Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima četvrte ankete, oko 75 odsto ispi...
Neophodno je hitno formiranje radne grupe koju bi činili predstavnici Vlade Srbije i predstavnici ugostitelja, a želimo i da se obratimo republičkom Kriznom štabu, jer ovako više ne možemo da živimo, piše između ostalog u saopštenju Udruženja noćnih klubova i barova.„Nakon što se Udruženje noćnih barova i klubova obratilo državi za konkretnu pomoć, koja će pomoći privrednim subjektima da prežive ovaj devastirajući period, država je obećala povoljne i brze kredite koji bi služili za otplatu dugova, nikome drugom nego samoj državi“, stoji u saopštenju udruženja.Kredit je, kako dodaju, na nivou statističke greške odobren samo jednocifrenom broju firmi, pa se slobodno može reći da ga niko nije. Poručuju i da nove mere ponovo praktično onemogućavaju tim ugostiteljskim objektima da rade u zatvorenom prostoru, što može biti svojevrsni “nokaut” za većinu ugroženih.„Ovo znači da 16.000 ljudi koji prihoduju od noćnih barova i klubova ostaje bez posla, a eventualnim dodatnim skraćenjem radnog vremena ovo bi mogao biti kraj za potencijalno 64000 ljudi u ugostiteljstvu, samo u Beogradu“, napominju vlasnici noćnih klubova i barova.Zbog toga traže hitno formiranje radne grupe sa Vladom Srbije i učešće predstavnika udruženja u kriznom štabu na sednicama kada se odlučuje o njihovim poslovima i životima. Podsećaju i da već sedam meseci ne mogu da posluju punim kapacitetom, jer su im lokali potpuno zatvoreni.„Pod zabranama ne možemo i ne umemo da živimo! Mi smo hranitelji, poslodavci i poreski obveznici. Prvi na braniku napada, poslednji na spisku subvencija“, navelo je Udruženje.VLADA SRBIJE USVOJILA OKVIR ZA POMOĆ TURIZMU, UGOSTITELJSTVU I PUTNIČKOM SAOBRAĆAJU Podsećaju i da je tu prisutna permanentna tenzija, finansijski kolaps, svakakve mere i česte optužbe na račun ugostitelja kao glavnih i odgovornih transmitera najvećeg zla današnjice-korone, koje moraju da prestanu.„Fali nam vazduha! Od naše sudbine zavisi mnogo života! Mi nismo ubice, niti vesnici smrti! Mi smo na tapetu nemilosrdne neistine da bez nas ne bi bilo ni korone“, stoji u saopštenju.Udruženje traži ili da im se dopusti da rade normalno ili da se njihovim firmama konačno pomogne konkretnim finansijskim merama.To kako se dodaje podrazumeva brzu kreditnu liniju kod Fonda za razvoj, minimalce za zaposlene u ugostiteljstvu i moratorijumom na doprinose, rente u drzavnim i gradskim lokalima, firmarine za period kada nisu mogli da rade, kao i na sve ostale fiskalne i parafiskalne namete.
BEOGRAD, 19. oktobra 2020. (Beta) - Poreska uprava Srbije objavila je danas da je, u okviru kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, u prvih devet meseci 2020. godine, izvršila kontrolu 84 benzinske stanice i utrvdila nepravilnost u 35 objekata, što je 41,67 odsto od ukupnog broja.Mera privremenog zatvaranja objekta izrečena je u 24 slučaja (28,57 odsto), od čega je u tri slučaja izrečena mera privremenog zatvaranja u trajanju od 90 dana, zbog drugog, ponovljenog prekršaja.Najčešće utvrdjene nepravilnosti bile su, kako je precizirano, neizdavanje fiskalnih računa, neprijavljivanje angažovanih radnika, nepravilno i neažurno vodjenje poslovnih knjiga, kao i nepravilnosti koje se tiču popisa goriva, neproknjiženih manjkova ili nezaduženih viškova robe.Protiv odgovornih lica podnesene su prekršajne prijave pred nadležnim prekršajnim sudovima.
Korporativni organi Telekoma Srbija odobrili su isplatu dividendi akcionarima za 2020. godinu u ukupnom bruto iznosu od 2,06 milijardi dinara, odnosno u bruto iznosu od 2,58 dinara po akciji.U saopštenju kompanije navodi se da pravo na dividendu ostvaruju svi akcionari Telekoma Srbija koji taj status imaju 15. oktobra 2020. godine.Navedena isplata dividendi biće realizovana po okončanju svih proceduralnih aktivnosti predviđenih važećim propisima i očekuje se najkasnije do kraja meseca novembra.
Mali broj banaka svojim klijentima ne naplaćuje izdavanje čekova, dok se u osalim ti iznosi kreću do 35 dinara, prenosi portal Bankar.rs.Banke koje ne naplaćuju izdavanje čekova su ALTA banka, Direktna banka, Srpska banka i HALKBANK, dok ta usuga kod svih drugih banaka košta. Najmanje je naplaćuju AIK banka i Banka Poštanska štedionica, 10 dinara po čeku.Cene te usluge u ostalim bankama variraju, pa Addiko banka izdavanje čekova naplaćuje 30 dinara po čeku, Banca Intesa 20, Erste banka 35 dinara po čeku, Raiffeisen banka 15 dinara po čeku.Banka Poštanska štedionica ima i opciju slanja serije od deset čekova na kućnu adresu, a ta usluga ukupno košta 200 dinara.Istovremeno, Komercijalna banka ne naplaćuje izdavanje prvih pet čekova u mesecu, dok je izdavanje svakog narednog 10 dinara.Cene izdavanja čekova u bankama:Addiko banka 30 dinaraAIK banka 10 dinaraALTA banka bez naknadeBanca Intesa 20 dinaraBanka Poštanska štedionica 10 dinara na šalteru, 10 čekova na kućnu adresu 200 dinaraCredit Agrikole 25 dinaraDirektna banka bez naknadeErste banka 35 dinaraEurobank 20 dinaraHALKBANK bez naknadeKomercijalna banka prvih 5 čekova mesečno bez naknade, po čeku 10 dinaraMTS banka 15 dinaraNLB banka 25 dinaraOTP banka 35 dinaraRaiffeisen banka 15 dinaraSrpska banka bez naknadeUnicredit banka 20 dinaraVojvođanska banka 25 dinaraNARODNA BANKA UPOZORAVA: PAZITE GDE DIŽETE KREDIT I KOME OSTAVLJATE DEPOZIT
Grad Beograd oglasio je novu prodaju Sava centra po nižoj početnoj ceni koja iznosi 17,5 miliona evra.
Četvrti po redu međunarodni "SMART CITY Festival 2020" će se održati 22. i 23. oktobra, u organizaciji "Friedrich Naumann" fondacije na Zapadnom Balkanu, partnera i uz podršku nemačkog Federalnog mini...
Oživljavanje železnice u Srbiji biće jedan od strateških ciljeva Evropske investicione banke (EIB) kako bi pospešili mlađe generacije da u većoj meri koriste ovaj ekološki i bezbedan vid prevoza koji je duže vreme zapostavljen, rekla je šefica regionalne kancelarije EIB za Zapadni Balkan Dubravka Negre, prenosi Euractiv."U planu je finansiranje rehabilitacije pruge na Koridoru 10 do granica sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom", rekla je Negre u intervjuu agenciji Beta.Na značaj žeelznice u periodu ekološke tranzicije ukazuje i to što je Odbor Evropskog parlamenta za transport i turizam (TRAN) ranije ove nedelje podržao predlog Evropske komisije da se 2021. proglasi Evropskom godinom železnice.Negre je navela je da će u okviru ranije objavljenog paketa pomoći za Zapadni Balkan značajan deo sredstava biti plasiran u Srbiji u različite sektore."Nastavićemo da ulažemo u putnu infrastrukturu. Pored izgradnje autoputa Niš-Merdare podržaćemo i obnovu magistralnih i manjih, prigradskih puteva koji su važni za lokalno stanovništvo", rekla je Negre.Dodala je da će EIB doprineti i rešavanju problema sa kanalizacijom pa je u planu realizacija projekta izgradnje kanalizacione mreže u beogradskoj opštini Palilula, kao i vodosnabdevanja u 25 opština širom Srbije.
Koalicija za dobročinstvo i Forum za odgovorno poslovanje objavili su nalaze analize troškova i koristi ukidanja PDV-a na doniranu hranu u Srbiji. Prema podacima iz 2018. godine, gotovo 500.000 ljudi ...
-270x152.jpg)
Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji predvodi Jan Kes Martejn, održavao je virtuelne sastanke sa vlastima Srbije u periodu od 5. do 16. oktobra 2020. godine, na kojima se razgovaralo o petoj i poslednjoj reviziji instrumenta PCI, navodi se u saopštenju. Tim MMF-a, između ostalog, apeluje na smanjenje fiskalnog deficita i ograničeni rast zarada u javnom sektoru."Realizacija programa se generalno odvijala prema planu, a ekonomska aktivnost se oporavlja nakon naglog pada u drugom kvartalu 2020. godine izazvanog pandemijom COVID-19. Monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket koji su uvedeni kao odgovor na krizu odigrali su ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji. Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 procenata u 2020. godini, a zatim porast od 5 procenata u 2021. godini", rekao je Martejn.Ove projekcije se zasnivaju i na najnovijim podacima koji ukazuju na oporavak koji je brži od ranije očekivanog i njima se ažuriraju projekcije objavljene u izveštaju Svetska ekonomska prognoza MMF-a (IMF World Economic Outlook) 13. oktobra."Međutim, prognoza je i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera. Inflacija je i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora NBS. Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan", dodaje se u saopštenju.Poreski prihodi su premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će se realizacija javnih investicija ubrzati u poslednjem kvartalu ove godine.U tom kontekstu, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod 9 procenata BDP-a u 2020. godini i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 procenata BDP-a."Tim MMF-a je postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu. Budžet treba da postigne ravnotežu između podrške ekonomskom oporavku i održavanja fiskalne odgovornosti. U kontekstu aktuelnog oporavka ekonomske aktivnosti, za budžet koji je trenutno u fazi pripreme bilo bi prikladno smanjenje fiskalnog deficita na 3 procenta BDP-a, čime bi se obezbedio dalji pad udela javnog duga u BDP-u", navodi se ocenama.Kako bi se za to otvorio prostor i s obzirom na povišene fiskalne rizike, pored ostalog sa strane državnih preduzeća koja se suočavaju sa poteškoćama i kreditnih garancija, važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP-u zabeleži pad na održivije nivoe, nakon porasta u poslednje tri godine."Stoga u 2021. povećanja zarada u javnom sektoru treba da budu ograničena. Povećanja penzija treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a dodatna ad-hoc povećanja ili isplate treba izbegavati. Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet", smatra MMF.Nakon određenih kašnjenja zbog pandemije, sprovođenje strukturnih reformi treba da se ubrza kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu."Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima. Reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju", dodaje MMF.Unapređenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje su od presudnog značaja."Pozdravljamo napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržavamo dalje napore da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema", zaključuje se u saopštenju.
Srbija spada među zemlje sa najvećom nejednakošću u Evropi, zemlje u kojima su domaćinstva izuzetno finansijski opterećena troškovima stanovanja i jedina je u regionu koja nije organizovala nijednu posebnu meru socijalne politike prema najsiromašnijima za vreme prvog talasa korona krize, saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11. U saopštenju se dodaje su to podaci sa kojima Srbija dočekuje ovogodišnji 17. oktobar, svetski Dan borbe protiv siromaštva, i ulazi u novu fazu ekonomske i zdravstvene krize prouzrokovane epidemijom koronavirusa. "Teret krize u našoj zemlji platiće najsiromašniji među nama i to je odluka ove države. Da je to svesna odluka govori činjenica da Vlada Srbije, jedina u regionu, nije donela nijednu meru socijalne politike za zaštitu najugroženijih", kaže Danilo Ćurčić iz organizacije A11. U zemljama u regionu je bilo posebnih mera za zaštitu najranjivijihPodaci Svetske banke, koje citira i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, kažu da su "Severna Makedonija, Albanija i Kosovo proširile obim korisnika socijalne pomoći" tokom kovid-krize, da je Severna Makedonija za pet meseci produžila pravo na energetski dodatak.U Bosni i Hercegovini neke lokalne samouprave su dodeljivale novčanu pomoć socijalno ugroženima, na Kosovu je tri meseca isplaćivana dodatna novčana pomož za penzionere sa najnižim penzijama, za domaćinstva bez formalnih prihoda i za radnike koji su izgubili posao u tom periodu. Albanije je sa 300 evra dotirala radnike koji su ostali bez posla. "No, siromaštvo u Srbiji je sveprisutno i žrtve siromaštva nisu samo najteže socijalno ugroženi sugrađani. To je ogroman postotak stanovništva, možda čak i većina koja radi za minimalac ili manje od toga, bez adekvatne zaštite svojih ekonomskih i socijalnih prava", dodaje se u saopštenju. Povodom Dana borbe protiv siromaštva, A11 podseća da: - Minimalna zarada u Srbiji je 32.126,00 RSD i prima je oko 350 000 radnika, što je oko 15 odsto zaposlenih. Poređenja radi, u Sloveniji minimalni iznos prima 4 a u Hrvatskoj 2 odsto zaposlenih. U Sloveniji je minimalna zarada oko 900 evra i samo je 300 evra manja od prosečne plate. (izvor UGS „Nezavisnost“)- Minimalna potrošačka korpa iznosi 37,500 RSD i, iako paradoksalno, ona je viša od minimalne zarade. - 20 odsto najbogatijih ima deset puta veći ekvivalentni prihod (prihod domaćinstva raspoređen na članove) od 20 odsto najsiromašnijih. - Prema indeksu Opredeljenosti za smanjenje nejednakosti, Srbija je na začelju u Evropi a na 84. mestu na listi od 154 zemlje u svetu - 66 odsto domaćinstava u Srbiji je finansijski opterećeno troškovima stanovanja (Eurostat, 2018. - U Srbiji je prošle godine bilo 226.897 korisnika socijalne pomoći. - Nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca u Srbiji je 8.626,00 RSD. - Desetine hiljada korisnika socijalne pomoći primorano je na besplatan prinudni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalnu pomoć. Takav koncept „radne aktivacije” nije poznat nigde u EvropiInicijativa A11 stoga poziva vlast da primenom odgovornije socijalne politike preraspodeli teret krize, smanji rastuću nejednakost u društvu i utiče na smanjenje siromaštva u Srbiji, a građane i građanke poziva da se otvoreno i bez straha bore za svoja ekonomska i socijalna prava.
Aerodrom Ponikve kod Užica zauzima površinu od 560 hektara, četiri puta je veći od Niškog aerodroma, ali je i dalje nepoznato kako će funkcionisati u budućnosti, prenosi Ekapija. "Sa tolikom površinom i svo...
Finansijske institucije u nadležnosti Narodne banke Srbije neće moći poseduju digitalnu imovinu, niti će ona moći da se ulažu u privredna društva bez pretnodnog kovertovanja u novac koji može da se uplati, piše između ostalog u nacrtu novog Zakona o digitalnoj imovini. Pre izdavanja biće neophodno da se izvadi beli papir.Nadzorni organi za digitalnu imovimu, prema nacrtu novog zakona biće Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.Na izdavanje kriptovaluta kao i na sekundarno trgovanje i na pružanje usluga povezanih sa takvom digitalnom imovinom, primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako je tim zakonom propisano drugačije. On se neće primenjivati ako ta imovina nema odlike akcija, ako nije zamenjiva za akcije i ako njena ukupna vrednost tokom godinu dana ne prelazi tri miliona evra.Virtuelene valute neće moći da se unose kao ulog u privredno društvo, već mogu da se konvertuju i zamene za novac koji kasnije može da se uplati.Kako je predviđeno, nenovčani ulozi u privredno društvo mogu da budu u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada. IZDAVANJE "BELOG PAPIRA"U nacrtu zakona navodi se da pre izdavanja digitalne imovine mora da se sačini beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji omogućavaju investirorima da procene rizike u vezi sa ulaganjima.Dodaje se da informacije moraju da budu sažete, pregledne i razumljive u cilju jednostavnije analize i ne smeju da navode na pogrešan zaključak.Izdavanje digitalne imovine neće moći da počne pre objavljivanja belog papira, a rok za početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od prijema ili donošenja rešenja o odobrenju njegovog objavljivanja.PRUŽANJE USLUGA POVEZANIH SA DIGITALNOM IMOVINOMZakon predviđa sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Srbiji i onom koja je izdata u inostranstvu i za obe će biti potreban beli papir.Iznos kapitala privrednog društva koje želi da pruža usluge povezane sa digitalnom imovinom kretaće se, u zavisnosti od njene vrste od 20 do 125 hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti.Najveći iznos biće za organizovanje platforme za trgovinu digitalnom imovinom, dok će za usluge prenosa, prihvatanja i upravljanja portfoliom digitalne imovine biti neophodan kapital od 50 hiljada evra.Dokumentaciju o digitalnoj imovinu koju nameravaju da izdaju privredna društva će podnositi putem veb portala.Vrednost digitalne imovine u svetu procenjuje se na preko 300 milijardi dolara, a od novog zakona očekuje se da će dobrineti da se Srbija bolje pozicionira u ovoj oblasti.
Švajcarska IT kompanija Zuhlke ima novi poslovni prostor u Beogradu od 2.800 kvadrata u Navigator Business Centru 2, piše portal Netokracija. Enterijer novog poslovnog prostora kompanije Zuhlk...
Zamenica direktora Instituta "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je nošenje maski na otvorenom ipak samo preporuka Kriznog štaba, ne i obavezujuća mera kako je prethodno nagovestila, javlja Tanjug a prenosi RTV."Maske na otvorenom ostaju preporuka", kazala je ona i dodala da su u zatvorenom prostoru maske obavezne.Mere koje takođe ostaju kao obavezne su zabrana lokalnim samoupravama da izdaju dozvole za različita okupljanja i da svi uslužni objekti moraju da imaju odgovorno lice, čiji je zadatak striktno sprovođenje preventivnih mera, dok će Arena od ponedeljka ponovo biti spremna za prijem pacijenata obolelih od COVID-19.Kisić Tepavčević je prethodno, nakon današnje sednice Kriznog štaba, kazala da maske "trebaju da nose svi stalno i u svakoj prilici, uključujući i otvorene prostore".Na novinarsko pitanje da li je nošenje maski na otvorenom preporuka ili obavezujuća mera, Kisić Tepavčević je rekla da je u pitanju "obavezujuća mera"."Maske svuda, stalno, svi treba da nosimo, i ta mera stupa na snagu praktično odmah", kazala je Kisić Tepavčević.
Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti pokrenulo je onlajn peticiju „Ne uništavajte IT“, nakon nedavnog saopštenja Poreske uprave u kojem se traži samoinicijativno prijavljivanje poreza za prihod iz inostranstva, piše portal Startit.Savo Manojlović iz tog udruženja objašnjava da iako u naslovu peticije stoji IT, ona se zapravo odnosi na sve koji zarađuju koristeći digitalne platforme, odnosno na sve one koje je Poreska uprava pomenula u svom saopštenju.Ukoliko sakupe 10.000 onlajn potpisa, pravno-ekonomski tim Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti će uraditi uporednu analizu oporezivanja IT sektora. Ako dostignu cilj od 15.000 potpisa kreću u medijsku kampanju, a na 20.000 će formirati pregovarački tim, zajedno s potpisnicima peticije.„Postoji jedna zastarelost propisa i načina oporezivanja ovih ljudi. Vi kada imate uplate od na primer 1.000 evra, može se destiti da državi date i 80 odsto prihoda, što je zaista mnogo. Država mora da shvati vrstu odgovornosti, ali i šansu koja postoji u ovoj sferi poslovanja. Ti ljudi nikako nisu na teretu države, ne traže subvencije, a donose čist profit kroz izvoz svojih usluga”, rekao je Manojlović.Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez
Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) je u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Ministarstvom odbrane i Ministarstvom unutrašnjih poslova spremio predlog Naredbe o uspostavljanju uslovno zabranjenih zona iznad Uvca, Trešnjice i Mileševke u nameri da se zaštite ugrožene vrste ptica.“Shodno članu 43. stav 1. Zakona o javnim agencijama, upućen je zahtev Ministrastvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture za pribavljanje Mišljenja o ustavnosti i zakonitosti propisa”, objavljeno je na sajtu DCV-a.Kako je navedeno u saopštenju, na sastancima koji su prethodili finalnom predlogu Naredbe, predstavnici nadležnih institucija su predložili, da se osim iznad Specijalnog rezervata prirode “Uvac”, uslovno zabranjena zona uspostavi i iznad Trešnjice i Mileševke, gde su takođe nastanjeni beloglavi supovi. DDodaje se i da je u skladu sa članom 13. stav 2. Zakona o vazdušnom saobraćaju, na predlog teksta, pribavljene su saglasnosti ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. BELOGLAVI SUPOVI BEŽE IZ KANJONA REKE UVACNajveće nevolje početkom avgusta snašle su mladunce beloglavih supova koji su učili da lete. Tada se nekoliko njih uplašilo helokoptera koji je leteo kanjonom reke Uvac i skočilo u uvodu.Nekoliko jedinki se oporavilo i ponovo su na slobodi, dok je nekoliko životom platilo bahate letove helikopterom.Odluka Direktorata civilnog vazduhoplovstva je usledila i nakon pisanja Fondacije za zaštitu ptica grabljiviaca, koja je apelovala da se pod hitno preduzmu konkretni koraci i zabrane letovi.O alarmantnosti situacije govore i podaci kojima raspolažu posmatrači ptica koji su sada već odrasle beloglave supove, žrtve letošnjeg incidenta.Jedan od njih snimljen je čak na grčkom ostrvu Naxos, gde je i slikan, dok su se još dve ptice našle u Bugarskoj, jedan u Kresnoj klisuri i drugi u Vratsa Balkan Nature Parku.
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da je Međunarodni monetarni fond (MMF) dao odobrenje za povećanje plata u javnom sektoru od 1. januara, što će danas biti potvrđeno, navodi se u saopštenju.Mali je u izjavi za RTS rekao da je Srbija dobila zeleno svetlo za povećanje plata, s tim što ono neće doći u obimu kao prošle godine.Prošle godine, u novembru, zarade u javnom sektoru su povećane u proseku za osam do 15 odsto. Najveći rast dobile su medicinske sestre i tehničari i to 15 odsto.Doktori u zdravstvu i zaposleni u nauci i kulturi dobili su povećanje od po 10 odsto. Povišicu od devet odsto dobili su zaposleni u prosveti, sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, kao i radnici u ustanovama socijalne zaštite, i pripadnici bezbednosnih službi i snaga. Zaposleni u državnoj upravi dobili su povećanje od osam odsto.Plate svim zdravstvenim radnicima država je ponovo povećala u aprilu ove godine i to za 10 procenata.Mali je istakao da je prihod ostvaren od PDV-a veći za dve milijarde dinara u odnosu na planirane projekcije. Ministar je podsetio na to da će doći i do povećanja penzija od 1. januara za 5,9 odsto, kao i minimalne zarade za 6,6 odsto.Prema njegovim rečima, po projekcijama se očekuje da će u aprilu ili maju sledeće godine prosečna plata iznositi 540 evra.Takođe, ministar je preneo da se očekuje da MMF saopšti da će po stopi rasta u 2020. godini Srbija biti prva u Evropi.„Očekujemo da će saopštiti da su projektovali rast od minus 1,5 odsto za 2020. godinu, ali mi mislimo da možemo bolje. Procenili smo da će rast biti oko nule, što je u uslovima pandemije koronavirusa ogroman uspeh“, rekao je Mali.
Konferencije Srbija konferencije
Mladi koji ulaze na tržište rada inače se nalaze u najtežem položaju prilikom traženja posla, a tokom pandemije kada se privreda suočava sa brojnim problemima, to je postao još veći problem, ocenjeno je na Forumu „Gde će se zaposliti generacija iz karantina?“, koja je održana u organizaciji Nove ekonomije fondacije Fridrih Ebert.„Postoje sličnosti sa krizom iz 2008. i tada su najranjiviji bili oni koji tek ulaze na tržište rada. Tada su bili najugroženiji bili mladi u Jugoistočnoj Evropi, koji su tek tražili posao“, ocenjuje Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.Kaže da mladih ima u sindikatima i da je u javnom sektoru njihov položaj mnogo bolji nego onih u privatnom sektoru, tamo je znatno slabiji. Perić se osvrnuo i na državni program za zapošljavanje mladih, Moja prva plata. Rekao je da nije dobro što mpadi preko tog programa ne mogu da zarade minimalac, kao i da je problem što im se ne računa radni staž.„Ne zna se šta se od zaposlenog tačno očekuje. Da li postoji pravo na slobodno vreme, da li poslodavac uvek može da od radnika da zahteva da bude spreman da radi. Žene su posebno pogođene, zbog onlajn rada i brige o deci i to je dodatni problem“, samtra Perić.„Privreda je primenjivala defanzivne mere u prvom talasu pandemije, poslodavci nisu baš otpuštali radnike, već su prelazili na neke druge režime rada. Trgovina, maloprodaja, hoteli, ugostiteljstvo, prerađivačka industrija bili su u blokadi, bolje je prošla proizvodnja hrane i lekova“, izjavila je Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije.Ona je rekla i da je u okviru državnog programa Moja prva plata do sada obezbeđeno 28 hiljada mesta za mlade, mahom u privatnom sektoru, trgovini, industriji tekstila, mesa, mašinskoj i industriji gume i plastike. Program je, u oblasti zapošljavanja mladih sa visokim obrazovanjem, kako dodaje najbolje prošao u većim gradovima Beogradu, Novom sadu, Nišu, Kragujevcu, ali i recimo novom Pazaru.„Mladi inače imaju teži položaj na tržištu rada i kada nema krize. Oni više rade u sivoj eekonomiji, čak za 30 odsto od drugih starosnih grupa, na nesigurnim poslovima i ugovorima, to posebno važi za žene i za one koji žive na selu. Sa druge strane, tranzicija od škole do posla, dosta duže traje nego u Evropskoj uniji“, podseća Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Dodaje i da će zapošljavanje mladih zbog pandemije ići još sporije, mnogi i ne traže posao, to je generacija koja će imati, takozvani „ožiljak na zaradama“ u budućnosti, najpre zbog manje radnog iskustva. Poručuje da mladi treba bolje da se organizuju u sindikalnom smislu i navela je sindikate penzionera u Srbiji, kao dobar problem takvog načina organnizacije.„Moja prva plata podsetila me je na nekadašnji program zapošljavanja „Prvu šansu“. Ovaj program koji sada traje, nije zaposlenje već praksa, dobija se samo naknadu, a to nije plata, sa druge strane sada je i nerealno da poslodavci zapošljavaju, morali bi da plaćaju i poreze i doprinose“, kaže profesorka Žarković.Ona je rekla da su porezi i doprinosi na zarade mnogo veliki, kao i da je sada nemoguće tražiti od poslodavaca da sve to plate, jer će kriza trajati sigurno još godinu dana, kombinovaće se malo karantim, malo slobodnije ponašanje, ali sve ukazuje na to jer još nema vakcine protiv korona virusa.„Mladi su bili prvi koji su bili otpušteni na početku krize, ne samo u uslužnim delatnostima, treba imati u vidu i da mnogi od njih pomažu roditeljima. Prvo su ostali bez posla oni koji su radili bez ikakvog ugovora, ali nijednom se nije povela priča o radnim pravima“, kaže Jana Šarić, koordinatorka, Centra E8.Ona primećuje i da mladi koji rade u otežanim uslovima, više ne znaju zašto postoji vikend, ko se ranije izborio za ta prava i zaštio su ona značajna. Sa druge strane, tokom rada od kuće dešavaju se zloupotrebe, razni prekršaji od strane poslodavaca, radnici nemaju slobodnog vremena. Kaže i da proizvodnja funkcioniše i u otežanim okolnostima, ali je pitanje kakvi su uslovi rada, pa treba obratiti pažnju i na mentalno zdravlje mladih radnika koji su pod pritiskom.
Na današnjoj sednici Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa odlučene su nove mere protiv širenja zaraze koje će uključivati pooštrenje svih mera i kontrolu njihovog primenjivanja, a maske će biti obavezne za sve i na otvorenim prostorima, saopštila je epidemiolog Darija Kisić Tepavčević.Maske će od danas biti obavezne za sve građane i na otvorenim prostorima, a za izdata je i zabrana za organizaciju svih okupljanja kao što su proslave, venčanja i slično.Takođe, svi uslužni objekti biće u obavezi da angažuju odgovorno lice koje će biti zaduženo za striktnu primenu svih mera protiv širenja virusa.Saopšteno je i da će od ponedeljka Arena biti spremna za prijem pacijenata, jer akcenat mora biti na privremenim bolnicama."Druge bolnice treba čuvati za pacijente koji nisu zaraženi kovidom. Naš zdravstveni sistem treba i mora funkcionisati", rekla je Tepavčević.Podsećamo, juče su registrovana 203 nova slučaja, među 6.504 testirane osobe, dok je prekjuče taj broj bio još i veći i to 245 novoobolelih, od kojih je 80 bilo hospitalizovano.U poslednja 24 časa preminule su dve osobe. Ukupan broj preminulih je 770.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
