Svet

Grupe sa Balkana sve aktivnije u dopremanju kokaina iz Latinske Amerike

Trgovci drogom iz zemalja Zapadnog Balkana sve su aktivniji u nabavci velikih količina kokaina u Latinskoj Americi. Aktivnost ovih grupa u Latinskoj Americi nije skroz novi fenomen, ali se njihov domet i značaj na ovoj teritoriji proširio i svrstao ih među "glavne igrače", navodi se u izveštaju koji je objavio Europol. Povećana fragmentacija kriminalog miljea u Kolumbiji podstakla je stvaranje novih saveza među kriminalnim grupama i stvorila nove šanse za kriminalne organizacije iz Evrope da uspostave nove kontakte sa dobavljačima kokaina iz Južne Amerike.Neke od ovih grupa, posebno one iz Albanije i sa Zapadnog Balkana postale su posebno istaknute u nabavci velikih količina kokaina direktno na izvoru, bez posrednika. Kako bi olakšale svoje "poslovanje", ove grupe imaju stalne stanovnike u Latinskom Americi, bilo u zemljama proizvodnje, bilo u zemljama koje se koriste kao glavan tranzitne tačke za drogu na putu ka Evropi. U julu 2016. godine u Peruu je uhapšen srpski državljanin, sa sedištem u Argentini, koji je navodno bio poveezan sa Grupom Amerika. On je iz Argentine navodno orkestrirao trgovinu velikim količinama kokaina u Holandiju i Španiju. Postoji mogućnost da je u Peruu pokušao da uspostavi veze sa trgovcima drogom u luci Kalao. Ranije su organizacije sastavljene od državljana zemalja Balkana, kao što su Hrvatska i Srbija, prvenstveno bile prisutne u zemljama iz kojih je kokain polazio za Evropu, kao što su Argentina, Urugvaj i Brazil. Sve više organizacije iz balkanskih država prisutne su i u zemljama proizvodnje kokaina, pre svega u Peruu, gde mogu da se povežu sa lokalnim kriminalnim grupama koje direknto kontrolišu proizvodnju kokaina. Rastući uticaj kriminalnih mreža koje su poreklom sa Zapadnog Balkana potvrđuju i inofrmacije o uhapšenima, koje se prikupljene od slučaja do slučaja. Informacije ukazuju da iako državljani nekih od zemalja u regiona ne čine veliki broj uhapšenih, one imaju tendenciju da budu uključene u trgovinu većih razmera.

Gde ulagati u 2021. godini?

Prethodnih godinu i po dana svedoci smo brojnih promena na globalnom tržištu. Pandemija je uticala ne samo na lični život svakog od nas, već i na brojne industrije. Kompanije koje nisu umele da se adaptiraju na nove uslove su otišle u stečaj, dok su one agilnije višestruko profitirale u izmenjenim okolnostima.Građani suočeni sa finansijskom krizom gube poverenje u vlade svojih zemalja koje nisu uspele da se izbore sa pandemijom na odgovarajući način. Smanjuje se poverenje u banke i državne penzione fondove, a raste interesovanje za druge oblike ulaganja novca. Kako su podsticaji za štednju i kamatne stope izuzetno mali ili čak nepostojeći, mnogi se okreću ulaganju ušteđevine u profitabilnije poduhvate. Najpopularniji među njima su pasivni prihodi, koji ne oduzimaju dragoceno vreme vlasnicima kapitala. Trendovi koji su obeležili ovu, a verujemo da će i naredne godine su investiranje u kriptovalute, plemenite metale i akcije.KriptovaluteKriptovalute su uvele pravu revoluciju u finansijski svet, kao jedina valuta koja postoji isključivo u digitalnom obliku i omogućava vlasniku iste da plaća putem Interneta bez posredstva banke. Takođe su veoma značajne kao investicija, jer im je vrednost značajno porasla tokom prethodnih nekoliko godina. Oni koji se prvi put susreću sa kriptovalutama često su zbunjeni i preplavljeni informacijama o hiljadama različitih valuta, kao što su Bitcoin, Ethereum, Dogecoin, Tether, Cardano, Solana ili Polkadot. Najpoznatiji među njima je svakako Bitcoin, prva kriptovaluta kreirana 2009. godine koristeći blockchain tehnologiju. Procenjena tržišna vrednost ove valute je preko 856 milijardi dolara, pa ne čudi podatak da većina ljudi odlučuje da kupi Bitcoin umesto drugih kriptovaluta jer veruje da će se tendencija rasta nastaviti i u budućnosti. Iako njegova vrednost fluktuira tokom meseca i dalje je daleko najvrednija kriptovaluta na svetu. Vrednost samo jednog novčića na današnji dan iznosi preko 46 hiljada američkih dolara. Blockchain tehnologija koju koristi omogućava anonimne i direktne transakcije, pritom vodeći računa o bezbednosti.Plemeniti metaliU vreme ekonomskih previranja i finansijskih kriza, cena plemenitih metala poput zlata, srebra i platine raste. Prethodnu godinu obeležio je rast cene zlata od 24%, što je ujedno i najveći godišnji rast od 2010. godine. Iako je cena zlata u blagom padu otkako su Američke Federalne rezerve najavile pooštravanje monetarne polike i dalje je drastično veća nego pre dve godine. Na rast cene zlata uticao je porast tražnje, ali i opravdan strah od inflacije koja bi mogla da nastupi nakon pandemije. Pored zlata, primetan je porast cena srebra i platine, što se objašnjava oporavkom mnogih industrijskih grana, ali i problemima sa isporukom, što ih čini teže dostupnim. Najavljena ulaganja u zelenu energiju u SAD će takođe uticati na rast tražnje za srebrom u godinama koje slede. Cene platine i paladijuma u uskoj su vezi sa industrijskom aktivnošću, jer se koriste prvenstveno u industriji automobila i električnih uređaja. Samim tim, teže je proceniti kretanje njihovih cena u narednom periodu.AkcijeBerza je pretrpela korenite promene otkako je počela pandemija. Stagnacija privredne delatnosti, udružena sa pesimističnim prognozama uticala je na drastičan pad cene akcija u mnogim industrijama, na čelu sa ugostiteljstvom, hotelijerstvom, avionskim transportom, industrijama zabave, događaja i sporta. Nakon početnog šoka u martu prošle godine, neke od navedenih delatnosti zabeležile su rast cene akcija, ali ne do nivoa na kojem su se nalazile pre. Sa druge strane, globalna zdravstvena kriza uticala je na procvat drugih industrija, poput dostave hrane, on-line kupovine, kurseva, fitnes opreme i društvenih igara. Uzimajući navedene trendove u obzir, možemo primetiti dve strategije ulaganja na berzi – kratkoročnu i dugoročnu. Neki su uložili u akcije restorana, hotela, avionskih kompanija i zabavnih parkova dok je njihova vrednost bila značajno niža kako bi je prodali čim dostigne pređašnji nivo. Drugi su odabrali ulaganje na dugi rok, u industrije koje će nastaviti da rastu i nakon pandemije, kao što je npr. on-line kupovina. Prilikom odabira akcija potrebno je istražiti ne samo tekuća makroekonomska kretanja, već i novonastale navike potrošača kako biste imali potpuniju sliku o budućim trendovima.Svaki od navedenih oblika investiranja nosi sa sobom specifične prednosti i mane, te je na vama da procenite koliko ste spremni da rizikujete da biste ostvarili novčanu dobit. Pre bilo koje investicije savetuje se da prikupite što više informacija i iskustava, kao i da konsultujete stručno lice u oblasti finansijskog savetovanja.

Svetska banka ukida Duing biznis listu zbog mahinacija sa rangiranjem

Svetska banka obustaviće objavljivanje Duing biznis liste zbog otkrivenih nepravilnosti, objavilo je rukovodstvo ove institucije.Svetska banka ostaje čvrsto posvećena unapređivanju uloge privatnog sektora u razvoju i pružanju podrške vladama u kreiranju regulatornog okruženja koje to podržava, dodaje se u saopštenju."Ubuduće ćemo raditi na novom pristupu proceni poslovne i investicione klime", piše u saopštenju.Kristina Georgieva, generalna direktora MMF-a, koja je istragom Svetske banke optužena da je učestvovala u veštačkom poboljšanju ranga Kine na listi, demantovala je ove navode, prenosi Fajnenšl Tajms.Optužbe se odnose na period dok je Georgieva bila izvršna direktorka Svetske banke. U izveštaju koji je izradila američka advokatska kancelarija Wilmer Hale za potrebe odbora direktora Svetske banke, navodi se da je Georgieva i njen najbliži saradnik vršili direktne pritiske kako bi se izmenili podaci koji se tiču Kine, u cilju poboljšanju pozicije na Duing biznis listi. Ti pritisci su se dešavali u trenutku kada je banka pokušavala da poveća svoj kapital gde je Kina trebalo najviše da doprinese, za šta se Georgieva zalagala.Revizija je utvrdila da su napori Georgieve imale ključnu ulogu u promeni kineskih podataka.Predmet revizije bili su i podaci za Azerbejdžan, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.

Italija prva uvodi obavezne „kovid propusnice“ za sve zaposlene

Italijanska vlada je usvojila neke od najrigoroznijih anti-kovid mera na svetu, tako što je uvela obavezu za sve zaposlene da obezbede dokaz o vakcinaciji, negativnom testu ili nedavno preležanom virusu, piše Rojters.Nova pravila stupaju na snagu 15. oktobra.Fajzer vakcina dobila potpuno odobrenje u SAD, korak bliže uslovnoj vakcinacijiSvaki radnik koji ne dostavi važeće zdravstveno uvereneje biće suspendovan bez plate, ali ne može da bude otpušten, rekli su zvaničnici italijanske vlade novinarima nakon usvajanja mera.Ljudi koji zanemare uredbu i dođu na posao bez obzira na to suočiće se sa novčanom kaznom od 600 do 1.500 evra. Sankcija za poslodavce biće 400-1000 evra.Neke od država Evropske unije su uvele obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike, ali nijedna od njih nije uvela tzv. "zelenu propusnicu" (Green Pass) za sve zaposlene. Na taj način, Italija je postala test za ceo kontinet, ocenjuje Rojters.Propusnica je prvobitno zamišljena da olakša putovanja po Evropii, ali je Italija takođe bila među grupom zemalja koje su brzo postavile uslov za ulazak u muzeje, teretane i restorane u zatvorenom prostoru.Može li Sud u Stazburu da propiše obaveznu vakcinaciju?Poslednjih nedelja u celoj Italiji je bilo povremenih protesta protiv sve većeg pritiska da se građni vakcinipu, ali su većina političkih partija, kao i glavna unija poslodavaca, podržale obaveznu vakcinaciju za zaposlene jer se nadaju da bi to moglo da spreči nov zatvaranja. Sindikalni lideri traže da se radnicima koji odbiju da se vakcinišu pruži mogućnost besplatnog testiranja, što bi im omogućilo da ostanu na poslu.Vlada je ovaj zahtev odbila, ali je rekla da će testiranje za potrebe posla biti 15 evra, što je značajno ispod trenutne cene.Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajniceItalija beleži najveći broj smrtnih slučajeva, čiji je uzrok kovid-19, u Evropi, a ispred nje je jedino Ujedinjeno Kraljevstvo.Oko 74 odsto stanovništva Italije je primilo makar jednu dozu vakcine, a 68 odsto građana je potpuno vakcinisano.Italijanska zdravstvena fondacija "Gimbe" je u svoj izveštaju objavila da je većina zaraženih koji su na bolničkom lečenmju nevakcinisana. Izveštaj pokazuje da je vakcinacija uticala da se broj smrtnih ishoda smanji za 96,3 odsto, hospitalizacija za 93,4 odsto, a potreba za lečenjem na intezivnoj nezi za 95,7 odsto.

Da li će Severni tok 2 oboriti cenu gasa u Evropi?

Zvanični Kremlj saopštio je da bi brzo puštanje u rad gasovoda Severni tok 2 ublažilo strah od nestašice prirodnog gasa u Evropi naredne zime, preneo je Fajnenšl tajms. Očekuje se i da se njegovim puštanjem u rad značajno izbalansiraju cene gasa koje su od početka godine četiri puta veće.U Moskvi naglašavaju da tome prethodi uslov da Nemačka brzo odobri rad gasovoda. Ipak, to bi moglo da potraje nekoliko meseci. Severni tok 2 ide preko Baltičkog mora do Nemačke i predstavljao bi alternativa gasovodu koji ruski gas u Evropu dovodi preko Ukrajine.Rusija je prošle nedelje saopštila da je gasovod dugačak 1.230 kilometara završen, uprkos višegodišnjem protivljenju Sjedinjenih Američkih Država i mnogih istočnoevropskih zemalja. Nemački regulatori moraju odobriti rad gasovoda, što bi moglo potrajati nekoliko meseci.Ukrajina je optužila Rusiju da pokušava da uceni Evropu odobravanjem Severnog toka 2, pogotovu imajući u vidu male zalihe gasa u skladištima.Nemačka i SAD postigle dogovor o Severnom toku 2Nemačka u izgradnji Severnog toka 2 ne mari za američku politikuZavršen Severni tok 2 Ruska državna kompanija Gazprom je prema svojim kupcima u Evropi ispunio je do sada ispunila sve dugoročne obaveze, ali nije isporučivala dodatne količine preko Ukrajine i u više navrata odbila je da proda dodatne količine na aukcijama.Na cene prirodnog gasa uticala je i tražnja u Aziji i Latinskoj Americi, dok je evropska proizvodnja opala usled održavanja odloženog prošle godine zbog pandemije koronavirusa. Ako počne da radi, Severni tok 2 moći će da šalje 55 milijardi kubika gasa u Evropu svake godine i udvostručiće izvozne kapacitete Rusije.Gasprom je nagovestio da će količine koje će ići u Evropu ostati na približno istom nivou, kao i da je snabdevanje gasom na ruskom tržištu povećano za 14,8 odsto. Zemlje u jugoistočnoj Evropi, uključujući Tursku, Rumuniju, Srbiju i Bugarsku, poslednjih godina su zabeležile porast u potrošnji nakon puštanja u rad gasovoda Turski tok.

Teslin auto salon uskoro i u Zagrebu

Američki milijarder i vlasnik kompanije Tesla Ilon Mask uskoro će svoj prodajni salon otvoriti i u Zagrebu, prenosi Jutarnji list. Tesla Motors je prošle godine več otvorio prvi pop-up store, odnosno izložbeni salon, u zagrebačkom trgovačkom centru Avenue Mall.Američka kompanija o tome zasad nije objavila nikakve informacije, ali u salonskom prostoru u sklopu nekad najvišeg nebodera u Zagrebu užurbano se radi. Na toj lokaciji se nalaze i dve nove Tesline punionice i njegov poster."Tačno je da Tesla Motors planira da otvori prvu trgovinu u Hrvatskoj i to u Zagrepčanci u Zagrebu. Poster je već na zidu, ispred su postavljena dva punjača, radovi na unutrašnjem uređenju su u punom jeku i po svemu sudeći prva trgovina Tesle u Hrvatskoj mogla bi biti otvorena krajem septembra, odnosno početkom oktobra", kaže vlasnik prvog Tesla vozila u Hrvatskoj Saša Cvetojević.On objašnjava da da će u Zagrebu otvoriti prodajni salon kakav kompanija ima i u drugim državama. Navodi da kompanija ne objavljuje podatke o svojoj prodaji na lokalnom tržištu. Izuzetak je bio jun mesec kada je Tesla objavila da je u Hrvatskoj prodala 111 svojih vozila.Tesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobilaTesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinomBroj letova sa "Nikole Tesle" sve bliži pretpandemijskom nivou "Poznato je da je prodaja u vreme subvencionisanja bila jako dobra. Električna vozila se izvan sezone subvencija slabije prodaju pa je tako i sa Teslom", kaže Cvetojević.Pre novembra 2020, kad je Tesla Motors otvorio pop-up store u Zagrebu, najbliže prodajno mesto Tesla je imala u Ljubljani. Do sada su u Zagrebu mogla da se kupe tri modela: Model 3, X i S.Od oglašenih radnih mesta, Tesla Motors lani je tražio Sales & Delivery Managera i Tesla Advisora. Novih oglasa za radna mesta u Hrvatskoj za sada nema.Cvetojević ističe da Tesla Motors u Hrvatskoj planira da izgradi kompletnu infrastrukturu koju ima i u drugim državama. Što se tiče punjača, za elektro vozila, Tesla ima dve vrste, brze superpunjače i klasične AC destinacijske punjače.Hotelima, trgovačkim centrima, Tesla na primer nudi besplatnu instalaciju destinacijskih punjača.

Četiri petine programera u EU su muškarci

Od 2,3 miliona ljudi u Evropskoj uniji koji rade u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija i koji su obrazovani za taj sektor, 83 odsto su muškarci. Letonija od svih zemalja EU ima najveći udeo muškaraca u ukupnom broju zaposlenih sa obrazovanjem za IKT( 94 odsto).Sledeća je Slovenija, sa 90 odsto muškaraca, Belgija i Češka sa 89 odsto, i Poljska sa 88 odsto muškaraca u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija. Koliko države EU troše na vojsku?Sa druge strane, žene su činile više od četvrtine zaposlenih sa IKT obrazovanjem u Danskoj (33 odsto), Grčkoj (31 odsto), Kipru (28 odsto), Bugarskoj (27 odsto, niska pouzdanost) i Rumuniji (27 odsto).Ko Evropsku uniju snabdeva sladoledom?U 2020. godini 66 odsto zaposlenih u informaciono-komunikacionim tehnlogijama bili su između 15 i 34 godina, a 34 odsto njih između 35 i 74 godine.

Evropski parlament odobrio novi IPA fond od 14 milijardi evra

Evropski parlament usvojio je novi Instrument za predpristupnu pomoć (IPA III) za period 2021-2027 sa kojim će finansijski podržati zemlje kandidate i potencijalne kandidate sa ukupno 14 milijardi evra.IPA III neće imatu unapred definisane alokacije po državama, već će resursi biti dodeljivani strateški i na osnovu učinka i fokusiraće se na vladavinu prava, poštovanje fundamentalnih vrednosti, jačanje demokratije i reformu javne uprave. Sredstva iz novog programa su namenjena za ključne političke, institucionalne, socojalne i ekonomske reforme. Biće usmerena i na održivi ekonomski oporavak, snabdevanje energijom, transport, životnu sredinu i klimatske promene, digitalnu transformaciju.Novim instrument će podžati implementaciju Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, a cilj je da se podstakne dugoročni oporavak regiona, podrži zelena i digitalna tranzicija, podstakne regionalna integracija i približavanje zemalja Evropskoj uniji.

Xiaomi predstavio nove modele telefona

Jedan od vodećh kineskih proizvođača pametnih telefona Xiaomi predstavio je nove uređaje za prodaju na globalnom tržištu nekoliko nedelja nakon premijere u matičnoj zemlji, preneo je SEEbiz. Prezentacija je bila prilagođena vremenskim zonama Sjedinjenih Država gde se, barem za sad, ne prodaju telefoni tog proizvođača.Uređaji koji su predstavljeni su Xiaomi 11T i Xiaomi 11T Pro. Oni kao i većina Xiaomijevih vodećih modela, u prvi kadar stavljaju naprednu kameru koncentrisanu na video uređivanje.Oba uređaja dolaze sa trostrukim setom kamera koji širokougaono sočivo rezolucije 108 MP, 2x telemakro sočivom kao i ultraširokom sočivom od 120 stepeni. Oba uređaja imaju 6.67-inčne AMOLED prikaze, kao i brzinu osveženja do 120 Hz.Glavna razlika među modelima temelji se na procesoru, brzini punjenja i zvučnicima koji u slučaju skupljeg uređaja podržavaju zvuk Dolby Atmos.Što se procesora tiče u jeftiniji model Xiaomi 11T stavljen MediaTek Dimensity 1200, 6-nanometarski čip sa četiri jezgra Cortex-A78 i četiri jezgra Cortex-A55. Xiaomi 11T Pro umesto toga koristi Snapdragon 888.Xiaomi prestigao Apple u prodaji pametnih telefonaXiaomi postigao rekordne prihodeXiaomi ulazi na tržište elektičnih vozila Skuplji model s baterijom od 5000 mAh podržava 120 Xiaomi HyperCharge (punjenje snage do 120 W), dok je startni model ograničen na 67 W. Xiaomi HyperCharge podržavaće sve Xiaomijeve prenosne uređaje, uključujući i laptopove.Inače, 6.55-inčni Xiaomi 11 Lite 5G NE biće dostupan u verzijama od 8 GB RAM memorije i 128 GB ili 8 GB RAM i 256 GB.Xiaomi 11T imaće početnu cenu od 499 evra, Xiaomi 11T Pro u startnoj će verziji koštati 699 evra, dok će Xiaomi 11 Lite 5G NE koštati 369 evra.Xiaomi je predstavio i tablet Xiaomi Pad 5, 11-inčni uređaj opremljen Qualcomm Snapdragonom 860. Reč je o uređaju koji dolazi sa 11 inčnim ekranom od 120 Hz, podrškom za magnetnu digitalnu olovku, baterijom od 8720 mAh. Imaće četiri zvučnika i dizajnm koji je pozajmljen od iPada Air. Taj tablet će koštati 349 evra.

UNESCO proglasio rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav

Rezervat biosfere, koji se proteže kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju, odnosno zemlje kroz koje protiču Dunav, Drava i Mura i službeno je postao najveće zaštićeno rečno područje u Evropi, saopštio je Svetski fond za prirodu (WWF). Novo zaštićeno područje se prostire na površini od oko milion hektara i 700 kilometara rečnog toka.Kako se dodaje u saopštenju, to područje predstavlja međunarodni primer sinergije zaštite prirode, klimatske otpornosti i održivog razvoja. WWF ističe da je zbog jedinstvenih staništa i brojnih retkih vrsta, rezervat biosfere poznat i kao Evropski Amazon."Ovo je i važan doprinos implementaciji Strategije EU-a za zaštitu biodiverziteta, čiji je cilj da se do 2030. godine obnovi 25.000 km reka i zaštiti 30 odsto kopna EU. To je samo još jedna potvrda mandata svih pet zemalja da zajednički krenu sa obnovom i zaštitom predela Mure, Drave i Dunava", rekla je direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.Prema njenim rečima, to je značajan korak napred u očuvanju prirodnog i kulturnog blaga regiona i snažan primer ujedinjenja zemalja sa zajedničkim ciljem očuvanja prirode.Iako ideja o petodržavnom UNESCO rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav datira još iz vremena pred kraj 20. veka kraja prošlog veka, rad institucija na njegovom uspostavljanju, kako se podseća u saopštenju, službeno je započeo 2011. godine.Novi rezervat biosfere kako se podseća obiluje retkim staništima poput velikih poplavnih šuma, peščanih i šljunčanih sprudova, strmih obala, rukavaca i mrtvaja. Ona su i dom najveće populacije orla belorepana u Evropi i gnezdilište mnogih ugroženih vrsta ptica poput bregunica, male čigre i crne rode, staništa dabra i vidre i riba poput kečige.Brojne biljne i životinjske vrste kako se naglašava zavise od Mure, Drave i Dunava, ali i gotovo milion ljudi čije su živote te reke oblikovale.Netaknuta plavna područja čuvaju naselja od poplava, reke nam daju pitku vodu, plodno zemljište, ublažavaju posledice klimatske krize, a isto su tako zone rekreacije i inspiracije i mogu biti pokretač održivog razvoja, naglašavaju predstavnici WWF-a.Ugrožavanje stočarstva na Pešteru narušava ceo ekosistemZbog zaštite beloglavih supova predlaže se zabrana letova kanjonom UvcaZasavica pod zaštitom države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja BEZ KOPANJA PO REČNOM KORITU"U vreme klimatske krize i velikog izumiranja vrsta, zaštita prirode postaje pitanje preživljavanja. Proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav važan je korak prema zelenoj i održivoj budućnosti u kojoj nema više prostora za negativne prakse poput novih projekata izgradnje hidroelektrana, nepotrebne regulacije reka ili vađenja sedimenta", dodala je Kalauz.Kako se ističe, vrednost zaštite ovog područja prepoznala je i EU. Ona je kroz svoje programe podrške sufinansirala projekte u vrednosti većoj od 20 miliona evra, a koji doprinose zaštiti prirode i razvoju ovog područja."Pred nama je puno posla, neophodna je veća predanost ključnih donosioca odluka, kao i privrednika sa ciljem podsticanja održivog razvoja Evropskog Amazona, kako on ne bi ostao samo 'park na papiru'. Očekujemo nastavak dobre saradnje, rezervat biosfere u kojem se priroda istinski obnavlja, podstiče inovacija i u kojem su lokalne zajednici pokretači promena", zaključio je projektni saradnik u WWF Adriji Nikola Matović.

Vlasnik Frikoma: Gajićemo morske plodove u laboratoriji

Britanska korporacija Nomad foods koja je vlasnik Frikoma i kompanije Ledo najavila je da će kroz saradnju sa američkom kompanijom BlueNalu razvijati proizvodnju morskih plodova iz laboratorijskih ćelija, objavila je novinska agencija Rojters.Nomad foods koji je i najveći evropski proizvođač smrznute hrane najavljuje da je njen cilj komercijalizacija laboratorijski odgojenih morskih plodova.Razlog za to je kako se dodaje da se zadovolji rastuća tražnja, ali i brojna nastojanja da se očuva dugoročna održivost prirodnih staništa ribe.Nomad foods i BlueNalu će sarađivati na istraživanju tržišta i uvidima u navike potrošača. Nastojaće i da procene šta je potrebno za dobijanje odobrenja od nadležnih regulatornih tela za njihove proizvode, kao i da će istražiti nove poslovne i proizvodne mogućnosti za evropsko tržište.Evropa je najveći uvoznik morskih plodova u svijetu, navodi se u izveštaju Evropske unije o takozvanoj "plavoj ekonomiji".Nomad Foods započeo je ulazak i na tržište naše regije akvizicijom Poslovne grupe zamrznute hrane od Fortenova grupe za 615 miliona evra. U grupi su Ledo plus, Ledo Čitluk i Frikom i još nekoliko manjih povezanih preduzeća.Britansko-američka kompanija kupuje Ledo za 600 miliona evra?Fortenova nastavlja pregovore o prodaji FrikomaFrikom dobio novog vlasnika

Danska „uvezla“ političare iz BiH

Na izborima za regionalne i komunalne organe u Danskoj koji treba da se održe 16. novembra učestvuje rekordan broj kandidata, čak 15 koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine, objavio je BH Glas. Ljudi poreklom iz BiH nalaze se na listama Liberalnih radikala, Socijaldemokratske partije, Konzervativne narodne partije, Danske liberalne partije, Partija "Danmark za sve ljude", Socijalističke narodne partije, Kraljevina Danska je po svome ustavnom uređenjem ustavna monarhija a vrhovni suveren danske državne zajednice (uključujući i Farska ostrva i Grenland sa visokim stepenom autonomije) formalno je danska Kraljevska kuća na čelu sa danskom Kraljicom Margaretom 2.Ipak, uloga danskog monarha je ceremonijalnog karaktera i sva zakonodavna vlast je u danskom državnom parlamentu, dok danska vlada, regioni i komune sprovode u praksu i zakonodavne odluke iz državnog parlamenta.Danski regioni imaju odgovornost za trenutno vrlo aktuelnu zdravstvenu oblast, regionalni razvoj, međugranična pitanja, klimu i ekologiju, kao i za saradnju danskih gimnazija i kultulne projekte na regionalnom nivou. Danske komune donose odluke koje se tiču školstva, gradskog razvoja i kulture, socijalnih pitanja, njege starijih osoba, rada udruženja.Građani Bosne i Hercegovine sa stalnim boravkom u Danskoj već godinama i kao birači i kao kandidati uzimaju učešća na ovim izborima sa veoma visokim demokratskim standardima. Lokalni i regionalni politički predstavnici biraju se na period od četiri godine.BiH ima uslove za "Open Balkan", ali ne i voljuEnergetska zajednica uvela sankcije Bosni i HercegoviniU BiH najavljeno ukidanje šalterskog plaćanja struje BH Glas napominje da je broj političkih kandidata na izborima u Danskoj rekordan po broju ljudi koji BiH smatraj matičnom državom, kao i da je to jedna od njihovih glavnih odlika. Oni će se od 14. septembra od 17 do19.30 sati u živom programu "BH Radija – Odense" svakog utorka do održavanja izbora 16. novembra direktno predstavljati.Politički kandidati poreklom iz BiH upravo su kandidati za lokalnu upravu u danskim komunama.Edin Hajder (Socijaldemokratska partija, Mariagerfjord Kommune, rodom iz Šipova), Kenan Bajrić (Liberalni radikali, Lolland Kommune, rodom iz Goražda), Almina Nikontović (Socijaldemokratska partija, Frederikshavn, rodom iz Trebinja), Miralem Garagić (Socijaldemokratska partija, Slagelse, rodom iz Rašljeva), Mirela Tanović (Konzervativna narodna partija, Kolding, rodom iz Mostara), Azra Hasanbegović (Socijaldemokratska partija, Vejle, rodom iz Bosanske Gradiške), Dino Selimović (Konzervativna narodna partija, Esbjerg, rodom iz Bileće), Harun Muharemović (Socijaldemokratska partija, Brøndby Kommune, rodom iz Brčkog), Faketa Kapetanović Leto (Socijaldemokratska partija, Mariagerfjord Kommune, rodom iz Počitelja), Petar Sočević (Partija "Danmark za sve ljude", Kopenhagen, rodom iz Čapljine), Vahida Hadžija Ajdarlar (Liberalni radikali, Kolding, rodom iz Kosova), Adnan Nikontović (Socijalistička narodna partija, Horsens, rodom iz Trebinja), Željka Šećerbegović (Danska liberalna partija, Herning, rodom iz Bosanske Krupe), Hirma Ljeskovica Bektaš (Socijalistička narodna partija, Esbjerg, rodom iz Srebrenice).Politički bh. kandidati za regionalnu upravu u danskim regionima:Meho Selman (Socijaldemokratska partija, Odense – Region Južne Danske, rodom iz Prijedora).

smartphone

Sud presekao: Korisnicima IOS mora se omogućiti plaćanje i na drugim platformama

Prema odluci u slučaju koji je Epic Games pokrenula protiv Applea u Kaliforniji.Dok je sudija otkrio da je Apple umešan u nelojalnu konkurenciju ograničavajući plaćanja na sopstveni sistem, ona je odbacila žalbu kompanije Epic Games da se Apple ponaša monopolistički.

Instagram testira novu opciju za pregled sadržaja

Beskrajno listanje postova koji obično ne interesuju korisnike Instagrama uskoro bi moglo da bude prošlost, piše portal The Verdge. Instagram upravo zbog toga testira rešenje za te probleme svojih korisnika koja bi mogla da se nalazi u okviru opcije "Favorities".Programer koji se bavi razvojem mobilnih aplikacija Alesandro Paluzi, objavio je na Instagramu kako se trenutno testira ta opcija koja će svim korisnicima omogućiti da odrede sadržaje koji su im na toj društvenoj mreži prioritetni.Instagram kako se navodi trenutno ređa sadržaje koji se korisnicima prikazuju na početnoj stranici. Kriterijum su najnoviji i najdeljeniji sadržaji kao i verovatnoća da će neku objavu lajkovati ili komentarisati.Instagram od danas zabranjen za mlađe od 13Fejsbuk pooštrava kazne za grupe koje krše pravilaFejsbuk onemogućio čitanje i deljenje vesti u Australiji Ipak, često se dešava da Instagram ponekad pogrešno proceni signale, pa zapravo pokazuje objave kore korisnici ne žele d avide. Zbog toga bi nova opcija bila vrlo korisna i poboljšala bi samu aplikaciju.Ipak, trenutno nije poznato da li će ta opcija i zaživeti jer se kompanija tim povodom nije oglašavala.Instagram je pre četiri godine već testirao drugačiju opciju koja je omogućavala da korisnici pre objavljivanja izaberu naloge koji će moći da pregledaju neku objavu.To se kasnije transformisalo u popularnu "close frinends" (zatvori prijatelje) opciju koja je smeštena u Stories.

Evo ko najbolje plaća radnike u Hrvatskoj

Najviša prosečna mesečna neto plata koja je prošle godine isplaćena u Hrvatskoj iznosila je čak 36.330 kuna (oko 4.855 evra), objavio je portal časopisa Lider. Hiljadu najvećih hrvatskih kompanija, kako se navodi u publikaciji koja je objavljena uz zadnji broj Lidera 2020. godine isplaćivalo je prosečnu neto platu od 7.282 kune (973 evra).Navodi se da je od deset kompanija u toj zemlji koje najbolje plaćaju svoje radnike samo jedna je u domaćem vlasništvu, Atlantic grupa.Prema godišnjim finansijskim izvještajima, najviša prosečna neto plata među 1000 najvećih kompanija u Hrvatskoj prošle godine isplaćivana je u kompanijama MicrosoGlaxoSmithKline i Medtronic Adriatic.Te dve kompanije se takođe nalaze u prvih 10 kompanija koje imaju najveću isplaćenu zaradu u Hrvatskoj. To kako se dodaje pokazuje kako je prošla pandemijska godina bila najbolja za svetske farmaceutske kompanije.Microsoft Hrvatska je IT kompanija koja je sa najvećom prosečnom neto platom u Hrvatskoj u iznosu od 4.855 evra "za dlaku" prestigla tri farmaceutske multinacionalne kompanije u Hrvatskoj Roche, Boehringer Ingelheim i Novo Nordisk.Kad ćemo prestići hrvatski BDPHrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenihHrvatska obala ove godine pobedila konkurente Na osnovu podatka o prosečnoj plati u hiljadu kako se naglašava, moglo bi da se zaključi kako se više isplati rad u najvećim kompanijama jer je u njima isplaćena plata koja je 22 odsto veća od proseka realnom sektoru (bez banaka i zaposlenih u državnoj službi).Takođe, kako se podseća, to je 519 kuna (osam posto) više od prosečne hrvatske plate u prošloj godini.Iznos minimalnbe zarade u Srbiji, prema najnovijem predlogu vlade od sledeće godine trebalo bi da bude oko 35.000 dinara (297 evra). Tokom juna 2021. godine prosečna neto zarada u Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku bila je oko 65.000 dinara (551 evro).Top 10 kompanija sa najvećom prosečnom platom u Hrvatskoj:- Microsoft Hrvatska – 36.330 kuna (4.855 evra)- ROCHE, Zagreb – 36.211 kuna (4.840 evra)- Boehringer Ingelheima – 35.585 kuna (4.756 evra)- Novo Nordisk – 33.746 kuna (4.510 evra)- Fortenova grupa – 32.826 kuna (4.387 evra)- Whirlpool Hrvatska – 31.914 kuna (4.265 evra)- Atlantic grupa – 31.462 kuna (4.205 evra)- GlaxoSmithKline, Zagreb – 31.179 kuna (4.167 evra)- Medtronic Adriatic – 31.147 kuna (4.163 evra)- Samsung – 31.101 kuna (4.157 evra)

Kompanija Atrium ruši svoje stare tržne centre u Varšavi

Kompanija Atrium planira sruši tri stara trgovačka centra u Varšavi Atrium Reduta, Atrium Targovek i King Cross, preneo je portal Properity forum. Rušenje će se sprovrsti zbog namere kompanije da oronule tržne centre izgrađene devedesetih godina prošlog veka pretvori u stambeni prostor.Gradske vlasti poljske prestonice slažu se sa namerom kompanije Atrium, ali napominju da promena prostornih planova može da traje od dve do tri godine. Slažu se i u oceni da su tri stara objekta relikt nekog drugog vremena.Plan je da se na višim spratovima budućih objekata izgrade staanovi za iznajmljivanje, dok će se na nižim nalaziti prostori namenjeni za uslužne delatnosti i maloprodaju. U planu je i gradnja hotela i kancelarija na lokacijama koje se nalaze blizu glavnih saobraćajnica.Aktuleni prostorni planovi ipak, na tim mestima kako se dodaje, predviđaju objekte namenjene za trgovinsku delatnost. Gradskim vlastima je upravo zbog toga potrebno vreme kako bi se to izmenilo.Atrium u Varšavi inače već gradi nove stanove za iznajmljivanje pored svog tržnog centra Promenade.Stručnjak: Beograd nema previše tržnih centaraTržni centri usmeravaće prodaju na onlajn poslovanjeAko se otvaraju kafići i tržni centri, zašto ne bi i škole

Fejsbuk lansirao pametne naočare

Kompanija Fejbsuk lansirala je svoje prve pametne naočare, koje će korisnicima omogućiti da slušaju muziku, obavljaju pozive, fotogarfišu, snimaju kratke videe, i dele ih na Fejsbukovim servisima putem aplikacije, piše Rojters. Lansiranje naočara predstavlja za Fejsbuk još jedan korak ka cilju da korisnicima, uz pomoć VR naočara, pruži pravi osećaj proširene stvarnosti.Naočare su napravljene u saradnji sa kompanijom Rej Bana "EssilorLuxottica", a cene početne linije naočara pod nazivom "Ray-Ban Stories" iznosiće 299 dolara. Zakerberg sprema revoluciju: Neće nam treba titelefoni, ni televizoriOkulus VR, firma koju je Fejsbuk platio dve milijarde Gigant društvenih mreža ostvario je poslovne prihode od 86 milijardi dolara u 2020. godini, a najveću zaradu ostvaruje od oglasa. Kompanija se, međutim, u poslednje vreme odlučila i na velike investicije u proširenu i virtuelnu realnost. Glavni naučnik Fejbsuka rekao je da je prošle godine kompanija bila udaljena pet do deset godina od mogućnosti da na tržište lansira "prave" VR naočare, kroz koje će virtuelni objekti u očima korisnika izgledati kao stvarni. Velike tehnološke kompanije kao Amazon, Alfabet, Gugl, Majkrosoft, Epl, i Snep, takođe su krenule u trku u razvoju pametnih naočara. Međutim ponuda Gugla, koja je bila među prvima, ukazala je na teškoće u prodaji takvih proizvoda kupcima, što zbog visoke cene, što zbog problema sa dizajnom. Fajsbuk, koji je, između ostalog, kritikovan zbog obrade korisničkih podataka, rekao je da neće pristupiti medijima koje koriste korisnici pametnih naočara bez njihovog pristanka.Kompanija je takođe rekla da neće koristiti sadržaj fotografija ili video zapisa snimljenih pomoću naočara i uskladištenih u aplikaciji "Facebook View" za personalizaciju oglasa. Rekla je i da će naočare biti oslobođene "iskustva oglasa".

Završen Severni tok 2

Energetski gigant Gasprom saopštio je danas da je završio izgradnju Severnog toka 2, podvodnog gasovoda koji će spojiti Rusiju i Nemačku."Predsednik upravnog odbora, Aleksej Miler rekao je na sastanku Gasproma da je jutros završena izgradnja Severenog toka 2", navodi Gasprom.Zahvaljujući Severnom toku 2 udvostručiće se izvoz ruskog gasa u Evropu, kroz Baltičko more, a Moskva će ujedno uspeti da zaobiđe svog političkog neprijatelja Ukrajinu na glavnom putu gasa. Izgradnja gasovoda dugog 1200 kilometara započeta je pre pet godina, a projekat je do kraja osato "izuzetno ispolitizovan".Projekat vredan 11 milijardi dolara zaustavlje je krajem 2019. godine zbog uvođenja sankcija od strane predsednika SAD Donalda Trampa. Projekat je izazvao, između ostalog, kritike Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine. Rusija je navela da zalihe gasa neće biti puštene kroz Severni tok dok nemački regulatori ne daju zeleno svetlo.

Vrhovni sud Francuske traži da se Lafarge krivično goni zbog finansiranja terorizma

Vrhovni sud Francuske preinačio je odluku nižeg suda te države i naložio krivično gonjenje industrijskog giganta Lafarge zbog optužbi za saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti finansiranjem terorizma u Siriji, piše France24, prenosi Zero Hedge.Niži sud je prethodno odbacio optužbe protiv Lafarge. Odluka Kasacionog suda Francuskoj značajan je korak unazad za proizvođača cementa, koji je optužen da je plaćao terorističkim grupama, uključujući ISIS, oko 13 miliona evra kako bi njihova fabrika u severnoj Siriji mogla da nastavi da radi urpkos višestranom građanskom ratu. Sud je presudio da bi kompaniju Lafarage trebalo krivično goniti zbog kršenja emabrga EU, finanisranja terorizma i dovođenja u opasnost života ljudi.Francuski vrhovni sud je obrazložio da neko može da čini zločine protiv čovečnosti, iako nema nameru da bude povezan sa počinjenim krivičnim delima. "Svesno plaćanje više miliona dolara nekoj organizaciji čija je jedina namena kriminalna delatnost, dovoljno je saučesniptvo, bez obzira što je druga strana delovala samo u u cilju zadovoljenja komercijalnih aktivnosti", naveo je sud. Nakon spajanja švajcarske grupe Holcim se Lafarge, kompanija je morala prizna da je sirijska podružnica te fabrike plaćala predstavnike da pregovaraju sa terosrističkim grupama kako bi im dozvolili rade u toj zemlji. Kompanija je odbaicla svaku odgovornost za to što je novac završio u rukama terorista.

Rat zbog litijuma u portugalskim brdima

Severna portugalska pokrajina Tras-os-Montes planira eksploataciju litijum na površinskom kopu. Međutim, lokalno stanovništvo, u ovom retko naseljenom i ekonomski siromašnom regionu, se ne slaže sa ovim planom.Idilični predeo u blizini sela Kovas de Baroso je u opasnosti zbog moguće eksploatacije litijuma, piše Dojče vele. Litijum je ključna sirovina za baterije u električnim automobilima, čija bi veća eksploatacija doprinela smanjenju globalne emisije ugljen dioksida i zavisnost Evrope od uvoza litijuma. Portugalska Vlada je odlučila da pretvori zemlju u velikog igrača u rudarenju litijuma. Procenjuje se da Portugal ima 10 odsto rezervi litijuma u celoj Evropi.Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolaraProđoh Levač, prođoh litijum: Australijska kompanija dobila dozvolu za istraživanjeProblem je to što se, nažalost, najveći deo ovog metala nalazi u prelepim predelima kao što je Kovas de Baroso. Samim ti najavljena eksploatacija litijuma je plodno tlo za konflikte. Predsednik lokalne grupe aktivista Nelson Gomeš kaže da je inicijalni plan da se litijum vadi sa četiri lokacije u ovom delu zemlje.On navodi da će reke biti preusmerene, a ceo pejzaž i ekološki balans uništeni. Kaže da se u ovom delu Portugala vekovima bave održivom poljoprivredom.Organizacija za poljoprivredu i hranu proglasila je ovaj predeo svetskom poljoprivrednom baštinom, zbog održivih poljoprivrednih metoda koje se tamo primenjuju.Portugalska Vlada međutim ukazuje na širu sliku. Pre tri godine usvojen je nacionalna staregija za litijum vredna nekoliko milijardi evra. Vlada očekuje da radovi na rudniku krenu najkasnije sledeće godine.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.