Na nedavno završenom sajmu visokokvalitetne hrane "Belgrade Food Show", koji je ove godine realizovan u online formatu od 23. do 25. novembra, 90 domaćih izlagača i oko 20 proizvođača hrane iz Severne...
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici najnovije preporuke Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, po kojima će ugostiteljskim objektima...
Održana je onlajn diskusija „Ekonomski izazovi Srbije u procesu evropskih integracija“ koja je imala za cilj da upozna novinare, organizacije civilnog društva i širu javnost sa napretkom Srbije u razvijanju funkcionalne tržišne privrede, sposobne da se nosi sa pritiscima evropskog tržišta i sa time kako je ekonomske reforme ocenila Evropska komisija (EK) u svom godišnjem izveštaju. Učesnici diskusije, Ranka Miljenović, Izvršna direktorka Centra za evropske integracije (CEP) i Aleksandar Milošević, urednik Ekonomije u dnevnom listu Danas govorili su između ostalog i o ulozi koju u reformskom procesu ima Program ekonomskih reformi (ERP) – najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu Srbije i Evropske unije.Ispunjavanje ekonomskih kriterijuma, pored političkih kriterijuma jeste osnovni uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Međutim, dok ekonomska poglavlja čine i najveći deo usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, ona često bivaju zasenjena političkim temama.Uspeva li Srbija da „prevari“ Brisel kada su ekonomski pokazatelji u pitanju?„Brojke se ne mogu prevariti, samo treba pogledati sve, a ne birati one koje nam se dopadaju. Mi volimo da kažemo da smo imali privredni rast od 4,3 odsto prošle, a zaboravljamo da smo svih prethodnih godina imali rast od oko 2 odsto, pa smo imali recesije. Mi smo posle krize imali rast od 2 odsto, a kao zemlja u razvoju trebalo je da imamo 5 do 6 odsto i to pokazuje da se naša zemlja razvija vrlo sporo“, započeo je diskusiju Aleksandar Milošević, urednik Ekonomije u dnevnom listu Danas.Prema rečima Miloševića tvrdnje da se Srbija razvija istom brzinom kao Nemačka je tvrditi kao da „dete raste istom brzinom kao odrasla osoba“. Takođe naglašava da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi koji nije iskorišćen.Koliko je Srbija ekonomski spremna za članstvo u Evropskoj uniji? „Ako pogledate poslednji izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu, videćete da i prema njihovoj proceni iako su pomenuli da je bilo određenog napretka, taj napredak nije suštinski. Mi se tu već godinama unazad ne pomeramo“, rekla je Ranka Miljenović Izvršna direktorka Centra za evropske integracije (CEP).Kako Miljenović objašnjava, kada bi postojala skala od jedan do pet, Srbija bi bila „na slaboj trojci“ što se tiče ekonomske pripremljenosti za zajedničko evropsko tržište i za sve izazove koji očekuju našu privredu što nije dovoljno.Da li je Srbija spremna za Poglavlje 8?„Poglavlje 8 je jedno od najtežih poglavlja u procesu pregovora, zaštita konkurencije i državna pomoć je jedno od osnovnih načela EU i Hrvatska je to poglavlje najduže pregovarala“, ukazuje Miljenović i dodaje da u Srbiji progresa po tom pitanju nema već šest godina.Dodaje da je minimalnog napretka bilo prošle godine usvajanjem novog zakona o državnoj pomoći, ali da u praksi stvarnog progresa nema po pitanju Poglavlja 8. „Pitanje državne pomoći je veoma osetljivo pitanje. Vi biste onda morali da se bavite i pitanje Er Srbije, Telekoma, Junajted grupe i ko je tu i koliko povlašćen. To su pitanja koja su politički i ekonomsko osetljiva i to će Srbija vrlo sporo rešavati“, rekao je Milošević.Kako je objasnio, potrebno je još mnogo rada da Srbija zatvori bilo koja ekonomska pitanja u pregovorima sa Evropskom unijom.Uobličavanje pokazatelja napretka u sprovođenju ERP-a i strukturnih reformi u Srbiji jako loše„Država i organi uprave koji rade na formulisanju tih strukturnih reformi, te pokazatelje formulišu na jednom bazičnom nivou. Ne pokazuju uticaj reformi, već samo šta je usvojeno“, objasnila je Miljenović.Prema rečima oba sagovornika, problem sa kojim se Srbija suočava poslednjih godina je odliv mozgova, odnosno odlazak mladih kadrova iz Srbije. Mladi ljudi nemaju veru u budućnost u svojoj zemlji.Doseg tog problema postao je jasan posebno tokom pandemije, kada Srbiji fali stručnog kadra u zdravstvu. Nema dovoljno lekara i medicinskih sestara, jer su odlučili da napuste zemlju.Kako bi Srbija bila bliža evropskoj integraciji potrebno je rešiti veliki broj problema i izazova, počev od vladavine prava, konkurencije, zaposlenosti, ekologije, pa i svih ekonomskih pitanja, zaključeno je na onlajn diskusiji.Diskusiju su organizovali Centar savremene politike (CSP) i portal European Western Balkans (EWB) u saradnji sa Centrom za evropske politike (CEP) i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u okviru projekta “Pripremi se za učešće – P2P” koji je podržan sredstvima Evropske unije.
U okviru programa "PlayUK 20/21" Britanski konzul (British Council) saopštio je da organizuje onlajn i mentorski program za mlade kreativce u gejming industriji, pa će izabrani učesnici moći da se usavršavaju uz pomoć britanskih stručnjaka."PlayUK 20/21" je kako se objašnjava razigrani i inspirativni digitalni program koji okuplja kreativce iz industrije video igara širom Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadnog Balkana. British Council podseća da su se u poslednje tri godine uživo održali gejming događaji u većim gradovima Zapadnog Balkana, kao i uspešne onlajn sesije u između marta i avgusta ove godine.PlayUK je platforma kroz koju British Council podržava kreativnost u digitalnoj umetnosti, nudi pristup novim veštinama i znanju, stvara i jača interakciju između umetnosti i tehnologije. Kroz ostvarivanje veza između praktičara raznih digitalnih i umetničkih disciplina iz zemalja Zapadnog Balkana i Velike Britanije, PlayUK se bavi i istraživanjima u oblasti kodiranja, hardvera, igara i performansi, teorije igara, virtuelne stvarnosti, veštačke inteligencije, proširene stvarnosti, animacija, imerzivni i ostalih digitalnih postupaka u umetnosti. Ove sezone u saradnju je uključena Marie Foulston, koja je višestruko nagrađivani kreativni producent revolucionarnih izložbi, video-igara, instalacija i digitalnih projekata. Ona je osmislila program podjednako interesantan i inspirativan kako za profesionalce, tako i za digitalne entuzijaste, a prošle godine proglašena je jednom od 100 najuticajnijih žena britanske industrije video-igara. PRIJAVA NA MENTORSKI PROGRAMPrijavljivanje na mentorski deo programa počelo je prošle nedelje i trajaće do 10. decembra u 17 časova.Program će početi u januaru 2021. godine i 10 kreativaca na početku karijere u video igrama imaće šansu da 3 meseca rade sa posebno odabranim mentorima, ekspertima iz ove industrije iz cele Velike Britanije. Svi učesnici programa imaće po 8 sati individualnih mentorskih sesija tokom kojih će im eksperti pomoći da ustanove svoje ciljeve, ambicije, razvojne potrebe, kao i da istraže načine da sve to i ostvare. Program sadrži i razigrani onlajn događaj koji će učesnicima biti prilika da svoj rad prikažu publici iz celog sveta, navodi se u saopštenju Britanskog konzula.Dodaje se da će PlayUK u proleće 2021. godine organizovati specijalnu onlajn izložbu na kojoj će biti predstavljeni rezultati tog mentorskog programa. Sadržaj izložbe će, kako se dodaje, obogatiti i video-igre za široki spektar njihovih ljubitelja, kao i ljubitelja digitalne umetnosti.
Od uvođenja poreza na dodatu vrednost u Srbiji pre 16 godina, PDV se naplaćuje i na donacije hrane. Prema podacima iz 2018. gotovo 500.000 ljudi u Srbiji nije u mogućnosti da zadovolji osnovne životne potreb...
Novi vlasnik Aerodroma "Nikola Tesla", francuska kompanija "Vansi" moće će da otpušta zaposlene od 22. decembra, a za otpremninu se do sada kako piše Politika prijavilo 280 radnika.Prema koncesionom ugovoru francuska kompanija moći će da smanjuje broj zaposlenih, a gubitke u poslovanju zbog pada broja putnika pokušao je da ublaži tako što je ponudio otpremnine koje se kreću od osamsto hiljada do milion dinara za 1.326 stalno zaposlenih. Preostalih 300 radnika koji su angažovani po ugovoru obavešteni su da produžetka saradnje za većinu njih, kako se navodi, neće biti."Ne znamo šta će se dešavati u narednom periodu. Situacija je prilično nepovoljna. Sve je nekako nedefinisano. Šta će biti posle 22. decembra, ne znamo i svi strahujemo od toga. Poslodavac ništa nije najavio, samo su rekli da će biti nova sistematizacija", izjavila je Vesna Vilotić, predsednica sindikata "Zajedno" Aerodroma "Nikola Tesla".Ona podseća da je u vreme kada je koncesija startovala država izdejstvovala zaštitni period od dve godine za sve stalno zaposlene radnike u kom nikoga neće moći da otpuste po osnovu tehnološkog viška. Prema njenim rečima, trenutno pregovaraju o kolektivnom ugovoru, odnosno o godišnjim odmorima, platama i tehnološkim viškovima.Za socijalni program se kako kaže prijavilo 280 stalno zaposlenih, ali dodaje da ne zna koliko ih je dobilo otpremnine. KAKVO JE INETRESOVANJE ZA OTPREMNINE?Vesna Vilotić kaže i da je poslodavac program dobrovoljnog odlaska prvenstveno namenio za administraciju, ali da zaposleni u tom sektoru nisu preterano zainteresovani. Ona dodaje da su se za otpremninu mahom prijavili ljudi koji rade operativne poslove, ali napominje da oni potrebni poslodavcu, pa ne treba očekivati da će ih se lako odreći. Poslodavac je kako naglašava obećao i da će zadržati trećinu radnika pod ugovorom, kojih je trenutno 300.BEOGRADSKI AERODROM U KORONA KRIZI NAJPROMETNIJI U REGIONU RUKOVODSTVO: U TOKU RESTRUKTURIRANJEU kompaniji "Belgrade airport" kažu da je u toku restrukturiranje kompanije kroz program dobrovoljnog odlaska za zaposlene na neodređeno vreme."Odziv zaposlenih je na očekivanom nivou, s obzirom na to da su ponuđeni paketi konkurentni i usklađeni su sa dobrom tržišnom praksom", kažu u toj kompaniji.Tvrde i da će angažman onima koji su zaposleni na određeno vreme biti produžen u slučajevima kada postoji jasna poslovna potreba u okolnostima kada je značajno smanjen obima posla i avio-saobraćaja."Napominjemo da je kompanija zadržala sve svoje zaposlene na određeno vreme tokom trajanja kovid krize više od osam meseci, uprkos činjenici da su bili na plaćenom odsustvu", ističu u preduzeću "Belgrade airport".Predstavnici tekompanije uvreravaju i da će nakon restrukturiranja njena organizacija biti bolje usklađena sa trenutnim poslovnim potrebama i obimom saobraćaja. Napominju, cilj je da se održi poslovanje i sačuva što više radnih mesta za budući, "postkovid" rast. Objašnjavaju i da su usvojili model restrukturiranja sa ciljem da smanje troškove zbog drastičnog uticaja pandemije na vazušni saobraćaj.
Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA) objavila je kompletan izveštaj o stanju domaće gejming industrije za prošlu godinu, u kojem se navodi da je i pored izazovnog perioda izazvanog korona-krizom, gejming industrija u zemlji nastavila da raste, piše Netokracija.Izveštaj pokazuje da je industrija video igara u Srbiji vredela između 80 i 120 miliona evra, za šta je zaduženo 100 timova i kompanija koji zapošljavaju okvirno 2.000 ljudi, među kojima su jedna trećina žene.Tokom prošle godine objavljeno je 46 video igrama, a mobilni telefoni bili su glavna platforma.Pored toga, na razvoju sopstvenih igara je radilo 69 odsto kompanija i studija, dok je razvoj video igara za druge kompanije imalo 6,25 odsto, servisi za art produkciju činili su 9 odsto, dok su mediji u ovoj oblasti i e-sports imali udeo od 7,81 odsto. Treba napomenuti da 83 odsto kompanija radi upravo iz Srbije.Kada je reč o modelima monetizacije, besplatne igre, odnosno „free to play“ model sa reklamama imalo je čak 48 odsto domaćih igara. Premium model je činilo 26 odsto, freemium (besplatne igrice sa opcionim dodatnim plaćanjem) 11 odsto, samo reklame 9 odsto i ostalo 7 odsto. Što se tiče žanrova razvijenih igara u Srbiji, casual dominira sa 41 odsto, zatim slede simulacije 13 odsto, avanture 9, arkadne igre i kockanje 9, akcije svega 4 odsto i ostali žanrovi su činili 19 odsto.Vlada optimizam za dalji razvoj srpske game dev sceneNajzastupljenije platforme za koje se igre razvijaju su mobile sa 39 odsto, zatim PC i Mac sa 33 odsto.Industrija video igara u Srbiji u prethodnoj godini imala je i rast od 3,4 odsto kada je reč o zaposlenima kojih je 1.325, a među njima 292 žena i 62 ljudi iz inostranstva. Podaci su pokazali da je na domaćem tržištu najteže zaposliti developere (40%), zatim slede gejm dizajneri (32%), biz dev (16%) i oblast arta (12%).Oko 40 odsto članova SGA zaposlili su studente u prethodnoj godini i više od polovine njih je bilo zadovoljno radom novih talenata, dok je istraživanje pokazalo da 62 odsto kompanija planira da zapošljava više ljudi u 2020. godini.Prema podacima izveštaja, glavnih finansijskih izvora i finansiranja u domaćoj gejming industriji su prihodi ostvareni kroz direktnu prodaju proizvoda i usluga koji čine 52 odsto celokupnog finansiranja, prihod ostvaren kroz crowdfunding kampanje činio je 15 odsto, samofinansiranje 14, investitori van industrije 9 odsto i ostali izvori 10 odsto.SGA izveštaj otkrio je i listu negativnih faktora u industriji koje su u prvi plan stavili studiji i kompanije, a to su finansije, visoki porezi, pronalazak adekvatnih kandidata, birokratske procedure, teško dostupni dev kitovi za Srbiju i zakonske prepreke.Zanimljivo je da je 62 odsto ispitanika istaklo da i pored svih izazova optimistično gleda kada je reč o budućnosti srpske game dev industrije.
Organizacija Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) saopštila je da je sa Biroom za društvena istraživanja (BIRODI( pokrenula anketu o nivou obaveštenosti građana o otvranju rudnika litijuma u dolini reke Jadar. Rudnik bi trebalo da otvori anglo autstralijska kompanija Rio Tinto.Naglašava se da je na anektu do sada odgovorilo preko 200 građana iz svih delova Srbije, a najviše iz Beograda, Loznice, Šapca i mesta u Zapadnoj Srbiji.PAKT navodi da je do sada 39,25% građana izjavilo da je potpuno sigurno da rudnik ne može da se otvori bez ekoloških posledica, 35,48% misli da je to nemoguće, dok je 21,51% izjavilo da nije sigurno.Većina građana 71,51% njih ubeđeno je da litijum treba da ostane na svom mestu.U velikom procentu, u 88,71% slučajeva građani kažu da ne veruju obećanjima kompanije da će rudnik oformiti po najvišim ekološkim standardima, 7,53% kaže ne zna, a 3,76% veruje Rio Tintu.Nešto manje od trećine 30,11% ispitanika kaže da je detaljno upoznato sa projektom rudnika litijuma u dolini reke Jadar, a 44,62% kaže da je upoznato sa njim, ali ne detaljno. Samo 5,38% građana koji su do sada odgovarali na pitanja nije čulo za projekat. Nešto manje od polovine ispitanika, njih 44,62% veruje da će se u slučaju nekog ekološkog akcidenta u oblasti gde bi trebalo da se sprovodi projekat posledice osetiti do Crnog mora, dok 18,28% smatra da će posledice osetiti i građani Beograda, 2,69% do Šapca, 2,15% do Loznice, 1,08% do S.Mitrovice i 1,08% u radijusu 100m od rudnika. SPROVOĐENJE REFERENDUMAPAKT dodaje i da 88,71% ispitanika podržava nameru meštana o sprovođenju referenduma o rudniku litijuma, dok je protiv referenduma 5,38% ispitanih.Polovina ispitanika 50,88% smatra da uplitanje politike u proteste meštana neće pomoći u rešavanju situacije, dok 10,62% smatra da može da pomogne nadležno ministarstvo, a 8,85% Vlada Srbije. Mali broj grđana 7,08% smatra da to može da uradi predsednik Republike, 6,64% opozicione stranke, a svega 4,87% da u problemu može da pomogne Grad Loznica.Na pitanje da li znaju neki rudnik u svetu koji je lokalnoj zajednici i državi doneo blagostanje i ekološke standarde 61,83% intervjuisanih građana je odgovorilo da ne zna, 24,73% odgovorilo da se ne seća, a tek 8,6% njih veruje da postoje takvi primeri.Podrinjski antikorupcijski tim smatra i da početni rezultati ankete govore o tome "da su građani u velikoj meri nezadovoljni odlukama svih bivših Vlada da se u dolini reke Jadar formira ovakvo rudrsko postrojenje", bez kamo dodaju predhodne konsultacije sa meštanima i javnošću.PAKT i BIRODI pozvali su sve zainteresovane građane da narednih dana popune anketu na portalu Tvoj stav, ili putem direktnog linka.
Načela cirkularne ekonomije koja su usvojena u okviru "Zelenog dogovora" postignutog među članicama Evropske ističu da građani nisu više samo puki potrošači koji konzumiraju neki proizvod, već su i odgovorni za to kako ga troše. O tome ali i o drugim ekološkim problemima u Srbiji i EU govorilo se na onlajn konferenciji "Zelena agenda za Srbiju: Kružna ekonomija znači održivu budućnost", koju su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i Centar za evropske politike.Prema rečima Antoan Avinjon iz Delegacije Evrpske unije u Srbiji, naša zemlja je u oblasti cirkularne ekonomije preduzela korake gde mapirala puteve u razvoju te oblasti. EU će sa druge strane u narednih nekoliko meseci preduzeti nekoliko koraka, pa će između ostalog pristupiti i reviziji svog Zakona o potrošačima."Uspostaviće se zakonsko pravo na popravku robe. Cilj je da vratimo ljudima naviku da popravljaju ono što imaju. Princip je da se ozbiljno prelazi na cirkularnu ekonomiju", naveo je Avinjon.On je podsetio da su se u bivšoj Jugoslaviji mnogo više nego danas, na primer popravljali televizori, umesto da se bacaju. On podseća i da je cilj cirkularne ekonomije da se stvara manje nusproizvoda tokom proizvodnje, što je dobro i za poslovne operatere kojima se smanjuju troškovi.Prema rečima Aleksandre Vučinić, rukovodioca Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine u maju je završen rad na "Mapi puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji"."Prepoznali smo četiri toka otpada koja su važna za Srbiju. To je prevedeno na engleski i okačeno evropsku platformu gde se razmenjuju mišljenja o cirkularnoj ekonomiji", kaže predstavnica Ministarstva za zaštitu životne sredine.Aleksandra Vučinić ocenjuje i da su u oblasti cirkularne ekonomije ključna stvar inovacije. Dodaje da Srbija ima strateške dokumente koji pokazuju njenu opredeljenost u toj oblasti. Napominje da je procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji neophodno odrediti rok od 10 godina za ispunjavanje standarda."U tih 10 godina da treba da uredimo upravljanje otpadom, otpadnim vodama, smanjimo korišćenje opasnih materija. Sve je to cirkularna ekonomija i održivi razvoj, pratimo i ono što radi EU", objašnjava Aleksandra Vučinić.Prema njenim rečima radi se i na razvoju lokalnih puteva za cirkularnu ekonomiju. Suština je kako zaključuje da se dođe do održivih proizvoda, poput Ikeinih tepiha koji su napravljeni od poliamidnih vlakana sastavljenih biolepkom.DIGITALIZACIJA I EKOLOGIJA DA IDU "RUKU POD RUKU""Srbija je dala mnogo obećanja u razvoju cirkularne ekonomije koja treba realizovati. Sada je fokus na politikama održivih proizvoda, dizajnu, popravci, to je sveobuhvatniji pristup nije samo upravljanje otpadom", smatra Stefan Šipka istaživač Centra za evropsku javnu politiku u Briselu. On napominje da bi reciklaža trebalo da bude poslednji korak koji se preduzima u cirkularnoj ekonomiji, tek kada se iscrpe sve druge mogućnosti. Reciklažom se sa druge strane zadržavaju kritični materijali koje privrednici posle ne moraju da uvoze tokom neke eventualne krize, što im olakšava posao. "To je čitav uticaj na borbu protiv klimatskh promena, a popravkom proizvoda otvaraju se nova radna mesta", smatra Stefan Šipka.Napominje da u Srbiji i dalje postoje divlje deponije i nesanitarne lokalne deponije. Ipak dodaje da treba imati u vidu da se promene ogledaju i u boljem povezivanju ekologije i digitalizacije."EU je prepoznala digitalnu i zelenu agendu koje do sada nisu dovoljno komunicirale međusobno, već su išle odvojeno. Zelena (agenda) treba da podrži digitalnu, a digitalna treba da bude zelena", podseća Šipka. On se osvrnuo i na "data spaces" regulatorni okvir čiji je cilj da se poboljša korišćenje fragmentisanih digitalnih podataka kojima je teže pristupiti. To se kako naglašava odnosi na "ozelenjivanje infrastrukture informacionih tehnologija (IT)".TEKSTILNA INDUSTRIJA: ŠANSA ZA RAZVOJ CIRKULARNE EKONOMIJEUkazujući na probleme koji se javljaju prilikom stvaranja tekstilnog otpada, koji sve više zagašuje planetu, direktor modnog studija Click, Nenad Radujević, kaže da se sve više se govori o zelenoj, cirkularnoj, pa čak i o veganskoj (nenasilnoj) modi. "Minimum 30 puta treba da koristimo neku odeću da bi ona dobila upotrebnu vrednost, kada bi taj period povećali za 5 meseci smanjili bi emisiju štetnih gasova za 5%", dodaje direktor modnog studija Clik. Podseća da prilikom izrade neke robe za izvoz u Srbija treba da se ugleda na regulativu kojom se u Evropskoj uniji rešava problem otpada koji je nastao tokom proizvodnje. "Kada uvuezemo materijal, napravimo proizvod i izvezemo ga problem otpada ostaje koda nas, dok EU ima dobru rgulativu, jer otpad mora da se isporuči zemlji koja je naručila određeni proizvod", podseća Nenad Radujević. Radujević napominje i da modna industrija u Srbiji nije previše razvijena, pa Srbija nema velike količine otpada koji nastaju u tekstilnoj industriji. Sa druge strane to je problem jer nema dovoljno tekstilnog otpada čija bi se prerada putem reciklaže isplatila."Mi smo pokušali da stupimo u kontakt sa centrima u Francuskoj i Bugarskoj, ali je problem udaljenost tih centara. Pregovaramo sa domaćim firmama, pandemija je to malo usporila, nadam se da ćemo doći do rešenja", kaže Radujević.Direktor Clik-a smatra i da Srbija ne treba da "upadne u zamku" razvoja brze mode (fast fashion) u koju su upale neke zapadne i azijske zemlje gde tekstilna industrija proizovdi velike količine otpada. Izneo je i podatak da je modna industrija kroz razvoj fast fashion-a porasla čak 65 puta u prethodnih 15 godina.Čedomir Savković
Ukoliko ih država i tradicionalna privreda podrže, tehnološki startapi mogu da budu rešenje ne samo za oporavak celokupne domaće ekonomije, već i za njen eksponencijalni rast, zaključak je danas održanog razgovora na temu „COVID-19 kao šansa za ubrzani rast“ na konferenciji CEO Summit.U fokusu ovog dela konferencijskog programa bio je Zoran Vasiljev, tehnološki preduzetnik i generalni direktor grupe kompanije Centili, jednog od svetskih lidera u oblasti mobilnog plaćanja, a od nedavno i člana nevladine organizacije Inicijativa „Digitalna Srbija“.Govoreći o aktuelnoj krizi kao ekonomskoj šansi, Vasiljev je dao primere globalno uspešnih tehnoloških startapa koji su nastali baš u vreme ili odmah nakon ekonomske krize 2008. godine, kao što su Uber, Spotify, Airbnb, Groupon ili Whatsapp.„Ovi startapi nisu dospeli u sam vrh zahvaljujući tehnologiji koju su ponudili. Mnogo bitnije, oni su na svetsko tržište doneli potpuno nove poslovne modele — koje je tehnologija omogućila“, rekao je Vasiljev.„Fokus čitave srpske privrede na tehnološke startape može biti presudan u borbi za njen izlazak iz aktuelne krize. U celom svetu, godinama unazad, startapi su najveći generator novih poslova. Podjednako važno, inovacije koje nastaju u saradnji tradicionalnih kompanija sa startapima mogu biti recept za njihov ubrzani oporavak, ali i dramatični rast i širenje na globalno tržište,“ naglasio je Vasiljev, ističući primere iz svog iskustva suosnivanja, izgradnje i investiranja u startape u zemljama Evropske unije, Bliskog istoka i Azijsko-pacifičkog regiona.Rastko Petaković, Senior Partner u advokatskoj kancelariji „Karanović & Partners“ i član Upravnog odbora Inicijative „Digitalna Srbija“ je objasnio koliko je za ranu fazu razvoja u kojoj se nalazi naš startap ekosistem važno da se fokusiramo i na ulaganja fizičkih lica, tzv. anđela investitora.
-615x345.jpg.webp)
U naredne četiri godine očekuje se dodatno poskupljenje cigareta i duvanskih proizvoda, prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o akcizi, piše portal Biznis i Finansije.Izmene Zakona koje se nalaze u skupštinskoj proceduri predviđaju da akcizno opterećenje za cigarete sa sadašnjih 70 evra do 2025. godine dosegne minimum EU od 90 evra.Kako se navodi, do 2025. godine nivo akcize u Srbiji po paklici cigareta trebalo bi da dosegne najmanje 1,8 evra.Srednjoročnim planom predlaže se da se specifična komponenta akcize svakih šest meseci povećava za 1,5 dinara po paklici.Predložene su izmene i za način obračunavanja akcize za nesagorevajući duvan koji se sve više koristi kao supstitucija za cigarete kako bi se smanjila razlika između akcize na taj proizvod i akcize na cigarete.U Srbiji akciza na nesagorevajući duvan je 6,76 procenata maloprodajne cene a u EU je od 11,08 % u Holandiji do 51,04 % u Francuskoj, navodi se u obrazloženju.Navodi se i da je povećanje od 50 procenta u narednoj godini bilo prihvatljivo jer bi akcizu dovelo na nivo od oko 9,7 procenata maloprodajne cene.Predloženo je i da se akciza na tečnost za punjenje elektronskih cigareta uvećava za po 1 dinar po mililitru svake godine u srednjoročnom periodu do 2025. godine.
Znatno povećani broj tužbi građana Srbije protiv banaka, najčešće zbog nezakonitog obračuna troškova kredita preti da blokira rad sudova, pa se zbog toga ostala ročišta zakazuju za 2022. godinu, rekla je za Večernje novosti predsednica Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Ivana Josifović, prenosi portal Bizlife.Josifović je za list navela da je priliv tužbi toliki da sudovi ne stižu da se bave ostalim predmetima iz građanske materije, dodajući da oglasa za zastupanje onih koji tuže banke ima i na autobuskim stajalištima i banderama.“Samo za jedan dan u Osnovni sud u Novom Sadu stiglo je 1.500 tužbi protiv banaka, pa su angažovani upisničari iz građanske i krivične materije da pomognu da se predmeti formiraju i zavedu”, rekla je Josifović.Prema njenim rečima, najopterećeniji su Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu.U Prvom osnovnom sudu je samo od pošetka ove godine, do 20. novembra primljeno 39.030 parničnih predmeta u kojima se kao stranka pojavljuje banka.“U više od 99 odsto slušajeva banka je u svojstvu tuženog i to po osnovama spora ‘neosnovano bogaćenje’ i ‘utvrđenje’. Pomenutih 39.303 predmeta čini 76,1 odsto ukupno primljenih predmeta u P upisniku ove godine”, rekla je Prvog osnovnog suda Bojana Stanković.Kako je dodala, podeljeno sa trenutnim brojem postupajućih sudija u parnici, svako od njijh je u proseku primio po gotovo 90 predmeta u kojima je stranka banka.U tekstu se podseća i da je sudska praksa u ovim slučajevima iskristalisana, te da su sve instance potvrdile da banke nisu imale pravo da obrađuju troškove kredita.Situacija je jasna sve do Vrhovnog kasacionog suda, koji odbacuje zahteve za reviziju postupka koje podnose banke, ali one uprkos tome ne prihvataju sudsku praksu, naveo je list.Zbog toga je Udruženje sudija i tužilaca pozvalo državu da formira radnu grupu i nađe način da zaštiti sudski sistem zbog građana, kojima će usred preopterećenosti sudova, biti ugroženo pravo na suđenje u razumnom roku.
Insituticije bi trebale preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima da otpišu poreze i doprinose za mesece kada je isplaćivana državna pomoć u obliku minimalca, a pandemijom najpogođenijim sek...
Kako bi se smanjio odliv mozgova potrebno je omogućiti iste uslove rada kao u zapadnim zemljama, u smislu profesionalnog razvoja i kvaliteta života, ali i da se utiče na državne institucije da poboljšaju zdravstveni, obrazovni i pravosudni sistem, zaključci su prvog panela ovogodišnjeg Foruma menadžera Srpske asocijacije menadžera na temu cirkularnih migracija: Situacija na tržištu rada danas – da li imamo dovoljno adekvatnih kadrova?Specijalni gost Foruma menadžera bio je Ambasador Švajcarske u Srbiji, Urs Šmid, koji je istakao koliko je ova tema važna za sve zemlje sveta.„Znamo da su demografski trendovi u Srbiji kritični i drago mi je da vidim da ste snažno posvećeni ovoj temi. Spremi smo da podelimo svoja iskustva u razvoju visokih tehnologija, ali i u obrazovnom sistemu“, izjavio je ambasador Šmid i podsetio da je program koji Švajcarska sprovodi u Srbiji usmeren na nekoliko važnih tema kao što su ekonomski razvoj, rešavanje problema nezaposlenosti, održiva energija, podrška Vladi.Srpska asocijacija menadžera i konsultantsko-revizorska kompanija PwC Srbija realizovali su istraživanje na temu odliva mozgova, koje je pokazalo među 80 odsto ispitanika da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije.„Mnogi ljudi misle da postoji dosta dobra ponuda poslova u zemlji, da se kvalitetnih ljudi mogu naći, ali ono što su svi ukazali je i opšte stanje u društvu u kojem se oseća kvalitet života na tom nivou da ljudi shvate da nije bitno samo posao već i ostali elementi. Odgovor menadžera je da se prilagodimo takvog tržištu“, kaže Biljana Bogovac, partner u kompaniji PwC Srbija.Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-jaIstraživanje je pokazalo da najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja, ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu. U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima, ali ono što se izdvojilo je da njih čak 57 odsto nema saradnju sa fakultetima. Prema istraživanju, poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja. Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.Prema rečima Dragoljuba Damljanovića, predsednika SAM-a i Digital Grid Sales VP u Schneider Electric-u, u Srbiji se oseća nedostatak mladog i stručnog kadra, ali i onog zanatskog tipa, zanati koji treba da podrže industrijalizaciju i da rade na novootvorenim mestima u fabrikama.„Za državu je izuzetno bitno da u njoj živi i radi mladi stručan kadar i to iz više aspekata. Prvi je mogućnost da se zaposle u svojoj zemlji, da donose visoko profitabilne poslove, to je sa ekonomske tačke veoma važno. S druge strane, ti ljudi kreiraju eko sisteme, dobijaju mogućnost da rade sa tržištem celog sveta sa jednog mesta. Važno je da se kompanijske vrednosti podudaraju sa vrednostima zaposlenih jer to omogućava da se zaposleni dobro osećaju“, kaže Damljanović.Bitna je atmosfera u kojoj se živi i radi„Kad pričam iz ugla tehnološke IT kompanije u kojoj sam, moram da istaknem da smo upravo mi ti koji moramo da se postaramo da dođemo do kadrova“, dodao je Damljanović.Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije – Tačka Povratka, kabinet predsednice Vlade Srbije je naglasio da je kroz direktnu komunikaciju sa povratnicima ustanovljeno da je lična odluka ta koja prevladala prilikom povratka, ali istovremeno je i suočavanje sa najvećom nedoumicom, a to je pitanje kako da pronađu adekvatnu poslovnu i karijernu priliku u Srbiji.„Tu pokušavamo da im pomognemo, baš zbog toga što smo prepoznali da postoji manjak informacija na jednom mestu radimo na Vodiču za povratnike. Ljudi se vraćaju jer žele da pripadaju ovom kulturnom kontekstu i da u ovoj zemlji stvaraju. Cirkularne migracije pokazuju da se ljudi vrate na nekoliko godina, pa ponovo odu. Moramo da omogućimo da cirkulacija ljudi bude što jednostavnija i da na taj način budemo deo modernog sveta i globalnog društva“, kaže Brkljač.U martu ove godine uvedene su podsticajne mere za povratak„Ukoliko je neko više od dve godine u inostranstvu i vraća se u Srbiju dobija od poslodavaca tri puta veću platu od prosečne u u Srbiji i on je oslobođen 70 odsto poreza i doprinosa za pet godina. Na taj način se profilira visoko kvalifikovan kadar koji nedostaje. U tome su i studenti koji su godinu dana van zemlje, kad se vrate i zaposle, poslodavac mu da dva puta veću prosečnu platu i ima isti podsticaj za poreze i doprinose. Takođe, rađen je projekat Moja pva plata koji omogućava da mladi pronađu posao i subvencionisano rade kod poslodavca, a obezbeđeno je 10.000 mesta“.Prof. dr Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da različiti životni faktori opredeljuju odluku da stanu ili odu - obrazovni sistem, nivo zdravstvene usluge, mogućnost i kvalitet zapošljavanja, odnos između zarade i troška života, osećaj pravednosti je mladima bitan, efikasnost administracije, vezanost za porodicu.Prema rečima Lončara, potreban je partnerski odnos poslodavca, tj. tržišta rada i obrazovnih institucija. Ekonomski fakulet od 2015. kontaktira kompanije i pruža ruku, a veoma je teško ubediti kompanije na saradnju.Forum menadžera održava se u okviru projekta „Odliv mozgova iz Srbije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji SAM sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske. Projekat se realizuje u cilju podizanja svesti javnosti o odlivu mozgova iz Srbije kao i kreiranja dijaloga na temu pozitivnih aspekata cirkularnih migracija.
Na privatizaciju u Srbiji čeka više od 70 preduzeća, a Ministarstvo privrede planira da snažno nastavi aktivnosti u tom poslu, izjavio je za Frankfurtske vesti državni sekretar u tom ministarstvu Dragan Stevanović. Prema njegovim rečima privatizacija ulazi u završnu fazu."Trenutno je u toku javni poziv za prodaju kapitala za VPD Smederevo DOO, a u planu je da se do kraja godine objave javni pozivi za prodaju još dva preduzeća", rekao je Stevanović u intevjuu za frankfurtske Vesti.Prema njegovim rečima javni pozivi trenutno mogu da se raspišu za 20 preduzeća.Objasnio je i da za ostala preduzeća u ovom trenutku nije moguće objaviti javni poziv, jer nisu rešeni zahtevi za povraćaj imovine, određeni sudski sporovi ili neki drugi imovinsko-pravni problem. Kada se to reši, Ministarstvo privrede će, kaže, pripremiti i ta preduzeća za prodaju."Broj javnih poziva, kao i eventualni prihodi od prodaje, zavisiće od interesovanja investitora, ali i od situacije sa pandemijom, pa je prilično nezahvalno davati procene u ovom trenutku, kaže Stevanović.Po pitanju Petrohemije, o kojoj je nedavno govorio i predsednik Srbije, rekavši da je postignut dogovor sa predstavnicima Gaspromnjefta da se formiraju stručni timovi koji će razmotriti privatizaciju tog preduzeća, Stevanović je navodi da "ima razloga za optimizam, ali proces je tek na početku".Stevanović kaže i da Ministarstvo, po pitanju privatizacije, ima razloga da bude zadovoljno rezultatima, jer su u prethodnih pet uspešno rešeni najveći izazovi, poput giganata Železare, Galenike, RTB Bora, PKB-a, ali i drugih manjih preduzeća."Za 2021. godinu planirana je podrška za nove investicije, kako bi se što pre pokrenuo i osnažio rast BDP", rekao je Stevanović.Podvlači da je Ministarstvo većinu aktivnosti usmerilo na mere koje su, pre svega, bile podrška likvidnosti privrede.Stevanović je rekao i da su sredstva, više od 160 milijardi dinara, bila namenjena podršci privredi u očuvanju likvidnosti i postojeće zaposlenosti, a kroz te mere do sada je podržano 250.000 privrednih subjekata.On je kazao i da aktivnosti Ministarstva po pitanju podrške domaćim i stranim investitorima nisu stale i da nijedan projekat nije zaustavljen."Nijedan investitor se neće povući, čak naprotiv, imamo naznake reinvestiranja u Srbiji i najave dolaska nekoliko novih, što je ohrabrujuće", dodaje Stevanović.On ocenjuje da to pokazuje da je Srbija ekonomski, politički, u pravnom i poreskom smislu predvidiva i stabilna zemlja, uprkos problemima zbog pandemije.Dodao je i da država ne odvaja domaće i strane investitore koji imaju ista prava. Podseća da je od stupanja na snagu Zakona o ulaganjima, zaključen 121 ugovor između Srbije i investitora."Od toga, 40 projekata u monitoringu, što značu da je prva faza realizacije projekta završena, a 81 je aktivan projekat i u toku je faza realizacije. Investiciona vrednost 121 ugovora je 2,5 milijardi evra, obezbeđuju zapošljavanje 46.000 ljudi", navodi Stevanović.On je ocenio i da su mere podrške privredi čak i doprinele i rastu zaposlenih, jer se od 16. do 31. marta, posle proglašenja pandemije, ukupan broj zaposlenih smanjio za 15.000 ljudi.Međutim, kako je primetio, već od maja, zahvaljujući državnoj podršci, zaposlenost je počela da raste, pa je u novembru odstigla rast od 60.000."Dodatna mera podrške privredi radi ublažavanja posledica pandemije odnosila se na dodelu kredita privrednicima za održavanje likvidnosti preko Fonda za razvoj, kroz koji je odobreno više od 10 milijardi dinara", dodao je državni sekretar u Ministarstvu privrede. Prema njegovim rečima, pomoć privredinicima obezbeđena je kroz garancijsku šemu preko poslovnih banaka i do sada je plasirano 1,3 milijardi evra.
Budžet Srbije za 2021. godinu je zbog velikih neizvesnosti koje donosi naredna godina trebalo planirati restriktivnije, sa deficitom od dva odsto bruto domaćeg prizvoda (BDP), navodi se u analizi Fiskalnog saveta.Predlogom budžeta predviđen je deficit državne kase od 178,5 milijardi dinara, ili tri odsto BDP-a, kao i neznatno veći deficit na nivou opšte države od oko 180,3 milijarde dinara.Fiskalni savet ocenjuje da ovaj plan počiva na optimističnoj pretpostavci da će rast BDP-a u predstojeće godine biti "visokih šest odsto, koja lako može da se ne ostvari"."Ukoliko se u 2021. nastave i nepovoljne epidemiološke okolnosti, možda će biti neophodan i novi (svakako manji) paket pomoći privredi koji bi dodatno opteretio javne finansije. Zbog toliko mnogo neizvesnosti ocenjujemo da je budžet za 2021. trebalo opreznije da se planira, s deficitom do dva odsto BDP-a kako smo preporučivali Vladi u novembru 2020. godine", naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga zakona o budžetu.To bi se, po proceni tog nezavisnog tela, moglo postići zamrzavanjem zarada u javnom sektoru, kao i odlaganjem ili odustajanjem od projekata koji u 2021. nisu hitni, poput opremanja bezbednosnog sektora, izgradnja aerodroma u Trebinju, subvencija za elektronske fiskalne kase, subvencije za taksi prevoznike i subvencija za privlačenje investitora.Preporučeno je i da projekti koji nisu prioritetni počnu da se realizuju tek kada se Vlada Srbije uveri ili ako se uveri u snažan privredni oporavak."Najveći strukturni (trajni) problem unutar budžeta koji će se teško otkloniti su prevelika izdvajanja za subvencije i plate u javnom sektoru. Pored pomenutih projekata, osnovu relativno visokog deficita u 2021. godini čine četiri velike rashodne komponente budžeta koje se ne mogu odlagati, a koje su tokom zdravstvene krize povećane znatno iznad svog ravnotežnog nivoa. To su: izdaci za zdravstvenu zaštitu, penzije, zarade u javnom sektoru i subvencije i neto budžetske pozajmice", dodaje se u analizi.Predloženi budžet ima i dobre elemente, a najbolji od njih je dalje povećanje izdvajanje za javne investicije koje su planirane na veoma visokom nivou, ali su ulaganja u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine ponovo zapostavljena."Javne finansije Srbije trenutno su daleko od krize što ipak ne znači da se njima može upravljati manje odgovorno... Zato je važna uloga Fiskalnog saveta da nezavisno potvrdi da javne finansije u 2021. godine neće biti fundamentalno ugrožene. Srbija i pored svetske zdravstvene krize trenutno nije blizu opasnosti izbijanja fiskalne krize i država će sigurno moći i u narednom periodu uredno da izvršava sve svoje finansijske obaveze", zaključuje se u analizi.
Hrabra odluka o vođenju ili pokretanju sopstvenog biznisa predstavlja prekretnicu u životu svakog preduzetnika. Želja i jasna vizija za ostvarenjem sopstvenih snova i ciljeva su jedan od glavnih pokretača ovakvih odluka. Prilikom vođenja već postojećeg, kao i pokretanja malog ili srednjeg preduzeća, podrška je veoma važna. Partneri, saradnici, pa i nama bliske osobe, neizostavan su deo tog procesa, te je stoga veoma važno sa kime gradimo stubove na koje će se naš posao oslanjati. Privatni posao gradite godinama - zaslužujete da ne brinete ništa! Upravo zbog toga, postoji osiguranje “Moj biznis”, kojim se blagovremeno štiti imovina, oprema i zalihe od rizika koji mogu ugroziti poslovanje. Ovakva vrsta podrške i oslonca prilikom vođenja malih ili srednjih preduzeća od velike je važnosti, jer rizici od potencijalne štete uvek postoje. A nakon uložene ljubavi i truda u sopstveni biznis, zaista je potrebno uložiti i u osiguranje koje će to podržati i učiniti prostor u kojem poslujemo sigurnim i bezbednim. Bilo da ste vlasnik kafića, pekare, radionice, restorana, stomatološke ordinacije, frizerskog salona, apoteke ili nekog drugog malog ili srednjeg preduzeća, zaštita imovine od potencijalnih rizika je od izuzetne važnosti. Požar, izlivanje vode, provalna krađa, lom stakala su situacije koje mogu da privremeno ili dugoročnije utiču na vaše poslovanje.U okviru jedinstvene ponude, svi koji odluče da sigurnost svog privatnog biznisa povere UNIQA osiguranju, mogu da računaju na specijalan poklon - Smart Home uređaje za spoljašnji i unutrašnji nadzor, kao i senzore za dim, pokret i vodu, sa kojima nad svojim biznisom imate superviziju „24/7”. Uz pomoć jednostavne aplikacije, realizovane u partnerstvu sa VIP Mobile na mobilnom telefonu ili tabletu uz pristup internetu pratite dešavanja u svom poslovnom prostoru, i u slučaju nepredviđenih događaja možete da reagujete na vreme i sprečite štetu. Jednostavno, instalirate aplikaciju i zaboravite na sve potencijalne brige oko poslovnog prostora.U dvostrukoj zaštiti možete da uživate ukoliko osiguranje svog biznisa zaključite do kraja godine. Na ovaj način imate mogućnost da Vaš mali biznis postane zona velike zaštite i sigurnosti.Vođenje sopstvenog biznisa, samo po sebi nosi brojne izazove. Ali nažalost, nije uvek sve u našim rukama. Zbog toga je važno preduprediti pojedine rizike koji nam mogu izazvati dodatnu brigu, a neki od njih mogu biti upravo nepredviđeni događaji koji će oštetiti našu imovinu, pa ne samo da zaustave poslovne procese, već i dovedu u pitanje samu egzistenciju našeg biznisa. Zato držite svoj biznis pod konac i na oku!Uz pouzdanog partnera, kao što je UNIQA, možete imati zagarantovanu podršku na putu ka uspehu i tako nesmetano raditi na razvijanju i unapređivanju sopstvenog biznisa.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da privrednicu strahuju da 4. januara, kad im dospevaju odložene obaveze, neće moći da ih izmire jer je zbog pandemije pao promet, ali ne i troškovi poslovanja, pa će jedini način da uštede biti otpuštanje radnika i smanjenje plata, piše portal eKapija.Atanacković je u razgovoru za Betu rekao da će stanje u 2021. godini biti neuporedivo teže nego ove godine jer se povećala neizvesnost, a priče o vakcini su na "dugom štapu" jer su potrebne velike količine.„Pošto je otpuštanje zaposlenih bilo uslovljeno uzimanjem državne pomoći, početkom naredne godine treba očekivati 'razrešenje' oko broja zaposlenih, ali i smanjenja plata“, rekao je Atanacković.Država je u prvom paketu pomoći pored isplate minimalnih zarada za zaposlene u malim i srednjim frmama, a delimično i u velikim, najpre za tri meseca odložila poreze i doprinose na zarade i porez na dobit, zabranila otpuštanje više od deset odsto zaposlenih, a uveden je i moratorijum na otplatu kredita.Drugim paketom pomoći bila je obuhvaćena isplata 60 odsto minimalca za dva meseca i odlaganje poreza na zarade za jedan mesec, a obaveze počinju da teku od 4. januara 2021.godine i treba da budu isplaćene u 24 rate.Predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata Srbije Slavoljub Jevtić rekao je da je privreda tražila od države da se otpiše deo odloženih dugova.„Januar i februar su najgori meseci za poslovanje i odloženi dugovi će biti veliko opterećenje za firme jer ima i onih kod kojih je promet pao od 35 do 40 odsto“, rekao je Jevtić.Dodao je da je većina firmi opterećena i kreditima kojima je kupovana oprema, a da nema nikakvih finansijskih zaliha.„Većina firmi je na 'žiletu' iako je pomoć države dosta preduzeća spasila od propadanja, ali je sada počelo otpuštanje zaposlenih“, rekao je Jevtić.Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić rekao je da se privreda tek počinje prilagođavati poslovanju bez državne "injekcije".„Male firme iz sektora usluga verovatno će sačekati da možda nešto zarade tokom novogodišnjih praznika, a posle toga će početi zatvaranje i pravo stanje će se videti u januaru i februaru“, rekao je Rajić.Istakao je da se "uprkos padu prihoda, obaveze prema državi ne smanjuju, pa u ovoj situaciji čak se ne menja ni jedna nelogična obaveza", a to je porez na dobit koji se plaća unapred, akontacijom prema prethodnoj godini dok se tokom prve polovine sledeće godine ne predaju finansijski izveštaji.Rajić je rekao da se taj novac od akontacije, ako se ispostavi da se poslovalo bez dobiti ne vraća, već se preusmerava u izmirenje drugih poreza.„Do 2012. godine dobit koju su poslodavci ulagali u opremu bila je oslobođena poreza pa je tako brže modernizovana oprema i povećavana produktivnost“, rekao je Rajić.Istakao je da je privreda opterećena visokim poreskim i drugim izdacima "ranjiva" i kada joj prihodi padnu po nekoliko odsto, a ne po 10-15 i više kao sada.
Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" podnelo je inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Ta organizacija je od Ustavnog suda zatražila i da obustavi pojedinačnih radnji koje proizilaze iz trenutno važeće uredbe, a koji se tiču zabrane rada ugostiteljskih i trgovinskih objekata.Podnosilac inicijative, koji okuplja preko 7.000 privrednika, navodi da je zabrana rada ugostitelja od 18 časova do 5 ujutro, odnosno trgovina od 23 do 6 časova, u suprotnosti sa članom 60. Ustava Srbije, koji garantuje pravo na rad. Dodaju i da je po članu 83. najvišeg pravnog akta predviđeno da se preduzetništvo može ograničiti samo zakonom, a ne uredbom.Smatraju da su zbog toga izvršne vlasti preuzeli ustavna ovlašćenja, što ocenjuju kao "neprimerenu diskreciju koja prelazi normativna ograničenja nametnuta Ustavom"."Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" navodi i da nigde nije pruženo epidemiološko objašnjenje zbog čega je, na primer, javni prevoz bezbednije mesto od kafića ili prodavnica."Prema zvaničnom saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije (koronavirus) se širi direktnim prenosom, koji uključuje kapljični put prenosa, dok rizik za nastanak infekcije predstavlja blizak kontakt... Objašnjenje koje bi podrazumevalo da je inače u ugostiteljskim objektima veća koncentracija ljudi... se ne može uzeti za ozbiljno ako pogledamo slike javnog prevoza tokom dana", dodaje se u dokumentu. Dodaje se i da su nepravilnosti u pridržavanju protivepidemioloških mera, konkretno obavezi nošenja maske, utvrđene u 2,04 odsto kontrolisanih objekata tokom 18. novembra, nešto ispod šest odsto u periodu pre tog datuma, a da je u međuvremenu objavljen podatak da 6 odsto građana ne nosi masku u javnom prevozu."Podsećamo da nema dokaza o kršenju Uredbe u segmentu koji se odnosi na higijenske mere fizičkog distanciranja, te bi argument usmeren u tom pravcu morao da bude potkrepljen pouzdanim podacima", zaključuju u udruženju.Ta organizacija ocenjuje u da je ograničeno radno vreme "proizvoljna, ničim potkrepljena procena" Vlade Srbije."Oscilacije u odlučivanju govore o proizvoljnosti nauštrb opšte pravne sigurnosti i ekonomskog opstanka ugostitelja koji, podsetimo, svojim radom finansiraju državni budžet", navodi se u dopisu.
Naftna industrija Srbije (NIS) bila je najuspešnija kompanija na srpskom tržištu u 2019. godini, dok je kompanija Ziđin Bor Koper imala najveći pad dobiti, pokazuje rang lista koju je objavio magazin Biznis i finansije u svojoj godišnjoj ediciji "Biznis top 2019-20".Na tržištu Srbije kako se navodi 100 najvećih kompanija dočekalo je korona krizu sa prošlogodišnjom dobiti koja je bila za preko 45% manja u poređenju sa 2018. godinom, a usluge koje su lane bile najzaslužnije za privredni rast, u 2020. godini bile su najveće žrtve pandemije, pa će i najviše negativno uticati na ovogodišnje rezultate privrede. Skoro svi proizvodni sektori su u padu, a jedini izvesni dobitnik korona krize u ovoj godini je farmaceutska industrija, ističe se u godišnjoj edicijii magazina Biznis i finansije koji rang liste najvećih preduzeća u Srbiji objavljuje koristeći podatke Agencije za privredne registre (APR).STANJE PRE PANDEMIJEPrivreda u Srbiji je prema podacima Agencije za privredene registre (APR), u 2019. godini ostvarila ukupno 11.664.688 miliona dinara prihoda, što je rast od 8,2% u poređenju sa 2018, pri čemu je sto najvećih kompanija uvećalo prihode za 9,3%. Ostvarena dobit na nivou cele privrede od 391.239 miliona dinara bila je manja za 12,8%, dok je 100 najvećih kompanija umanjilo svoju dobit za čak 45,3% u odnosu na prošlogodišnju.Neto gubitak najvećih sto preduzeća u iznosu od 35.709 miliona dinara ostao je na nivou 2018. godine, kao i da je njihov kumulirani gubitak opao za 9,1%, pa iznosi 656.798 miliona dinara.Napominje se da je među 100 posatranih kompanija samo jedno srednje i jedno mikro preduzeće, dok u podeli prema sektorima preovlađuju trgovina, prehrambena industrija i proizvodnja struje i gasa.PET NAPROFITABILNIJIH PREDUZEĆA U 2019Vodećih pet kompanija prema neto dobitku prošle godine ostvarilo je preko četvrtine ukupne dobiti sto najvećih preduzeća u Srbiji. Od tih preduzeća kako se navodi samo je NIS bio među pet najprofitabilnijih kompanija u 2018. godini i on je tada bio na trećem mestu. Prošle godine dospeva na prvo mesto sa 17.700 miliona dinara dobiti i to je kako se dodaje uprkos godišnjem padu od 32,1% znatno više od svih ostalih kompanija na listi.Drugo mesto su zauzele Robne kuće Beograd, sa dobitkom od 12.257 miliona dinara. Posle gubitka od 4.126 miliona dinara u 2018. prošle godine ostvaruju dobit otpisom kamata na kredite, a ove godine su na devetom mestu prema ukupnom gubitku, koji je veći od njihovog kapitala.Treća na rang listi je kompanija Telenor, sa zaradom koja je za godinu dana porasla za 12,9%, na 10.526 miliona dinara. Na četvrtom mestu je Tigar Tajers koji je imao izraziti godišnji rast profitabilnosti od čak 86,9% i ostvario dobit od 9.025 miliona dinara.Na petom mestu je komunalano preduzeće Energetika iz Kragujevca. Ono je posle negativnog poslovanja u 2018. godini, prošle godine zabeležilo dobitak od 6.784 miliona dinara i to zahvaljujući smanjenju obaveza u iznosu od 7.059 miliona dinara, prema odluci republičke vlade.PET KOMPANIJA OSTVARILO ČETVRTINU PRIHODA SVIH 100 PREDUZEČANa listi po prihodima na prvom mestu je JP Elektroprivreda Srbije (EPS) sa 279.637 miliona dinara prihoda od svoje osnovne delatnosti. Oni su uvećani za 5,9% na godišnjem nivou i čine 2,4% poslovnih prihoda cele privrede u Srbiji. Ipak, naglašava se da EPS već duži niz godina posluje sa velikim gubitkom koji je u 2019. godini iznosio 119.720 miliona dinara, što je ovo javno preduzeće svrstalo na drugo mesto liste najvećih gubitaša.Na drugom mestu je NIS, sa prihodima od 245.289 miliona dinara, koji su bili manji za 5,1% nego 2018. i to zbog smanjenog obima prometa i cene nafte. Na trećem mestu je Deleze Srbija, koji je uvećao prihode iz primarne delatnosti za 4,4%, na 104.869 miliona dinara.Najveći rast poslovnih prihoda među prvom petorkom zabeležio je četvoroplasirani Tigar Tajers, koji je prošle godine uvećao prihode za 27,5%, na 103.463 miliona dinara, najviše zbog izvoza. Na petom mestu je Srbijagas, koje je uvećalo prihode za 15,4%, na 91.487 miliona dinaraOD NAJPROFITABILNIJE KOMPANIJE DO NAJVEĆEG GUBITAŠANajveći pad dobitka kako se navodi zabeležilo je preduzeće Ziđin Bor Koper, koje je 2018. bilo vodeće na listi sa zaradom od 90.053 miliona dinara, 2019. je tek na 18. mestu sa ostvarenom dobiti od 3.267 miliona dinara.Najveći neto gubitaš (16.906 miliona dinara) u 2019. bila je Železara Smederevo u stečaju, a među prvih pet prema neto gubitku su i JP Putevi Srbije (16.853 miliona dinara), PKB (9.590 miliona dinara), Rudnap Grupa u stečaju (9.428 miliona dinara) i Novi Sad Gas (8.399 miliona dinara).Prema ukupnom gubitku na kraju 2019. godine, na prvom mestu je Ziđin Bor Koper, čiji je gubitak od 126.079 miliona dinara veći za 29,2% u odnosu na 2018. godinu i predstavlja 3,6% ukupnog prošlogodišnjeg gubitka privrede.KAKVO JE STANJE U 2020. GODINI?Sektor usluga prošle godine je predvodio privredni rast, ali u 2020. godini će najviše i to negativno uticati na privredne aktivnosti zbog gubitaka u turizmu, transportu, ali i delatnostima poput zabave i rekreacije, navodi se u redovnom godišnjem izdanju časopisa Biznis i finansije.Ministarstvo finansija, kako je objavilo inače očekuju pad svih proizvodnih sektora, osim poljoprivrede. Industrija koja je suočena i sa smanjenjem spoljne tražnje takođe će negativno uticati na rast privrede. Ona je jedno vreme imala i probleme zbog poremećenih lanaca snabdevanja. Ta procena se posebno odnosi, kako se naglašava na izvozno orjentisane delatnosti, kao što su proizvodnja automobila, guma i osnovnih metala, dok će se pandemija manje odraziti na proizvodnju hrane.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
