Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Forbs: Gugl, Amazon i Fejsbuk se definitivno vraćaju u kancelarije?

Gugl je kupio zgradu Sent Džon na Menhetnu za 2,1 milijardu dolara koja se nalazi na Hadson skveru. Planiraju da ove godine ulože više od 250 miliona dolara u prisustvo njhovog kampusa u Njujorku, rekla je Rut Porat, finansijska direktorka Alfabeta i Gugla, navodi se na blogu ove kompanije, a prenosi Forbs.Porat je ukazala na kupovinu kao na poboljšanje „fleksibilnijeg hibridnog pristupa poslu“, koji će olakšati zaposlenima da se „lično okupe da sarađuju i grade zajednicu“.Tokom pandemije, Gugl, Tviter, Fejsbuk i druge vodeće kompanije pozvale su svoje ljude da rade od kuće. Činilo se da će ta praksa ostati standard i nakon završetka pandemije. Međutim nedavne najave Fejsbuka, Amazona i Alfabeta u vezi sa kupovinom, zakupom i izgradnjom kancelarija mogu se shvatiti kao da ovaj trend rada od kuće biti prošlost.Alfabet (korporacija u okviru koje se nalazi Gugl) je ranije najavio da gradi ogroman projekat kompanije-grad u Mauntin Vjuu u Kaliforniji. Ovaj tehnološki gigant će izgraditi kombinaciju kuća, maloprodajnih objekata, parkova i rekreacija i korporativnog kampusa koji se prostire na 40 hektara. Kompanija za pretraživače će imati vlasništvo nad kampusom.Dok Amazon kreće u izgradnju ogromnog kancelarijskog i maloprodajnog kompleksa vrednog 2,5 milijardi dolara u Severnoj Virdžiniji. Ovaj kompleks predstavljaće drugo sedište kompanije, posle Sijetla. Obuhvataće tri 22-spratne poslovne i maloprodajne zgradei moći će da primi  oko 25.000 zaposlenih. A Fejsbuk je iznajmio je preko 2,2 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora, takođe u Njujorku, u kojem bi mogao da se smesti hiljade zaposlenih.Da bi smanjili rizik pri ulaganju, Amazon i druge tehnološke kompanije predviđaju da će biti ljudi koji žele da povremeno dolaze u kancelariju. Prostor će biti dizajniran tako da se omogući radnicima da sarađuju jedni sa drugima. Unutar kancelarije biće zelenila i raznih drugih sadržaja.Potezi koji su povukli Amazon u Gugl predstavljaju prilagođavanje mlađim generacijama koje dolaze. Generaciji Z i mlađim milenijalcima veoma je važno da budu u blizini drugih ljudi. Oni žele društveni život sa svojim saradnicima, trebaju im mentori i da se osećaju delom nečega. Za njih bi predstavljalo obeshrabrenje da nađu dobar posao u sjajnoj kompaniji, a da svaki dan sede ispred kompijutera u nekom malom stanu ili kući svojih roditelja.

Svet

Cene hrane najviše u poslednjih deset godina

Svetske cene hrane su u oktobru dostigle su novi vrunac, što predstavlja naviši indeks cena namirnica od jula 2011, saopštila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).Indeks cena hrane, kojim se prati međunaroda cena prehrambenih proizvoda na mesečnom nivou, u oktobru je dosegao prosek od 133,2 poena. Ovo je porast 3 odsto u odnosu septembar što predstavlja uzastopni rast cena hrane tokom tri meseca.Indeks cena žitarica je porastao za 3,2 odsto u odnosu na prošli mesec pri čemu je svetska cena pšenice porasla za 5 odsto zbog smanjene žetve velikih izvoznika kao što su SAD, Kanada i Rusija.Porastao je i indeks cene biljnog ulja za čak 9,6 odsto dostigavši najvišu zabeleženu cenu do sada. Cene palminog ulja porasle su četvrti mesec zaredom u oktobru, uzrokovane smanjenjem proizvodnje u Maleziji usled trenutnog nedostatka radne snage migranata.Cena mlečnih proizvoda porasla je za 2,6 odsto u odnosu na septembar zbog veće globalne potražnje za puterom, obranim i punomasnim mlekom u prahu zbog napora kupaca da obezbede zalihe.Indeks cene mesa opao je za 0,7 odsto od septembra čineći uzastopni tromesečni pad. Cena svinjskog i goveđeg mesa je opala usled smanjenja kupovine iz Kine dok je cena ovčijeg mesa porasla zbog velike globale potražnje i malih izglede za proširenje proizvodnje. Indeks cene šećera opao je za 1,8 odsto u odnosu na prethodni mesec označavajući prvi pad cene ovog proizvoda u proteklih pola godine.Uprkos očekivanoj rekordnoj svetskoj proizvodnji žitarica ove godine, globalne zalihe žitarica će se smanjiti do kraja sezone 2022. godine, prema novim prognozama u zveštaju FAO o snabdevanju i potražnji žitarica, koji je objavljen danas.

Svet

Od 8. novembra avionom u SAD mogu samo potpuno vakcinisani

Od 8. novembra svi putnici koji u SAD putuju avionom, a nisu imigranti i sdržavljani Sjedinjenih Država, moraju biti potpuno vakcinisani i dokaz o vakcinaciji moraju dostaviti pre ulaska u avion.Iz ovih mera izuzeta deca mlađa od 18 godina, čica koja nisu u mogćnosti da prime vakcinu i hitni putnici koji nemaju pravovremeni pristup vakcini, navodi se na sajtu ambasade. Dok će državljani SAD i građani za zelenom kartom koji ispunjavaju uslove za putovanje, ali nisu u potpunosti vakcinisani, morati da dostave aviokomapnijama negativan test jedan dan pre pleta, a vakcinisani morati dostave potvrdu o vakcinaciji i negativan test tri dana pre leta. Pored dokaza o vakcinaciji  građani će i dalje morati  da dostave negativan test ne stariji od tri dana, navodi se na zvančnom Tviter nalogu američke ambasade u Srbiji.https://twitter.com/USEmbassySerbia/status/1456190542585470978?s=20

Svet

Trgovinski lanci u Hrvatskoj moraju da plate kazne od dva miliona kuna

U Hrvatskoj su dva velika trgovinska lanca Kaufland i Plodine izgubili su sporove zbog kazni koje im je izrekla Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja(AZTN). Kazne su izrečene zbog povrede Zakona o zabrani nepoštenih trgovačkih praksi i iznose oko 2 miliona kuna.Kaufland je sklopio ugovor sa jednim dobavljačem, ali u ugovoru nije bio jasno definisan dužina trajanja ugovora, što se kosi sa gore navedenim zakonom. U spornom ugovoru navedene su i naknade za dostavu poljoprivrednog ili prehrambenog proizvoda izvan ugovorenog mesta isporuke, naknade za čuvanje i manipulaciju nakon isporuke proizvoda koje nisu izmirene prema dobavljaču i prebačene su na njega.Odluka još nije punomoćna jer Kaufland može podneti žalbu Visokom upravnom sudu republike Hrvastske.U slučaju Plodina je utvrđeno da nije imao zaključen ugovor, već se poslovalo na osnovu usmenog dogovra, bez jasno definisanih cen, kvaliteta proizvoda i i rokova plaćanja. Nakon toga je ugovor zaključen sa rkom od 60 dana, dok je za tu vrstu robe zakonom definisan rok od 30 dana.Kazna koju ovaj troginski lanac mora platiti iznosi milion kuna, pored ove kazne snosiće troškove spora. Kazna je izrečena još u martu 2019. godine, a sada je punomćna jer ju je potvrdio Visoki upravni sud.

Svet

Majkosoft pravi svoju verziju „metauniverzuma“

Kompanija Majkrosoft (Microsoft) prilagođava svoje poznate sftverske proizvode, PowerPoint i Excel, da bi napravila  korporativnu verziju "metaverzuma", koncept koji promoviše duosnivač Fejsbuka Mark Zakenberg i koji obećava da će korisnicima omogućiti da žive, rade i igraju se u međusobno povezanim virtuelnim svetovima, prenosi Bloomberg.Kupci će moći da dele Office datoteke i funkcije, kao što su PowerPoint prezentacije, u virtuelni svet, a prva verzija Majkrosoftovog Teams programa za ćaskanje i konferencije koji sadrži digitalne avatare, se trenutno testira i biće dostupna u prvoj polovini 2022. godine. Izvršni direktor Majkrosofta Satja Nadela u intervjuu za Bloomberg je izjavio da je koristio ovu tehnologiju da poseti Covid-19 odeljenje u bolnici u Ujedinjenom Kraljevstvu, proizvodni pogon Tojote, pa čak i međunarodnu svemirsku stanicu. Nove funkcije Teams-a, omogućiće preduzećima da kreiraju impresivne prostore u kojima se radnici mogu sastajati. Tehnologija koristi Majkrosoftov softver koji je najavljen ranije ove godine pod nazivom Mesh i koji omogućava doživljaj proširene i virtuelne stvarnosti na različitim naočarama, uključujući i Majkrosoftov sopstveni HoloLens. Dok kupci kojima nedostaje uređaj za prikazivanje 3D slike mogu iskusiti sadržaj i avatare u 2D.„Javna percepcija metaverzuma kao futurističkog sveta u kojem ljudi koji su uključeni u mrežu rekreiraju ceo svoj život na mreži je još uvek je daleko. Ali poslovna upotreba počinje da bude dostupna sada“, rekao je Nadela.Kompanija Accenture je koristila Majkrosoft softver da stvori digitalnu verziju svog sedišta kako bi vodila orijentacije za nove zaposlene tokom pandemije. Konsultantska firma je organizovala više od sto takvih događaja, dostigavši više od 10.000 zaposlenih, rekao je potpredsednik Majkrosofta Džared Spataro.Kompanija Anheuser-Busch InBev je napravila kopije svojih pivarskih operacija i lanca snabdevanja koji su sinhronizovani sa stvarnim objektima i zasnovani na najnovijim informacijama. Sistem omogućava pivarima da se prilagode promenljivim uslovima i pomaže operaterima da drže mašine za pakovanje u radu. Microsoft je u utorak predstavio proizvod pod nazivom Dinamics 365 Connected Spaces. Koji će omogućiti ljudima da se kreću i komuniciraju unutar maloprodajnih i fabričkih prostora.Dok Majkrosoft prednjači sa korporativnim aplikacijama za metaverzum, očekujte da će i njegova Xbox platforma za igrice imati ulogu u budućnosti, napomenuo je Nadela."Apsolutno možete očekivati da radimo i na igricama", dodaje Nadela: "Ako uzmete Halo kao igru, to je metaverzum. Majnekraft je metaverz, kao i Flight Sim. U nekom smislu, oni su danas 2D, ali pitanje je da li to sada možete da odnesete u puni 3D svet, a mi apsolutno planiramo da to uradimo".Majkrosoftove metaverse aplikacije će raditi sa Oculus naočarima koje je napravio Meta Platforms Inc., (ranije poznat kao Fejsbuk). Ali još nije jasno kako će se vizije metaverzuma različitih kompanija povezati. Ako bi, recimo, Nadela i Zakerberg želeli da se sretnu u metaverzumu, da li bi morali da izaberu ili Microsoftove timove ili Meta Horizon Vorkroom?Microsoft je fokusiran na praktične primene metaverzuma – one u kojima su prednosti jasne, rekao je Nadela. A to će pomoći da se ljudi naviknu na ideju koju neki kritičari nazivaju jezivom.„Nema ničeg jezivog u posećivanju Kovid odeljenja na daljinu kako bi lekar mogao da pomogne svojim pacijentima, ili da bi mogao da pruži daljinsku pomoć u proizvodnoj liniji u vreme Kovid krize kada tu proizvodnu liniju treba da popravi inženjer koji radi od kuće“, ocenio je Nadela.

Svet

SZO osmoj vakcini odobrila dozvolu za hitnu upotrebu

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je danas pustila u opticaj hitnu dozvola za upotrebu  COVAXIN® vakcine, koju je razvio Bharat Biotech, dodajući je u sve veću listu vakcina koje je odobrila SZO za prevenciju širenja koronavirusa.Ova vakcina je formirana od neaktivnih SARS-CoV-2 antigena. Prekontrolisala ju je grupa stručnjaka za imunizaciju koja je formirala posebne politike i preporuke za upotrebu COVAXIN® vakcine. Preporučena je uporeba u vremenskom intervalu od četiri nedelje za sve osobe starije od 18 godine. Efikasnost vakcine je 78 odsto 14 ili više dana nakon druge doze, takođe je pogodna za zemlje sa niskim dohotkom budući da nije zahtevna za skladištenje.''Ova lista hitne upotrebe proširuje dostupnost vakcina, najefikasnijeg medicinskog oruđa kojim moramo da okončamo pandemiju", rekla je pomoćnica generalnog direktora za pristup lekovima i zdravstvenim proizvodima SZO, dr Mariângela Simão.U procesu izdavanja hitne dozvole za upotrebu SZO procenjuje kvalitet, sigurnosi i efikasnost vakcine za suzbijanje bolesti COVID-19 što je preduslov za snabdevanje i COVAXIN® vakcinom.Ta vakcina je ocenjena po propisima SZO zasnovanih na pregledu podataka o kvalitetu, bezbednosti, efikasnosti, planu vakcinisanja i prikladnosti. Tehnička savetodavna grupa, koju saziva Svetska zdravstvena organizacija, sastavljena od regulatornih stručnjaka iz celog sveta, utvrdila je da vakcina ispunjava SZO standarde za zaštitu od COVID-a-19, da korist vakcine daleko nadmašuje rizike i da vakcina može da se koristi globalno.Dostupni podaci o vakcinaciji trudnica COVAXIN® vakcinom nisu dovoljni za procenu sigurnosti, ali su u planu dalja istraživanja.Cilj je da lekovi, vakcine i dijagnostika budu dostupni što je pre moguće za rešavanje hitnih slučajeva uz poštovanje strogih kriterijuma bezbednosti, efikasnosti i kvaliteta, navodi se u saopštenju Svetske zdravstvene organizacije, kao i da procena SZO za hitnu upotrebu odmerava pretnju koju predstavlja hitan slučaj, kao i korist koja bi nastala upotrebom proizvoda u odnosu na sve potencijalne rizike.Proces uključuje rigoroznu procenu podataka druge i treće faze kliničkih ispitivanja, koje pregledaju nezavisni stručnjaci i timovi SZO i razmatraju ih i utvrđuju planove za praćenje njene upotrebe kao i planove za dalje studije. Takođe, kompanija koja proizvodi vakcinu mora se obavezati da će nastaviti da generiše podatke kako bi omogućila punu licencu i prekvalifikaciju vakcine SZO, koja zahteva dodatna klinička ispitivanja same vakcine kako bi se osiguralo da ispunjava neophodne standarde kvaliteta, sigurnmosti i efikasnosti za dalju upotrebu.

Svet

Crna Gora napravila najdublju naftnu bušotinu na Jadranskom moru

U potrazi za nafotom Crna Gora je napravila najveću bušotinu na Jadranskom moru do sada, duboku 5.400 metara, oborivši dosadašnji rekord od 4.300 metara.Direktor Uprave za ugljovodonike Crne Gore, Marko Adžić, je obavestio da će prvi rezultati istraživanja da li ima nafte u crnogorskom primorju biti poznati do kraja godine i dodao oda će bušenje biti nastavljeno nakon završetka radova na dodatnom obezbeđivanju sigurnosti bušpotine, što ujedno navodi i koa razlog kašnjenja radova.Adžić, gostujući na jutarnjem programu Radio-televizije Crne gore, izjavio da je do sada izbušeno 5.400 metara dubine.„Sutra ćemo nastaviti sa bušenjem. Očekivali smo da ćemo saznati ima li nafte do septembra ili oktobra, ali zbog novonastalih uslova u bušotini morali smo da usporimo i ugradimo još jednu dodatnu kolonu zbog sigurnosti operacije. To nas je dosta usporilo, ali nadamo se da ćemo do kraja godine imati rezultate“, rekao je AdžićOn je istako da su očekivanja bila da će do septembra ili oktobra imati informacije ući u  rezervoare i da rokovi nisu mnogo probijeni budući da će informacije o tome šta je u rezervoarima imati do ddecembra.

Svet

EU razmatra da gasne i nuklearne elektrane finansira kao „zelena“ rešenja

U Briselu kruži predlog da se nuklearna energija i prirodni gas uključe u taksonomiju finansija zelenog bloka. Dokument je označen kao „naučna sramota“ od strane aktivista koji su upozorili da bi to narušilo kredibilitet EU u pogledu zelenih finansija.Takozvani „non-paper“ (nezvanični dokument), koji je dobio EURACTIV, sadrži detaljaljne tehnočke kriterijume za gas koji bi se kvalifikovali kao tranziciona aktivnost prema pravilima održivog finansiranja EU.Da bi se kvalifikovale kao „održiva“ investicija, gasne elektrane ili kogeneraciona postrojenja ne smeju emitovati više od sto grama ugljendoiksida po kliovat-satu, stoji u nacrtu dokumenta.Ovaj dokument je izašao nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da će izvršna vlast uskoro izneti predloge za gas i nuklearnu energiju kao deo pravilnika o zelenim finansijama. „Potrebno nam je više obnovljivih izvora energije. Jeftiniji su, bez ugljenika i domaći“, napisala je fon der Lajen na Tviteru nakon sastanka vrha EU pre dve nedelje gde su lideri raspravljali o odgovoru bloka na rastuće cene energije i dodala da je poreban stabilan izvor nuklearne energije, a tokom tranzicije i gas, zbog toga će istupiti sa svojim predlogom taksonomije.Kriterijumi za emisiju gasa od sto grama ugljendioksida po kliovat-satu su isti kao i raniji predlozi koji su kružili prošle godine, a koje je grupa od deset zemalja EU, naklonjenih gasu, odbacila kao prestroge zapretivši da će staviti veto na taj predlog. Da bi se ublažille kritike, u radu se izlažu dodatni kriterijumi za gasna postrojenja koja bi se kvalifikovala kao „prelazna aktivnost“, uz klauzu o prestanku upotrebe (do 31. decembra 2030.) za puštanje u rad novih postrojenja.Za gasne elektrane, kriterijumi da se kvalifikuju kao „prelazna aktivnost“ su da direktna emisija ugljendioksida bude niža od 340 grama ugljendioksida po kilovat-satu i da godišnja emisija ne bude veća od 700 kilograma po kilovat-satuZa kogeneraciona postrojenja,  kriterijumi su: emisije životnog ciklusa niže od 250-270 grama ugljendioksida po klivoat-satu i ušteda primarne energije od 10 odsto u poređenju sa odvojenom proizvodnjom toplotne i električne energije.Aktivisti osudili su ove kriterijume kao „radikalno slabije“ od prethodnih planova koje je izradila Evropska komisiji. Iz Evropske kancelarije Svetske fondacije za prirodu (WWF EU) ističu da je ovaj predlog naučna sramota koja bi zadala fatalni udarac taksonomiji, kao i da bi ozbiljno naštetilo održivoj finansijskoj agendi EU i da ga Komisija mora odbaciti zajedno sa državama članicama.Aktivisti nisu bili sigurni u vezi sa poreklom nezvaničnog dokumenta. Ali diplomate koje su razgovarale sa EURACTIV-om, na samitu EU pre dve nedelje, rekle su da Francuska radi „iza kulisa“ na stvaranju kompromisa o taksonomiji koji bi zadovoljio pristalice gasa i nuklearne energije.Na inicijativu Pariza, predstavnici zemalja EU koje imaju isto mišljenje održali su sastanak 18. oktobra na kojem su raspravljali o nuklearnom i prirodnom gasu u kontekstu taksonomije, rekao je diplomata EU. Sastanku su prisustvovale Bugarska, Kipar, Češka, Finska, Francuska, Grčka, Mađarska, Malta, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.Prema ovom izvoru, učesnici su diskutovali o kompromisnim predlozima za tehničke kriterijume za procenu održivosti gasnih i nuklearnih elektrana.Što se tiče dokumenta o nuklearnoj energiji, on se zasniva na preporukama Zajedničlkog istraživalkog centra Evropske unije koji je u julskom izveštaju zaključio da je nuklearna energija bezbedna i da stoga ispunjava uslove za zelenu oznaku prema taksonomiji.Dokument ne predlaže detaljne kriterijume održivosti u ovoj fazi i samo deli aktivnosti proizvodnje nuklearne energije u četiri kategorije: rad nuklearne elektrane, skladištenje ili odlaganje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva, vađenje i prerada uranijuma i prerada istrošenog nuklearnog goriva.„Non-paper“ dolazi nakon sastanka ministara energetike EU prošle nedelje gde je dvanaest zemalja članica govorilo u prilog uključivanja nuklearne energije u taksonomiju.Istaknuti kritičari uključivanja gasa i nuklearne energije u taksonomiju istakli su da će zagovornici uključivanja električne energije na gas i nuklearne energije u Održivu taksonomiju EU tvrditi da ove ekonomske aktivnosti imaju značajnu ulogu energetskoj tranziciji. Ovaj argument ne obuhvata suštinu jer dizajn održive taksonomije EU ima za cilj da definiše koje su ekonomske aktivnosti zelene, a ne koji ekonomski sektori su potrebni za prelazak na neto nultu ekonomiju do 2050. godine.

Svet

Netfliks najavio i igrice na svojoj platformi

Netfliks lansira svoje prve igre širom sveta u nastojanju da se probije na tržište pretplate na igre. Od utorka na aplikacija Netfliks za android uređaje biće dostupne i igrice.Za njhove pretplatnike  će biti dostupno pet igara, od kojih su povezane sa popularnom serijom sa popularnom serijom Stranger Things (Stranger Things: 1984; Stranger Things 3: The Game). Pored ove dve igrice biće dostupne i Card Blast, Teeter Up i Shooting Hoops,Iz Netfliksa su najavili da u ovim igricama neće biti reklama i kupovine kao u drugim mobilnim igrama.Najavljeno je da će korisinicima IOS uređaja igre biti dostupne u narednim mesecima. Dok početne igre imaju relativno jednostavnu grafiku i ležernu igru, Netfliks kaže da je u vrlo ranoj fazi, ali planira da na kraju kreira igre „za svaku vrstu igrača“.„Bilo da žudite za ležernom igrom koju možete da počnete od nule, ili za impresivnim iskustvom koje vam omogućava da kopate dublje u svoje omiljene priče, želimo da počnemo da gradimo biblioteku igara koja nudi ponešto za svakoga“, napisao je Majk Verdu, šef razvoja igara kompanije, a prenosi BBC.

Svet

Gas ponovo stiže u Srbiju, otklonjen kvar u Bugarskoj

Transport gasa u Srbiju, Mađarsku i Rumuniju nastavljen je u ponoć, nakon otklanjanja kvara na gasovogu u Bugarskoj, saopštilo je bugarsko preduzeće Bulgartransgaz.Prenos je nastavljen pošto su završeni radovi na sanaciji havarije na delu gasovoda kod sela Vetrino, preneo je bugarski radio BNR. Prenos gasa je bio privremeno obustavljen 1. novembra.Кako se navodi, ambasada Ruske Federacije u Sofiji potvrdila je da je Gasprom na zahtev bugarske vlade povećao isporuke gasa Bugarskoj po povoljnim cenama.U novembru je cena gasa za Bugarsku pala na oko polovine prosečne cene gasa u Evropi.Češka ukida PDV na struju i gasLetnje pripreme za zimu: Koliko košta instalacija grejanja na gas?Američki tečni gas stigao u Bugarsku

Svet

Yahoo od 1. novembra nedostupan u Kini

Usluge kompanije Jahu (Yahoo) od 1. novembra više nisu dostupne u Kini, prenosi Forbes. "Zbog sve izazovnijeg poslovnog i pravnog okruženja u Kini, paket usluga kompanije Jahu više neće biti dostupan u kontinentalnoj Kini od 1. novembra", navela je kompanija u saopštenju. Jahu navodi da ostaje posvećen pravima svojih korisnika i slobodnom i otvorenom internetu. "Zahvaljujemo svojim korisnicima na podršci", poručio je Jahu. Povlačenje Jahua usledilo je nakon što je Linkdeln koji je u vlasništvu Majkrosofta napustio Kinu zbog "značajno izazovnijeg poslovnog okruženja".Sve češća upotreba tehnologije za prepoznavanje lica u Kini, građani zabrinutiKineske vlasti šire upotrebu zdravstevnih aplikacijaGugl se pod cenzurom vraća u Kinu?Prisustvo Jahua u Kini je iz godine u godinu bilo sve manje. Još od 2015. godine kompanija je smanjila poslovanje u toj državi, nakon što je zatvorila predstavništvo u Pekingu gde je otupstila stotine članova osoblja. Kompanija Jahu je 2005. godine kupio 40 odsto udela u kineskom gigantu Alibaba, platformi za e-trgovinu, ali je kupljeni udeo 2012. godine počela da prodaje. Tehnološki giganti kao što su Gugl, Fejsbuk, Redit i mnoštvo međunardnih sajtova sa vestima već dugo vremena su zabranjeni u Kini kao rezultat sveobuhvatne cenzure poznate kao "veliki zaštitni zid". 

Svet

Fajzer očekuje 36 milijardi dolara prihoda od vakcine

Kompanija Fajzer očekuje da će prodaja od vakacine protiv koronavirusa dostići 36 biliona dolara u ovoj godini, piše Financial times. Za 2022. godinu Fajzer prognozira 29 biliona dolara od prodaje vakcine. Kompanija je u saopštenju naglasila kako vakcina koju su proizveli sa nemačkim partnerom a "BioNTech" dominira svetskim tržištem i transfomiše finansije kompanije. Fajzer je u odnosu na februrar više nego udvostručio prognozu prodaje vakcine protiv koronavirusa za 2021. godinu. Fajzer: Verovatno će trebati i treća doza vakcineFajzer vakcina dobila potpuno odobrenje u SAD, korak bliže uslovnoj vakcinacijiFajzer koji profit od prodaje vakcina deli sa nemačkim partnerom, prikupio je 13 biliona dolara od direktne prodaje u trećem kvartalu.Analitičari su predviđali da će prihodi od vakcina protiv koronavirusa biti nešto ispod 11 biliona dolara u proseku, prema anketi Refinitiva.

Svet

Ajfon telefoni će uskoro sami zvati Hitnu nakon saobraćajnih nesreća

Poslednja funkcija koju Apple želi da ponudi svojim korisnicima je mogućnost da njihov Ajfon detektuje kada je su u saobraćajnoj nesreći i automatski pozove hitnu pomoć. Funkcija će se zvadi "Crash detection" (Detekcija sudara) i biće dostupna na Ajfon i Apple Watch uređajima, navodi Wall Street Journal.Softver za detektovanje saobraćajnih nesreća će primenjivati podatke sa već postojećih senzora na ovim urđajima i merenjem gravitacijske sile udarca će otkrivati saobraćajne nesreće. Ta funkcija je bila podvrgnuta testiranjima tokom prišle godine, koristivši podatke koje anonimno dele korisnici Ajfona i Apple satova. U izveštaju testiranja je navedeno da su ovi Apple uređaji detektovali preko 10 miliona potencijalnih sudara vozila.Ova kompanija pravi algoritam tačnosti na osnovu podataka 911, koji pružaju Apple-ovom softveru pouzdanost da je korisnik bio u saobraćajnoj nesreći i da mu je potrebna hitna pomoć.Apple je već ugradio bezbednosne mere kao što su detekcia pada i stabilnosti hodanja u svoj iPhone OS.Ovo ne bi bila prva kompanija koja je predstavila takvu funkciju: Google je dodao detekciju pada na svoj Pixel pametni telefon 2019. godine, a dodatne aplikacije u Apple-ovoj prodavnici aplikacija nude slične funkcije.Čak i zastareli automatski softver kao što je GM-ov OnStar pruža "automatski odgovor na sudar" od 1996. godine.Apple je odbio da komentariše potencijalnu funkciju, a njeno objavljivanje je još uvek neizvesno, rekli su izvori za Wall Street Journal.

Svet

Preko pet miliona preminulih od koronavirusa širom sveta

Zvaničan broj smrtnih slučajeva od posledica koronavirusa, danas je prešao 5 miliona, prema podacima Centra za sistemske nauke i inženjerstvo Univerziteta Džon Hopkins.Eksperti tvrde da je zvaničan broj preminulih manji od realnog broja uzevši u obzir da mnoge države nisu u mogućnosti da tačno vode zapise o broju umrlih od kovida jer globalno postoje mnoge lokalne tragedije koje neće biti prijavljene.Čini se da je tempo potvrđenih smrtnih slučajeva blago usporen otkako je svet dostigao četiri miliona umrlih početkom jula, uprkos brzom širenju Delta varijente od tada, što je znak da bi širenje vakcina moglo imati uticaja, barem u nekim delovima sveta.Sjedinjene Države prednjače u svim ostalim zemljama, sa više od 745.000 potvrđenih smrtnih slučajeva. Zemlje sa najvećim prijavljenim brojem smrtnih slučajeva posle Sjedinjenih Država su Brazil, Indija, Meksiko i Rusija. U Srbiji je u oktobru zabeleženo 1721 smrtnih slučajeva od posledica koronavirusa što je ujedno i  najveći broj preminulih, kod nas na mesečnom nivou, od početka pandemije. Prosečan dnevni broj preminulih u oktobru iznosio je preko 55, a ukupan broj umrlih od posledica ovog virusa je 9.955 osoba.

mikrocipovi

Svet

GlobalFoundries izašao na berzu, prodao sve čipove do 2023. godine

Proizvođač poluprovodnika GlobalFoundries debitovao je na Nasdaq-u ove nedelje, u vrednosti od preko 25 milijardi dolara, pošto je postajalo sve očiglednije da bi globalna nestašica čipova mogla da potraje do 2023. godine ili kasnije.GlobalFoundries treba da ubedi investitore na javnom tržištu da je potražnja za svim vrstama mikročipova povećana, i da neće nestati nakon što problemi sa snabdevanjem izazvani pandemijom nestanu.„Mislim da ćemo veći deo narednih pet do deset godina juriti za ponudom, a ne za potražnjom“, rekao je izvršni direktor GlobalFoundries Tom Kolfild u intervjuu za CNBC. Automobilske kompanije i proizvođači kućnih aparata mesecima se bore da nabave dovoljno čipova za građevinske proizvode, a sada se problem širi na proizvođače elektronike i njihove dobavljače. Apple je, na primer, rekao da će propustiti više od 6 milijardi dolara prodaje ove prodajne sezone zbog nedostatka čipova. Kompanija Intel je takođe okrivila svoju smanjenu prodaju procesora nedostatkom napajanja i mrežnih čipova. Ova nestašica nije nestašica najnaprednijih čipova koji koriste najnovije proizvodne metode. Umesto toga, nestašica je onoga se često naziva “legacy nodes” ili poluprovodnici koji koriste stariju tehnologiju za obavljanje funkcija kao što su upravljanje napajanjem, povezivanje sa ekranima ili omogućavanje bežičnih veza. GlobalFoundries doneo stratešku odluku 2018. godine da prestane sa razvojem najsavremenijih tehnologija za proizvodnju čipova u koje ulažu livnice poput TSMC-a i Samsunga, i da se umesto toga fokusira na manje napredne, ali još uvek neophodne poluprovodnike za svoje klijente. Kofild je objasnio da su to vrste čipova koje GlobalFoundries specijalno proizvodi za klijente u nezavisnoj livnici silicijumskih pločica. Kofild je naglasio da je u tom sektoru veći deo nestašice jer u njega nije doviljno ulagano i da su u GlobalFoundries-u srećni da prepuste većim kompanijama da „opslužuju to jednocifreno tržište nanometara“, dok će oni biti najbolji u njihovoj diferenciranoj tehnologiji.„Od avgusta 2020. ne možemo da napravimo dovoljno. Svaki dan se trudimo da istisnemo što više možemo. Rekao bih da smo preko 100 odsto“, rekao je Kolfild, dodajući da je kapacitet kompanije rasprodat do kraja 2023. Od 2,6 milijardi dolara GlobalFoundries prikupljenih na javnim tržištima, 1,5 milijardi dolara će biti potrošeno na kapitalne izdatke kako bi se povećao kapacitet za ispunjavanje potražnje, rekao je Kolfild. GlobalFoundries akcije su se u četvrtak zatvorile 1,3% ispod svoje prve cene od 47 dolara, pre nego što su u petak porasle za preko 5% i zatvorile se na 48,74 dolara. Kompanija je i dalje preko 85% u vlasništvu Mubadala, državnog investicionog fonda Ujedinjenih Arapskih Emirata. Mubadala je preuzeo kontrolu nad kompanijom kada je AMD odvojio svoju proizvodnu granu, koja je postala GlobalFoundries, i fokusirala se na dizajn čipova 2008. Kolfild je rekao da će Mubadala smanjiti svoj vlasnički udeo u GlobalFoundries u narednim godinama, ali će i dalje nastaviti da podržava proizvođača. 

Svet

Trećina čovečanstva biće pogođena vrućinama kao iz Sahare

Prema istraživanju naučnika iz Kine, SAD i Evrope3 od 9 milijardi ljudi bi moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama kao što su u najtoplijim delovima Sahare do 2070. godine, prenosi Financial Times. „Dobra vest je da se ovi uticaji mogu znatno smanjiti ako čovečanstvo uspe da obuzda globalno zagrevanje“, rekao je koautor studije Tim Lenton, specijalista za klimu i direktor Globalnog instituta za sisteme na Univerzitetu Ekseter.Prema ovom izveštaju većina ljudi živi u mestima gde je temperaturni opseg od 11 do 15 stepeni Celzijusa.Uprkos svim inovacijama i migracijama, ljudi su hiljadama godina uglavnom živeli u ovim klimatskim uslovima. U odnosu na predindustrijsko vreme, globalno zagrevanje je dovelo do porasta temperature za 1,1 stepen, a očekuje se da će u nardnih 20 godina doći do povećanja za 1,5 stepen Celzijusa.„Svaki stepen zagrevanja iznad sadašnjih nivoa odgovara otprilike milijardu ljudi koji su izvan klimatske niše“, primetio je Lenton.Trenutno samo 0,8 odsto kopnenog dela zemlje ima godišnje temperature veće od 29 stepeni, ako emisije nastave da rastu, ovaj broj mogao se popeti na 19 odsto do 2070. godine, prema najgorem scenariju koji je postavio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), naučno telo UN.IPCC je naveo tri različita klimatska scenarija i tri projekcije stanovništva u svom značajnom izveštaju o proceni klimatskih promena.Prema najekstremnijem scenariju, Centralna Amerika bi snosila najveći teret povišenih temperatura. Život u velikim oblastim amazonske prašume u Brazilu, kao i u okolnim zemljama kao što su Peru, Kolumbijom i Venecuela bile bi praktično nemoguć zbog ekstremne vrućine do 2070. Oko 59 miliona ljudi bi bilo pogođeno ovim uslovima ili oko 12 odsto projektovane populacije na kontinentu.Predviđa se da će Evropa biti jedini kontinent koji će izbeći srednje godišnje temperature iznad 29 stepeni. Međutim, velika područja Skandinavije, istočne Rusije i zemalja koje se graniče sa Mediteranom i dalje bi mogle očekivati povećanje temperature za do 5 stepeni do 2070. prema ovom scenariju.Populacija Afrike će se udvosrtučiti sa 1,2 milijarde na skoro 2,4 milijarde ljudi. Nigerija će verovatno postati treća najmnogoljudnija zemlja na svetu do sredine ovog veka, nadmašivši SAD. Dok će broj ljudi koji naseljavaju Aziju  porasti na više od 5 milijardi do 2070. godine, a veliki broj zemalja će iskusiti srednje godišnje temperature veće od 29 stepeni Celzijusa. Najgore bi bila pogođena Indija, sa populacijom koja bi mogla dostići 1,6 milijardi, od kojih bi više od polovine iskusilo ovu ekstremnu vrućinu.Skoro svi Ujedinjeni Arapski Emirati i Kambodža postali bi gotovo nemogući za život, uključujući i gusto naseljena područja južnog Vijetnama i istočnog Pakistana.

Svet

Ugrožen lanac snabdevanja smanjio prodaju pametnih telefona

Dvocifren rast tržišta pametnih telefona u ranim kvartalima 2021. se završio u trećem kvartalu ove godine, kako su isporuke širom sveta opale za 6,7 odsto na godišnjem nivou. Prodavci pametnih telefona isporučili su ukupno 331,2 miliona jedinica tokom ovog kvartala. Iako se očekivao blagi pad u sezonski niskom trećem kvartalu, stvarni pad je bio duplo veći od predviđanja od 2,9 odsto, prema preliminarnim podacima Međunarodne korporacije za podatke (IDC)."Tržište pametnih telefona nikada nije bilo u potpunosti imuno na nestašice, ali do nedavno nestašice nisu bile dovoljno ozbiljne da izazovu pad pošiljki i jednostavno su samo ograničavale stopu rasta. Međutim, problemi su se sada pogoršali, a nestašice utiču na sve prodavce podjednako". rekla je, direktorka istraživanja IDC-a Nabila Popal i dodala: "Pored nestašice komponenti, industrija  takođe suočena sa izazovima u proizvodnji i logistici. Stroža politika testiranja i karantina odlažu transport, a ograničenja u snabdevanju električnom energijom u Kini ograničavaju proizvodnju ključnih komponenti".Dok su skoro svi regioni zabeležili pad pošiljki tokom trećeg kvartala 2021. godine, on je varirao između regiona. Centralna i istočna Evropa i Azija i Pacifik (bez Japana i Kine) pretrpeli su najveći pad od 23,2 i 11,6 odsto na godišnjem nivou. Međutim, u regionima kao što su SAD, Zapadna Evropa i Kina, padovi su bili manji i iznosili su 0,2, 4,6 i 4,4 odsto u odnosu na prošlu godinu.Proizvođač pametnih telefona, Samsung, je kvartal završio na najvišoj poziciji sa 69 miliona isporučenih jedinica i 20,8 procenata tržišnog udela. Ovo je bio pad od 14,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog ograničenja ponude. Apple je povratio drugu poziciju sa 50,4 miliona isporučenih jedinica za 15,2 procenata tržišnog udela i neverovatnih 20,8 odsto rasta u odnosu na prethodnu godinu. Xiaomi je registrovao pad od 4,6 odsto u trećem kvartalu ove godine nakon visokog dvocifrenog rasta u prethodna četiri kvartala. Xiaomi je i dalje zauzeo treću poziciju sa 13,4 procenata udela i isporukama od 44,3 miliona jedinica. Na četvrtom mestu su izjednačeni Vivo i OPPO sa isporukama od 33,3 i 33,2 miliona jedinica i tržišnim udelom od 10,1 i 10,0 procenata. Vivo je zabeležio rast isporuke od 5,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je OPPO završio kvartal sa rastom od 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. 

Svet

Zašto je samit lidera u Glazgovu važniji od prethodnih?

Lideri velikog broja država okupiće se u naredne dve nedelje u Glazgovu kako bi razgovarali o tome kako da svet zaustavi klimatsku krizu i izbegne potencijalne katastrofalne posledice koje sa sobom nosi nagli porast srednje globalne temperature, piše Kilma101. Samit u Glazgovu je važniji od prethodnih zato što označava trenutak kada bi prema dogovoru koji je napravljen u Parizu 2015. države trebalo da povećaju svoje ambicije i razgovaraju o svojim novim planovima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Kako taj Klima101, u fokusu će biti i neispunjeno obećanje bogatijeg dela sveta da zemljama u razvoju obezbedi finansije od najmanje 100 milijardi američkih dolara godišnje za sprovođenje mera u cilju ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na nove klimatske uslove.Očekuje se i rad na konkretizaciji napora da se postave ambiciozniji ciljevi za napuštanje uglja kao energenta, kao i prikupljanje podrške za novu inicijativu koja je posebnu pažnju usmerila na smanjivanje emisija metana u narednih 10 godina. Ovo je 26. po redu Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) koja se održava sa godinu dana zakašnjenja zbog pandemije kovida-19. Po mišljenju mnogih ovo je jedan od najvažnijih COP-ova do sada i mogao bi da ima veliki uticaj na to kako će međunarodna politika u oblasti klimatskih promena izgledati u narednim godinama. Ono na šta po mišljenju poznatog klimatskog novinara Akšata Ratija iz Blumberga treba obratiti pažnju jesu pregovori o tome da se određene države koje se do sada nisu istakle u borbi protiv klimatskih obavežu na veće smanjivanje emisija ugljen-dioksida.Pored toga nastaviće se i pregovori o uspostavljanju globalnog tržišta emisija ugljenika što predstavlja kontroverznu temu za mnoge aktivističke grupe koje strahuju da bi loša implementacija ovog tržišta značila dozvolu za nastavak zagađenja za najbogatije.Mnoge države su u prethodnom periodu zvanično predstavile svoje nove planove i većina njih među kojima su planovi EU i SAD  jeste ambicioznija nego ranije.Kina je u prethodnom periodu najavila veliko povećanje ambicije, međutim još uvek se čeka da plan bude zvanično podnet Ujedinjenim nacijama. Sa druge strane među državama koje nisu značajno podigle svoje ambicije nalaze se Australija, Brazil, Meksiko i Rusija, dok se i dalje čeka da plan Indije.Srbija je takođe među državama na čiji plan se još čeka i ostaje da se vidi da li će se i naša zemlja naći u grupi država koje u poslednjem trenutku pred COP ipak ispunjavaju svoje obaveze. Svet je u ovom trenutku već topliji za oko 1,2 °C u odnosu na predindustrijski period, a prema stručnim procenata organizacije Climate Action Tracker, važeće politike i propisi doveli bi nas do zagrevanja od 2,9 °C do kraja ovog veka.

Svet

Spanać u Kini poskupeo 157 odsto

Cene povrća u Kini naglo su porasle poslednjih nedelja, a u nekim slučajevima su veće i od mesa.Karfiol i brokoli koštaju 50 odsto više, dok je cena spanaća porasla 157 odsto u periodu od četiri nedelje, prenosi South China Morning Post. Na pekinškoj Šinfadi pijaci vreća od pola kilograma zelene salate ili vodenog spanaća koštala je u sredu čak 8 juana (1,25 dolara).Sa druge strane ista količina svinjskog mese košta od 8 do 10,5 juana, dok je cene iste količine piletine od 7 do 10 juana. Veleprodajnce cene povrća porasle su 28 odsto u četiri nedelje, do 22. oktobra, što je najveći nivo od februara, pokazali su podaci Ministarstva trgovine.Obilne padavine u glavnim razvojim regionima oštetile su useve, a rastuće cene uglja dovele su do poskupljenja uzgoja u staklenicimaMinistartsvo poljoprivrede prošle nedelje je obećalo da će sprečiti gomilanje povrća i obezbediti stabilno snabdevanje."Zbog više različitih faktora, kao što su radno vreme i padavine, cene nekih jestivih poljoprivrednih proizvoda, pre svega povrća, ali i nekih sredstava za proizvodnju, nastavile su da rastu", rekla je portparolka ministrstva trgovine Šu Jating (Shu Yuting). Ona je rekla da ministarstvo prati svakodnevne promene na tržištima povrća, mesa, žitarica i ulja kako bi ojačala sistem "ranog upozorenja" i dodala da će se na vreme osloboditi državne rezerve kako bi se omogućila stabilnost cena i snabdevanja.Mnogi potrošači žalili su se na društvenim mrežama, navodeći da su šokirani cenama i da više ne mogu da priušte konzumaciju povrća.  Ekonomisti očekuju da će jačanje inflacije biti privremeno, mada će cene verovatno ostati visoke narednih nekoliko meseci do pada tražnje tokom kineske Nove godine u februaru.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.