usled toga Fondu se iz budžeta prebacuje novac za isplatu poljoprivrednih penzija”, kažu u Ministarstvu.Problem je u obračunu jer poljoprivredni penzioneri uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu, koja je veoma niska pa im je zbog toga i penzija koju primaju veoma niska. Novi model osnovica srazmerna površini imanjaZa sada je poznato da se “osnovna teza novog modela ogleda u tome da će osnovica za utvrđivanje doprinosa biti zasnovana na radu, odnosno na dohotku koji svaki poljoprivrednik ostvaruje srazmerno površini poljoprivrednog gazdinstva i intenzitetu korišćenja poljoprivrednih resursa”, odgovaraju u Ministarstvu. Takođe, dužina staža, odnosno broj godina u kojima se plaćaju doprinosi uticaće na iznos penzije. Na ovaj način će se stvoriti pravedniji model za plaćanje, prema kojem će svaki osiguranik  plaćati srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Na osnovu toga, poljoprivrednici će ostvarivati parvo na primanje različitog iznosa penzije, na koji će pored visine plaćanja imati uticaj i dužina staža. Pored toga, ovaj model, kako kažu u Ministarstvu za Novu ekonomija, trebalo bi da stvori održivo rešenje sa aspekta priliva u PIO Fond i odliva po osnovu isplata penzija u budućnosti. Za potrebe uspostavljanja ovog modela pored odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative, potrebno je izraditi modele za pravilno tačno i pouzdano utvrđivanje osnovice.       “Rešavanje ovog problema je složeno imajući u vidu da pretežni deo naših poljoprivrednika nije u obavezi da vodi knjigovodstvene evidencije u vezi sa poslovanjem svojih gazdinstava i ostvarenim rezultatima u vezi sa njihovim poslovanjem. Zbog toga postupak rešavanja zahteva nešto duži period”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Minimalne penzije Prema podacima PIO fonda u avgustu ove godine ukupan broj poljoprivrednih penzionera iznosio je 154.719, dok je prosečna penzija iznosila svega 12.619 dinara. Uglješa Trkulja, zastupnik Udruženja poljoprivrednika Ruma i urednik portala subvencije.rs kaže da poljoprivredni penzioneri koji primaju penzije od 100 evra teško žive. Najteže je starim ljudima koji za života nisu stekli neku imovine da je daju u zakup ili ako niko ne brine o njima u starosti.„Najveći problem neusaglašenosti osnove za obračun PIO doprinosa je taj što umesto da se posmatra ekonomska veličina poljoprivrednog gazdinstva, na primer u odnosu na promet koji ostvaruje, u važećem penzionom sistemu istim iznosom se zadužuje poljoprivrednik koji obrađuje jedan hektar i oni koji imaju 100 hektara“, kaže Trkulja.On veruje da će stručnjaci tražiti način da se napravi razlika u odnosu na visinu uplata u PIO fond, onaj ko želi da ima minimalnu penziju uplaćivao bi manje i obratno. Nagomilani dugovi za doprinose, kako su preneli mediji, iznose oko dve milijarde evra. Država računa na te prihode, dok su realno nenaplativi i samim tim verovatno će biti otpisani, kaže on.„Mislim da će mali broj poljoprivrednika odlučiti da uplati deo tih dugovanja kako bi dobili poljoprivredni staž. Računica je prosta. Novac koji bi uplatili za dugove  bolje je uložiti u kupovinu zemljišta. Izdavanjem zemljišta ili proizvodnjom na tom imanju zaradiće gotovo isto kao što bi dobijali penziju. I kad se kupi zemljište, uvek ostaje naslednicima i realna je imovina“, ocenjuje Trkulja.Prema njegovom mišljenju, rešenje za poljoprivredne penzionere bi bilo da se obavezno izdvaja deo za zdravstvo, a da se uplate u PIO Fond ostave na dobrovoljnoj bazi. On smatra da je posmatrajući duži vremenski period bolje uplaćivati neke polise osiguranja ili kupiti zemljište. Primeri u drugim zemljamaU istraživanju „Penzijsko osiguranje poljoprivrednika“ (iz 2010. godine) ekonomiste Boška Mijatovića, navode se različita primeri rešenja za penzije poljoprivrednika u Evropskoj uniji. U više zemalja poljoprivrednici su uključeni u opšte šeme penzijskog osiguranja zajedno sa ostalim kategorijama osiguranika, a pod jednakim uslovima, navodi se u toj studiji.U Danskoj postoji socijalna penzija za sve građane koja se finansira iz budžeta, pa su i poljoprivrednici uključeni u nju, objavljeno je u tom istraživanju. „U više drugih zemalja posebno je regulisano penzijsko osiguranje poljoprivrednika. U Mađarskoj i Rumuniji samostalni poljoprivrednici nisu uključeni u obavezno penzijsko osiguranje, već se osiguravaju dobrovoljno. U Velikoj Britaniji su poljoprivrednici obuhvaćeni obaveznim osiguranjem, ali je omogućeno da istupe iz ovog osiguranja ukoliko im je prihod ispod određenog iznosa. Ovo mirovanje osiguranja se kasnije ne računa u penzijski staž“, piše u studiji Penzijsko osiguranje poljoprivrednika.U Nemačkoj je penzijsko osiguranje, takođe, obavezno za vlasnika i članove njegove porodice. Doprinosi se određuju na osnovu vrednosti imanja, navodi se u tom istraživanju. 

Srbija

Potpisan ugovor za izgradnju tunela dugog 3,3 km između Stalaća i Đunisa

Infrastruktura železnice Srbije potprisala je ugovor kojim je predviđeno projektovanje i izgradnja tunela broj 4 između Stalaća i Đunisa, dužine oko 3,3 kilometra, na deonici međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Vrednost ugovora je 40,8 miliona evra (bez PDV-a), a sredstva su obezbeđena iz budžeta Srbije.Ugovor je potpisan nakon sprovedene javne nabavke, koja je bila raspisana 30. oktobra 2021. godine i  realizovane celokupne tenderske procedure.Na sajtu Infrastrukture železnice Srbije navedeno je da je predviđeni rok za projektovanje i izgradnju tunela 912 dana, odnosno oko dve i po godine od uvođenja izvođača radova u posao, a očekuje se da radovi na gradilištu počnu sredinom ove godine.Pored ovog tunela, ugovorom je obuhvaćena i  izgradnja tri evakuaciona tunela ukupne dužine oko 1,4 kilometra, kao i dva pristupna puta dužine oko 1,7 kilometara, a radovima nisu obuhvaćeni koloseci, elektrifikacija, signalizacija i telekomunikacije.Drugi deo predstavljaju radovi koji obuhvataju rekonstrukciju i modernizaciju postojeće železničke pruge, izgradnju drugog koloseka na deonici Stalać – Đunis i izgradnju još četiri tunela kroz klisuru, a raspisivanje tendera za ovaj drugi lot projekta očekuje se sredinom 2022. godine.Postojeća pruga Stalać – Đunis duga je oko 17,7 kilometara i jedina je jednokolosečnu deonicu na delu međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. U saopštenju se navodi da ovom prugom danas prosečno dnevno saobraća između 35 i 40 putničkih i teretnih vozova, a kada projekat bude završen, novom dvokolosečnom prugom Stalać – Đunis, biće omogućena brzina vozova do 160 kilometara na sat u poređenju sa njihovom sadašnja maksimalnom brzinom koja na ovoj deonici iznosi 65 kilometara na sat.

Lifestyle

Domaći filmovi koje morate pogledati na ovogodišnjem FEST-u

Jubilarni 50. fulmski festival FEST biće održan od 25. februara do 6. marta 2022. godine u Beogradu. Pod sloganom "Novi hrabri svet" istim kao i na prvom FEST-u održanom davne 1971. godine biće prikazano oko 90 naslova na više lokacija u Beogradu.Žiri glavnog takmičarskog programa čine glumci Tamara Dragičević, Miloš Biković, i Toni Gojanović, reditelj Argiris Papadimitropulos i Đerđi Raduli, direktor filmskog arhiva Mađarske.U moru novih domaćih i inostranih filmova, evo koja domaća ostvarenja ne bi trebalo da propustite. 1. GejmFoto: FestDrama rediteljke Ane Lazarević koja potpisuje i scenario. U fokusu je Strahinja, kockar i krijumčar, koji biva zaglavljen sa dvojicom mladića-migranata u jednoj balkanskoj zabiti. Ogromna želja za spasenjem i životom koji obećava Zapadna Evropa, tera ih da krenu na put koji se popularno naziva "the game". U glavnim ulogama su Branislav Trifunović i Sloboda Mićalović. 2.   GradonačelnikFoto: FestDokumentarni film Vuka Dapčevića koji treba da nas podseti kakvog gradonačelnika je nekada imala srpska prestonica. Film o čuvenom Branku Pešiću koji je za vreme svog devetogodišnjeg mandata skoro udvostručio broj stanovnika u Beogradu. Za tih devet godina, izgrađen je Terazijski tunel, Beograđanka, Gazela, hale Pionir i Pinki, hotel Jugoslavija. Za vreme njegovog mandata počelu su festivali poput BITEF-a i FEST-a, a izgrađeno je čak 86 hiljada stanova. Film je na programu u okviru specijalne projekcije, a među sagovornicima se pojavljuju Dragan Džajić, Nenad Ristić, Slobodanka Gruden, Sofija i Lazar Pešić.3. HerojiFoto: FestDugometražni prvenac Gorana Nikolića u fokus stavlja "male heroje" koji su preživeli Kosovski boj i koji kreću nazad svojim kućama. Na tom putu, ratnik sa velikim traumama upoznaje "divlje" dete ostavljeno samo u surovom porobljenom svetu. Interesantno je da u filmu glumci ne izgovaraju ni jednu jedinu reč. Narator u filmu je Žarko Laušević, a u glavnim ulogama su Mladen Sovilj i Todor Jovanović.4. OrganizmiFoto: FestDrama Nikole Polića u kome glavne uloge tumače Mladen Sovilj i Milica Stefanović. Film se bavi krizom identiteta glavnog protagoniste koji pojam porodice spoznaje tek kada njegova rođena sestra počinje zajednički život s čovekom kog voli, nakon deset godina života sa bratom. Kratkometražni film Organizmi biće prikazan u okviru programa intro FEST.5. Heroji radničke klaseFoto: FestDrama koju danas žive mnogi pripadnici takozvane radničke klase u Srbiji. Borba radnika za ostvarivanje osnovnih prava pretvara se u borbu na život ili smrt. Lidija (Jasna Đuričić) radi za kontroverznog građevinskog preduzetnika, a kada se radnici pobune, ona će morati da bira na čiju će stranu. Film će biti prikazan u okviru glavnog takmičarskog programa, a režiju potpisuje Miloš Pušić.

Srbija

Kompanija BIG Shopping Centers preuzela Delta siti u Podgorici

Izraelska kompanija BIG Shopping Centers preuzela je podgorički tržni centar Delta City za 95 miliona evra, saopšteno je iz kompanije, prenosi eKapija. Kako je navedeno, podružnica CEE-BIG BV, koja je u 95 odsto vlasništvu BIG-a, potpisala je ugovor o kupovini tržnog centra u Podgorici po ugovorenoj vrijednosti od 95 miliona, od čega će 57 miliona evra biti finansirano kreditom.Izvršni direktor BIG Shopping Centers Hay Galis rekao je da BIG nastavlja sa kupovinom strateških nekretnina u regionu, u skladu sa strategijom širenja kompanije na Balkan i Istočnu Evropu."Ulazak BIG-a u Crnu Goru je još jedan korak napred u implementaciji strategije kompanije da proširi svoje poslovanje na Balkanu i Istočnoj Evropi", rekao je Galis.Kako je navedeno na LinkedIn profilu kompanije, pored uspeha postignutog u Srbiji, ova akvizicija svrstava BIG u poziciju jedne od vodećih kompanija za komercijalne nekretnine na Balkanu."Delta City Podgorica jedan je od najmoćnijih komercijalnih objekata u zemlji, ali i na Balkanu. U potpunosti je iznajmljen i mnogi vodeći međunarodni trgovinski lanci su zainteresovani da se pridruže", rekao je Galis.

Svet

Fejsbuk gubi oglašivače usled promene pravila privatnosti na Epl uređajima

Fejsbuk (Facebook) je dugo bio jedna od najsigurnijih opcija kada je u pitanju digitalno oglašavanje, ali sada kada je Epl (Apple) promenio funkcije privatnosti više nije, budući da ove promene podstiču preduzeća koja se baziraju na e-trgovini da smanje troškove oglašavanja na ovoj platformi, piše The Wall Street Journal. Marta Kruger, koja vodi posao sa poklon korpama pod nazivom Giften Market, trošila je ceo svoj budžet za oglašavanje na Metinim platformama, Fejsbuku i Instagramu, a za svakih potrošenih 14 dolara u proseku, dobijala bi jednog kupca.Kada je kompanija Epl prošle godine uvela novu funkciju privatnosti za mobilne uređaje koja ograničava praćenje korisnika njeni troškovi za sticanje takvih kupaca porasli su 10 puta, a u oktobru je preusmerila ceo svoj budžet za oglašavanje na oglase za pretragu na Guglu.Mnoge druge kompanije koje zavise od prodaje putem internet trgovine razmatraju svoje rezučtate i odlučuju da urade istu stvar. One smanjuju svoju potrošnju na Fejsbuku i Instagramu i šalju novac od reklama Guglu, Amazonu, Snepčetu i drugim platformama.Promena privatnosti pogađa centar poslovanja kompanije Meta i njenu sposobnost da precizno targetira korisnike i dokaže trgovcima da oglasi generišu prodaju. Ranije ovog meseca, Meta je saopštila da očekuje udar od oko 10 milijardi dolara na prodaju ove godine, kao rezultat Eplove promene, koja zahteva da aplikacije traže od korisnika dozvolu za praćenje i deljenje njihovih aktivnosti.Gugl je ove nedelje predstavio sopstveni predlog da smanji praćenje korisnika u aplikacijama na Android uređajima, potencijalno pogoršavajući izazove sa kojima se suočila kompanija Meta."Već neko vreme je poznato da fejsbuk radi po hiru platformi na kojima potrošači pristupaju njihovoj aplikaciji", rekao je Ari Paparo, izvršni direktor za reklamne tehnologije koji je prodao svoju kompaniju Comcast i dodao da sada te platforme menjaju pravila, a oni na to ne mogu mnogo da utiču.Meta je saopštila da makroekonomske sile, uključujući inflaciju i poremećaj lanca snabdevanja, takođe vrše pritisak na potrošnju na reklame, ali čini se da je pritisak na privatnost najveća pretnja za nekada čvrstu kontrolu giganta društvenih medija u pogledu potrošnje na oglase malih onlajn preduzeća i kompanija za e-trgovinu.Strahovanje investitora od posledica Eplove promene jedan je od razloga što je tržišna vrednost Mete pala za više od 300 milijardi dolara od nedavnog izveštaja o zaradi.Fejsbuk pokušava da ublaži efekte ovih promena, a neki analitičari su optimisti i smatraju da će Meta obuzdati štetu i da bi njeno poslovanje moglo da počne da se oporavlja u drugoj polovini 2022. godine.Meta je u pisanoj izjavi navela da ima više od 10 miliona oglašivača kao i da Eplova štetna politika otežava i poskupljuje preduzećima svih veličina da dođu do svojih kupaca. "Verujemo da će Fejsbuk i Instagram ostati najbolje platforme za rast preduzeća i povezivanje sa ljudima, i uvek ćemo nastaviti da radimo na poboljšanju performansi i merenja", navodi se.Meta radi na tome da pokaže oglašivačima da oglasi na Fejsbuku i Instagramu pokreću veću prodaju nego što pokazuje njena analitika kao i to da kompanija razvija novu tehnologiju za koju se nada da će marketinškim stručnjacima dati skoro onoliko informacija o učinku oglasa kao što su imali pre Eplovih promena.Eplova promena bi mogla da bude najteža inovacija sa kojom se Meta ikad suočila, rekao je analitičar Danijel Njuman iz kompanije Futurum Research, koja se fokusira na digitalnu tehnologiju. "Fejsbuk je izgradio svoje carstvo na mogućnosti da dobije intimne detalje o ponašanju korisnika preko interneta", rekao je on i dodao da je Epl promenio igru.Metino veliko ulaganje u metaverzum je pokušaj da se stvori budućnost u kojoj ona neće biti vezana za druge proizvođače uređaja, rekli su neki rukovodioci reklamne industrije.Meta je kritikovala Eplov potez, rekavši da bi to naštetilo ne samo njegovim prihodima, već i malim preduzećima i proizvođačima aplikacija, kao i da je Epl napravio lažni kompromis između personalizovanih usluga i privatnosti.Unutar Mete, neki zaposleni su videli Eplovu promenu i Guglov potez, kao napore da naškodi Metinom poslovanju, kaže anonimni izvor koji je bio zaposlen u Metinom odeljenju za reklamne proizvode.U Metinom pozivu za zaradu od 2. februara, glavni finansijski direktor Dejvid Vener kritikovao je Eple i Gugl zbog doprinosa problemima njenog reklamnog poslovanja i sugerisao da su Eplove promene koristile Guglu, a napomenuo je i to da Gugl plaća milijarde dolara Eplu godišnje da bi bio podrazumevani pretraživač na Ajfon (iPhone) uređajima. Brows by Bossy, proizvođač šablona za obrve, trošio je i do 7.000 dolara dnevno na Fejsbuk oglase, ali kako su Eplove promene uvedene, cene oglasa su "počele da rastu, praćenje očigledno više nije bilo tačno i performanse su se smanjile", rekla je Amanda Sibert, suosnivač kompanije za e-trgovinu. Ona je rekla da je kompanija smanjila svoju potrošnju na Fejsbuku za oko 80 odsto i prebacila novac na drugo mesto, uključujući i reklame za pretragu na Amazonu.Ath Sport, kompanija koja proizvodi i prodaje dodatke ishrani za sportiste, nekada je dobijala novog kupca za svakih 40 dolara koje je potrošila na Facebook i Instagram oglase. U leto 2021. godine taj trošak se udvostručio, rekao je vlasnik ove kompanije Stjuart Kam. Ath Sport je smanjio svoju potrošnju na Fejsbuk oglase i počeo da troši 60 odsto svog ukupnog marketinškog budžeta na oglase na Gugl pretraživaču, koji su bili efikasniji, rekao je on.Kako kompanije sve više troše na reklamiranje na  Guglu, cene za oglašavanje i tamo rastu.

Srbija

Služenje vojnog roka u regionu: Najveće plate regrutima daje Slovenija

Zemlje regiona većim vojničkim platama privlače veći broj mladih regruta na dobrovoljno služenje vojnog roka. Najveće plate sa najnovijim povećanjima imaju regruti u Sloveniji, a najslabije su plaćeni vojnici u Severnoj Makedoniji. Najduže traje dobrovoljni vojni rok u Srbiji, 6 meseci, a najkraće u Hrvatskoj 40 radnih dana. Mađarska i Bugarska imaju dobrovoljnu vojnu rezervu.SlovenijaPrvi su dobrovoljno služenje uveli Slovenci i to 2003, kada je i ukinuto obavezno služenje vojnog roka.  U Slovenačkoj vojsci za vreme služenja vojnog roka koji od 2021. traje 13 nedelja odnosno meseca (ranije je bilo 14 sedmica), zarada iznosi 3.360 evra ili 2.281 evro i besplatno polaganje vozačkog ispita B kategorije (koji košta 1.074 evra). Prevedeno u realne osnove, vojnik koji se odluči da prima platu prihoduje 84 odsto prosečne mesečne neto zarade na tržištu rada, koja iznosi 1.336 evra.Srednjoročni plan razvoja odbrane Slovenije za period od 2016. do 2020. propisao je da broj regruta koji godišnje treba da služe dobrovoljni vojni rok 2018. treba da bude 300, a 2020. 500. Međutim, 2020. godine bilo 106 dobrovoljaca, a prošle godine broj je porastao na 159.S. MakedonijaOdmah po ukidanju obaveznog služenja u oružanim snagama 2006. godine, dobrovoljno služenje vojnog roka uvela je Severna Makedonija 2007. godine. Naknada za dobrovoljce koji služe 3 meseca iznosi 10 odsto prosečne mesečne neto zarade na tržištu rada odnosno oko 45 evra. Regruti počinju vojnu službu tri puta godišnje, a posle toga mogu da se prijave za posao profesionalnog vojnika u Armiji Severne Makedonije.U prvih deset godina 4.800 mladih je odslužilo vojni rok. Severna Makedonija zvanično nema ozbiljnijih problema sa prilivom mladih profesionalnih vojnika, tako da ne postoje ni velike stimulativne mere za dobrovoljno služenje vojnog roka.HrvatskaDobrovoljno služenje vojnog roka Hrvatska je uvela 2008. godine, a godinu dana ranije ukinuto je obavezno služenje vojske. U Oružanim snagama Hrvatske dobrovoljni vojni rok traje 40 radnih dana (u praksi 8 sedmica)  i posle toga se mladići i devojke prijvljuju za posao u OSRH. Za ovaj kratak period, od mesec i po dana plaćeni su 400 evra mesečno. Prevedeno u realne osnove to je 42 odsto prosečne neto zarade u Hrvatskoj (za novembar 2021). Formalno, odmah po završetku dobrovoljnog vojnog roka gde se izvodi osnovna obuka, vojnici mogu da se zaposle u oružanim snagama gde nastavljaju obuku za svoju dužnost, odnosno radno mesto na kojem su zaposleni.Deklarisani, odnosno potrebni broj dobrovoljaca iznosi do 2.000 godišnje. Međutim, od 2008. do početka 2022. odslužilo je 10.302 mladića i devojaka ili oko 700 godišnje. Najveće interesovanje postojalo je 2015, kada je dobrovoljno vojsku odslužilo po 957 ljudi.SrbijaDobrovoljno služenje vojnog roka u Srbiji postoji od 2011. godine i od tada plata stalno raste.Prva tri meseca regruti provode u Komandi za obuku gde imaju osnovnu i specijalističku obuka, a druga tri meseca u nekom od operativnih sastava Vojske Srbije – jedinicama potčinjenim Generalštabu, u Kopnenoj vojsci ili Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani. Plata od decembra 2021. godine iznosi od 34.766 dinara za vojnike do 38.000 dinara za vojnike u činu desetara i slušaoce kursa za rezervne oficire. Regruti ukupno zarade od 208.596 do 228.000 dinara ili 1.775 do 1.940 evra. Prevedeno u realne osnove to je 50 do 55 odsto prosečne mesečne zarade u Srbiji na tržištu rada (novembar 2021. godine).Iako početkom 2016. nije bilo ovakvih pogodnosti, interesovanje za dobrovoljno služenje bilo je veliko. Broj dobrovoljaca je do 2014. bio 1.200, a 2015. taj broj je porastao na 2.400.Ministarstvo odbrane je 2016. prestalno da objavljuje podatke koliko ima vojnika dobrovoljaca, a u decembru 2021. ponovo je objavljeno da vojsku prošle godine dobrovoljno služilo 1.258 vojnika i to bez decembarskog uputnog roka. Poređenja radi, dobrovoljaca je 2019. bilo 963, a 2020. 1.154, što znači da raste interesovanje za vojni rok. Poslednja informacija je da se za služenje vojske za generaciju mart 2022. već prijavilo više 650 mladića i devojaka što je rekord u poslednjih 5 godina.Crna GoraCrna Gora je poslednja u regionu uvela dobrovoljno služenje vojnog roka i to 2019. godine. Na internet stranici Budi vojnik stoji objašnjenje o načinu, pravima i obavezama za služenje vojnog roka. U prvom javnom oglasu stoji da Vojska Crne Gore traži 50 mladih ljudi koji će služiti dobrovoljno 3 meseca i da postoji mogućnost zaposlenja u oružanim snagama. Na prvi oglas prijavio se 151 kandidat, odnosno tri za jedno mesto. Novčana nadoknada iznosi 275 evra mesečno, što čini 51 odsto prosečno neto mesečne zarade u Crnoj Gori za decembar 2021. godine. U Strategiji odbrane Crne Gore stoji da je godišnja potreba za regrutima 100 ljudi i godišnje se raspisuju dva konkursa.BugarskaOd 2022. godine počelo je dobrovoljno služenje u rezervnom sastavu u Bugarskoj, a cilj je da se u narednih nekoliko godina obuči 3.000 ljudi. Za sada obučava se 150 i u julu će na obuku krenuti nova klasa budućih rezervista. Plata dobrovoljnih rezervista је 1.100 leva ili 562 evra, što je realno 72 odsto prosečne mesečne neto zarade na tržištu (u trećem kvartalu 2021 prosečna plata u Bugarskoj iznosila je 777 evra).MađarskaDobrovolja rezerva postoji i u Mađarskoj. Zvanično, 2020. godine Odbrambene snage Mađarske imale su 10.000 pripadnika dobrovoljnog rezervnog sastava, koji su radili po ugovoru i osim civilnog posla povremeno su bili u uniformi. Vlada u Budimpešti je pokrenula program dobrovoljnog služenja vojske usled epidemije koronavirusa, sa ciljem da se obuči 3.000 ljudi, među njima i oni koji ostali bez posla. Vojni rok traje 6 meseci i cilj je da do 2026. godine mađarska vojska ima 20.000 obučenih rezervista. Plata vojnika dobrovoljaca iznosi 460 evra mesečno ili  51 odsto prosečne mesečno neto plate (iz novembra 2021.).

Srbija

Katarina Vladić (Agilcon): Nijedan kupac nije isti

Katarina Vladić (Agilcon): Nijedan kupac nije isti, marketing treba da se prilagođavaKompanija Agilcon, najveći regionalni partner Salesforce-a, svetske platforme za rešenja u oblasti korisničke podrške, prodaje i marketinga širi poslovanje u regionu i otvara kancelariju u Beogradu. Menadžeri prodaje i marketinga, treba ozbiljno da prilagode svoje marketinško prodajne strategije za 2022. kaže Katarina Vladić, direktorka kompanije Agilcon u Srbiji.“Trend koji prati sve poslovne procese, naročito prodajno-marketinške i HR su digitalizacija i automatizacija, koja omogućavaju bolje iskustvo klijenata i zaposlenih. U pogledu prodajno marketinških aktivnosti, treba biti svestan da je proces kupovine, naročito u poslednje dve godine bitno izmenjen i izmešten iz tradicionalnih mesta kupovine u digitalni svet, gde kupci potpuno samostalno biraju vreme i kanal kupovine”, kaže Katarina Vladić za Novu ekonomija. Važno je da razumemo da nijedan kupac nije isti i potrebno je da u svoju prodajnu strategiju marketing ugradi koncept “Persona”, za koji kreiramo tipska korisnička rešenja, uz pomoć kojih se rade marketinše kampanje prema ciljnim grupama, što će dovesti do novih prodajnih prilika koji firme ne bi mogle da ostvare tradicionalnom prodajom. “Ovo se postiže kroz implementaciju softverskih rešenja, poput salesforce-a, koje imaju za cilj sveobuhvatno sagledavanje klijenta i prilagođavanje naše usluge ili proizvoda baš njegovim potrebama.U oblasti rešenja za HR sektor, naglasak je na podizanju kvaliteta radnog okruženja, boljeg praćenja svakog zaposlenog i njegovog razvoja karijere. Nakon dvanaestogodišnjeg poslovanja u Hrvatskoj i Sloveniji kompanija Agilcon, širi poslovanje regionu. Iako već godinama posluje na području Srbije i implementira Salesforce rešenja i Gecko aplikaciju kod klijenata poput Tehnomanije, Milšpeda, A1 i mnogih drugih, otvaranjem kancelarije u Beogradu postaje još bliži klijentima, kažu u toj kompaniji. Kao strateški partner Salesforce.com i vodeći Salesforce Consulting Partner u regionu, kompanija Agilcon specijalizovana je za implementaciju rešenja za prodaju, podršku i marketing za kompanije koje se bave B2B i B2C poslovanjem. Istovremeno je i Salesforce Appexchange Partner, a u okviru svog poslovanja razvila je i najmoderniju HR aplikaciju – Gecko HRM, rešenje za upravljanje ljudskim resursima, izgrađeno na platformi Salesforce.

voz

Srbija

„Srbija voz“ kupuje aplikaciju za prodaju karata preko mobilnih telefona

Akacionarsko društvo "Srbija voz" raspisalo je nabavku za aplikaciju za prodaju karata preko mobilnih telefona. Vrednost aplikacije procenjena je na 2,5 miliona dinara (21,2 hiljade evra). Kako piše u tehničkoj specifikaciji predmet javne nabavke je "usluga plaćanja i pamćenja platnih kartica". Usluga treba da pruža mogućnost da trgovac samostalno ažurira i ad-hok izrađuje black i white listu kupaca (po tipu, poreklu, segmentu kartica, po adresi, ip adresi kupca, imejl adresi ili domenu, prepoznatom računaru/uređaju koji je kupac koristio, zabrana individualnih brojeva kartica...), piše u specifikaciji. Raspisan konkurs za dizajn i ime brzih vozova, pobedniku milion dinaraUsluga, piše, obuhvata i dva redudantna data centra i "disaster recovery" sistem na dve udaljene lokacije u Austriji, kao i mrežne inženjere koji su dežurni 24/7, za slučaj pada sistema.U tehničkoj specifikaciji se traži i tehnička povezanost sa minimum pet srpskih banaka sa licencom obrade e-commerce transakcija. Rok za dostavljanje ponuda je 7. mart. Uređaj za pražnjenje vakuum-toaleta na brzom vozu će koštati 15 miliona dinara

Lifestyle

Da li su splavovi novi simbol Beograda?

Beograd, kao i svaka prestonica, ima svoje simbole po kojima je prepoznatljiv. To su obrisi bogate istorije, kraljevskih dinastija, ratova, junačkih poduhvata, kulture i umetnosti. Ali svako vreme ima i svoj...

Srbija

JUBILARNI 15. “Beogradski dani inženjera – EBEC Beograd 2022”

Jubilarnu petnaestu godinu za redom, Udruženje studenata tehnike Evrope – Beograd organizuje projekat “Beogradski dani inženjera – EBEC Beograd 2022”, koji će se održati od 24. do 27. marta. Projekat se sastoji iz dva dela, takmičarskog i edukativnog. U okviru takmičarskog dela projekta biće održana lokalna runda BEST-ovog evropskog inženjerskog takmičenja, a pobednici će dobiti priliku da se takmiče u regionalnoj i finalnoj rundi. Takmičenje EBEC Beograd namenjeno je studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takmičenje je timskog karaktera i obuhvata dve kategorije: studiju slučaja i od ove godine po prvi put - inovativni dizajn. Inovativni dizajn je kategorija u kojoj se od timova zahteva da osmisle uređaj, odnosno tehnologiju kojom se na najefikasniji način može rešiti problem na zadatu temu,  koju zatim prezentuju pred stručnim žirijem. U kategoriji Studija slučaja, zadatak timova je da osmisle i prezentuju rešenje zadatog inženjersko-menadžerskog problema, koje ocenjuje žiri. Najbolji timovi iz obe kategorije kvalifikuju se za učešće na regionalnoj rundi takmičenja EBEC Alpe–Balkan, koja će se održati u Mariboru. Pobednici ove runde obezbeđuju plasman u finalnu rundu – EBEC Final, koja će biti održana u Zagrebu.Pored lokalne runde EBEC takmičenja, Beogradski dani inženjera studentima nude i raznovrsne radionice za razvijanje ličnih veština, interakciju sa predstavnicima kompanija, kao i Sajam inovacija.  Beogradski dani inženjera imaju za cilj da se među studentima učesnicima razviju timski duh i zdrava takmičarska atmosfera i ispolje kreativnost i fleksibilnost – veštine koje će im koristiti u daljem radu.„Ovo je jubilarna 15. godina kako EBEC okuplja ambiciozne, mlade studente, koji svoje prve inženjerske korake žele da načine na našem takmičenju. EBEC pomaže da steknu nove veštine i razmene iskustva, unaprede i praktično primene svoje inženjersko znanje. Dolaskom nove kategorije, takmičarima se pruža širi spektar mogućnosti da usavrše svoje sposobnosti i bolje se pripreme za svoje buduće zvanje. Kroz zabavu i sticanje novih prijateljstava, "Beogradski dani inženjera" predstavljaju poseban izazov, kako za takmičare, tako i za našu studentsku organizaciju”. Irena Ranđelović, Glavni organizator 15. EBEC-aPrijave za učešće na “Beogradskim danima inženjera” će biti otvorene od 28.2. do 13.3. na sajtu ebec.best.rs, gde možete pronaći i više informacija o projektu.

Video

Najstarija kuća u Beogradu možda nije najstarija (VIDEO)

Zvanično, kuća u Cara Dušana 10 u beogradskoj opštini Stari grad, najstariji je zidani objekat u gradu. Prema zvaničnim podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, izgrađena je još početkom 18. veka, između 1824. i 1827. godine. Slične zgrade, tačnije sedam u nizu, izgrađene su po identičnom planu. Sastoje se od podruma, prizemlja i sprata u baroknom stilu.Kuća je tipični stambeno-poslovni objekat iz XVIII veka, predviđen za zanatsku radionicu u prizemlju, dok je sprat namenjen za život.                                                                              Foto: beogradskonasledje.rs  Nalazi se u blizini tvrđave Kalemegdan, a prema nekim verovanjima, najstarija kuća spojena je podzemnim prolazima sa tvrđavom. Da li je to istina, znao je austijski pukovnik Nikola Doksat de Morez, po čijem regulacionom planu je i izgrađena ova kuća. Kasnije su ga zbog veleizadaje ubili, a prema drugim istorijskim podacima, to su učinili jer je bio odličan poznavalac svih podzemnih prolaza i laguma u i okolo tvrđave.                                                         Kuća nekada, foto: Zavod za zaštitu spomenika kultureHroničari beleže da je ova kuća prvobitno bila u vlasništvu zanatlije Elijasa Flajšmana, uglednog beogradskog remenara. Sve do završetka Drugog svetskog rata, kuća je, iako su se menjali, uvek bila u vlasništvu nekog zanatlije.Nakon nacionalizacije, u prizemlju se otvara tekstilna radionica "Narodni heroj Anđa Ranković" iz koje je nastala čuvena fabrika "Beko".I danas se, tačnije od 2007. godine, u prizemlju ove kuće nalazi zanatska radionica, pekara, dok je sprat kuće koja je pod zaštitom kao spomenik kulture, van funkcije. Ipak, mnogi smatraju da ovo nije najstariji objekat u Beogradu. Naime, u zemunskom naselju Ćukovac, u ulici Vasilija Vasiljevića 10, nalazi se kuća izgrađena još pre 1658. godine. Tada se prvi put pominje u putopisima francuskog diplomate Mišela Kiklea, a izgrađena je ranije. Od 18. veka se tu nalazi kafana "Beli medved" u prizemlju, a na spratu je konačište. Nacionalizovana je 1948. godine i od tada je u privatnom vlasništvu, ali pod zaštitom države.Stil gradnje je orijentalno balkanski, a prema nekim podacima, u njoj je boravio Eugen Savojski, prilikom okupacije Beograda.

Srbija

Država propisala uslove, kako do subvencije za prvu nekretninu

Žene koje su rodile dete 1. januara 2022. godine ili kasnije imaju, ako ispunjavaju određene uslove, pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, kupovinu kuće ili stana. Maksimalan iznos sredstava koji se može dobiti je 20.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti).Vlada Srbije donela je uredbu o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta u 2022. godini i odluku o iznosu novčanih sredstava.Uslov za ovu vrstu pomoći je, između ostalog, da majka prvi put stiče u svojinu kuću ili stan u Srbiji. Izuzetno, u slučaju smrti majke deteta, pravo na ove subvencije može da ostvari i otac deteta.Takođe, u okviru prijave za pomoć terba dostaviti i dokaz da su ukupni prihodi podnosioca zahteva i supružnika, odnosno vanbračnog partnera na mesečnom nivou, na dan podnošenja zahteva, niži od dve prosečne neto mesečne zarade zaposlenih u Srbiji.Novi zakon donosi novčanu pomoć majkama za kupovinu prvog stanaMaksimalnan iznos sredstava koji se može dobiti je 20.000 evra. Novčana sredstva se mogu dobiti za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu kuće ili stana. Za izgradnju kuće u jedinicama lokalne samouprave koja su utvrđena kao devastirana područja mogu se dobiti sredstva u visini do 50 odsto vrednosti radova na izgradnji kuće, piše u Odluci. Kada se radi o ostalim jedinicama lokalne samouprave, za izgradnju kuće predviđena su novačana sredstva u visini do 20 odsto vrednosti radova na izgradnji. Za kupovinu kuće ili stana, učešće države može biti do 20 odsto vrednosti nepokretnosti procenjene od strane nadležnog poreskog organa, a najviše u iznosu od 20 odsto kupoprodajne cene utvrđene predugovorom o kupoprodaji nepokretnosti. Za učešće u kupovini kuće ili stana putem stambenog kredita, mogu se dobiti sredstava u iznosu od 20 odsto procenjene vrednosti nepokretnosti na osnovu koje se odobrava kredit, a najviše u iznosu od 20 odsto kupoprodajne cene utvrđene predugovorom o kupoprodaji nepokretnosti.Zemljište na kojoj je planirana izgradnja nepokretnosti mora da bude u vlasništvu podnosioca zahteva, upisano u katastar nepokretnosti bez tereta, i za nepokretnost je potrebna izdata građevinska dozvola. Кuća ili stan koji su predmet učešća u kupovini moraju da budu u vlasništvo prodavca i upisani u katastar nepokretnosti bez tereta, propisano je u Uredbi. "Korisnik prava na novčana sredstva za učešće u kupovini, odnosno kupovinu kuće ili stana ne može biti sa prodavcem nepokretnosti u krvnom srodstvu u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom, kao ni u tazbinskom srodstvu zaključno sa prvim stepenom prave linije ili adoptivnom srodstvu".Zabranjeno je otuđenja nepokretnosti u korist Srbije u periodu od pet godina od izgradnje, odnosno kupovine nepokretnosti. 

Srbija

Komisija odobrila subvencije jer je u Srbiji „izuzetno nizak standard“

Firme koje se bave prerađivačkim delatnostima u oblastima sa visokom dodatnom vrednošću mogu da konkurišu za dobijanje subvencija radi pokrivanja troškova automatizacije ili uvođenja inovativnosti, piše u Uredbi koju je donela Vlada. Komisija za dodelu državne pomoći je dala pozitivno mišljenje na ovu Uredbu obrazlažući da je cela država područje sa niskim standardom.Subvenciju u skladu sa uredbom može da dobije malo, srednje ili veliko preduzeće sa sedištem u Srbiji koje obavlja prerađivačku delatnost povezanu sa investicionim projektom najmanje dve godine. Sad potrebno duplo manje zaposlenih za subvenciju za novi hotel Novac se može dodeliti za realizaciju investicionih projekata u industrijskim oblastima sa visokom dodatom vrednošću, kao što je proizvodnja hemikalija, farmaceutskih proizvoda i preparata, električne opreme, računara, motornih vozila, kao i proizvoda od gume i plastike.Ukupuna ulaganja kompanije moraju biti su najmanje pet miliona evra. Maksimalni dozvoljeni iznos subvencije za realizaciju investicije je 50 odsto opravdanih troškova za velika društva, 60 odsto za srednja i 70 odsto za mala preduzeća.Opravdani troškovi su ulaganja u opremu koja je direktno povezana sa investicionim projektom.Komisija ocenjuje da je dodela državne pomoći opravdana jer se dodeljuje na teritoriji cele Srbije gde je BDP niži ili jednak 45 odsto evropskog proseka. S obzirom na to da se Srbija posmatra kao jedno područje, Komisija je ocenila da se radi o državnoj pomoći području sa "izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti".Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o Srbiji