Vesti iz zemlje javna preduzeća

Železničari traže veću platu da bi dostigli „minimalac“

Krajem oktobra stigao je prvi od tri Štadlerova voza vredna 62 miliona evra kakav "nijedna zemlja u regionu nema", a dočekala ga je najviša državna delegacija predvođena Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije.Voz koji može da ide brzinom od 200 kilometara na čas, ući će u saobraćaj od marta sledeće godine. Samo dva dana ranije,u Palati Srbija sastali su se predstavnicisindikata železničkih preduzeća sa premijerkom Anom Brnabić, a tema je bilakako da oko 40 odsto zaposlenih u četiriželeznička preduzeća dostigne ni manjeni više nego minimalnu platu i to nakonpretnji štrajkom glađu.S jedne strane, milijarde se investiraju umodernizaciju i gradnju brzih pruga, govori se o tome kako će se vozom stići odBeograda do Novog Sada za pola sata, ovozovima koji jure 200 na sat, a s drugestrane ono što zaista čini kompaniju, ljudi koji će upravljati tim vozovima i koji ćeodržavati brze pruge, koji će voditi računao bezbednosti, nalaze se u situaciji da sebore za platu štrajkom glađu.URAVNILOVKA DOMINIMALCAJoš 23. marta sindikalci su protestovaliispred Vlade Srbije, tražeći da se zaradedovedu makar u zakonske okvire. Na sastanku održanom 27. oktobra premijerkaje obećala 650 miliona dinara od sledećegodine za sva četiri preduzeća, da se podeli među 10.500 radnika, što je povećanje mase plata od pet odsto. Sindikati sutražili povećanje mase plata od 13 odsto(oko 1,6 milijardi dinara), koliko su izračunali da je potrebno da se plate doveduu sklad sa zakonom. Prema rečima sin-dikata, premijerka je na tom sastankuinsistirala da ovaj novac ode na povećanjeplata radnika u izvršnim službama, odnosno onima sa najmanjim platama kojirade na prugama, a ne onima u kancelarijama, a posebno ne rukovodstvu. Takobi onih četrdesetak odsto zaposlenih dobilo povećanje od oko 9,8 odsto i dostiglominimalac sledeće godine.Preduzeća Srbija voz, Srbija Kargo, Infrastruktura železnice Srbije i ŽeleznicaSrbije AD su, kako kažu sindikalci, podelila ovaj novac između sebe, a sada ostaje da se novac podeli unutar preduzeća.Kažu da je na tom sastanku premijerkainsistirala da povišicu dobiju radnici iz izvršnih poslova, među kojima su mnogisa osnovnom školom i koji rade za platumanju od minimalca.S obzirom na to da od 2015. do prošle godine nisu imali povećanje plata, a i prošlegodine ono je iznosilo pet odsto, železničari tvrde da su plate i onih sa srednjomškolom sa koeficijentom 2,5 došle jakoblizu minimalne zarade. Ovim se pravijedna vrsta uravnilovke, gde svi od koeficijenta jedan (nkv radnici) do skoro 2,5efektivno rade za istu i to minimalnu platu, s obzirom na to da preduzeće onimačija je plata nominalno ispod minimalne,doplaćuje do minimalca.Razlog je, kako tvrde sindikalci, to što jekolektivnim ugovorom ugovorena cenaradnog sata od nešto ispod 78 dinara, dokje minimalna cena rada 183,93 dinara.Ovih dana vode se pregovori unutar i između železničkih preduzeća kako da sepodele ove pare koje je obećala premijerka, kako da se usklade cena rada i koeficijenti. Da ne bi bilo plata ispod minimalne,cena rada mora da bude oko 201 dinar.Zoran Dašić, predsednik Sindikata Srbijakargo, kaže za Novu ekonomiju da je nasastanku sa premijerkom rečeno da železnički sektor posmatraju kao celinu i dapet odsto bruto novca treba da se podeli usva četiri železnička društva."Po preporuci je to i urađeno, a sledećikorak je da se prilog 1 i koeficijenti uporede u sva četiri društva. Kada se usaglase, pristupiće se otkazivanju članovaKolektivnog ugovora u sva četiri društva”,objašnjava.On ističe da je sada prosečna plata u Srbija Kargu oko 58.000 dinara."Ovo će biti prvi put da cena radnog satabude po zakonu, a mi ćemo tražiti da seu kolektivnom ugovoru promeni tako dase svake godine usklađuje sa minimalnom zaradom”, kaže Dašić uz poruku daje štrajk glađu odložen, ali da štrajkačkiodbor nije raspušten sve dok ne dobijuzvaničan predlog crno na belo.SUDSKE TUŽBE ZBOGTOPLOG OBROKAZoran Vučković, predsednik Sindikata železničkog saobraćaja Nezavisnost, kažeda sada ima radnika kojima je osnovnazarada 18.000 dinara."Do koeficijenta 2,37 su na minimalcu, aako se ništa ne promeni i koeficijent 2,57će doći do toga. To znači da mašinovođerade za minimalnu osnovnu zaradu”, kažeVučković, dodajući da rukovodstva železničkih preduzeća, osim Srbija Karga kojeje već sastavilo predlog raspodele novca,kasne sa obračunom povećanja plata sledeće godine.Da li su se država i premijerka sažalilina tešku muku železničara pa odlučili daodreše kesu. Teško. Kažu sindikalci da seveć dugo žale resornom ministarstvu i dasu dobijali odgovor da za njih nema para.Da li je ova promena posledica pretnještrajkom glađu železničara, pošto teško damogu da štrajkuju obustavom vozova, doksu radovi na prugama u toku i znatno umanjen železnički saobraćaj. Možda. A moždaje razlog i ogroman broj tužbi radnika za neisplaćen topli obrok i smenski rad.Srbija Kargo je, prema finansijskom izveštaju za 2020. godinu, imao rezervisano259 miliona dinara troškova za sudskesporove po tužbama zaposlenih za topliobrok i smenski rad. U Infrastrukturi jeprošle godine rezervisano 538 miliona dinara za sudske sporove, mada nije jasnokoliko za tužbe radnika, a u Srbija vozu71,35 miliona dinara.Nenad Ranđelović, predsednik Sindikataželezničara Srbije, ističe da je Vlada ušla upregovore da bi se izbegle tužbe i ogromne naplate kako radnika, tako i njihovihadvokata."Ni tih 650 miliona dinara ili pet odstoneće zadovoljiti potrebe. Trebalo je 13,5 odsto da bi se to sve rešilo. Prošle godineje bilo povećanje plata za tri, četiri odsto,a pre toga godinama nismo dobili povećanje plata. Istovremeno smo od 2014. ifiskalne konsolidacije dobili umanjenjeod 10 odsto, kao i sva državna preduzeća. Samo što su druga preduzeća sebipodigla cenu rada, pa ih to smanjenje nijetoliko pogodilo, a nama nisu dali”, kažeRanđelović.Ovo bi mogao biti uzrok jednog većegproblema sa kojim će železnica moratiuskoro da se nosi. Naime, nova modernavozila i nova pruga zahtevaju kvalifikovanu i obučenu radnu snagu, dok radnicinapuštaju sadašnja preduzeća."Mi već sada imamo problem, jer malovozimo zbog rekonstrukcije pruga. Inženjeri sa licencama, ekonomisti, odlazeu kineske i ruske železničke firme kojerade u Srbiji. Mašinovođe, kako koji ispuniuslov za penziju, odlazi u privatne operatere. U državnim preduzećima imaju platuod 50.000 do 60.000 dinara, sa dodacimadobace i do 70.000 u Srbija vozu, u Kargunešto više. Priča se da je kod privatnikaplata mašinovođe 100.000 i više dinara”,kaže Ranđelović.Ono što zaposlene u železnici ograničava da masovnije odu u druge firmeje to što su se školovali za železničare i, prema rečima Staše Stanojević,predsednika sindikata Sloga u Infrastrukturi železnice, nemaju puno opcija."Otpravnici vozova i mašinovođe su dokorone odlazili u Nemačku. Nemci sudolazili ovde i tražili radnike, čak vrbovali učenike po železničkoj školi. Nekiprelaze kod privatnih operatera, alisa železničkom školom nemaju bašpuno izbora”, napominje Stanojević.

Vesti iz zemlje javna preduzeća

Sve veće subvencije iz budžeta investitorima i železnici (BUDŽET 2022)

Za privlačenje investicija naredne tri godine Vlada Srbije planira da izdvoji iz budžeta veće iznose od uobičajenih 12 milijardi dinara godišnje (100 miliona evra), navodi se u analizi budžeta Srbije za 2022. objavljenoj u najnovijem broju štampanog izdanja Nove ekonomije. Već naredne godine platićemo investitorima 20 milijardi dinara (160 miliona evra), a za 2023. i 2024. godinu planira se izdvajanje po 23 milijarde dinara (200 miliona evra). U pitanju je samo gotovina, a pored toga, investitorima se obezbeđuje besplatno zemljište, uređuje infrastruktura i slično, pa su ukupni izdaci države znatno veći.Nesporno je da Srbija u poslednjih par godina, pored "motanja kablova", subvencioniše i neuporedivo kvalitetnije investicije, gde se zapošljava stručna (i dobro plaćena) radna snaga. To nisu investitori koji će da „pobegnu“ kada isteknu subvencije, kao što se upravo dešava sa Geoksom i raznim drugim špekulantima. Međutim, "privlačenje" tih investicija zato plaćamo sve većim subvencijama iz budžeta.Večiti korisnik subvencija je i železnica (što je i evropska praksa). Treba primetiti da su subvencije železnici povećane na 17,5 milijardi dinara, odnosno 150 miliona evra, što je povećanje od oko 20 odsto u odnosu na višegodišnji prosek. To pokazuje da famozno „restrukturiranje železnice“, sprovedeno uz konsultante Svetske banke, ne daje rezultate. Paradoks je da se subvencije povećavaju iako je mreža pruga smanjena za 800 km i znatno je smanjen broj zaposlenih. Država će pored toga iz budžeta investirati skoro četiri milijarde evra u izgradnju i rekonstrukciju pruga i kupovinu vozova!BONUS VIDEO: