Opštine bi do marta trebalo da smanje potrošnju struje za osam procenata, a javna preduzeća za 3,8 odsto, vidi se iz tablearnog pregleda planiranih ušteda struje koji je objavilo Ministarstvo rudarstva i energetike.
Objavljeni tabelarni prikaz prikazuje kolika je potrošnja bila od septembra 2021. godine do marta 2022. godine u pojedinačnim preduzećima ili institucijama. Na osnovu ovog podatka predstavljen je plan koliko bi struje trebalo da se utroši od septembra 2022. do marta 2023. godine.
U prikazu planiranih ušteda, osim jedinica lokalne samouprave i javnih preduzeća, nalaze se i državne institucije kao i industrija. Međutim, s obzirom na to da Ministarstvo još uvek nije uspelo da prikupi sve podatke, nisu objavljene ukupne procene uštede struje u industriji i insitucijama.
„Elektroprivreda Srbije“ (EPS) je od septembra 2021. do marta ove godine potrošio skoro 2 mijarde kWh, što čini 10,5 odsto ukupne potrošnje struje u Srbiji.
Plan je da EPS u narednih šest meseci smanji potrošnju za 3,7 odsto, odnosno da potroši 73,6 miliona kWh manje.
Ušteda EPS-a je ujedno i najveća pojedinačna planirana ušteda struje u javnim preduzećima ukoliko se posmatra količina struje u kWh.
Procenutualno najveću uštedu među javnim preduzećima planirano je da ima „Srbijagas„ koji bi potrošnju trebalo da smanji za 30 odsto, što je 281.100 kWh manje.
„Pošta Srbije“ bi do marta 2023. godine trebalo da smanji potrošnju za 2,2 miliona kWh, što je pet odsto manje nego što je u ovom preduzeću potrošeno od septembra 2021. do marta 2022. godine.
Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ trebalo bi da utroši 3,6 miliona kWh struje manje, što je smanjenje od 15 odsto.
Između 15 i 20 odsto planirane uštede struje trebalo bi da, između ostalih, imaju i „Srbija Kargo„, „Srbijašume“, „Jugoimport-SDPR„, „Službeni glasnik“,
„Srbijavode“, „Državna lutrija Srbije“, „Koridori Srbije“, Železnice Srbije“, kao i nacionalni parkovi Fruška Gora, Đerdap i Kopaonik.
Opštine koje planiraju procentualno da uštede najviše struje su Mladenovac (18,5 odsto), Žagubica (16,7 odsto), Kruševac (14,6 odsto), Novi Pazar (13,7 odsto) i Bačka Palanka (13,2 odsto). JKP „Beogradske pijace„ takođe planiraju da potroše 18,1 odsto manje struje u narednom periodu.
Ukoliko se posmatra ušteda struje u kWh, prednjači Subotica sa planiranom uštedom od 2,4 miliona kWh.
Industrija za sada planira da uštedi 3,5 odsto
Na spisku industrijskih postrojenja sa većom potrošnjom nalazi se 50 kompanija. Podatke o potrošnji do sada je dostavilo 36 ovih preduzeća, vidi se iz objavljene tabele.
Podaci nisu objavljeni za svaku pojedinačnu kompaniju zbog povereljivosti već je objavljena njihova ukupna potrošnja.
Među ovih 36 kompanija nalaze se, između ostalog, NIS, HIP Petrohemija, Tigar Tyres, Imlek, Swisslion i Carnex.
Ukupna potrošnja kompanija koje su dostavile podatke je bila nešto više od milijardu kWh, što je činilo 5,4 odsto ukupne potrošnje struje u Srbiji.
Plan je da u narednih šest meseci ova indstrijska postrojenja potroše 35,5 miliona kWh manje, što je ušteda od 3,5 odsto.
Na planirane uštede uticaće i naknadno dostavljeni podaci jer ih još uvek nisu dostavili ni Ziđin (Serbia Zijin Copper), kao ni HBIS Grupa.
Ušteda u institucijama
Kada je u pitanju ušteda struja u zgradama državnih institucija, procentualno najveću uštedu trebalo bi da ima Ministarstvo privrede (27,5 odsto).
Slede Ministarstvo za evropske integracije (26 odsto), sektori i grupe Ministastva trgovine, turizma i telekomunikacija (19 odsto) i zgrda Uprave za zajedničke posle republičkih ograna (17,5 odsto).
Više od 20 institucija još uvek nije dostavila podatke, ali je naznačeno da se oni uskoro očekuju.
Podaci o potrošnji struje u Ministarstvu odbrane, Vojsci Srbije i Ministarstvu unutrašnjih poslova su dostavljeni, ali nisu javno objavljeni.
I dalje se čekaju podaci
Ministarstvo rudarstva i energetike je 30. avgusta objavilo predlog preporuka za uštede u potrošnji električne i toplotne energije u državnim i javnim ustanovama i institucijama, jedinicama lokalne samouprave, privredi, kao i domaćinstvima za predstojeću zimu.
„Planirane uštede energije veoma su značajne zbog energetske krize radi obezbeđivanja energetske bezbednosti i stabilnosti“, piše na sajtu Ministarstva.
Dodaje se da je Ministarstvo poslalo dopise lokalnim samoupravama, organima državne uprave, javnim preduzećima, ustanovama i privredi da dostave planove očekivanih ušteda energije u periodu od septembra 2022. do marta 2023. godine i svakodnevno je u komunikaciji sa navedenim subjektima.
Napominje se da se podaci o planovima štednje dopunjavaju sa novim podacima i da će biti objavljivani na sajtu Ministarstva.