img
Broj 129, April 2026.
Broj 129, April 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Termoelektrana Kostolac A u „penziju“ ide tek 2038. godine

Prema najavama koje stižu iz Elektroprivrede Srbije životni vek Termoelektrane Kostolac A biće produžen za 15 godina, odnosno do 2038. godine, a to će se postići ugradnjom opreme za odsumporavanje dimnih gasova i smanjenjem emisije sumpor-dioksida ispod granice koja je trenutno dozvoljena u Evropskoj uniji, prenosi Balkangreenenergynews.EPS je inače raspisao tender za pripremu idejnih rešenja i projekata sa studijama opravdanosti izgradnje za postrojenje koje će vršiti odsumporavanje dimnih gasova za blokove A1 i A2, ukupne snage 310 MW. Tu je i postrojenje za prečišćavanje postojećih i otpadnih voda iz postrojenja za odsumporavanje.Kostolac A je samo jedna od termoelektrana u regionu koja je primorana da smanji emisije koje zagađuju vazduh jer u suprotnom mora da bude zatvorena. Zadatak za to dolazi iz direktiva EU koje su zemlje regiona, kao članice Energetske zajednice, prihvatile i obavezale se da ih sprovedu.Inače, EPS je postrojenje za odsumporavanja izgradio i u TE Kostolac B, krajem 2017, ali nije jasno da li to postrojenje radi smanjenim intenzitetom ili uopšte ne radi.Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, EPS je do 2015. nameravao da u periodu 2023-2025. ugasi TE Kostolac, ali je 2017. odlučio da je modernizuje i produži joj radni vek za oko 100.000 efektivnih sati rada ili do 2038.Srbija se, kako se navodi, članstvom u Energetskoj zajednici obavezala da uskladi emisije iz termoelektrana sa zahtevima EU.Nesmetani rad termo blokova moguć je, kako EPS navodi u tenderskoj dokumentaciji, u slučaju usklađivanja sa Direktivom o velikim ložištima do 1. januara 2018. i Direktivom o industrijskim emisijama do 1. januara 2027, navodi između ostalog EPS u tenderskoj dokumentaciji.Zbog toga produženje veka rada blokova A1 i A2 u narednih 15 godina zahteva neminovno uvođenje procesa odsumporavanja dimnih gasova koje oni emituju.Inače, kako bi primenila Direktivu o velikim ložištima, Srbija se odlučila da usvoji plan kojim se definiše limit ukupnih emisija SO2, NOx, suspendovanih čestica svih velikih ložišta u zemlji, uključujući i TE Morava i TE Kolubara A.EPS u tenderskoj dokumentaciji ističe da je namena postrojenja u Kostolcu da se koncentracija SO2 smanji ispod granične vrednosti emisija, koja je definisana u odgovarajućoj EU regulativi, ali se ne navodi kolike su trenutne emisije.KOSTOLAC B TRI GODINE ČEKA STUDIJU DA BI POČEO SA ODSUMPORAVANJEM POLEMIKE U JAVNOSTIProjekat odsumporavanja u TE Kostolac B izaziva brojne polemike u javnosti, jer je ona sama premašila nacionalni limit Srbije za SO2.U junu ove godine organizacija CEE Bankwatch saopštila je da su emisije SO2 u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i u Srbiji bile šest puta veće od granica postavljenih Nacionalnih planova za smanjenje emisija (NERP).TE Kostolac B je tako sama premašila nacionalni limit Srbije, definisan u NERP-u, 1,45 puta, a svoj pojedinačni limit skoro deset puta.Opremu za odsumporavanje tamo je instalirao China Machinery Engineering Corp, pa autori izveštaja tvrde da taj sistem ne funkcioniše kako treba, dok su glas digle nevladine organizacije, ali i neki opozicioni političari."Molim vas uključite postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu, koje je već plaćeno pre deset godina 130 miliona dolara", poručila je opoziciona političarka Marinika Tepić, a preneo N1. Ona je takođe ukazala na veliku štetnost emisija iz te termoelektrane po zdravlje građana iz okoline, kao i građana Požarevca i Beograda.U Institutu za obnovljive izvore energije (RERI) navode da postrojenje ne može da radi pošto nema upotrebnu dozvolu, dok se EPS za sada ne oglašava tim povodom.

Srbija

Građanski preokret tužio Gradsku upravu Zrenjanina

Organizacija civilnog društva "Građanski preokret" je tužbom protiv Gradske uprave grada Zrenjanina tražila poništenje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu buduće kineske fabrike automobilskih guma Linglong.U tužbi podnetoj Upravnom sudu se navodi da je rešenje nezakonito "zato što tuženi nije nadležan za njegovo donošenje, zato što nije postupao po pravilima postupka i zato što je onemogućio tužioca i druge građane da učestvuju u javnoj raspravi o studiji".Gradska uprava grada Zrenjanina je 1. oktobra donela rešenje kojim je dala saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu investitora Linglong, iako je prošle godine isticala svoju nenadležnost za taj postupak, navodi se u saopštenju Građanskog preokreta.Građanski preokret traži da se studiju o proceni uticaja na životnu sredini vrati na ponovo razmatranje."Obezbeđenje Skupštine grada Zrenjanina, a zatim i policija, sprečili su 4. septembra  zainteresovane građane da prisustvuju zakazanoj javnoj raspravi o toj studiji. Ni studija o proceni uticaja na životnu sredinu ni rešenje o davanju saglasnosti na nju ne sadrže odgovore na pismeno postavljana pitanja o konkretnim merama koje će biti preduzete da bi se merile i sprečile štetne emisije planirane fabrike guma. Oba dokumenta su puna uopštenih fraza i ničim potkrepljenh tvrdnji da će se poštovati propisi", dodaje se u saopštenju.

Srbija

Bolji uslovi za život jedini lek za iseljavanje sa Balkana

Depopulacija i iseljavanje sa Zapadnog Balkana nisu problem, već rezultat više preklapajućih pitanja koja se tiču društvenih, političkih i ekonomskih pitanja. Rešenje stoga leži u izgradnji boljih uslovi za život mladih, većih plata, vladavine zakona, čistije životne sredine i aktivnijeg ućešće žena u društvu, zaključci su panela "Izazov depopulacije".Panel je održan u sklopu jubilarnog 10. Beogradskog bezbednosnog foruma, a bio je posvećen rastućem problemu emigracija u razvijenije zapadne ekonomije.Na njemu je navedeno da u celom svetu postoji svega 17 država koje imaju kontinuriani pad broja stanovnika od 1990. godine do danas, a da se sve one nalaze u istočnoj Evropi.Dodatno, ovako dramatične demografske promene znače manju sposobnost da se odgovori na krize, poput trenutne izazvane pandemijom koronavirusa. Darel Briker, izvršni direktor Ipsos Public Affairs-a, naglašava da je fertilitet globalni problem, koji ne pogađa samo pojedinačne države i regiona, da je povezano i sa trendom starenja stanovništva."Svi ćemo morati da naučimo da živimo sa sve starijom, sve manjom i sve urbanijom populacijom", zaključio je Briker.Ariana Armitaž, direktorka Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Evropu i centralnu Aziju, smatra da strah od opadanja populacije postoji i u svim razvijenjim državama, uprkos činjenici da gotovo sve imaju rastući broj stanovnika."Devet od deset zemalja Jugoistočne Evrope suočeno je s mogućnošću gubitka četvrtine stanovništva, što može imati dramatične posledice. Vlade tih država sve više prepoznaju demografske promene kao glavni prioritet. Zabrinute su kako će niska plodnost, migracija, starenje stanovništva i smanjenje populacije uticati na ekonomije i održivost sistema socijalne sigurnosti, infrastrukture i usluga", dodala je Armitaž.Prema njenim rečima negativne demografske promene se jedino mogu sprečiti "holističkim pristupom", ekonomskim i socijalnim politikama koje bi smanjile emigraciju i povećale produktivnost i konkurentnost nacionalnih tržišta.Novinar Ekonomista Tim Džuda je pesimističniji, smatra da se strkturalni problemi ne mogu tako lako rešiti, a da atmosfera ekološke krize, korupcije i političkih nestabilnosti.Iako je iseljavanje sa Balkana blagoslov za zapadnu Evropu, koje imaju svoje demografske probleme, ali da se te zemlje ne obaziru na potencijalne posledice koje emigracija iz regiona ostavlja."Razumem (građane regiona) koji neće da čekaju da im bude bolje, kada mogu da pređu granicu i da udvostruče svoj dohodak. Malim državama regiona je teško da se bore protiv jedne Nemačke, koja usisava ljude i koja može da ponudi neuporedivo veće plate", dodaje Džuda.Zamenik šefa kabineta potpredsednika Evropske komisije Ivo Belet navodi da će i najavljeni investicioni ciklus od 9 milijardi evra u bespovratnoj pomoći, i garancija koje mogu da dostignu 20 milijardi evra, mogu da znače bolji život za žitelje Zapadnog Balkana."Investicioni plan je usmeren na digitalne i zelene promene. Trendovi demografskih promena će samo nastaviti da se ubrzavaju. Oni se n e mogu zaustaviti, ali se možemo pripremati za budućnost", zaključio je Belet.

Srbija

Grad Beograd oglasio prodaju zgrade od 2,2 miliona evra

Grad Beograd oglasio je danas na prodaju zgradu od 1661 kvadratnih metara na osnovu rešenja gradonačelnika i zamenika gradonačelnika, u Ulici kralja Milutina, po početnoj ceni od 2,2 miliona evra. Nepokretnost, koja se nalazi u blizini Kliničkog centra Srbije na opštini Savski venac, prodaje se u postupku javnog nadmetanja 2. novembra 2020. godine.Prodaja se vrši u viđenom stanju bez prava kupaca na naknadnu reklamaciju, a potrebno je uplatiti depozit od 441 hiljade evra, dok je poslednji rok za prijave 30. oktobar.

Srbija

Iz Vojne policije u Generalštab: Šta donosi nova-stara reorganizacija “Kobri”?

Prema najavi ministra odbrane Bataljon “Kobre” Vojske Srbije postaće odred koji će biti direktno potčinjen načelniku Generalštaba. Urednik Balkanske bezbednosne mreže Aleksandar Radić kaže za Novu ekonomiju da se verovatno radi o reorganzaciji koja će doneti unapređenje pripadnicima te vojne formacije. “Verovatno sledi podizanje formacijskih mesta, činova i položajnih mesta pripadnika Kobri. Komandant na primer, možda neće kao do sada biti potpukovnik nego pukovnik, njegov zamenik neće biti major nego potpukovnik”, kaže Radić.On podseća da se pravilnikom koji se donosi za sve jedinice određuje svako formacijsko mesto, čin i položajna grupa, koja ne mora da bude ista. Neko može da ima isti čin, ali različitu položajnu grupu. Radić podseća da zbog specifičnosti nekih poslova položajna grupa može da bude veća, ali se onda ta činjenica odražava na visinu plate. Sa druge strane, bataljon i odred po Pravilniku niosu prepoznati na isti način.“Kobre imaju dugu predistoriju preterane bliskosti sa objektima koje štite, ima brojnih incidenata iz prošlih vremena sa ljudima koji su bili jako lično bliski sa štićenim licima. Naravno, to za njih donosi i brojne privilegije”, objašnjava urednik Balkanske bezbednosne mreže.Radić kaže i da je sigurno da postoji tendencija da se “Kobrama” da veći značaj i da se nagrade za usluge političarima i to za nešto što je prema njegovim rečima, javna tajna. To je kako kaže činjenica da su njihovi pripadnici sa licima iz javnog života i sa privatnim licima i sa porodicama tih lica. PROBLEM JE U DVOJSTVU ULOGAReorganizacija “Kobri” na svetlo dana, prema Radićevom zapažanju donosi i niz nedoumica, jer u Pančevu već postoji bataljon koji je namenjen za antiteroristička dejstva. Sa druge strane, neki pripadnici “Kobri” sprovodili su obuku za borbene zadatke, dok su drugi bili stalno sa političarima.“To su neke stvari koje su celo vreme namerno ostale neraščišćene jer je političarima odgovaralo da imaju svoje pretorijance, a opet sa druge strane sve to je trebalo prikazati svrsishodnim”, napominje Radić.Dodaje i da je jedan broj ljudi u “Kobrama” dobro obučen za protivteroristička dejstva, a oni su tu kako smatra da bi stvorili sliku koja omogućava dodatke na platu ostalima koji zapravo rade poslove obezbeđenja.“Ovo nije njihova prva reorganizacija. Od 2000. godine do 2006. bili su takođe u sastavu Generalštaba. Zatim su do 2008. bili deo Garde Vojske Srbije. Sada se izvode iz linije uprave koja je vodila preko vojne policije”, podseća sagovornik Nove ekonomije.Kako Radić ocenjuje, iz izjave ministra odbrane može da se nasluti da se planira brojčano povećanje pripadnika “Kobri”, ali o tome može samo da se nagađa, jer vlast u Srbiji od javnosti krije podatke o brojčanom stanju Vojske Srbije, pravdajući se da štiti bezbednost naše zemlje.Sa druge strane, kako podseća iste te podatke zvanično razmenjuje sa Hrvatskom, pa se popstavlja pitanje zašto ih krije od Srba, kada ih redovno razmenjuje sa Hrvatima.Čedomir Savković

Srbija

Transparentnost Srbija: Javni dug ograničiti Ustavom

Transparentnost Srbija apeluje da se nivo javnog zaduženja ograniči Ustavom, jer to je jedini pravni način da se zaduživanje „zauzda“, navodi se u saopštenju.Pravila koja su postavljena u Zakonu o budžetskom sistemu 2011. godine postavila su granicu zaduženja na 45 odsto BDP-a zemlje. Međutim, taj zakon ne predstavlja pravnu prepreku bilo kom sazivu Skupštine da kroz potvrđivanje sporazuma o novom zaduženju i kroz davanje garancija na zaduženje javnih preduzeća ili kroz zakone koji predvide značajne budžetske rashode, poveća javni dug preko te granice.Stoga je u stvarnosti jedina granica visine javnog duga spremnost kreditora da državi odobravaju nova zaduženja, ukazuje TS.Transparentnost Srbija ukazuje da je jedini pravni način da se zaduživanje „zauzda“ uvođenje ustavnih ograničenja. Tek kada bi najviši pravni akt sadržao granicu koju javni dug ne sme da prekorači, ili granicu za novo zaduživanje tokom jedne godine ili jednog saziva parlamenta, postojala bi stvarna prepreka.Ta mera bi mogla biti kombinovana sa obaveznim referendumskim izjašnjavanjem o odobravanju velikih investicionih projekata.Od jednake bi koristi bilo uvođenje obaveze u Zakon o izboru narodnih poslanika da pred parlamentarne izbore učesnici izrade i objave programe, ali i da se ti program podvrgnu analizi Fiskalnog saveta, koji bi mogao da ukaže na njihovu održivost i posledice po budžetsku ravnotežu, zaključuje Transparentnost.

Srbija

Srbija na vrhu liste po taksama na žalbe državnim organima

Takse za žalbe na rešenja državnih organa koje poreski obveznici moraju da plate kreću se od 480 dinara do 1.970 dinara. Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je po broju taksi koje se građanima naplaćuju za obraćanje državnim organima, Srbija na vrhu ove liste u Evropi, piše magazin Biznis & Finansije.Prema njegovim rečima, postoji između 190 i 240 ovih taksi na nivou republike i lokalnih samouprava, sudova i drugih organa, dok ih Češka ima 67, Slovačka 49, a Austrija 70.Ovakve takse na žalbu nedavno su bile aktuelne, kada je veliki broj građana prestonice dobio nova rešenja za porez na imovinu, koji je u pojedinim slučajevima bio veći i do 100 odsto, a nije bio srazmeran rastu vrednosti kvadrata nekretnina.Dragoljub Rajić ocenjuje da u Srbiji "ne postoji ni finansijska, ni lična odgovornost državnih činovnika koji krivo tumače propise i time nanose štetu građanima i privrednim subjektima i zato se stiče utisak da je njima svejedno kakva rešenja izdaju", za razliku od nekih evropskih zemalja gde država mora finansijski da snosi odgovornost za svoje greške."U 16 država Evropske unije pravilo je da se novac od takse plaćene za žalbu na poreska, sudska i rešenja lokalnih samouprava uvek vraća uplatiocu ukoliko je došlo do greške poreskog, sudskog ili drugih organa. Takođe, sva kamata na dug nastala u međuvremenu se otpisuje", navodi Rajić.On dodaje i da u nekim zemljama Evropske unije ne morate platiti porez ako imate dokaz da je pogrešno obračunat dok poreski organ ne načini ispravku, a da u Srbiji na svako poresko rešenje u kome su napravljene kardinalne greške u obračunu građani moraju da platite porez.Kaže i da, kada se žalite na rešenje Poreske uprave, žalbu morate podneti sekciji Ministarstva finansija u kojoj rade isti činovnici koji su prethodnih godina radili u poreskim upravama, a ne nezavisni eksperti za primenu poreskih propisa."Zato trenutno preko 15.000 žalbi čeka godinu do dve na odgovor, a za sve to vreme pravna i fizička lica moraju da plaćaju kamatu. Onda najčešće taj drugostepeni organ donosi odluku protiv vašeg interesa, često i protivzakonitu i čak protivnu internim pravilima Poreske uprave... Na kraju, obraćate se Upravnom sudu koji opet godinama ne donosi rešenje, a vaša kamata raste. Pritom, na svakom tom koraku plaćate taksu na žalbu, nekad i četiri, pet puta u procesu", rekao je Rajić.Navodi da je broj grešaka u ovogodišnjim poreskim rešenjima o porezu na imovinu sumnjiv, jer gotovo svako drugo izdato rešenje ima grešaka ili nelogičnosti, način da se dodatno napune budžeti lokalnih samouprava koji su značajno smanjeni sa izbijanjem pandemije COVID-19 i potrebom države da centralizuje trošenje novca iz budžeta tokom krize.

Srbija

Kafe bar 16: Donacije pokazuju da su ljudi prepoznali našu misiju

Menadžment beogradskog Kafe bara 16 u kojem rade i obučavaju se bivši korisnici Svratišta za decu, zbog aktuelne situacije u vezi sa pandemijom korona virusa zatražio je donacije, a odziv ljudi dobre volje u prvih pet dana kampanje, kako kažu za Novu ekonomiju, pozitivno ih je iznenadio. “Zapošljavanje je stalo, čak su neki prestali da rade dok se sve to ne promeni. Mi smo u petak pokrenuli kampanju za prikupljanje sredstava i ona je u prvih pet dana prevazišla očekivanja”, kaže za Novu ekonomiju menadžer Kafe bara 16 Dušan Jordović.Cilj je kako naglašava da se pomogne programu obuke bivših korisnika Svratišta za decu i da se očuvaju njihova radna mesta. Prema njegovim rečima, donacije stižu svaki dan, pa je već prikupljeno prvobitno planiranih 600 hiljada dinara. Sada su, kako kažu postavili novi cilj, novih 400 hiljada i to je sve ukupno milion.“Procenili smo da bi nam za pola godine značila pomoć od 600 hiljada dinara, odnosno 100 hiljada mesečno za plate, deo kirije i računa. To smo, van svakih očekivanja skupili za pet dana, pa smo odučili da zatražimo podršku za 10 meseci,” kaže Dušan.UKINUTI PDV NA DONACIJE SVIM DONATORIMA Do sada je stiglo oko 250 individualnih donacija i to im znači jer je kako dodaje jasno je da su ljudi prepoznali značaj posla kojim se bave. Nakon kursa polaznici dobijaju sertifikat i počinju da rade. Radno mesto je ili kod njih u kafiću ili u partnerskim kafićima, restoranima, hotelima u Beogradu kojih trenutno ima desetak. “Naš program za bivše korisnike svratišta podrazumeva da oni pohađaju kurs za konobare i barmene koji traje tri meseca i održava se u Centru za obrazovanje i kulturu “Božidar Adžija”, podseća menadžer Kafe bara 16.Svratište je inače osnovano od strane Centra za integraciju mladih još pre 13 godina i tamo dolaze deca iz neformalnih romskih naselja iz okoline Beograda. Tu dobijaju onu podršku koju nemaju kod kuće: topli obrok, čistu garderobu, pomoć u izradi domaćih zadataka i motivaciju za učenje. Kada napune 15 godina oni izlaze iz svratišta i tada dolaze kod u Kafe bar 16 na obuku i tamo im se pomaže da steknu određene veštine i formalno zaposlenje. Cilj je kako objašnjava sagovornik Nove ekonomije da se ne vrate na ulicu gde obavljaju poslove kao što je pranje šoferšajbni ili prodaja nekih sitnih predmeta.Na internet stranici Donacije.rs nalaze se sve informacije o aktuelnoj kampanji.Čedomir Savković

Srbija

„Bregzit i pandemija mogu da budu šansa za Srbiju i Zapadni Balkan“

Predstojeći "Bregzit" i globalna pandemija koronavirusa predstavljaju šok za ekonomije Evrope, ali u privrednom smislu mogu predstavljati i šansu za privredu Srbije, ocenio je bivši diplomata i predsedavajući kompanije Cerebra Global Strategy Dejsvid Landsman. On je u uvodnoj sesiji četvrtog dana Balkanskog bezbednosnog foruma naveo da bi te šanse mogle da se iskoriste, ako Srbija nastavi da se otvara za međunarodne poslovanje i sprovede strukturne reforme, koje podrazumevaju i snaženje vladavine prava.Landsman, koji je takođe i šef Britansko-srpske privredne komore, navodi da se Srbija drastično promenila u protekle 23 godine, kada je kao diplomata službovsao u Beogradu."I svet je jako drugačije mesto nego tada... Tehnologija i sektor usluga su dramatično napredovali i (dodatno) povezali svet... "Raste interesovanje za saradnju firmi iz Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, a Bregzit će verovatno značiti da će se (Britanija) fokusirati na tržišta koja je do sada zanemarivala, poput Zapadnog Balkana", navodi Landsman.U trenutnoj korona-krizi, za koju Landsman navodi da ne znamo koliko će potrajati, pokazalo se da su najrazvijenije zemlje imale najmanju toleranciju na krizu, zbog čega su potrošile "velike količine novca da bi kompenzovali ekonomski šok".Sa druge strane, dodaje, globalnu pandemija biće šansa za Zapadni Balkan, a region treba da evrointegracije posmatra kao šansu za realni napredak, ne kao proces pukog "štikliranja reformi". "Ako (proces evrointegracija) posmatrate kao političku igru, nećete napredovati. Ako ga vidite kao priliku da budete prosperitetnije i bezbednije društvo, onda ste na pravom putu... Ne možete biti integrisani sa EU ako niste integrisani sa svojim susedima, a Brisel će uvek želeti integraciju Zapadnog Balkana", ocenjuje Landsman.Dodaje i da Evropska unija voli "priče o uspehu", da i Brisel želi pozitivne izveštaje o napretku, te da mnogo može biti urađeno iako se stanje stalno poboljšava."Na prvom mestu Srbija treba da privuče biznise, investicije, ne samo da bi dobila novac, već i najbolje (poslovne) prakse, znanja iz razvijenijih država. Tu je pitanje šta može da se uradi da se pruivuče IT sektor, kako bi se gradilo na uspehu koji je Srbija već ostvarila u privlačenju industrijske proiztvodnje", dodaje Landsman.On dodaje da bi pravo merilo ekonomskog uspeha bilo da mladi iz Srbije počnu da se vraćaju u zemlju koju trenutno napuštaju u potrazi za boljim ekonomskim prilikama na zapadu."Rad na daljinu predstavlja dodatnu šansu, naročito za područja gde su ljudi visokobrazovani, gde dobro znaju strane jezike, kao u Srbiji. Sve više evropskih kompanija se opredeljuje za 'mid-shoring' kao koncept, što znači da više ne žele da velike deo svog poslovanja sele u države sa potpuno drugačijom kulturom, već da se opredeljuju za (najliže susedstvo)", zaključio je Landsman.

Srbija

Ocene slabije od kada su đaci u onlajn klupama

Učenici teško uspevaju da održe redovnostu u učenju, naročito u nedelji kada nastavu prate od kuće, primećuje profesorka srpskog jezika i književnosti u Zemunskoj gimnaziji Sanja Štrbac, piše Blic.„Ovaj utisak prisutan je od početka školske godine, a intenziviran je s prvim proverama tekućih znanja kod učenika. Kod mene su ocene slabije, ostale kolege imaju podeljenja iskustva, ali ne može da se tvrdi da su im ocene bolje“, ističe profesorka Štrbac.Profesorka navodi da čas od pola sata nije dovoljan da se na kreativniji i sadržajniji način pristupi nastavi, kao i da se učeniku da dovoljno vremena da se usmeri na temu.Prema rečima profesorke promenjene okolnosti zahtevaju izostavljanje važnog dela nastavnog procesa, odnosno motivacije za rad na času.Sa poteškoćama u održavanju redovnosti učenja u nedeljama onlajn nastave suočavaju se i učenici Druge ekonomske škole u Beogradu, kažu pomoćnica direktora Cveta Mitrović i predsednica Stručnog veća ekonomista Jasmina Božić.Nastavnici u toj nedelji koriste razne WEB alate i snimljene časove postavljene na RTS Planeti, što ipak ne može da se poredi sa učinkom neposredne nastave u školi.Mitrović i Božić kažu da kod učenika Druge ekonomske škole nema većih odstupanja u ocenama, osim prvog razreda koji se trenutno kotira nešto lošije.„Razlog je u tome što su u pitanju novi, stručni predmeti i dve od četiri nedelje u mesecu neposredne nastave nisu dovoljni kako bi na kvalitetan način usvojili nastavne sadržaje“, ističu Mitrović i Božić.Kao preduslov da deca bolje prate nastavu i uče, nastavnici ističu da mora postojati saradnja sa roditeljima.

Srbija

Zašto država „pritiska“ frilensere i šta oni planiraju dalje?

Zakon o porezu na dohodak građana, na osnovu kog je brojnim domaćim frilenserima Poreska uprava "zapretila" retroaktivnom naplatom petogodišnjih nameta, odavno se ne primenjuje kako treba, a mnogi koji su radili preko interneta nisu ni znali za njegovo postojanje. Iako taj zakon postoji u skoro neizmenjenom obliku od 2001. godine, oni nisu dobijali prethodno obaveštavanja o tome kako funkcioniše, a čak i kada su znali da su obveznici nisu znali kako da ga plate, ocenjuje Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.On je tokom diskusije "Porezi, država i rad preko interneta – status frilansera i njihova budućnost" kazao da pretpostavlja da je Poreska najavila rigorozniju naplatu "zbog manjka novca u budžetu", a navodi da će ako državni organi budu kontrolisali sve devizne prilive potencijalno oporezovati "stotine hiljada, do milion" građana, koji možda ne rade onlajn, nego dobijaju doznake iz inostranstva.   "(Ljudi koji dobijaju doznake), iako su morali, možda iz neznanja nisu prijavljivali te poklone kao neoporeziv prihod. (Za frilensere) sama stopa poreza od 10 ili 20 odsto je previsoka, a kada se na to dodaju obaveze i doprinosi, dobija se da bi skoro polovina prihoda (ostvarenog putem frilensovanja) može otići na plaćanje nameta", kazao je Reljanović.Dodaje da potencijalni problem nije samo većina nameta, već i nesrećna okolnost što ljudi sami moraju da prijave svoje prihode u roku od 30 dana."Čak i kada ne plaćate morate  da podnesete poresku prijavu... Ne postoji i dalje da vam sama Poreska uprava izračuna koliko treba da platite. Ta računica je takva da je ni ja, kao neko ko se razume u poresko pravo, ne bih mogao tačno (da navedem). Prosečna osoba bi trebala da unajmi računoviđu ili nauči računovodstvo", smatra Reljanović.Zbog toga bi uplatu tog poreza trebalo olakšati, a prava frilensera bi trebalo jasnije definisati drugim zakonima. "Reforma bi morala u dva pravca, prvo da se pronađe odgovarajući ekonomski model frilensera, gde bi bili prepoznata njihove (potrebe), a drugi bi trebao da ih zakon prepozna kao radnike. Oni ne poseduju nijedno pravo, socijalno imaju jedino ako su imali doprinose (od drugih poslova)... Na duge staze treba iskoristiti mogućnost da se kroz Zakon o radu da šansa frilenserima konačno prepoznaju kao neka vrsta radnika, sa socijalnim pravima", ocenio je Reljnović.On smatra da je paradoksalno da država najavljuje poreske olakšice za "digitalce" koji dolaze iz inostranstva, koje želi da motiviše da dođu i svoj novac troše u Srbiji, a da istovremeno demotiviše domaće frilensere."To znači da dajemo podsticaje stranim državljanima, a kažnjavamo naše koji rade to isto... Mislim da posle  ove buke niko neće moći da kaže da nije čuo da porez postoji. Inače, i to što ne znate da porez postoji vas ne abolira od plaćanja", zaključio je Reljanović.Dodaje i da ne smatra da će milion ljudi dobiti krivične prijave, već da će se porez naplaćivati metodom manjeg ili većeg slučajnog uzorka, što bi značilo da će pojedinci ipak biti procesuirani."Sve po jedinstvenom pristupu iz 19. veka 'hajde da mi njih malo nagazimo pa će oni da poštuju zakon', umesto da se sprovede neki dijalog. Vaša snaga upravo leži u broju, frilensera sigurno ima desetina hiljada, a kada se dodaju i drugi koi mogu da budu ugroženi možete doći do respektabilnog broja", smatra Reljanović. Član inicijative radnika na internetu i organizator diskusije Miran Pogačar kaže da "niko u poreskoj nije mogao da im kaže" kako će se naplata sprovoditi i da "mali broj ljudi zna kako će (situacija) da se razvija dalje"."Frilenseri imaju užasan položaj, a on će verovatno biti još gori u budućnosti", ocenjuje Pogačar.Dodao je i da trenutno ne treba pokušavati zaštitu prava individualnim tužbama ili inicijativama za ocenu ustavnosti odluke, već da treba nastupiti kao kolektiv.U svrhu toga, ljudi okupljeni oko grupe "Inicijativa radnika na internetu" najavljuje osnovanje udruženje koje će zastupati prava svih onlajn radnika, kao i posebne Fejsbuk stranice na kojoj će biti kačene sve objave koje se tiču ovog pitanja.Poreska uprava je prošle nedelje pozvala sva fizička lica, koja nisu podnela poreske prijave deviznih priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.Nakon toga, na društvenim mrežama organizovano je više neformalnih grupa za suočavanje sa ovim problemom, a peticija "Ne uništavajte frilensere" je premašila 11.000 potpisnika.

Srbija

Vodič za propise o intelektualnoj svojini namenjen mladim kreativcima

Advokatska kancelarija Karanović i partneri objavila je vodič za propise o intelektualnoj sredini namenjen mladim kreativcima, pod nazivom "Zakon kreativnosti: Vaša kreativnost - Vaša prava".Vodič je namenjen umetnicima, naučnicima i ostalim stvaraocima, sa ciljem da ih upozna sa osnovnim postulatima prava intelektualne svojine, kako bi mogli da zaštite proizvode svog kreativnog procesa.Kako je pravni jezik ponekad složen, Karanović i partneri su tokom pisanja vodiča koristili jednostavan jezik, bez previše pravne terminologije.Ceo vodič, na srpskom i engleskom jeziku, dostupan je OVDE. 

Srbija

Još jedan lanac maloprodaja odeće uskoro dolazi u Srbiju

Najveći maloprodajni lanac neprehrambenih proizvoda u Evropi PEPCO otvoriće prve dve radnje u Beogradu 23. oktobra, u Tržnom centru Stadion i Tržnom centru BIG u Rakovici, saopštila je ta kompanija.PEPCO planira da otvori 30 radnji u Srbiji tokom prve godine poslovanja na ovom tržištu.Lanac trenutno ima preko 2.000 prodavnica u Evropi i svojim klijentima nudi različite grupe proizvoda, uključujući mušku, žensku i dečju odeću, obuću, modne detalje, igračke, dekorativne proizvode, tekstil, opremu za kuću...Odeća i obića čine oko 60 odsto ponude ovog lanca, dok proizvodi za kuću čine preostale proizvode."PEPCO ponuda proizvoda je kreirana tako da kupcima ponudi brojne mogućnosti kupovine i najlakši pristup svim prozvodima koje žele i koju su im potrebni za svakodnevni život, od odeće za celu porodicu do opreme za dekoraciju i vođenje domaćinstva po niskim cenama. Sigurni smo da će proizvodi koje nudimo oduševiti i zadovoljiti naše nove kupce u Beogradu", izjavio je Marsin Stanko, operativni direktor kompanije PEPCO za centralnu i istočnu Evropu.Kompanija trenutno posluje u 12 evropskih zemalja: Češkoj, Hrvatskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Rumuniji i Bugarskoj, a od septembra i u Italiji.PEPCO brend je predstavljen 2004. godine u Poljskoj, a svakog meseca njihove radnje poseti preko 19 miliona kupaca.

Srbija

Nema prava na internetu bez predstavnika tehnoloških kompanija

Prava i slobode građana u onlajn svetu najbolje se poštuju ako globalne tehnološke kompanije koje su vlasnici sajtova, društvenih mreža i ostalih internet platformi imaju svoje predstavnike tamo gde dolazi do kršenja tih prava, kažu za Novu ekonomiju u SHARE Fondaciji.U SHARE Fondaciji napominju i da prava građana u oflajn i onlajn svetu ne treba razdvajati, jes su to ista prava koja garantuje Ustav Republike Srbije.Podsećaju da je tokom monitoringa digitalnih prava i sloboda u Srbiji, koji oni vrše od 2014. godine, ukazano na više od 600 slučajeva njihovih povreda, na različite načine. Reč je kako napominju o pretnjama i pritiscima zbog izražavanja i aktivnosti u digitalnom prostoru, govoru mržnje i diskriminaciji, ugrožavanju informacione privatnosti građana, narušavanju bezbednosti informacionih sistema i tehničkim napadima na sajtove, itd.PRAVO NA ZABORAV: SLUČAJ JEDNE JUTJUBERKEU zadnjih nekoliko godina u vezi sa (ne)poštovanjem prava građana u Srbiji je bio i jedan slučaj u vezi sa brisanjem kanala na Jutjubu i on pokazao je šta treba da znamo o svojim pravima kako onlajn korisnici.“Slučaj sa brisanjem Jutjub naloga jedne naše građanke svakako nam govori o tome koliko je važno da globalne tehnološke kompanije, koje pružaju usluge našim građanima i ostvaruju ogroman profit zahvaljujući njihovim podacima, imenuju lokalne predstavnike”, kažu u SHARE Fondaciji. Napominju da je Gugl svog predstavnika u Srbiji imenovao tokom višemesečne prepiske koju je SHARE Fondacija vodila sa pravnim timom Jutjuba, jednim od njegovih servisa. “Pravo na zaborav po zahtevu naše građanke je nakon toga ostvareno, a nalog izbrisan”, napominju u Fondaciji. Ipak podsećaju da većina globalnih tehno-korporacija i posle više od godinu dana nije imenovala svoje predstavnike u Srbiji i nije ispunila obavezu iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zbog toga je, kako se dodaje SHARE Fondacija nedavno podnela prekršajne prijave protiv čak 16 takvih kompanija.KOME SE OBRATITI U SLUČAJU KRŠENJA PRAVA“Iz primera sa obrisanim nalogom na Jutjubu, vidimo da je građanima mnogo lakše da ostvare svoja prava ukoliko imaju kome da se obrate u svojoj državi”, smatraju sagovornici Nove ekonomije.U suprotnom oni ljudi čije je pravo povređeno, “vrte se u krug” sa automatskim generičkim odgovorima na engleskom jeziku. Građani se SHARE Fondaciji inače često javljaju obično kada već dođe do slučaja povrede ili ugrožavanja nekog njihovog prava u kontekstu digitalnog okruženja. Tu se ubrajaju i mnoge nedoumice, pa se SHARE Fondacija trudi da istraživanjima, publikacijama i video-materijalima edukuje građane o tome zašto je važno da vode računa o brojnim aspektima koji se tiču njihovih prava i sloboda kada koriste internet i digitalnu tehnologiju.Čedomir Savković

Srbija

Rezime ovogodišnje sezone malina, iz ugla mladih berača

Dve Tijane, Teodora i žive u Užicu, ali su dobar deo jula provele kod dede i babe u selima Ponikve i Vrutci u želji da im pomognu u berbi malina i kupina i zarade nešto novca.Berba malina u užičkom kraju odavno je završena i malinjaci se polako spremaju za zimski san. To znači da su sve agrotehničke mere već sprovedene, a ko želi može da pristupi proširenju zasada, jer je jesen, vreme kada biljke mogu da se sade.Ipak nismo zaboravili mlade berače, sa kojima smo letos tokom berbe razgovarali, pa je došao trenutak da sa njima popričamo o letnjim utiscima.„Ovo nam je bila prva berba i trebalo je par dana da se naviknemo na rano ustajanje i rad tokom celog dana. Prvih nekoliko dana nam je smetalo sunce, izgorele smo i bolele su nas noge od dugog stajanja i hodanja između redova”, kažu sagovornice Nove ekonomije.Počinjalo se sa berbom rano ujutru, a površina koja je pod zasadima iznosi preko dva hektara, pa je izazov bio veliki.KAKO JE IZGLEDALA BERBAGorak je malinarski hleb, kažu dugogodišnji berači ovog voća, vremenske nepogode tokom berbe mogu da unište ceo rod, ili da ga prepolove. Neki su se odlučili da svoje zasade osiguraju, malobrojni uzgajivači imaju protivgradnu mrežu, dok najlošije prolaze oni bez ikakve zaštite od nepogoda.U selu naših sagovornica to se ove godine i desilo, šteta je u početku izgledala velika, međutim rod na karju nije potpuno izneverio očekivanja. Ključna stvar u malinarstvu je berba, koja se obavlja tokom tropskih julskih dana.“Berba je počinjala u sedam ujutru i obično je trajala do sedam uveče. Posle desetak dana smo se navikle na taj tempo rada i uz pesmu i šalu brze nam je vreme prolazilo i bilo je psihički lakše”ZARADA JE UVEK DOBORDOŠLA“Od zarađenog novca kupile smo nešto od garderobe, ja sam deo uplatila za polaganje vozačkih ispita. Jedno veče je došlo do oluje, pa smo mislili da je berbi kraj, međutim, nastavili smo sa poslom. To se desilo krajem jula, posao je trajao još dve nedelje”, seća se Tijana kojoj je pomagala drugarica imenjakinja.Jedan deo malinjaka Tijaninog i Teodorinog dede pretrpeo je štetu, ali je zasad bio osiguran, pa je posle nekoliko izlazaka na teren komisija osiguravajuće kuće isplaćen odlučila o isplati osiguranja.Sa tim iznosom, nakon berbe ukupna količina “crvenog zlata” – maline bila je oko 10 tona. U većem delu Srbije ove godine cena maline bila je iznad 200 dinara po kilogramu, čime su i proizvođači i hladnjačari uglavnom bili zadovoljni.Čedomir Savković

Izdanja

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.