Video javna preduzeća

Ko pije, a ko plaća u javnim preduzećima? (VIDEO)

I dalje ne postoji jedinstven sistem nadzora nad radom javnih preduzeća. Kontrološu ih različita ministarstva, ali ne postoji dosledan i ujednačen sistem praćenja, navodi se i u Stategiji državnog vlasništva.Kako trenutno izgleda nadzor rada javnih preduzeća pogledajte u videu:Kao jedan od glavnih ciljeva država ističe upravo formiranje jedinstvenog entiteta kome bi javno preduzeće ujedno bilo odgovorno, koje bi ga kontrolisalo i koje bi preduzećem upravljalo.TOP 5 v.d. direktora u javnim preduzećima (VIDEO) Umesto toga, javna preduzeća trenutno posluju bez jasnog nadzora, a to je naročito primetno kada su u pitanju komunalna preduzeća.Problemi u nadzoru, praćenju učinaka, kao i nedostatak doslednog strateškog upravljanja i kontrole predstavljaju značajan fiskalni rizik, navodi se u Stategiji.

Video javna preduzeća

TOP 5 v.d. direktora u javnim preduzećima (VIDEO)

Iako bi po Zakonu o javnim preduzećima direktori trebalo da se biraju na javnim konkursima, navikli smo da ih najčešće vode v.d. direktori koje po sopstvenom nahođenju postavlja i smenjuje Vlada.U Srbiji postoje i ona javna preduzeća koja od donošenja novog Zakona 2012. godine nikada nisu imala direktora koji je zakonski izabran. Koja su to preduzeća koja su najotpornija na javne konkurse i gde v.d. direktori najbolje "uspevaju"?Pogledajte TOP 5 listu po izboru Nove ekonomije.

Konferencije Vesti iz zemlje javna preduzeća

Za reformu javnih preduzeća neophodna politička volja

Javna preduzeća i dalje predstavljaju rizik po javne finansije, a za njihovu reformu prevashodno nestaje političke volje. Usvajanje dobrih propisa u ovoj kompleksnoj oblasti ne znači mnogo ako se ne poštuju duh i slovo zakona, zaključci su  foruma "Zašto su javna preduzeća u gubitku koji je organizovala Business Info Group. Duško Vasiljević iz Svetske banke smatra da jeste dosta urađeno smanjenjem portfolia državnih preduzeća, ali da javna preduzeća i dalje imaju direktne i indirektne negativne posledice po javne finansije."Sada imamo oko 80 javnih preduzeća koje manje ili više samostalno posluju na tržištu. Očekujemo dodatne pozitivne efekte započetih reformi, ali je po pitanju pojedinih kompanija, kao što su EPS i Srbijagas, još dosta ostalo da se uradi", kaže Vasiljević.Činjenice da je ovaj segment privrede lane, nakon višegodišnjeg poslovanja u plusu, ponovo počeo da generiše gubitke, Vasiljević tumači kao signal da se ipak "vrtimo u krug", te da i dalje postoji veliki rizik."Analiza MMF-a ukazuje da u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) javna preduzeća skoro bez izuzetaka znače nižu produktivnost i rizike za privredu. Za dalje popravljanje (njihovog) posovanja neophodno je jačanje odgovornosti i transparentnosti poslovanja", smatra predstavnik Svetske banke.Dodaje i da su po kvalitetu korporativnog upravljanja bila 15 od 20 država CIE, te da za stanje nije kriv loš zakonodavni okvir, već loša impelementacija Zakona o javnim preduzećima."(Primer) je način imenovanja upravnih tela... U trenutnoj situaciji nadzorni odbori ne mogu da vrše svoju glavnu funkciju, što je postavljanje ili smena menadžmenta", zaključio je Vasiljević.Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta i član Naučnog društva ekonomista, Petar Đukić, ocenjuje da loše upravljanje javnim preduzećima smanjuje potencijal ekonomskog rasta, te da njihov rad ne bi trebao da ima obeležja socijalne politike."Socijalnu politiku treba da vodi društvo, a ne država. Za to bi bilo neophodno i uvođenje socijalnih karata... Javna preduzeća su sada rezervoar potencijalnih glasača, pa će retko koja vlast da pokuša stanje da dovede u red", kaže Đukić.Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović navodi da je za pozitivne bilanse javnih preduzeća prethodnih godina bila zaslužna fiskalna disciplina, a ne suštinske reforme.Naveo je da se analizom javnih preduzeća dolazi do podataka da je njihova ukupna imovina oko 21,5 milijardi evra, te da raspolažu sa preko 23 odsto ukupnog kapitala i više od 16 odsto imovine celokupne privrede."To je ogroman plen za svaku političku opciju... kada se na to doda i da u njima radi 6,6 odsto ukupne radne snage. Broj zaposlenih u njima se stalno smanjuje, ali to nije rezultat reformi, već (otuštanja) nakon kog obično sledi zapošljavanje isključivo politički podobnih", smatra Filipović.On je dodao i da u zaposleni u najvećim javnim preduzećima, koja rade na nivou republike, imaju navjiše prosečne plate, 37 odsto iznad državnog proseka.Ekonomski konsultant Bogdan Petrović navodi da su uprava ta najveća preduzeća, poput EPS-a i Telekoma, prinuđena da se uzimaju višemilionke kredite kako bi državi isplatila dividendu."To se čini nauštrb razvoja... (Problem su) i minihidroelektrane i vetroparkovi koji su tihi ubica EPS-a. Fid-in tarife, iz kojih bi trebalo da se finansiraju obnovljivi izvori energije, su i po deset puta manje nego što je realno. Tako će EPS samo zbog tih naknada imati gubitak od 120-150 miliona evra", kaže Petrović.Prema njegovom mišljenju, Vlada Srbije je svesna da najvrednije što država ima "kolje" kako bi finansijski oligarsi ostvarivali dobit."To je trenutno najbolji biznis, (na vetroparkovima) trenutno ne možete da izgubite pare", zaključio je Petrović, koji smatra i da privatizacija, naročito u ovom delu Evrope, nije uvek dala valjane rezultate.