Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

BiH privremeno ukida carinu za električne automobile

Carinska od 5% za uvoz električnih automobila u Bosni i Hercegovini uskoro bi mogla da bude privremeno ukinuta, dok bi za hibridna vozila bila smanjena sa 15% na 5%, prenosi Balkangreenenergyways. Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH predložilo je da te mere traju do kraja naredne godine.Nove carinske stope bi važile za uvoz automobila koji nemaju preferencijalni status robe iz zemalja sa kojima BiH ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini, naveli su u ministarstvu.Odlukom bi se stimulisao uvoz te vrste automobile, od čega bi BiH imala višestruku korist kako sa aspekta smanjenja zagađenja vazduha i zaštite životne sredine tako i sa aspekta podizanja stepena bezbednosti saobraćaja.Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Takođe, izvršila bi se i harmonizacija carinskih stopa koje se primenjuju prilikom uvoza novih automobila u BiH sa carinskim stopama koje se primenjuju u regionu prilikom uvoza ovih proizvoda.Polovinom 2019. godine, BiH je zabranila uvoz polovnih automobila sa motorom Euro 4 i novih automobila sa motorom Euro 5. Cilj te odluke, prema ranijim izveštajima, takođe je bio da se smanji zagađenje vazduha, kao i ispunjavanje uslova za prijem u Evropsku uniju u kontekstu smanjenja emisija CO2.BMW: Električnim automobilima je dovoljan domet od 600 kilometaraTrka u proizvodnji električnih automobila: Šta "Folksvagen" uči od "Tesle"?

Svet

SZO obustavila odobrenje Sputnjika V

Postupak za hitno odobravanje ruske vakcine Sputnjik V za sada je obustavljen , saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Razlog za tu odluku je nedostatak podataka i neusaglašenost pravnih procedura. Ipak, u SZO se nadaju da bi ti problemi uskoro mogli da se reše."Skoro svakodnevno radimo sa Ministarstvom zdravstva Rusije na rešavanju preostalih pitanja koja treba da ispuni Ruski fond za direktna ulaganja", izjavila je Marijanđela Simao, pomoćnica generalnog direktora SZO za pristup lekovima i zdravstvenim proizvodima.Ona je potvrdila da će SZO ponovo otvoriti slučaj, proceniti dostavljene podatke i nastaviti inspekciju proizvodnih kapaciteta u Rusiji čak i ako dosije za rusku vakcinu i dalje bude nepotpun: "Svi podnesci koje imamo, obrađuju se na isti način".SPUTNJIK PODELIO EVROPU I PRE PRVOG UBODA Međutim, ona nije precizirala rok do kada bi mogao da se dovrši proces odobravanja ruske vakcine za ulazak na listu anti-kovid vakcina koje su dozvoljene za upotrebu.Ruski ministar zdravstva Mihail Muraško je ranije ovog meseca rekao da su sve prepreke za registraciju Sputnjik V vakcine kod SZO otklonjene i da za to preostaje još samo nekoliko koraka.Ruski istraživači su u avgustu objavili da su modifikovali vakcinu protiv korona virusa Sputnjik V za upotrebu protiv zaraznije delta varijante korona virusa. Sputnjik V, koji je odobren u oko 70 zemalja, plasiran je i koristi se na međunarodnom tržištu.Revakcina "Sputnjika" može da se primi i nakon tri mesecaTorlak ulaže još 2,9 miliona evra u proizvodnju vakcine, očekuje i veće prihode

Svet

Prosečna plata u Zagrebu preko 1.000 evra

Prosečna neto plata u glavnom gradu Hrvatske je 8.130 kuna (1.080 evra), u nekim delatnostima se kreće i preko 13.000 kuna (1728 evra), prenosi Poslovni.hr. Najniža plata je isplaćena kožarskoj industriji gde je iznosila 4.412 kuna (586 evra).Prosečna mesečna neto plata u Zagrebu za jul ove godine bila je za 5,4 posto veća u odnosu na isti mesec lane, saopštila je gradska služba za statistiku.U odnosu na prosečnu mesečnu platu za jul na nivou Hrvatske koja je iznosila 936 evra, prosečna zagrebačka neto plata koja je isplaćena za isti mesec bila je veća za144 evra.U Zagrebu je prema zvaničjoj statistici najveća mesečna plata u julu ove godine isplaćena u delatnosti vađenja sirove nafte i prirodnog gasa. Iznosila je je 1.762 evra, odnosno 13.259 kuna.Prosečna plata u GSP prošle godine 500 evraProsečna plata Vračaraca 122.622 dinara Prosečna bruto plata u Zagrebu je 1.496 evra, gde je takođe zabeležen rast za 3,2 posto u odnosu na jul prošle godine.Prosečna julska plata u Beogradu bila je 80.000 dinara, odnosno oko 700 evra, saopštila je uprava Grada Beograda.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji u junu je iznosila 65.070 dinara (552 evra), dok je medijalna neto zarada iznosila 49.999 dinara (425 evra).Prosečna neto plata u decembru oko 560 evraProsečna plata programera 1.225 evra

Svet

Tesla se iz Kalifornije seli u Teksas

Selidba sedišta kompanije Tesla iz Silicijumske doline u Teksas predstavlja veliki udarac za Kaliforniju u kojoj je ta kompanija radila još od svog osnivanja pre 18 godina, piše Bloomberg. Razlog to preseljenja su povoljniji porezi i niži troškovi stanovanja.Ovom potezom Tesla se pridružuje kompanijama poput Oracle Corp, Hevlett Packard Enterprise i Charles Schvab Corp. Te kompanije su zadržae veliko prisustvo u Kaliforniji, čija je ekonomija peta u svetu u pogledu rasta, ali selidba njihovih sediša može da utiče da se taj trend proširi i na druuga preduzeća.Problemi u Kaliforniji poput skupih troškova stanovanja, visokih poreza i klimatskih katastrofa, predstavljaju pretnju za nastavak njenog ekonomskog rasta. Odlazak Tesle dugogodišnjeg pokretača čiste energije koji je preokrenuo automobilsku industriju i utjelovljuje veći dio državne ekonomije-donosi posebno simboličan pogodak."Tesla kao brend nije važna samo za kompanju Motor City USA, već i za Silicijumsku dolinu i Holivud. Tesla je zaista usredsređena na Kaliforniju, ali je njenom vlasniku Ilonu Masku postao važan Teksas", kaže David McCuan.Teslin auto salon uskoro i u ZagrebuTesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobila Mask, osnivač Tesle i njen izvršni direktor, nije se slagao sa lokalnim političarima oko zaključavanja tokom pandemije. Prkosio je njihovim naređenjima i ponovo pokretao proizvodnju. Ipak, on je rekao kako Tesla ne napušta Kaliforniju jer će tamo nastaviti da se širi, ali je jasno istakao bolje mogućnosti koje nudi Teksas, gde su pre svega manji troškovi stanovanja.Kalifornijski trgovci nekretninama procenjuju da će sledeće godine cena jedne porodične kuće skočiti na rekordnih 834.000 dolara, što je dvostruko više od nacionalnog nivoa. Prosečna cena kuća u okrugu Santa Klara u srcu Silicijumske doline u avgustu je iznosila 1,66 miliona dolara, što je skok od skoro 11% u odnosu na prošlu godinu dana ranije.Kalifornija ubira prihode od drugih unosnih sektora poslovanja, poput trgovine i zabave, pa je zabeležila suficit od 75,7 milijardi dolara i najveći kreditni rejting u poslednje dve decenije. Ove godine otvoreno je i oko 750.000 novih radnih mesta.Krajem prošle godine Mask se iz Kalifornije preselio u Teksas, kako bi radio na svom svemirskom programu Space X.

Svet

Bitkoini troši više struje od Finske

Za rad bitkoina se tokom jedne godine potroši oko 91 teravat časova električne energije, pola procenta od ukupne potrošnje u svetu, piše New York Times. To je veće od potriošnje struje u zemljama poput Finske, u kojoj živi oko 5,5 miliona ljudi.Ako želite da nešto platite bitkoinom, prvi deo te transakcije je jednostavan i brz: otvarate račun na platformi za razmenu, poput Coinbase. Ona omogućava da tu kriptovalutu kupite u dolarima. Nakon dobijanja digitalnog novčanika, bitkoin je potrebno premestiti u digitalni novčanik osobe kojoj se nešto plaća.Tada transakcija mora da bude potrvrđena od bitkoin mreže, kako bi primalac bio uveren da ono što prima nije lažno. Tako se objašnjava funkcionisanje džinovske onlajn baze gde se čuvaju ti podaci.Zapravo, tu se troši veliki deo električne energije. Širom sveta, kompanije i pojedinci poznati kao rudari bitkoina nadmeću se kako bi potvrdili tu transakciju i uneli ih u javnu knjigu u kojoj se evidentiraju sve transakcije bitkoina.Oni se u osnovi igraju pogađanja, koristeći moćne računare koji troše mnogo energije kako bi pokušali da pobede druge u tom nadmetanju. Jer ako su u tome uspešni, biće nagrađeni vrednim novostvorenim bitkoinom. Zapravo, to takmičenje za novostvoreni bitkoin naziva se rudarenje.Dugo se o novcu razmišljalo kao o nečemu što može da se drži držati u ruci. Tradicionalne valute nisu potpuno besplatne za upotrebu. Banke, mreže kreditnih kartica, kao i drugi posrednici mogu da vrše kontrolu nad korišćenjem njihove finansijske mreže.Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutuTesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinom To po pravilu treba da spreči pranje novca. Ako na primer, želite da nekome prenesete veliku količinu novca, banka će to prijaviti državi, čak i ako je transfer u toku. Zbog toga se grupa slobodnih mislilaca setila kako da izbegne takve kontrole.Nepoznata osoba ili nekoliko njih pod imenom Satoši Nakamoto 2008. godine predložile su stvaranje elektronskog sistema plaćanja sličnog gotovinskom, bez posrednika. Tako je nastala trenutno najpoznatija digitalna valuta kojim upravlja decentralizovana mreža korisnika.Danas, jedan bitkoin vredi oko 50.000 dolara, ali njegova vrednost često varira. Međutim trošenje velike količine električne energije bilo je razlog da se pojave inicijative za upotrebu čiste struje u rudarenju, o čemu bi svedočio poseban sertifikat.Pokazalo se da upotrebu bitkoina prate i mnoge nelegalne aktivnosti, poput pranja novca. Američke vlasti su u aprilu uhapsile navodnog glavnog operatora web stranice za pranje novca kriptovaluta Bitcoin Fog zbog tri optužbe koje su u vezi sa pranjem novca.Vrednost bitkoina najveća u protekle tri godineBudimpešta dobila spomenik posvećen tvorcu bitkoina

Svet

Rusija ponudila Bugarskoj novi ugovor o snabdevanju gasom

Ruska ambasadorka u Bugarskoj Elena Mitrofanova pozvala je Bugarsku da potpiše novi dugoročni ugovor o snabdevanju gasom sa Gazpromom. "Posebno u kontekstu povećanja spot cena na svemirske nivoe, stabilni dugoročni ugovori su od velike važnosti, što pokazuje život", rekla je Mitrofanova u intervjuu za RIA Novosti 3. oktobra.Objasnila je da je „Bugarska još uvek siromašna zemlja“ i da je cena električne energije i gasa veoma važna za Bugare.Do sada nije bilo reakcije institucija nakon intervjua sa Mitrofanovom. Mitrofanova priznaje da nije bilo razgovora sa privremenom vladom. Izvori EURACTIV -a su komentarisali da pregovore sa Gazpromom može voditi samo stabilna vlada.Protivljenje ruskoj ponudi u novom parlamentu biće žestoko.Ekonomista Martin Dimitrov, koji je bio poslanik iz proevropske koalicije „Demokratska Bugarska“, prokomentarisao je da je za bugarske interese najbolje da ugovor bude ograničen na dve ili tri godine. „Najvažniji deo njegovog predloga je da u pregovore Bugarske sa Gazpromom budu uključeni i predstavnici Evropske komisije. To bi ojačalo poziciju Bugarske “, rekao je Dimitrov za EURACTIV.Očekuje se da će „demokratska Bugarska“ biti kritični faktor u formiranju stabilne vlade nakon izbora 14. novembra.Ekspert za energetiku Hristo Kazandjiev iz bugarskog Foruma za energetiku i rudarstvo rekao je za EURACTIV da je potrebna pažljiva ravnoteža za pripremu i pregovaranje o ugovoru sa Gazpromom. Prema njegovim rečima, problem sa ovim ugovorima nije toliko njihov rok, već obavezne količine. Prema trenutnom ugovoru sa Gazpromom, 80% količina gasa za Bugarsku je pod klauzulom „uzmi ili plati“."Budući ugovor bi u tom pogledu trebao biti mnogo uravnoteženiji, a Bugarska bi trebala biti u mogućnosti pregovarati o količinama", rekao je Kanzandjiev. Prema njegovim rečima, menadžment državne gasne kompanije Bulgargaz ometa uvoz jeftinijeg azerbejdžanskog gasa iz Grčke, što se može realizovati putem svap poslova.Ekspert za energetiku i bivši bugarski ambasador u Moskvi, Ilian Vassilev, rekao je za EURACTIV da se Kremlj igra geopolitičke igre sa cenom gasa, ali da bi to bilo nemoguće bez „klimatskog ekstremizma“ u EU.„Ove igre nisu imale šanse, ali sada Putinova izjava snižava cenu. Istina je da čak ni Rusija više ne može popraviti zemljotrese koji imaju globalni karakter i u kojima Kina igra ključnu ulogu “, rekao je Vasilev.

Svet

„Kina je već pretekla SAD u razvoju veštačke inteligencije“

Kina je daleko odmakla Americi u razvoju veštačke inteligencije, tvrdi za Fajnenšl Tajms Nikolas Čejlan (Nicholas Chaillan), doskorašnji šef za razvoj softvera u ministarstvu odbrane SAD. On kaže da je podneo ostavku na tu funkciju jer je revoltiran sporom tehnološkom reformom u američkoj armiji.Sagovornik Fajnenšl tajmsa je proveo tri godine u Pentagonu, radeći na jačanju sajber bezbednosti. Kao glavni oficir koji je u američkom vazduhoplovstvu bio zadužen za softver kaže da se Peking sigurno kreće prema globalnoj dominaciji u oblasti veštačke inteligencije, mašinskog učenja i sajber veština.Trideset-sedmogodišnji Čejln je kaže kako neuspeh SAD u odgovoru na eventualnu kinesku sajber pretnju može da dovede u opasnost budućnost njegove dece. Smatra da SAD protiv Kine za 15 do 20 godina neće imati nikakve šanse u oblasti veštačke inteligencije.Čejln tvrdi i da će Kina biti u stanju da kontroliše sve, od medija do geopolitike u svetu. Napominje da kineska tehnologija daleko nadmašuje inače skupe američke hardvere koji se koriste u izradi vojnih aviona pete generacije, poput F-35.Veštačka inteligencija rešava brojne probleme, ali donosi i rizike Prema njegovim rečima američka tehnološka kompanija Gugl (Google) je nespremna da sarađuje sa američkim ministarstvom odbrane na razvoju veštačke inteligencije. Problem su i beskrajne rasprave o etičkim problemima veštačke inteligencije koje usporavaju SAD.Kineske kompanije su, nasuprot tome, kako naglašava, u obavezi da sarađuju sa Pekingom i masovno su ulagale u veštačku inteligenciju, bez obzira na njene etičke nedoumice. Čejln je rekao da će uskoro u američkom Kongresu govoriti  svim tim činjenicama.Ipak, dodao je kako je vojska SAD i dalje tri puta jače od kineske. Smatra kako je njegova zemlja mnogo novca potrošila u pogrešnim oblastima. Ocenjuje de je nužnim reformama i promenama u Pentagonu, američkom ministarstvu odbrane, glavni neprijatelj birokratija.Moskva testira zakone o veštačkoj inteligencijiRusija razvija veštačku inteligenciju koja će predviđati pandemije

Svet

Počeli pregovori Srbije i nove misije MMF-a

Srbija je počela razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o sprovođenju savetodavnog aranžmana koji je ta institucija odobrila u junu. Nova misija MMF-a trajaće do 22. oktobra i tokom nje biće razmotrena fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja u Srbiji, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Novi program saradnje, podržan je kako se navodi Instrumentom za koordinaciju politike i u junu je odobren na period od 30 meseci. On predstavlja nastavak partnerskog odnosa koji Srbija ima sa MMF-om. Kao i prethodni program, koji je uspešno završen u januaru ove godine, ima savetodavni karakter i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava.Cilj savetodavnog programa jes podrška bržem privrednom oporavku Srbije od efekata pandemije, očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti, kao i u sprovođenju ambicioznog plana strukturnih reformi, dodaje se u saopštenju.MMF povećao prognozu svetskog privrednog rasta za 2021. na 6%MMF: Jaz između bogatih i siromašnih zemalja sve veći Reforme, kako se podseća, uključuju: učvršćivanje okvira fiskalne politike, jačanje upravljanja državnim preduzećima, razvoj tržišta kapitala, dalje jačanje procesa dinarizacije, poboljšanje pružanja socijalne pomoći, kao i prelazak na zelenu ekonomiju.Od demokratskih promena u Srbiji 2000. godine ovo je osmi po redu aranžman sa MMF-om i odnos sa tom institucijom prolazio je kroz različite faze: od politike štapa i šargarepe, višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a vladinoj politici i "posvećenosti ekonomskim reformama" koje je vodio Aleksandar Vučić.Poslednji put MMF je zamrznuo kreditini aranžman sa Srbijom u februaru 2012. najavljujući da će se njegova misija vratiti na pregovore tek nakon parlamentarnih izbora koji su održani iste godine i posle kojih je vlast preuzeo aktuelni režim.Pomoć MMF-a tražilo 90 zemaljaMMF: U Srbiji ugroženo više od 140 hiljada radnih mesta

Svet

Nobel za ekonomiju dodeljen za proučavanje tržišta rada

Dobitnici novelove nagrade za ekonomske nauke ove godine su David Kard (David Card), Džošua Angrist (Joshua Angrist) i Gvido Imbens (Guido Imbens), saopštio je Nobelov komitet. U saopštenju piše da su oni svojim otkrićima dali veliki doprinos u proučavanu  tržišta rada.Doprinos nagrađenih ekonomista je u eksperimentalnom proučavanju migracija i njihovog uticaja na plate i zaposlenost i u objašnjavanju kako na visinu prihoda zaposlenih utiče obrazovanje, navode članovi "U istraživanjima je ključno koristiti situacije u kojima slučajni događaji ili političke promene utiču na to da se neke grupe ljudi tretiraju drugačije. To je metod sličan kliničkim ispitivanjima u medicini", piše u saopštenju Nobelovog komiteta.Putem eksperimenata, kako se navodi David Card je analizirao uticaj malih zarada, migracije i obrazovanja na tržište rada. Rezultati njegovih istraživanja su pokazali kako povećanje minimalne plate ne mora nužno da dovede do smanjenja radnih mesta. On je pokazao i kako ljudi koji su rođeni u zemlju u koju se emigrira mogu da izvuku benefite od dolaska stranaca, što se tiče zarade. Takođe, pokazao je kako je obrazovanje veoma važno za uspeh na tržištu rada.Kraj za ovu godinu: Dodeljen Nobel za ekonomiju Sredinom devedesetih, Džošua Angrist i Gvido Imbens rešili su metodološke probleme u toj vrsti istraživanja i pokazali kako se iz prirodnih eksperimenata mogu da se izvuku precizni zaključci. Oni su detaljnije proučavali i rastumačili ulogu obrazovanja na tržištu rada.Na konkretnim primerima dvojica naučnika su pokazala kako produženje obrazovnog procesa ne utiče na sve učenike na isti način."Njihovo istraživanje je značajno rasvetlilo ključna pitanja o glavnim uzrocima tih problema, što je bilo od velike koristi za društvo", kaže Peter Fredrikson, predsednik Nobelovog odbora za ekonomske nauke.Kard je profesor Univerziteta Berkli, Angrist je sa Tehnološkog instituta u Masačustesu, a Imbens je sa Univerziteta u Stanfordu. Svi su iz Sjedinjenih Američkih Država.

Svet

Sve smo bliži globalnom porezu na digitalne gigante

Najmoćnije nacije sveta pristale su u petak na temeljno preispitivanje međunarodnih poreskih pravila, pri čemu su zvaničnici podržali 15 odsto globalnog minimalnog poreza i druge izmene usmerene na suzbijanje poreskih oaza koje su iscrpile zemlje preko potrebnih prihoda.Nova minimalna poreska stopa će se primenjivati na kompanije sa godišnjim prihodom većim od 750 miliona evra (866 miliona dolara) i prikupiće se oko 150 milijardi dolara dodatnih globalnih poreskih prihoda po godini.Profit se do sada oporezivao uglavnom firmama u zemljama gde su imale fizičko prisustvo. Sjedinjene Države su predložile najnižu stopu poreza na dobit od 15 odsto. Ovaj potez predstavlja jedan od načina kako bi se smanjilo podsticanje kompanija da preusmeravaju svoje profite u inostranstvu zbog umanjenih poreskih računa. Republikanci su se odmah usprotivili globalnom sporazumu i zapretivši da će ga blokirati u Kongresu.Ovaj dogovor predstavlja temelj za stvaranje digitalne ere. Prema sporazumu, tehnološki giganti poput Amazona, Fejsbuka i drugih velikih globalnih preduzeća moraće da plaćaju porez u zemljama u kojima se njihova roba ili usluge prodaju, čak i ako tamo nemaju fizičko prisustvo.U saopštenju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u saopštenju se navodi da nije ponuđen jasan vremenski rok do kada će postojeći „porezi na digitalne usluge“ koje zemlje imaju biti poništeni i kako će se novi porezi na velike, profitabilne kompanije podeliti među zemljama. Evropske vlade godinama nastoje da izjednače globalni poreski sistem od kojeg su zavisile zemlje sa niskim porezima, poput Irske, kako bi namamile firme koja žele da smanje poreze koje plaćaju.Prvi put bismo bili u situaciji na svetskom nivou da izbegnemo optimizaciju poreza i izbegavanje plaćanja poreza. i imali bismo pristojan iznos poreza koji plaćaju digitalni giganti iz Sjedinjenih Država, Kine ili Evropske unije zemlje, rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Majir, a prenosi Njujork Tajms.Finalizacija sporazuma očekuje sledeće u Vašingotnu kojoj će prisustvovati predstavnici 20 najvećih kompanija, dok će nacionalni lideri popisati ugovor na Samitu u Rimu krajem oktobra. Cilj je da se sporazum aktivira do 2023. godine, kako bi se promenili poreski zakoni I ažurirali međunarodni poreski ugovori.Jedna od prepreka sa kojom se suočila Evropska unija kako ubediti zemlje poput Irske, Estonije I Mađarske da se prijave jer su njihovi ekonomski modeli izgrađeni oko niskih poreskih stopa, a bez jednoglasnosti u EU, sporazum se ne bi bio usvojiti.

Svet

Novogradnja u Zagrebu košta i do 8.000 evra po kvadratu

Vlasnici stanova uoči raspisivanja javnih natječaja APN-a dižu cijene nekretnina jer je potražnja sve veća.Zagreb je jedno od najposjećenijih turističkih odredišta u Hrvatskoj stoga je bio idealan grad za iznajmljivanje dnevnih apartmana, ali i za visoke cijene nekretnina, naročito u središtu metropole. No zbog potresa došlo je i do velike promjene, nekada najpoželjnija lokacija postala je nepoželjna.Dubravko Ranilović, predsjednik Udruženja poslovanja nekretninama pri HGK i vlasnik agencije za nekretnine napominje da je tržišno stradala cela jedna lokacija."Ono što je problem grada Zagreba odnosno Donjega grada je u svakom slučaju taj potres, pa onda de facto nisu samo stradali pojedini stanovi, jer ljudi ne gledaju pojedine stanove, već je stradala cijela lokacija tržišno. Znači ljudi toliko ne segmentiraju zgradu do zgrade, stan do stana, nego zapravo cijelo to područje doživljavaju potresno nesigurnim što ima neke logike i razloga, s obzirom na to da će sljedećih nekoliko godina centar grada biti nekakvo gradilište, pa je puno šute i prašine", napominje.U Zagrebu se trenutno gradi gotovo na području cijeloga grada gdje god ima adekvatnih zemljišta, a cijena novogradnje ovisno o lokaciji se kreće od 3000 do čak 8000 eura po kvadratnom metru."Što se tiče same Hrvatske na tržište nekretnina su utjecali zadnjih godinu dana potresi i razvoj turizma. To su nekakve posebnosti koje ima hrvatsko tržište, a definitivno nam na rast cijena nekretnina utječu dva faktora: vanjski – hajdemo reći porast cijena gradnje, porast cijena materijala prilikom proizvodnje novosagrađenih nekretnina i drugo je što je još uvijek niska kamata, vrlo relativno jeftin novac i niska kamata na stambene kredite", ističe Ranilović.Unatoč visokim cenama traže se naselja koja su potresno sigurnija, imaju adekvatno izgrađenu infrastrukturu, dovoljno zelenih površina , ali i dovoljan broj parkirališnih mjesta."Zagreb je velika ekspanzija, više od 50.000 stanova nedostaje i automatski ljudi žele što više i više graditi što se može vidjeti, gdje je nekada bila zelena površina sada već niču zgrade uz cestu, tako da jednostavno potražnja je velika, ljudi traže stanove, a sad žele i sigurnost. Jednostavno ne žele više ići tamo gdje je nekada bio elitni kvart, to je moje osobno mišljenje jer se boje što će opet biti ako bude još jedan potres", kaže Filip Matija Čačić, stručnjak za nekretnine"Imate kriterij da će netko nešto investirati pa će staviti u promet u najam. Neko vrijeme je bio kriterij kupnje što bolje lokacije za turistički najam u gradu Zagrebu, što se zbog pandemije nije događalo. Životni kriteriji, nekakvi start up stanovi jer psihološka barijera je nekakvih sto do sto dvadeset tisuća eura. Najtraženiji su upravo stanovi od sto do sto dvadeset tisuća eura jednosobni i jedno i po sobni jer to naprosto određuje materijalni status", kaže Ranilović.No raste i cijena kvadratnih metara i u starogradnji, na što utjecaj imaju državne subvencije na stambene kredite. Vlasnici stanova uoči raspisivanja javnih natječaja APN-a dižu cijene nekretnina jer je potražnja sve veća."Najveći problemi subvencija su po nama bila dva. Jedan je što ste morali biti kreditno sposobni, a one kategorije koje smo mi hteli da subvencionišemo su bile kreditno nepodobne. Znači pitanje je bilo da li su kroz subvencije stanove kupovale osobe koje su ionako mislile kupovati stan. To je jedna stvar. Zatim, da olakšalo se, nekom mladom čovjeku je to bio mekši ulazak u kredit pa je tih pet godina manji kredit, međutim čim ste imali ročnost, a subvencije su imale rokove, vama se u nekom određenom roku zbog potražnje diže cijena nekretnina. To je neminovnost.To je način nekakve aktivne prodaje, ako postoji rok povećana je potražnja u kraćem periodu i diže se cijena nekretninama. I naravno da je to bio negativan aspekt subvencija i mi smo na to ukazivali i ja se nadam da će se, a ako će se ići u nekakve subvencije da će one biti u drugome obliku. Mi smo kao struka imali nekakve ideje, tu se mora ići točno usmjereno i vidjeti s posljedicama koje idu.Intervencije na tržištu često ne završe dobro za korisnike subvencije jer on na kraju možda je mekše ušao u nekretninu, ali ju je plate nešto skuplje”, napominje Ranilović.Cene nekretnina u budućnosti će zavisiti i od kvalitetnog sprovođenja obnove.

Svet

EU izdala manje boravišnih dozvola: Gde su lane odlazili Srbi?

U 2020. godini u Evropskoj uniji je izdato oko 2,2 miliona prvih boravišnih dozvola državljanima zemalja van EU bloka, što je pad za 24 odsto u odnosu na godinu pre.  Državljanima Srbije izdato je preko 40.000 dozvola za boravak u EU, a najviše u Nemačkoj. Broj izdatih prvih dozvola za boravak u EU je u 2020. opao za 706 hiljada, u poređenju sa 2019, što je prvi pad nakon kontinuiranog rasta između 2013. godine i 2020.  Pad je posledica pandemije koronavirusa i restrikcija povezanih sa putovanjima i birokratijom. Dozvole za boravak u EU izdaju se zbog posla, obrazovanja, porodice, ali i "drugih razloga". U odnosu na godinu pre, u 2020. godini je izdato 38 odsto manje (-153.000) boravišnih dozvola vezanih za obrazovanje, 25 odsto (-294.000) manje dozvola vezanih za posao,  kao i 23 odsto manje (-189.000) dozvola za spajanje porodice. Za 13 odsto je opao broj dozvola koje se izdaju iz "drugih razloga",  uključujući međunarodnu zaštitu (-72.000).Razlozi povezani sa zaposlenjem su glavni razlozi zbog kojih su ljudi dobijali boravišne dozvole u EU u 2020, i čine 40 odsto svih prvih boravišnih dozvola koje su izdate. Zbog spajanja porodice je izdato 20 odsto boravišnih dozvola u EU, obrazovanje je bilo razlog za izdavanje 11 odsto dozvola,  dok je zbog drugih razloga (uključujući međunarodnu zaštitu) Evropska unija izdala 11 odsto boravišnih dozovola u 2020. Poljska izdala najviše boravišnih dozvola Poljska je u 2020. godini izdala više od četvrtine svih boravišnih dozvola u EU, odnosno 598 hiljada, što je 26 odsto svih dozvola izdatih u Evropskoj uniji.Na drugom mestu je Nemačka sa izdatih 313 hiljada prvih dozvola za boravak ili 14 odsto, i Španija sa 312 hiljada boravišnih dozvola, ili 14 odsto.Jedini rast u odnosu na 2019. godinu zabeležen je u Litvaniji, koja je u 2020. izdala za pet odsto više boravišnih dozvola (sa 21.400 u 2019. na 22.500 u 2020.).Najveći pad u ukupnom broju izdatih dozvola u 2020. u odnosu na godinu pre zabeležen je u Češkoj koja je izdala 54 odsto manje dozvola (54.300) u odnosu na 2019. godinu (117.000).Pad od 53 odsto bio je u Grčkoj (sa 42.300 na 19.800). Malta je u 2020. godini dala 48 odsto manje dozvola u odnosu na 2019. godinu (sa 21.200 na 11.100).Najviše dozvola zbog posla u 2020.  izdala je Poljska (502.300),  a zbog obrazovanja Francuska (72.700).Najviše boravišnih dozvola zbog spajanja porodice su izdale Nemačka (130.700), Španija (119.500) i Francuska (80.200).Nemačka je na vrhu liste po broju izdatih dozvola iz "drugih razloga" (153 hiljade).Najviše boravišnih dozvola izdato državljanima Ukrajine, Maroka, IndijeNajviše dozvola za boravak u EU u 2020. dobili su Ukrajinci (601.200), od čega im je najviše dozvola dala Poljska (488.900).Na drugom mestu su državljani Maroka kojima je dato 123.400 dozvola za boravak u EU (56 odsto izdato u Španiji), zatim državljani Indije (79.270 dozvola od kojih je 14 odsto izdato u Nemačkoj.) Državljani ovih zemalja dobili su više od jedne trećine (36 odsto) svih prvih dozvola boravka izdatih u 2020.KOLIKO JE BORAVIŠNIH DOZVOLA IZDATO SRBIMA?Državljanima Srbije izdato je 40.872 prvih dozvola za boravak u zemljama Evropske unije.Najviše dozvola Srbima izdala je Nemačka (15.385),  Hrvatska (7.360), Austrija (3.276), Slovenija (2.497), Slovačka (2.300).Srbija je na drugom mestu u Austriju po broju državljana kojima je ta zemlja izdala dozvole.  Broj izdatih prvih dozvola za boravak u EU je u 2020. opao za 706 hiljada, u poređenju sa 2019, što je prvi pad nakon kontinuiranog rasta između 2013. godine i 2020.  Pad je posledica pandemije koronavirusa i restrikcija povezanih sa putovanjima i birokratijom. Dozvole za boravak u EU izdaju se zbog posla, obrazovanja, porodice, ali i "drugih razloga". U odnosu na godinu pre, u 2020. godini je izdato 38 odsto manje (-153.000) boravišnih dozvola vezanih za obrazovanje, 25 odsto (-294.000) manje dozvola vezanih za posao,  kao i 23 odsto manje (-189.000) dozvola za spajanje porodice. Za 13 odsto je opao broj dozvola koje se izdaju iz "drugih razloga",  uključujući međunarodnu zaštitu (-72.000).Razlozi povezani sa zaposlenjem su glavni razlozi zbog kojih su ljudi dobijali boravišne dozvole u EU u 2020, i čine 40 odsto svih prvih boravišnih dozvola koje su izdate. Zbog spajanja porodice je izdato 20 odsto boravišnih dozvola u EU, obrazovanje je bilo razlog za izdavanje 11 odsto dozvola,  dok je zbog drugih razloga (uključujući međunarodnu zaštitu) Evropska unija izdala 11 odsto boravišnih dozovola u 2020. Poljska izdala najviše boravišnih dozvola Poljska je u 2020. godini izdala više od četvrtine svih boravišnih dozvola u EU, odnosno 598 hiljada, što je 26 odsto svih dozvola izdatih u Evropskoj uniji.Na drugom mestu je Nemačka sa izdatih 313 hiljada prvih dozvola za boravak ili 14 odsto, i Španija sa 312 hiljada boravišnih dozvola, ili 14 odsto.Jedini rast u odnosu na 2019. godinu zabeležen je u Litvaniji, koja je u 2020. izdala za pet odsto više boravišnih dozvola (sa 21.400 u 2019. na 22.500 u 2020.).Najveći pad u ukupnom broju izdatih dozvola u 2020. u odnosu na godinu pre zabeležen je u Češkoj koja je izdala 54 odsto manje dozvola (54.300) u odnosu na 2019. godinu (117.000).Pad od 53 odsto bio je u Grčkoj (sa 42.300 na 19.800). Malta je u 2020. godini dala 48 odsto manje dozvola u odnosu na 2019. godinu (sa 21.200 na 11.100).Najviše dozvola zbog posla u 2020.  izdala je Poljska (502.300),  a zbog obrazovanja Francuska (72.700).Najviše boravišnih dozvola zbog spajanja porodice su izdale Nemačka (130.700), Španija (119.500) i Francuska (80.200).Nemačka je na vrhu liste po broju izdatih dozvola iz "drugih razloga" (153 hiljade).Najviše boravišnih dozvola izdato državljanima Ukrajine, Maroka, IndijeNajviše dozvola za boravak u EU u 2020. dobili su Ukrajinci (601.200), od čega im je najviše dozvola dala Poljska (488.900).Na drugom mestu su državljani Maroka kojima je dato 123.400 dozvola za boravak u EU (56 odsto izdato u Španiji), zatim državljani Indije (79.270 dozvola od kojih je 14 odsto izdato u Nemačkoj.) Državljani ovih zemalja dobili su više od jedne trećine (36 odsto) svih prvih dozvola boravka izdatih u 2020.KOLIKO JE BORAVIŠNIH DOZVOLA IZDATO SRBIMA?Državljanima Srbije izdato je 40.872 prvih dozvola za boravak u zemljama Evropske unije.Najviše dozvola Srbima izdala je Nemačka (15.385),  Hrvatska (7.360), Austrija (3.276), Slovenija (2.497), Slovačka (2.300).Srbija je na drugom mestu u Austriju po broju državljana kojima je ta zemlja izdala dozvole.  

Svet

Hrvatska ima skuplje gorivo od Srbije (FOTO)

U svim zemljama regiona gorivo je jeftinije nego u Hrvatskoj, pa ga njeni građani koji žive blizu granice uglavnom kupuju u nekoj susednoj zemlji, piše Novi list. Naši građani su tradicionalno navikli na visoke cene goriva pa im možda ne zvuči istinito da je benzin u Srbiji jeftiniji nego u Hrvatskoj.Rekordne cene goriva, kao i ostalih energenata, na prvom mestu prirodnog gasa u struje i električne energije, mogle bi, kako se napominje, da ugroze ekonomski oporavak Hrvatske, ali i drugih zemalja Europske unije, čija je privreda ionako već dobro ugrožena koronakrizom.Brojni problemi u proizvodnji i logistici samo doprinose sve izglednijim visokim stopama inflacije. Cena goriva takođe može da utiče na stopu inflacije, jer od nje praktično zavise cene svih dobara i usluga.Građani Hrvatske, posebno oni koji žive uz granicu sa Bosnom i Slovenijom, verovatno će sve češće odlaziti po gorivo preko granice. Gorivo je primera radi u Bosni u proseku jeftinije za dve i po kune (38 dinara) po litru.Foto: Nova ekonomija/ Cene goriva u Srbiji, slikano 08.10.2021. odozgo na dole: benzin 100 oktana, dizel D, benzin 95 oktana, evrodizel, autogas (TNG)Trenutne cene goriva u Srbiji su:benzin 100 oktana: 172,90 dinara za litar dizel D: 172,40 dinara za litar benzin 95 oktana: 162,90 dinara za litar evrodizel: 166,40 dinara za litar- autogas (TNG): 93,40 dinara za litarZEMLJE G7 VIŠE ULAŽU U FOSILNA GORIVA NEGO U ZELENU ENERGIJU U Sloveniji je benzin jeftiniji za jednu i po kunu (23 dinara) po litru, a dizel oko 70 lipa (11 dinara) po litru nego u Hrvatskoj. Ipak slovenačke plate su veće za 50% nego u Hrvatskoj gde su od 900 do 1.000 evra.Budući da minimalac u Srbiji, kao najzastupljenija zarada iznosi oko 300 evra jasno je i koliko su naši građani opterećeni cenama energenata.U Austriji benzin od 95 oktana trenutno je prosečno jeftiniji za oko 15 centi (15 dinara) nego u Hrvatskoj, iako je prosečna plata u toj zemlji tri puta veća od prosečne zarade u Hrvatskoj.Čak i u Srbiji benzin je jeftiniji za oko 75 lipa (12 dinara) po litru, dok je cena dizela otprilike ista kao u Hrvatskoj. Po benzin se isplati ići i u Mađarsku, jer je tamo gotovo kunu (oko 15 dinara) jeftiniji, ali je dizel nešto skuplji nego u Hrvatskoj.Rast cene dizela i benzina prisutan je u celoj Europskoj uniji, kao i cena gasa i struje.Cena goriva, kada se zaračuna ukupan trošak naftnih kompanija i maloprodaje, ne predstavlja ni polovinu maloprodajne cene naftnih derivata, pa njenih 60% čine razni državni nameti, pa vozači plaćaju porez na porez, kao da je reč o superluksuznim proizvodima.Novim cenama goriva nezadovoljni i vozači i poljoprivredniciPad prodaje goriva još uvek ne obara cenu

Svet

EU: Zemljama Zapadnog Balkana 30 milijardi evra

Zemlje Zapadnog Balkana dobiće devet milijardi evra bespovratnih sredstava i 20 milijardi evra investicija u okviru novog Ekonomskog i investicionog plana za region, potvrdila je EU na samitu za liderima zapadnobalkanskih država u Sloveniji, prenosi Balkan green energy. Gotovo godinu dana po potpisivanju Sofijske deklaracije, šefovi država i vlada sa Zapadnog Balkana postigli su dogovor s Evropskom unijom o sprovođenju Akcionog plana za Zelenu agendu, što im otvara put ka ostvarivanju Ekonomskog i investicionog plana za region vrednog 30 milijardi evra. U Akcionom planu za period do 2030. godine najvažniji segmenti su naplata emisija gasova s efektom staklene bašte, planovi za postepeni prestanak korišćenja uglja, regionalne integracije, kontrola zagađivanja i zaštita životne sredine.Utvrđena je i 2024. godina kao indikativni vremenski okvir za harmonizaciju sa Sistemom EU za trgovanje emisijama. EU je obećala da će pružiti tehničku i finansijsku pomoć za razvoj sistema naplate emisija ugljenika u kontekstu Prekograničnog mehanizma za prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji je u suštini porez na ugljen-dioksid za uvoznu robu i struju.Kako Srbija da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem? Ekonomski i investicioni paket za region se sastoji od devet milijardi evra u grantovima i 20 milijardi evra ulaganja, koja će se sprovesti preko novog Mehanizma garancija za Zapadni Balkan (Western Balkans Guarantee Facility). EU je saopštila da će zajedno sa 600 miliona evra koje će Evropska komisija predložiti u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), do kraja godine dati na raspolaganje 1,1 milijardu evra. Energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije zbog aero-zagađenja Zapadni Balkan ima zadatak da proglasi aspiracije na polju energetike i klime koje će odgovarati cilju EU da se emisije gasova s efektom staklene bašte do kraja decenije spuste 55 odsto, kao i drugim povezanim ciljevima, za šta je neophodna ogromna transformacija.Zemlje regiona treba da sprovedu ekonomske i socijalne reforme kao i da ojačaju vladavinu zakona, naveli su lideri i liderke EU i takođe ukazali na koristi za konkurentnost i digitalnu tranziciju.Države su se obavezale i da će u središte svih privrednih aktivnosti staviti održivi razvoj, štednju resursa, zaštitu prirode i klimatsku akciju i da se usklade s ciljevima EU.

Svet

Prva vakcina protiv malarije mogla bi da spasi desetine hiljade dečijih života

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je prvi put odobrila korišćenje vakcine protiv malarije kod dece u podsaharskoj Africi i u drugim regionima gde je malarija rasprostranjena.Preporuka se zasniva na rezultatima pilot programa u Gani, Keniji i Malaviju gde je više od 800.000 dece primilo ovu vakcinu od 2019. godine.Globalno poverenje u vakcine sve veće "Korišćenje ove vakcine bi, pored postojećih metoda za sprečavanje malarije, moglo da spasi desetine hiljada mladih života svake godine", rekao je generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Ghebreyesus.Malarija je glavni uzrok smrti kod dece u podsaharskoj Africi. Više od 260.000 dece u Africi je umrlo od malarije u toku 2019. godine.SAD odbijaju rad na zajedničkoj vakcini zbog sukoba sa SZO Sledeći koraci za vakcinu protiv malarije koju preporučuje SZO uključuje odlučivanje globalne zdravstvene zajednice o finansiranju šire primere i donošenje pojedinačnih odluka zemalja o tome da li će se vakcina usvojiti kao deo nacionalnih strategija za kontrolu malarije.Pilot programa u Gani, Keniji i Malaviju je finansiran od strane tri svetska tela za finansiranje zdravstva: Gavija - Saveza za vakcine, Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije i Unitaida.

Svet

Objavljena nova lista „najmoćnijih pasoša“

Državljani Japana i Singapura imaju "najmoćnije pasoše" na svetu, mogu da putuju na 192 destinacije bez vize. Pasoš Srbije nalazi se na 39. mestu. Kompanija Henley & Partners objavila je listu država sa "najmoćnijim pasošima",  na osnovu broja destinacija na koje njihovi državljani mogu da putuju bez viza. Henley Passport Index zasniva se na podacima koje dobija od Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz, a od 2006. godine prati svetske pasoše sa kojima kojima se najlakše može putovati. Iz kompanije su naveli da su povećana ograničenja putovanja koja su uvedena u proteklih 18 meseci zbog kovid pandemije dovela do najvećeh jaza u mobilnosti u 16 godina dugoj istoriji Henley Passport Index-a.  Međutim, prilikom pravljena ovogodišnje liste, nisu uzete u obzir restrikcije putovanja koje se uvode zbog koronavirusa. Na drugom mestu liste nalaze se Nemačka i Južna Koreja (sa pasošima ove dve zemlje se može u 190 zemalja ući bez vize).Treće mesto dele Finska, Italija, Luksemburg, Španija čiji državljani mogu bez vize da idu u 189 zemalja.Četvrto mesto dele pasoši Austrije i Danaske (188). Na petom mestu su pasoši Fransuske, Irske, Holandije, Portugala i Švedske i sa njima se bez vize može ući u 187 zemalja.U prvih deset su i: 6. Belgija, Novi Zeland, Švajcarska (186)7. Češka, Grčka, Malta, Norveška, Ujedninjeno Kraljevstvo, SAD (185) 8. Australija, Kanada (184)9. Mađarska (183)10. Litvanija, Poljska, Slovačka (182)Srbija se nalazi na 39. mestu ove liste. Sa srpskim pasošem se bez vize može putovati u 135 zemalja.Kada se posmatraju pasoši ostalih država u regionu, Severna Makedonija je na 47. mestu, njeni građani bez vize mogu ići u 125 zemalja sveta. Pasoš Crne Gore je na 48. mestu (123), pasoš Bosne i Hercegovine na 54. mestu (116). Pasoš Hrvatske nalazi se na 18. mestu i sa njim se bez vize može ući u 172 zemlje sveta.

Svet

Njujork: Zdravstvena ustanova otpustila 1.400 ljudi jer su odbili vakcinaciju

Najveći kompanija u oblasti zdravstvene zaštite u američkoj državi Njujork "Northwell Health" otpustila je 1.400 zaposlenih koji su odbili da se vaknicništu protiv koronavirusa, naveo je portparol te kompanije Džo Kemp.Kao i u slučajevima drugih kompanija koje posluju u oblasti zdravstva, a koje su u prethodnom periodu otpuštale radnike koji su odbili vakciniaciju, i u ovoj kompaniji broj otpuštenih predstavlja mali deo od ukupno 76.000 zaposlenih. Uvođenje obavezne vakcinacije za zdravstvene radnike u Njujorku stupilo je na snagu prošle nedelje. Takve mere, donele su još neke države, uključujući Kaliforniju.Zvaničnici su poručili da su takve odluke dovele do povećanje stope vakcinacije, mada je jedan mali deo zaposlenih ipak odlučio da ostane bez posla, pre nego da primi vakcinu.Ujedinjeni protiv kovida predložili četvoronedeljno zatvaranjeJutjub će uklanjati video zapise kojima se šire dezinformacije o vakcinamaFabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolniceNorthwell je obaveznu vakcinaciju doneo u Avgusutu, nedeljama pre nego što je odluka doneta na nivou države. Obaveza se odnosi i na medicinsko i na nemedicinsko osoblje. "Naš cilj nije da otpustimo zaposlene, naš cilj je da se ljudi vakcinišu", rekao je Kemp. Kamp je rekao da odlazak radnika neće imati uticaj na negu pacijenata u 23 bolnice i ostalim objektima kojima upravlja Northwell."Northwell žali u ovakvim okolnostima gubi zaposlene", navela je kompanija u saoštenju. Northwell navodi da svom osoblju, zaposlenima, i zajednici kojoj služi duguje da vakcinacija u toj kompaniji bude sto odsto. 

Svet

Računi za struju u Italiji skočili 30 odsto za nedelju dana

Računi za električnu energiju u domaćinstvima u Italiji će se povećati za 29,8 odsto, za prosečnu porodicu,  dok će rast cena računa za gas ići do 14,4 odsto, potvrdilo je regulatorno telo za energiju Arera u saopštenju prošle nedelje.Domaćinstva i preduzeća u Italiji od petka plaćaju veću cenu za električnu energiju i gas, prenosi The Local.  Nove nacionalne tarigfe stupile su na snagu u petak, na početku četvrtog kvartala 2021. godine.Do povećanja je došlo usled rasta troškova energije u Evropi, ali i šire.Solarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifa Rast cena koji se prelio na potrošače Italije, mogao je da dostigne i 45 odsto, da nije bilo intervencije Vlade.Italijanska Vlada prošle nedelje je najavila mere teške tri milijarde evra koje imaju za cilj da ograniče nagli rast cena energije za potrošače. Italija, koja troši ogromne količine gasa, visoko je zavisna od uvoza. Oko 40 odsto primarne energije koja se koristi u Italiji je gas, dok je u Francuskoj udeo gasa 15 odsto.  Obnovljivi izvori energije prošle godine postali dominantni u EU Evropska unija se suočava sa uzletom cena energije u trenutku kada se ekonomija oporavlja od pandemije koronavirusa, a zalihe prirodnog gasa su na zabrinjavajuće niskom nivou. Potrošači iz Italije plaćaju neke od najskupljih cena elektrilčne energije u Evropi, sa prosečnom cenom koja je već sada 145,3 evra za megavat po satu.

Svet

Loša žetva u Kini povećava ionako rekordne cene hrane

Cene hrane na globalnom nivou doživele su svoj decenijski maksimum, potpirujući zabrinutost zbog inflanatornih pritisaka. Jedan od rizika koji bi mogao da znatno utiče na povećanje cena hrane je loša sezona žetve u Kini. Jesenja berba počela je u najmanje 20 kineskih provincija, i pored ograničenja snage, što čini više od 66 odstvo BDP-a zemlje. Neki od ovih regiona su industrijska središta koja imaju ključne proizvodne pogone. Među najpogođenim su industrijska središta u severoistočnom delu Kine, poput Jilina, Liaoninga i Heilongjianga, gde se uzgaja većina kukuruza i soje u zemlji, prenosi ZeroHedge.Blumerg prenosi da kriza izaziva zabrinutost da moglo biti zatraženo da se smanji ili obustavi proizvodnja nekih biljaka zbog očuvanja električne energije.Nedostatak struje već je primorao prerađivače soje u severnim regionima da zatvore operacije. Postoji velika zabrinutost da bi nedostatak električne energije mogao smanjiti produktivnost prerađivača kukuruza koji proizvode proizvode poput skroba i sirupa, upozorila je kineska brokerska kuća Huatai Futures.Najveći uticaj nedostatka eletktrične energije osetiće se prema ponudi i potražnji poljporvirednih proizvoda, što predstavlja pitanje od javnog značaja za nacionalnu ekonomiju i naord, prenosi jedan kineski medij.Neke od zemalja sa najvećim uzgojem koji su potencijalni kandidati za izvoz hrane u Kinu, poput Brazila i Argentine, suočile su se sa ekstremnim vremenskim prilikama koje su oštetile useve. Kina je bila najveći uvoznik poljoprivrednih proizvoda tokom prošle godine zbog nestašice na domaćem tržištu, što je pomoglo da se povećaju globalni troškovi hrane.

Svet

Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?

Broj starijih ljudi (65 godina i više) koji više nisu radno aktivni u odnosu na radno aktivno stanovništvo (15 do 65 godina) u Evropskoj uniji se značajno povećao u poslednjih 20 godina. Koeficijent starosne zavisnosti 2001. godine u Evropskoj uniji iznosio je 25,9 odsto, što znači da je bilo nešto manje od četiri osobe u radnoj dobi (20-64) na svaku osobu koja ima 65 ili više godine.U januaru 2020. godine koeficijent je porastao na 34,8 odsto, što znači da je bilo nešto manje od tri osobe u radnoj dobi na svaku osobu koja ima 65 ili više godina. Koeficijent starosne zavisnosti predstavlja broj starijih osoba (65 godina i više) koji nisu radno aktivni u poređenju sa ljudima u radnoj dobi (15-64). Od 1. januara 2020. godine najveći koeficijent starosne zavisnosti je zabeležen u istočnoj Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Portugalu, Finskoj.  Većina ovih regija, u kojima je zabeležen visok koeficijent, bile su ruralne ili planinske, ili se radi o udaljenim mestima iz kojih mladi odlaze da bi studrali ili pronašli posao. Što se tiče različitih regiona Evropske unije, u planinskom delu centralne Grčke Evritaniji zaveležen je najveći koeefcijent starosne zavisnosti 78,3 odsto. Sledi severozapadni region u Beligiji Vern sa koeficijentom 64,6 odsto i nemački Zul sa  61,3 odsto. Najniži koeficijent starosne zavisnsti zabeležen je u francuskim prekomorskim teritorijama Majot 6,1 odsto i Gvajana 11,7 odsto, kao i na ostrvu Fuerteventura koje pripada Španiji. U naredne tri decenije se očekuje da koeficijenti starosne zavisnosti porastu u svih 1.169 regiona Evropkske unije, izuzev nemačkog Harca, najzapadnijeg dela Saksonije-Anhalt.Na nivou Evropske unije očekuje se da koeficijent dostigne 56,7 odsto do 1. januara 2050. godine, što bi značilo da će biti manje od dve radno aktivne osobe na svaku stariju osobu. Projekcije ukazuju da će koeficjent starosne zavisnosti dostići najmanje 50 odsto u velikoj većini regiona Evropske unije (974).Kolika je prosečna starost u Srbiji?Prema podacima iz 2020. godine Republičkog zavoda za statistiku, očekivano trajanje života za žene u Srbiji je 77,24 godine, a za muškarce 71,37 godina. Prosečna starost žena je 44,8 godina, a muškaraca 42 godine. Udeo žena koje imaju od 60-64 godine u celokupnom stanovništvu je 7,3 odsto, udeo onih koje imaju 65-69 odsto je 7,8 odsto. Žene koje imaju preko 85 godina učestvuju sa 2,4 odsto u celokupnom stanovništvu.Kada se posmatraju muškarci, udeo onih koji imaju 60-64 godine je 6,8 odsto, onih koji imaju 65-69 godina je 6,9 odsto. Muškarci koji imaju preko 85 godina učestvuju sa 1,5 odsto u celokupnom stanovništvu.  

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.