Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Za klimu je bitno da vršimo pritisak na političare, a ne da svi vozimo bicikle

Intervju sa Vladimirom Đurđevićem, vanrednim profesorom Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za podcast “Dan posle".Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Vladimir Đurđević o klimatskim promenama (AUDIO)Svi govore o klimatskim promenama, a u čemu se one zapravo ogledaju? Kako znamo da je ono što se dešava posledica delovanja čoveka, a ne deo nekog prirodnog ciklusa?Vladimir Đurđević: Klimatske promene su globalni proces, i radi se o promeni globalne klime -- znači, u pitanju je promena klimatskih uslova na prostoru cele naše planete. Konkretno, radi se o trajnom i postepenom zagrevanju. Prateći meteorološka merenja iz prošlosti možemo da vidimo da je planeta danas za oko jedan stepen toplija nego što je bila pre nekih stotinak godina. Iako taj jedan stepen ljudima obično ne deluje kao puno, zapravo se radi o ogromnoj promeni u odnosu na druge promene tokom geološke istorije naše zemlje, i to kako su se te promene u prošlosti dešavale. Znamo da je poslednjih desetak hiljada godina klima bila izuzetno stabilna, i da se prosečna globalna temperatura menjala za nekoliko desetih delova stepena -- a mi smo sad, za samo 100 godina, videli promenu od jednog celog stepena. Ta promena od jednog stepena je dovela do maltene permanentnog trenda gubitka ledenih površina, i do promene vremenskih obrazaca. Imamo sve više toplotnih talasa i topli rekordi su sve češći -- i dalje se dešavaju i hladni rekordi, ali toplih rekorda ima znatno više. Recimo, u toku prošle godine je širom planete zabeleženo preko 100 toplih rekorda, a nije zabeležen nijedan hladni rekord. Sa druge strane, imamo promenu u načinu preraspodele padavina, koji je sada vrlo nepovoljan -- imamo sve duže periode bez padavina, odnosno neke polusušne periode, a onda za kratko vreme imamo veliku količinu padavina. Dakle, kada uzmemo bilo koji element klimatskog sistema, ako pogledamo neki duži niz podataka o njemu, možemo da vidimo da je u poslednjih stotinak godina došlo do vrlo ozbiljnih promena. Ono što ljude takođe često buni jeste to da se i dalje povremeno dešavaju hladni periodi, ali oni nisu nekog globalnog karaktera, nego lokalnog. Eto, ovakvo vreme kakvo je trenutno kod nas je bilo mnogo tipičnije osamdesetih godina, ili šezdesetih, sedamdesetih -- zadnjih desetak godina je postalo veoma neuobičajeno da imamo ovako “hladan” kraj proleća i početak leta. Međutim, to što mi trenutno imamo hladnije vreme ne znači da je cela planeta hladnija. Veći deo planete je, u stvari, trenutno mnogo topliji od očekivanog. Klimatske promene su, opet ću reći, globalni proces, i ono što odvaja trenutne promene u klimi od onih iz prošlosti -- što bi bili Milankovićevi ciklusi -- jeste to što se promene trenutno dešavaju mnogo brže nego bilo koja ta vrsta ranijih “prirodnih” promena.Koje ljudske aktivnosti najviše doprinose ovim promenama?VĐ: Na prvom mestu je korišćenje fosilnih goriva. Dakle, lak pristup energiji nam je omogućio ubrzan razvoj industrije, putovanja i tako dalje... Međutim, sagorevanje fosilnih goriva -- odnosno uglja, nafte i gasa -- da biste dobili energiju emituje ugljen-dioksid, a kada emitujete ugljen-dioksid, onda ne postoji prirodan proces koji ga lako uklanja iz atmosfere. Tako da će sve ono što smo emitovali poslednjih sto i nešto godina ostati u atmosferi narednih nekoliko stotina, pa i hiljada godina... Znači, mi smo trajno narušili energetski bilans u efektu staklene bašte, u kome učestvuje ugljen-dioksid. Drugi ključni element uticaja ljudi jeste krčenje šuma, iako je uticaj koji se tiče emisije ugljen-dioksida kroz korišćenje fosilnih goriva daleko veći. Ipak, i ovaj efekat koji se tiče krčenja šuma, odnosno prenamene zemljišta, je isto na neki način merljiv -- ljudi su toliko smanjili šumske površine, posebno po tropskim šumama, koje su pretvorili u agrarne površine, da se i taj efekat vidi…Stočarstvo isto često prozivaju kao bitan faktor. Koliko ono ima veze sa klimatskim promenama?VĐ: Jeste, stočarstvo takođe veoma doprinosi ukupnoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, njegov efekat je dosta povezan sa krčenjem šuma -- šume se krče, recimo, da bi se dobili pašnjaci za uzgajanje stoke. Tako da, kad saberete taj element, koji je krčenje šuma, sa emisijama koje proizvode samo stočarstvo i proizvodnja mesa, onda dobijete jednu kontribuciju u ukupnom efektu staklene bašte koja nije zanemarljiva. Međutim, ono što razlikuje stočarstvo od korišćenja fosilnih goriva, i što njegovu ulogu u ovom problemu na neki način umanjuje, je to što su emisije iz stočarstva, posebno one koje dolaze od proizvodnje goveđeg mesa, obično vezane za emisije metana. Za razliku od ugljen-dioksida, metan i povećanje njegove koncentracije u atmosferi su, možemo reći, dosta manji problem na duge staze -- zato što procesi koji uklanjaju taj višak metana traju nekih desetak godina. Tako da, iako mi kroz proizvodnju goveđeg mesa trenutno emitujemo veliku količinu metana, ako u jednom trenutku odlučimo da to prestanemo da radimo, količina metana u vazduhu će se za nekih 10, 15 godina vratiti na neke prirodne pređašnje nivoe. Međutim, čak i kad prestanete da emitujete ugljen-dioksid, njegova koncentracija u atmosferi se neće vratiti u pređašnje stanje ni stotinama i hiljadama godina u budućnosti.Ako nastavimo ovim tempom da povećavamo količinu ugljen-dioksida u atmosferi, kako će Srbija i svet izgledati za par decenija? VĐ: Cela planeta je trenutno toplija u proseku za jedan stepen. Kod nas se te promene dešavaju malo brže -- recimo, naš region je trenutno topliji za nešto više od jednog stepena. Jasno je da u skorijoj budućnosti neće doći do neke duboke transformacije energetskog sistema i načina proizvodnje energije, znamo da nas od toga deli nekoliko decenija... Međutim, čak i ukoliko bismo danas hteli da iz korena promenimo naš energetski sistem, mi bismo u tom periodu transformacije ipak emitovali toliko ugljen-dioksida da bismo osigurali zagrevanje od najmanje još jednog stepena. Odnosno, planeta bi se globalno zaustavila na dva stepena, a naš region bi se verovatno zaustavio na nekih pola stepena više. Dakle, mi smo kao društvo suočeni sa time kao sa sigurnim ishodom, i u tom smislu treba razmišljati šta znači prilagoditi se na tu promenu, i kako to uopšte učiniti. I danas, sa ovim nivoom zagrevanja od jednog stepena, već vidimo niz negativnih promena -- to su učestalije ekstremne kiše koje dovode do poplava, češće pojave šumskih požara, koji su razorniji i zahvataju veće površine, gubitak poljoprivredne proizvodnje, pojave raznih bolesti i štetočina koje pre nisu bile tipične, i tako dalje... Tako da mi već sada vidimo određeni obim promena, i ono što je sigurno jeste da ćemo videti dodatno povećanje tih promena u narednih tridesetak godina. Recimo, kod nas su suše postale otprilike duplo češće nego što su bile u prošlosti, a i ekstremne padavine su isto tako postale duplo češće, odnosno duplo intenzivnije nego što su bile. Opet smo imali probleme sa poplavama, i tako dalje... Dakle, to je sigurno scenario koji ćemo viđati u budućnosti, samo malo češće i intenzivnije. Recimo, u slučaju daljeg zagrevanja od tri-četiri stepena, u Srbiji bi od deset godina u osam bila suša kao ona iz 2012. -- kada znamo da je poljoprivreda imala gubitke od preko milijardu evra. Sve češće se dešava da imamo duge periode bez padavina. Ti produženi periodi bez padavina se najčešće javljaju u toku toplijih delova godine, a u ovom hladnijem delu, odnosno u nekim prelaznim sezonama kao što su proleće i jesen, sve češće imamo te intenzivne, kratkotrajne padavine, koje mogu da dovedu do bujičnih poplava. Takođe, mali rečni tokovi -- na kojima se danas, na nesreću, planira izgradnja tih mini-hidroelektrana -- će u budućnosti možda biti pod velikim pritiskom, u smislu nedostatka vodnih resursa za bilo kakvu aktivnost, a ne samo za proizvodnju električne energije. Znači, postojanje pojedinih rečica može potencijalno da bude dovedeno u pitanje -- odnosno, one bi tokom nekih godina mogle u potpunosti da presuše. To je slika koja je tipična za celu Srbiju, ali će možda biti posebno vidljiva na jugu zemlje. Kako će izgledati život u u gradovima, pogotovo ako se nastavi ova ljubav prema seči drveća koja poslednjih godina dolazi do izražaja?VĐ: Kada pričamo o toplim rekordima kod nas, ovde topli talasi postaju sve češći i sve intenzivniji. Globalno gledano, od svakih pet toplotnih talasa, tri se uopšte ne bi dogodila da nije bilo klimatskih promena. Tako je i kod nas sada skoro udvostručen broj toplotnih talasa koje imamo u toku leta. Znamo da toplotni talasi imaju značajan uticaj na zdravlje ljudi -- recimo, tokom 2003. je u Francuskoj stradalo preko 14.000 osoba, posebno starijih ljudi i hroničnih bolesnika. Dakle, toplotni talasi imaju direktan uticaj na ljudsko zdravlje, a posebno su izraženi u gradovima, i svako narušavanje gradskog zelenila -- koje ima moć da, na neki način, ublaži efekte toplotnih talasa, iako ne može potpuno da ih eliminiše -- znači da će ti toplotni talasi za građane tih gradova biti još pogubniji. To je jedna od stvari koju je većina gradova u Evropi prepoznala, i baš zbog toga sada pokušavaju da vrate zelenilo u grad, a ne da ga uklone -- oni znaju da će u budućnosti biti problema sa toplotnim talasima, i na taj način hoće koliko-toliko da ublaže njihove negativne efekte, koji će u budućnosti potencijalno biti sve veći i veći.Da li će klimatske promene uticati na migracije koje trenutno prolaze preko naše zemlje?VĐ: To je izuzetno složeno pitanje. Sve se više razgovara o tome, i to iz jednog ugla opreza, s obzirom da postaje sve jasnije da su jedan od potencijalno najkomplikovanijih i najnegativnijih efekata koje bi klimatske promene mogle da proizvedu upravo migracije, odnosno pojava klimatskih migranata ili izbeglica. Videli smo da Evropska unija nije uspela na adekvatan način da se izbori sa tim problemom -- pojavom migranata u Evropi usled sukoba na Bliskom istoku, koji nisu direktno pokrenuti klimatskim promenama, ali određene veze se mogu pronaći -- odnosno da je njen odnos prema tome bio dosta haotičan i neorganizovan -- a to je bila situacija sa samo nekoliko miliona izbeglica. U budućnosti, ukoliko globalno zagrevanje dovede do drastičnih promena, može da se desi da nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona ljudi lokaciju za svoj budući život potraži na drugom mestu. Kažem, pokazano je da je teško organizovati se i napraviti neki racionalan plan za nekoliko miliona ljudi -- šta bi tek bilo ako bi, eto, samo nekoliko desetina miliona ljudi bilo pokrenuto klimatskim anomalijama i ekstremima? Većina klimatske promene u budućnosti najčešće vidi kao neku planetu koja gori, odnosno kao opasnost za planetu, ali one su mnogo veća opasnost za društvo kao sistem, nego za sam život na planeti. Čak i ako dođe do tog najgoreg klimatskog scenarija, život će opstati, s ljudima ili bez njih, ali pitanje je da li će društvo opstati, barem onakvo kakvo ga danas poznajemo.Zašto sve te stvari trenutno nisu u nekom fokusu javnosti? Zašto klimatske promene nisu tema broj jedan kod nas?VĐ: Ljudi nisu bića koja dobro percipiraju buduće opasnosti, čak ni kada je u pitanju kratkotrajna budućnost. Evo sad, pošto pandemija i dalje traje -- videli smo da je, samo nekoliko nedelja pre pojave epidemije u našoj zemlji, bilo pokušaja da se to marginalizuje kao neka daleka tema koja se nas ne tiče, kao nešto što se dešava negde drugde i što će nas zaobići. To je bilo samo par nedelja, ili čak dana pre nego što se epidemija pojavila kod nas -- znači, znajući kako funkcionišu pandemije, bilo je pitanje dana kad će kod nas da se pojavi prvi zaraženi, ali mi smo kao društvo bili spremni da zatvaramo oči. Tako je i sa klimatskim promenama. One se vide kao neka opasnost koja je tamo negde u budućnosti, i koja se nas možda ne tiče -- doživljavamo ga kao neko globalno pitanje, oko koga se dogovaraju neke velike ekonomije, i tako dalje... Naše društvo taj problem uglavnom percipira kao marginalan, ili kao problem nekog drugog. To je ta vrsta percepcije, koje nam nije strana, i koja se vrlo dobro videla u slučaju pandemije, i zbog nje se problem globalnog zagrevanja neadekvatno tretira u našem društvu.Često se pominju dodirne tačke i paralele između pandemije koronavirusa i klimatskih promena. Kako je pandemija uticala na klimatske promene, a kako na svest stanovništva o potrebi za nekim zajedničkim angažmanom?VĐ: Klimatske promene, slično kao i pandemija, predstavljaju globalni rizik. Naravno, jedna očigledna razlika između klimatskih promena i pandemije jeste brzina razvoja celog događaja. Sa druge strane, i klimatske promene su, slično kao i koronavirus, problem koji dotakne bukvalno svakog, nezavisno od društvene klase ili ekonomske moći, i koji na kraju dođe do svakog ćoška naše planete. I jedno i drugo su rizici koji zahtevaju globalan odgovor. Puno država je borbi protiv virusa pristupilo kroz smanjenje kretanja i smanjenje industrijske proizvodnje -- jednostavno, zahtevajući da ljudi što više ostanu kod kuće. Zbog toga je emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, do koje uglavnom dolazi zbog toga što nam je potrebna energija, ove godine nešto manja nego što bi inače bila. Najpre se radi o ugljen-dioksidu, i procene su da će ove godine emisija ovog gasa biti negde između 5 i 10% niža nego što bi bila da nije bilo pandemije. Međutim, gledano u odnosu na dugoročne trendove zagrevanja, i trendove povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, taj procenat je zanemarljiv, i ne možemo da kažemo da se radi o nekom značajnom smanjenju koji će nam pomoći. Sa druge strane, pandemija je imala jedan vrlo negativan efekat na sam proces pregovaranja u vezi sa klimatskim promenama -- konkretno na održavanje sastanka u Glazgovu, koje je trebalo da se desi u decembru ove godine. U pitanju je glavni sastanak u vezi sa pregovorima o klimatskim promenama, posle Pariskog sporazuma koji je potpisan 2015. Ove godine je trebalo da dođe do unapređenja globalnih planova za smanjenje emisija, i taj sastanak je odložen zbog pandemije. Tako da je pandemija koronavirusa dovela do jedne pauze u pregovaranju o klimatskim promenama, koja će trajati godinu dana, a svako odlaganje takvih međunarodnih sastanaka o klimi dramatično utiče na njihov ishod. Dakle, države će sve ono što su možda planirale, sve politike koje su pripremale za borbu protiv klimatskih promena, zbog odlaganja tog sastanka i smanjenja obima međunarodne saradnje sada verovatno staviti po strani, posebno sada kada će što pre želeti da oporave svoje ekonomije. To znači da će nešto što nam je možda bio plan za ovu godinu, ili za narednih pet godina, opet biti izmešteno u neku budućnost, i opet ćemo čekati neku buduću šansu. Dakle, pandemija je u tom smislu imala vrlo negativan uticaj.Ko najviše utiče na sporu promenu situacije -- korporacije, političari ili neosvešćene mase?VĐ: Kada pričamo o klimatskim promenama, političari i kompanije imaju značajnu ulogu u onome što se odnosi na neko preoblikovanje energetskog sistema, i tu su građani vrlo ograničeni u svojim mogućnostima da tako nešto kontrolišu. Čak i Amerika, koja je najavila izlazak iz Pariskog sporazuma, se zbog intenzivnog razvoja industrije obnovljivih izvora energije poslednjih nekoliko godina nalazi na putu koji je u tom sporazumu otprilike bio i projektovan. Jednostavno, ekonomija obnovljivih izvora energije, a posebno proizvodnje struje iz vetra i sunca, je takva da se postavlja kao ekonomski opravdanija. Dakle, tamo sada ima sve više i više takvih postrojenja -- ali iz ekonomskih razloga, a ne zato što su nešto posebno odlučni da uđu u borbu protiv klimatskih promena. Dok ljudi nešto ne vide kao prioritet na listi svojih problema, ni političari verovatno neće biti naročito raspoloženi time da se bave. Građanski pritisak je jedini mehanizam koji na neki način ostaje u rukama građana -- i koji je mnogo efikasniji nego kada bismo svi, recimo, počeli da vozimo bicikle. Ako mi svi budemo počeli da vozimo bicikle, a i dalje budu radile termoelektrane da bismo pravili struju, to nam neće pomoći da zaustavimo globalno zagrevanje na granici od dva stepena. Možda bi tako nešto zagrevanje malo usporilo, ali problem bi i dalje ostao prisutan. Problem klimatskih promena dubinski može da reši isključivo država, donošenjem odgovarajućih politika -- ali neka vrsta građanskog insistiranja i pritiska, u smislu zahteva za uvođenje jasnijih, konkretnijih i merljivih politika, je nešto što je sigurno potrebno, jer je to jedini način da političari kao donosioci odluka adekvatno pristupe tom pitanju. 

Srbija

Credit Agricole za medicinske radnike – bez kamate na kredite do kraja godine!

Kada je bilo najteže, oni sebe nisu štedeli. Upravo zbog toga, kao vid zahvalnosti za sve što su učinili tokom pandemije Korona virusa, Crédit Agricole banka omogućila je svim medicinskim radnicima finansijsku podršku kako bi bar na tom polju mogli da odahnu. Nezavisno od toga da li su klijenti Banke ili ne, svi medicinski radnici koji se odluče za bilo koji kreditni proizvod u Credit Agricole banci neće plaćati kamatu do kraja tekuće godine, a i nakon toga ih očekuju odlični uslovi.„Dok je naš zadatak bio da čuvajući sebe sačuvamo druge, oni su druge čuvali nesebičnim zalaganjem i rizikovanjem sopstvenog zdravlja. Zato je sada došlo vreme da se oni odmore a mi da im se odužimo za sve teške trenutke koje su prošli da bismo mi mogli da nastavimo dalje sa svojim životima. Crédit Agricole banka, želeći da preuzme inicijativu, osim besplatnog dozvoljenog minusa koji je svim medicinskim radnicima stavila na raspolaganje još na početku krize, otišla je korak dalje i omogućila da im svi kreditni proizvodi budu na raspolaganju bez ikakve kamate do kraja godine.“ – izjavio je Raško Tomaševic, rukovodilac Sektora za poslovanje sa stanovništvom Crédit Agricole banke.Na primer, za keš kredit u iznosu do 3 miliona dinara na rok od 5 godina medicinski radnici će do kraja godine otplaćivati samo glavnicu, bez ijednog dinara kamate a od sledeće godine, za njih će se primenjivati specijalna, povlašćena nominalna kamatna stopa od 5% odnosno efektivna od 0,74%. Osim gotovinskih kredita, posebna ponuda važi i za auto i stambene kredite kao i za kreditne kartice i dozvoljeni minus.Crédit Agricole Srbija, članica je Crédit Agricole grupe, jedne od 10 najvećih finansijskih institucija na svetu sa A+ kreditnim rejtingom, što je pokazatelj visoke stabilnosti čak i u veoma izazovnim uslovima poslovanja. Kao odgovoran član društva u kojem posluje, Banka koristi sredstva i ekspertizu stečenu na više od 47 tržišta kako bi podstakla što lakši izlazak iz ove izazovne situacije.

Srbija

Vuk Cvijić: Država ne vodi rat protiv mafije, posao tužilaštva rade novinari

Intervju sa Vukom Cvijićem, istraživačkim novinarem, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Vuk Cvijić o korupciji u Srbiji (AUDIO)Vi ste pisali o “aferi Krušik”. Šta se tu sada dešava, i da li će Krušik pasti u zaborav zbog korone?Vuk Cvijić: Mislim da neće. Evo, naš poslednji tekst o Krušiku je objavljen kada je već bilo počelo vanredno stanje. Tada smo otkrili da je poslednja isporuka koja je dogovorena po tim sumnjivim ugovorima sa preduzećem GIM, koje predstavlja Branko Stefanović, otac ministra policije, poslata početkom ove godine. Naravno, opet su posredi neki aranžmani u kojima Krušik dobija najmanje, ili čak gubi. Dakle, ta praksa se nastavila, mi to ponovo istražujemo i o tome ćemo ponovo pisati. Što se NIN-a tiče -- a mislim da to rade i drugi profesionalni mediji, ovo malo njih što je ostalo -- stvar neće pasti u zaborav.Da li ima ikakvih naznaka da će akteri te afere snositi ikakve posledice?VC: Ne vidimo da je vlast spremna da bilo ko snosi posledice kada je u pitanju neko njima blizak, ili oni sami -- kao u slučaju Krušika, gde su na delu uhvaćeni ministar i njegov otac. Takođe, jedan ministar je uhvaćen u plagijatu, drugi ministar je prenosio 23 puta po 9000 evra -- mislim na ministra Vulina -- a posledica kroz institucije, nažalost, nema. Tu se vidi da su institucije zarobljene, da nisu nezavisne i samostalne. Imamo tužilaštvo koje je uspavano, glavnu tužiteljku koja, ja mislim, skoro sedam godina nije direktno odgovarala na pitanja novinara, a kamoli pred kamerom. Novinari profesionalnih medija su praktično na sebe preuzeli teret onoga što treba da radi tužilaštvo, ili što je posao nekih drugih organa. Mi se bavimo skupljanjem dokaza -- ali to nažalost nema efekta, u smislu da se nešto spreči... Recimo, kada smo pisali o “slučaju Krušik”, i kada je on već otkriven, ministrov otac je nastavio da radi u tom privatnom preduzeću GIM, i da putuje kao njegov predstavnik. Tako da, i kad smo im na tragu, kad imamo dokumenta -- to njih ne sprečava da rade posao koji rade, a za koji postoji velika sumnja da je u pitanju korupcija.Da li nam ovakav odnos visokih državnih funkcionera -- to neprikrivanje tragova, pa čak i činjenica da se često radi o kompanijama sa istim adresama -- govori o gluposti i nemaru aktera, ili o osećanju nedodirljivosti?VC: Možda je u pitanju i jedno i drugo. Ja ne znam gde je granica između nemara i tog osećaja nedodirljivosti, ali oni se ne ponašaju kao politička vlast. U iole uređenom, ili iole demokratskom sistemu, kada nekoga uhvatite u korupciji, drugi akteri se barem ograde. Postoji neka, barem formalna, ograda... Možda se protiv tog čoveka ne vodi postupak, ali on barem odlazi sa položaja. Međutim, ovde nemamo apsolutno nikakvu posledicu. To je ono što malo zastrašuje, i što nije neki uobičajen način ponašanja političke vlasti. Dakle, ovde nije reč o politici, nego tome kako se ponašaju neke druge organizacije, koje se bave koruptivnim i kriminalnim stvarima. Ministarka Nela Kuburović je izjavila da ona nije nikako povezana sa firmom svog supruga, koja je inače uključena u unosne poslove sa Vladom. Šta je sporno u tome da ministarka pravde sklapa milionske poslove s Ministarstvom zdravlja, ili tome da se otac ministra policije bavi trgovinom oružjem?VC: I da za to dobije dozvolu od tog istog ministarstva policije, gde mu radi sin (smeh). Institucije bi morale odmah da reaguju, tužilaštvo bi moralo da da neku izjavu... Iz NIN-a smo postavili pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, na koje imamo pravo odgovora po zakonu o slobodnom pristupu informacijama, zato što smo objavili fotografije i našli dokumentaciju koja pokazuje da je u magacinima MUP-a čuvano oružje koje je GIM od njih kupio. Tražili smo da vidimo ugovore koje je to ministarstvo sklopilo sa privatnom firmom gde radi i koju predstavlja otac ministra policije. Prošlo je, ja mislim, devet meseci, a nismo dobili nikakav odgovor. Nažalost, postalo je uobičajeno da se ne odgovara na dopise novinara, i da institucije ćute. Ovakvog ćutanja do sada nije bilo.Predsednik države je pre neki dan tražio da se objave podaci o nabavci respiratora. Da li će se to ikada desiti, i ako da, šta možemo da očekujemo da će oni pokazati?VC: Ne vidimo nameru, videli smo samo obećanja da će se to desiti. Mi smo se u NIN-u, u broju od sedmog maja bavili baš tom temom, i nažalost smo videli da tu postoji mnogo sumnjivih stvari, i mnogo pitanja bez odgovora. I sam predsednik je onomad govorio o nekoj poluilegalnoj nabavci respiratora... Mi smo išli tragom jedne firme, pa smo shvatili da je Srbija u tom konkretnom slučaju naručila 400 respiratora koji nisu isporučeni, i da se tu svašta razvilo. Išlo se preko brojnih posrednika, bilo je firmi koje su uključene u tu nabavku, a koje se nisu se ranije time bavile... Mi ćemo to i dalje istraživati, videćemo dokle ćemo doći.Šta se dešavalo sa maskama, odnosno sa donacijama koje smo dobili  i našom nabavkom maski?VC: Kod nas se ne događa, kao što bi bilo normalno, da država i svi državni organi koji su bili uključeni u to podnesu jedan izveštaj -- u kome bi izneli koliko je tačno nabavljeno maski, ili bilo kog medicinskog materijala, na koji način je stigao, kako je raspoređen i koliko je plaćen. Mi takav izveštaj nemamo. Bilo je nekih nabrajanja u Skupštini, nešto je govorio i sam predsednik... Ali, čak i kada uporedite te brojeve koji su izneseni, a koji ništa ne govore -- te neke ukupne cifre, koliko je bilo respiratora a koliko maski, bez cene i bez toga od koga su i kako nabavljeni -- čak ni ti brojevi se ne slažu.Slučajeve korupcije nam obično otkrivaju neki zabrinuti ljudi iznutra, takozvani uzbunjivači, i tu je najpoznatiji primer Aleksandar Obradović. Kad se on pojavio, opozicija je pokušavala da ohrabri druge ljude u sličnoj situaciji -- ljude kojima je dosta svega, a imaju neke informacije -- da im dostave te podatke, uz obećanje da će ih zaštititi. Koliko je taj apel naišao na odjek, i koliko interesovanje javnosti uopšte može da zaštiti nekoga ko se zatekne u poziciji uzbunjivača?VC: Evo, da prvo odgovorim na ovo poslednje pitanje. U slučaju Aleksandra Obradovića se pokazalo da mu je javnost bila jedina odbrana. Kada su se građani pobunili i izašli ispred zatvora, tek tada je sud, koji dvadesetak dana pre toga nije odlučivao -- u stvari, praktično su tada, u jednom danu, ne jedan nego dva suda odlučila da on bude pušten iz pritvora. On je pre toga tajno uhapšen i tajno držan, kao da je najveći terorista, a ne čovek koji je želeo da zaštiti javni interes, kao što se jasno vidi iz dokumenata. Krušik je javno preduzeće, i interes je građana Srbije da ono dobro posluje, a ne da se njegovo poslovanje vodi na koruptivan način. Dakle, tu nažalost vidimo da je samo javnost zaštita uzbunjivača. Imamo, na primer, i slučaj inspektora Blagotića iz Niša, koji je penzionisan protiv svoje volje. Razlog za njegovo penzionisanje je to što je u svojim istragama došao do Dragana J. Vučićevića, vlasnika Informera, i zbog toga i on takođe ima status uzbunjivača. Ima ih nekoliko, bilo ih je ranije -- ali im je, nažalost, u Srbiji trenutno jedina odbrana javnost.Da li se možda u poslednje vreme povećao broj anonimnih dostavljača informacija i dokumenata koji ne žele da otkriju identitet, nego vam, recimo, samo anonimno preko mejla pošalju neki dokument?VC: Jeste, mi iz institucija dobijamo dosta takvih prijava. Stižu nam dojave za razne stvari, i za male događaje -- koji jesu važni, ali su lokalnog karaktera. Mi sve to moramo da proverimo, i nekada to ne stižemo da uradimo. To je problem i sa drugim profesionalnim medijima, kojih ima jako malo... Prosto ne stižemo sve da ih proverimo, ali čini mi se da prijava ima više nego ranije.Kako istraživački novinari štite svoje izvore od raznih mogućih neugodnih posledica, a kako, na kraju krajeva, štite sami sebe?VC: Naš osnovni posao, kao novinara, je da zaštitimo svoje izvore. Zato, recimo, koristimo određene zaštićene elektronske kanale komunikacije... Ako se sa izvorom viđamo uživo, gledamo oko sebe da li je neko tu, da li nas neko prati, i da li može da nas snimi -- ne zbog nas, nego zbog izvora, koji žele da ostanu anonimni zbog represije koja im preti ako se njihov identitet sazna.Koliko mislite da vaš posao ima efekta, i u čemu se taj efekat najviše ogleda? Šta vas lično najsnažnije motiviše da radite to što to radite?VC: Mi svi valjda imamo želju da živimo u jednom normalnom i razvijenom društvu. Tu su istraživački mediji kao neki korektiv -- njima je u opisu posla da vide i prepoznaju stvari koje nisu u redu, i da na njih kroz svoje pisanje ukazuju. To je, ja mislim, moja uloga, i uloga svih profesionalnih novinara.Kakav je osećaj kada uložite toliki trud i energiju i dovedete sopstvenu bezbednost pod znak pitanja, sve da biste objavili informaciju o nekom slučaju, a posle toga se ne desi ništa? Koji je smisao toga?VC: Nije prvi put da se takve stvari dešavaju u Srbiji, nažalost. Tako je bilo i devedesetih... Devedesetih smo takođe pisali o nekim stvarima, pa su postupci povodom nekih od njih povedeni tek kasnije. U jednom slučaju je u presudi navedeno da je i sam tadašnji predsednik Slobodan Milošević naručivao ubistva političkih protivnika. Dakle, to tako piše u pravnosnažnoj presudi. Ipak, nadam se da će u slučajevima o kojima danas pišemo za tako nešto biti potrebno manje vremena. Ono što mene tera da radim ovaj posao je taj profesionalni aspekt -- ja svoj posao moram da odradim profesionalno. Ako pitate za bezbednost, nama novinarima je, kao i uzbunjivačima, u Srbiji jedina zaštita javnost.Koliko je moguće biti nepristrasan kad naletite na neko šokantno otkriće? Da li su novinari u iskušenju da u nekim situacijama zauzimaju stranu?VC: To jeste iskušenje, i po tome se razlikuje profesionalni rad i onaj koji to nije. Barem se ja trudim da u svojim tekstovima iznosim informacije, i da ne ubacujem previše svojih zaključaka -- odnosno, ne navodim ih uopšte. Ja dam činjenice, i ostavim ljudima da na osnovu tih činjenica zaključe o čemu se radi.Ko zapravo upravlja koruptivnim tokovima u našoj državi -- da li su u pitanju pojedini političari i partije, krupni kapital, organizovani kriminal ili možda neke strane države i velike kompanije? U kom su međusobnom odnosu ti akteri, da li se oni glože međusobno ili pak sjajno sarađuju?VC: Imamo primere gde se videlo da u tome svemu učestvuju i politički akteri, i vlasnici krupnog kapitala, a i ljudi koji čija su imena vezana za kriminalni milje. Postoje neki zajednički poslovi, i zajednički kontakti. Eto, počevši od huligana za koje su Insajder i KRIK utvrdili da su radili kao obezbeđenje na inauguraciji sadašnjeg predsednika... Pa imamo, na primer, i gospodina Zvonka Veselinovića, protiv koga su vođeni razni sudski postupci, a koji je više puta fotografisan sa predsednikovim bratom Andrejem Vučićem. Ono što je evidentno u Srbiji je to da borba protiv organizovanog kriminala nije uspešna. Mi imamo nagli porast ubistava iza kojih stoje mafijaške organizacije, imamo pad cene narkotika, imamo manje zaplene... Od tih, ne znam koliko, stotinu ubistava, samo pet ili šest se procesuira -- ali nijedan postupak se ne vodi protiv nekoga ko je osumnjičen ili optužen kao organizator, kao šef mafije. Toga nema više, i sve činjenice govore da je organizovani kriminal u velikom porastu. Takođe, naša država je jedina koja nije završila sudski postupak protiv grupe Darka Šarića. Dakle, Srbija je ostala jedina zemlja gde nije donešena presuda u slučaju Šarić -- u Urugvaju, Italiji, Sloveniji i tako dalje je to već odavno učinjeno.Evo i Kosmajac je umro na slobodi, prirodnom smrću...VC: To je bio vrlo neobičan slučaj. Veoma je neobično da predsednik nekoga označi kao najvećeg narko dilera, a da taj čovek praktično ni ne bude optužen za to, pa čak ni za utaju poreza, nego za nekakvo zemljište -- a i to je bio postupak u kome je na kraju oslobođen. U drugim slučajevima, kao na primer kada je ubijen Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi, predstavnici vlasti su se ponašali kao ožalošćena porodica. Šta je problem u tom ratu s mafijom? Da li je mafija toliko jaka da joj država ne može ništa, ili možda ne postoji želja da se taj rat dovede do kraja?VC: Ja ne vidim ni da se vodi rat. Što se tiče opšteg kriminaliteta, on je u konstantnom opadanju. Ja ne znam da li je to civilizacijsko dostignuće, ali čak i u devedesetima je opšti kriminalitet bio manji nego u decenijama pre toga. Međutim, mi ovde govorimo o organizovanom kriminalu, o mafiji, i ta vrsta kriminala je u ogromnom narastanju. I devedesetih, a i pre toga -- dakle početkom, sredinom sedamdesetih -- mafija je u Srbiji, odnosno bivšoj Jugoslaviji bila vezana za Državnu bezbednost. Počevši od dvehiljaditih, mafija se osamostaljuje, i akcijom “Sablja” su presečeni glavni rezovi između službi državne bezbednosti i mafije -- ali, sada vidimo jednu stagnaciju od osam godina u borbi protiv organizovanog kriminala.Šta vas lično najviše brine u godinama koje dolaze? Mislim, naravno, na planu korupcije i organizovanog kriminala.VC: Najviše me brine kada otkrijem povezanost ljudi iz državnog aparata sa organizovanim kriminalom. Ono što sve treba najviše da nas zabrine je to što ne vidimo nekakvu reakciju vlasti i institucija -- umesto da to istraže, i da budu efikasni kada se pojavi sumnja da je neko iz državnog sistema povezan sa organizovanim kriminalom ili korupcijom. To je najopasnije za jednu državu -- to je kao kancer, i ako se na vreme ne leči, on se širi. 

Srbija

Zbog neusaglašene pravne prakse, ispaštaju izvršni dužnici

Iseljenje izvršnog dužnika Igora Vještice, sprovedeno je danas u naselju Petlovo brdo i pored toga što je izvršni dužnik tvrdio, a i sudski veštak konstatovao, da ne postoji stan koji se navodi u sudskoj presudi.Igor Vještica dobrovoljno je ispraznio stan od lica i stvari i predao ga zameniku izvršitelja iz izvršiteljske kancelarije Dragane Stojkov, ali je zahtevao da zamenik, koji je postupao na terenu unese u zapisnik i njegov prigovor, a to je da izvršitelji nisu identifikovali predmet izvršenja i da im je predao stan na dva nivoa od 85 metara kvadratnih, umesto jednosobnog stana od 53 metra kvadratna koji se navodi u sudskoj presudi. Podsećamo da je ovakve situacije predvideo i Zakon o izvršenju i obezbeđenju i da se u članu 129 navodi da „Javni izvršitelj po službenoj dužnosti rešenjm obustavlja postupak ako je izvršenje postalo nemoguće ili ne može da se sprovede iz drugih razloga (propao je predmet izvršenja, izvršni dužnik nema imovinu i sl.)Prvi osnovni sud nedavno je doneo odluku povodom zahteva za otklanjanje nepravilnosti u jednom predmetu gde se izvršni dužnik žalio da izvršiteljka nije identifikovala predmet izvršenja i naveo da ne postoji nepreavilnost, jer je izvršiteljka napisala rešenje u skladu sa presudom, a da „u skladu sa ZIO, javni izvršitelj na licu mesta identifikuje nepokretnost“. Iz ovoga se vidi da je izvršitelj u obavezi da napiše rešenje u skladu sa izvršnom presudom, ali da samu identifikaciju onoga što se u presudi nalazi, mora po zakonu da obavi sam na licu mesta. Postavlja se pitanje, šta se dešava kada se na terenu ne nalazi ono što je napisano u presudi. Zamenik izvršitelja iz predmeta Igora Vještice je rekao novinaru Nove ekonomije da on ne može da daje izjave za medije i da se za sva pitanja moramo obratiiti Komori izvršitelja, tako da smo ostali uskraćeni za odgovor na ovo pitanje. PROČITAJTE JOŠIzvršitelji iseljavaju iz stanova koji ne postoje Vještica je izvršitelju uručio i veštačenje sudskog veštaka građevinske struke, koji je konstatovao da objekat izvršenja ne postoji i rekao „Vi se ne nalazite u objektu izvršenja i ne radite po rešenju o izvršenju, a to je vaša krivična i materijalna odgovornost“ , a advokatica je ukazala i na proceduralnu grešku, jer se u rešenju uopše ne navodi koji je grad u pitanju, a da ista adresa postoji i u Valjevu, "zašto niste otišli u Valjevo, kako ste znali da je u Beogradu stan" upitala je ona, međutim ni na to pitanje nismo čuli odgovor. Izvršni dužnik je za  Novu ekonomiju izjavio je da mu je stan ostavio deda, a da je on od skupštine stanara dobio dozvolu i dodao još jednu stambenu jedinicu, koja se nalazi na petom spratu, kao i da je stan proširen za još jednu sobu na četvrtom spratu, što odgovara i mišljenju sudskog veštaka u koji je Nova ekonomija imala uvid. Igor kaže u spornom stanu živi sa porodicom već 11 godina, a da ga je nakon smrti dede tužila majka, koja je na osnovu ostavinske rasprave nasledila objekat. Vlasništvo nad novostvorenim objektom je trenutno predmet sudskog procesa, a izvršenje se obavlja na osnovu ostavinske rasprave za taj stari stan od 53 metra kvadratna.  Igorova majka Mirjana, koja je izvršni poverilac u ovom predmetu, izjavila je da su oni izveli radove, a otac je dodao da nije u pitanju proširenje stana  već „humanizacija“  životnog prostora. Oni tvrde da je u pitanju stan u izvornom stanju i da su oni samo izvršili adaptaciju, kao i da su potpisi stanara za proširenje stana, odnosno pravljenje galerije na spratu iznad, postojali i ranije. VIDEO: IZLAZAKIgor Vještica je napustio prazan stan u kome su ostali izvršni poverioci i naveo da je namerno dobrovoljno predao sve izvršitelju, a da će sada pokrenuti sudske procese i podneti krivične prijave, jer je izvršitelj uzeo stan od 85 kvadrata, dupleks na dva sprata, umesto onog od 53 kvadrata, koji se navodi u sudskoj presudi. "Da sam sada odbio da izađem ili da odložili izvršenje, ponovo bi došli nakon par meseci, a to je ogroman stres za mene i porodicu, zato sam predao stan dobrovoljno. Ovo je važno i zbog svih ostalih ljudi koji imaju sličan problem, jer izvršitelji ne mogu da rade šta oni hoće. Meni odgovara da mi oduzmu stan na ovaj način, jer mi to daje mogućnost da pokrenem postupak i nadoknadim svu štetu pravnim putem. Ne nameravam da se vraćam ovde dok se ne utvrde sve činjenice i dok sud i tužilaštvo definitivno ne donesu odluke" zaključio je Igor Vještica po izlasku iz stana. Pročitajte JOŠ: 

Srbija

Ko nema ličnu kartu do 5. juna, ostaje bez 100 evra

Ovog petka ističe rok za prijavu građana za pomoć države od 100 evra. Na taj iznos imaju pravo svi oni koji su do 24. aprila postali punoletni, sa aktivnim prebivalištem u Srbiji i ličnom kartom koja važi najkasnije do 5. juna. Oni čija je lična karta u izradi, ostaju bez 100 evra, prenosi portal Nova S.Lična karta bila je veliki "kamen spoticanja" za mnoge građane koji su pokušali da se prijave za ovu državnu pomoć.Po svemu sudeći, ni najnovija najava, da će novac moći da dobiju svi koji podnesu zahtev za izradu lične karte do 5. juna, neće važiti za sve, jer građani moraju da upišu ili ukucaju broj svoje lične karte, u zavisnosti od toga da li se prijavljuju putem portala Uprave za trezor ili putem telefona 0800-101-100.Pravilnik koji definiše prijavu i isplatu prvi put je menjan kako bi se preciziralo kako će novac biti isplaćen zatvorenicima na odsluženju kazne.Nakon toga je ponovo izmenjen 29. maja, kada je dozvoljeno da se za 100 evra prijave oni sa datumom izdavanja lične karte zaključno sa 5. junom.To, međutim, ne znači da oni koji su tek podneli zahtev za izdavanje lične karte imaju pravo na isplatu ovog novca. Građani koji su zahtev za ličnu kartu predali proteklih dana, ili tek nameravaju da to učine rukovođeni najavama da će ipak imati pravo na ovaj novac, će po svemu sudeći ostati bez njega, obzirom da MUP ima rok od 15 dana da novi dokument izradi i uruči ga građaninu.Penzioneri i primaoci novčane socijalne pomoći novac su dobili automatski, kao i korisnici privremene naknade – invalidi rada druge i treće kategorije invalidnosti.Do sada se za 100 evra prijavilo više od četiri miliona građana, a u državnom budžetu, za isplatu pomoći, namenjeno je 60 milijardi dinara.

Srbija

Klemens Saks, generalni direktor Leoni Srbija: Više auto-puteva je uslov za dolazak stranih investitora

Za dalje privlačenje  investicija neophodni su preduslovi -  dostupna i kvalifikovana radna snaga, stabilna i predvidiva monetarna i finansijska politika, uključujući fleksibilnu i podsticajnu regulativu vezanu za poreze i doprinose na zarade, kaže Klemens Saks, generalni direktor Leoni Srbija za najnoviju ediciju "Investicije u Srbiji 2000-2020".Kompanija već 10 godina posluje u Srbiji. Kakva su vaša iskustva kao investitora?Od samog početka, od 2009. godine, kada smo otvorili našu prvu fabriku u Prokuplju, pa do sada, sa četvrtom fabrikom u Kraljevu, naše iskustvo je vrlo pozitivno. Jedan od glavnih razloga za odluku da investiramo u Srbiji je bio taj što je ovde postojala dostupna i kvalifikovana radna snaga, sa izuzetnom radnom etikom što nije bio svuda slučaj.  Takođe, ono što nam je značilo od samog početka je bila podrška koju smo imali od Vlade Republike Srbije. Imajući sve to u vidu, odlučili smo da proširimo naše poslovanje, otvaranjem novih fabrika, najpre u Doljevcu, zatim Nišu i sada u Kraljevu. Ukupna vrednost naših dosadašnjih investicija u Srbiji je preko 142 miliona evra.  Ono što je sada drugačije u odnosu na početak našeg poslovanja ovde,  jeste to da se situacija na tržištu rada izuzetno promenila imajući u vidu pre svega, odlazak u inostranstvo zbog posla velikog broja ljudi što će svakako imati uticaja i na naše poslovanje. Šta su prednosti poslovanja u Srbiji, a koji deo poslovnog ambijenta bi se mogao unaprediti?Ima dosta prednosti. Pomenuo sam najvažniju, a to je kvalifikovana i dostupna radna snaga sa otvorenim načinom razmišljanja, izuzetnom radnom etikom, sa odličnim znanjem engleskog jezika. To su sve stvari koje privlače investitore. Takođe, tu je i podrška države.  Kada je reč o prostoru za unapređenje, ima ga, posebno u oblasti politike i regulative vezane za oblast poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, koje bi trebalo da budu fleksibilnije, uključujući povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje stope poreza i doprinosa na zaradu. Sve to bi podstaklo kompanije da nastave da investiraju više i da zapošljavaju više ljudi, nudeći i više zarade.  S obzirom na emigraciju uglavnom radno sposobnog stanovništva, da li imate probleme da pronađete kadrove?Mogu da kažem da mi kao kompanija takođe osećamo efekte trenda migracije radne snage iz Srbije ka zemljama Evropske unije i da je to jedan od velikih izazova sa kojim se suočavamo, a verujem i druge kompanije u našem okruženju. Da li sarađujete sa domaćim dobavljačima? Da li su lokalna mala i srednja preduzeća sposobna da se uključe u međunarodne lance snabdevanja?Imamo saradnju sa više od 500 domaćih dobavljača u oblasti nabavke neproizvodnog materijala i usluga. Ponosni smo na to da je naše poslovanje ovde uticalo na otvaranje i rast velikog broja malih i srednjih preduzeća, posebno u sredinama u kojima imamo fabrike.Ako govorimo o tome da li su te domaće kompanije spremne da se uključe u međunarodne lance snabdevanja, smatram da je to izvodljivo, s obzirom da imaju kapacitete, resurse, ljude, „know how“ i to je na neki način i deo naše poslovne strategije. Gde vidite prostor za napredak u privlačenju investicija?Sadašnja situacija sa migracijama i odlivom radne snage je nešto što može da utiče na dalje strane investicije i sa tim u vezi neophodno je da se stvore okruženje i preduslovi kako bi ljudi ostajali, a ne odlazili iz zemlje.  To znači da su za dalje privlačenje  investicija neophodni preduslovi koje sam već naveo:  dostupna i kvalifikovana radna snaga, stabilna i predvidiva monetarna i finansijska politika, uključujući fleksibilnu i podsticajnu regulativu vezanu za poreze i doprinose na zarade.  Takođe, ima mnogo regiona u Srbiji u koje bi strani investitori došli i investirali ali je neophodno da postoji dobra saobraćajna infrastruktura,  pre svega autoput.Kakav je odnos kompanije sa lokalnim samoupravama?Od trenutka kada smo stigli u Srbiju imamo dobru saradnju sa svakom od lokalnih samouprava gde smo otvorili fabrike, počev od Prokuplja, Doljevca, Niša i sada Kraljeva.Lokalna administracija nam je bila iskreni partner da što pre  i bez prepreka pokrenemo i radimo naš posao. Ali još uvek ima dosta toga da se uradi i realizuje, posebno mislim na uslove koji su nam garantovani kada smo i odlučivali da investiramo upravo u tim lokalnim samoupravama.Na primer, trenutno imamo velike poteškoće oko pitanja dostupnosti gradskog prevoza u Kraljevu i delimično i u Nišu i tu očekujemo mnogo veću podršku i angažovanje lokalnih uprava. Sa tim u vezi, razgovaramo sa predstavnicima  oba grada u cilju pronalaženja rešenja koje nam je svima u interesu.

Srbija

Konkurs PKS za najbolje doktorske disertacije iz ekonomije

rivredna komora Srbije (PKS) objavila je konkurs za Godišnju nagradu za najbolje doktorske disertacije studenata fakulteta u školskoj 2018/2019. godini, navodi se u saopštenju.Konkursom su obuhvaćeni radovi odbranjeni od 1. oktobra 2018. do 30. septembra 2019. godine sa temama iz oblasti privrede, a biće dodeljeno deset nagrada u vidu diploma i novčanih nagrada.Predloge za nagrade podnosi fakultet na kome je odbranjen rad, dok inicijativu za podnošenje predloga prema fakultetu mogu pokrenuti instituti, privredni subjekti, druge organizacije i pojedinci.Prijave na konkurs treba dostaviti najkasnije do 15. septembra 2020. godine.Načini podnošenja prijava i sadržaj određeni su Odlukom o dodeli nagrada koja se, kao i sve potrebne informacije dostupni su na veb-sajtu PKS.

Srbija

Istorijska presuda: CarGo posluje po zakonima Srbije

Direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić i predsednik Udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić istakli su da je danas istorijski dan za pravosudni sistem jer je nakon višegodišnje pravne borbe doneta prva oslobađajuća presuda koja potvrđuje da CarGo posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije. Prekršajni sud je potvrdio da CarGo nije taksi prevoz, a da članovi Udruženja građana CarGo ne obavljaju nelegalnu taksi delatnost. Sud je utvrdio tri ključne razlike između taksija i CarGo usluge, te da članovi Udruženja građana CarGo ne obavljaju nelegalnu taksi delatnost. „Ova presuda meni lično i svim zaposlenima vraća veru u pravosudni sistem i u pravdu. Ovo je prva oslobađajuća presuda i nadamo se da je ovo uvod u zaustavljanje daljeg progona kompanije CarGo Technologies, Udruženja CarGo i njegovih članova“, rekao je Guberinić ispred Prekršajnog suda. On je dodao da je Prekršajni sud naveo da je taksi javni prevoz dostupan na korišćenje svim građanima, a CarGo privatna usluga dostupna isključivo članovima Udruženja CarGo. „Pored ove razlike, sud je prepoznao da postoji razlika u samoj naplati, odnosno u taksiju građani plaćaju prevoz vozaču, dok se u CarGo ne naplaćuje prevoz, već postoji naknada za korišćenje softvera. Na kraju, utvrđeno je da za naplatu taksi koristi taksimetar, dok CarGo koristi aplikaciju“, istakao je direktor CarGo. Guberinić je izrazio nadu da će sudije i u ostalim predmetima, koji imaju isto činjenično stanje, poći ovim putem i doneti oslobađajuće presude. „Znamo da su pravo i pravda na našoj strani. Znamo da smo sve radili po zakonu i po savesti. Ovo je bila hrabra i jedina ispravna presuda. Često su i sami službenici znali da krše zakon, znali da nas ugnjetavaju protivno pravu, ali su postupali po naređenjima formalnih i neformalnih centara moći. Izdržali smo i slanje svih mogućih i nemogućih inspekcija, od zabrane oglašavanja pa sve do poreske uprave“, istakao je. Guberinić je podsetio na njihov put tokom koga su izdržali „prebijanja, napade, nasilnička  oduzimanja, hapšenja, prekomernu upotrebu sile“. „Ovo nije samo naša bitka, već bitka za sve građane Srbije, inovativne kompanije i na prvom mestu mlade. Ujedno ovo je i moj poziv mladima da ostanu, da se bore, da ne odustanu. Mi nismo samo primer već i saveznik svim mladima koji žele da menjaju Srbiju na bolje“, zaključio je direktor CarGo Technologies. Predsednik udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić rekao je da je ova presuda prepoznala moderan i inovativan način povezivanja ljudi kako bi zajedno ostvarili svoje ciljeve. „Ovo je istorijski dan za više od 800.000 članova CarGo udruženja, za više od 4.000 pružalaca CarGo usluge, ali i za sve časne građane Srbije, jer je doneta pravedna presuda u interesu građana, a ne lobi grupa i taksi kartela“, istakao je predsednik CarGo. On je dodao da je u oslobađajućoj presudi konstatovano i da je inspektor drumskog saobraćaja grubo prekršio Zakon o inspekcijskom nalogu, a da se inspektor čak nije ni odazvao prvom pozivu na saslušanje. „Mi ćemo nastaviti da za svoje članove inoviramo i menjamo stvari na bolje. Na taj način unapredićemo i Srbiju i život građana u njoj. To je naš doprinos i naš put“, zaključio je Vučić.Prema rečima Vučića, troškove prekršajnog postupka će nažalost snositi Prekršajni sud, odnosno građani, a ne taksi kartel i svi oni koji su želeli da uguše jednu privatnu inicijativu. Oslobađajuća presuda doneta je u postupku koji se vodi od maja 2019. godine po prijavi saobraćajnog inspektora za nelegalno bavljenje taksi prevozom. Kao i u drugim, i u ovoj situaciji korišćen je „prikriveni islednik“, inspektor koji se lažno predstavio, kako bi naveo CarGo člana na šlep službu koja je pokušala na silu da mu oduzme privatno vlasništvo, njegov automobil.

Srbija

Beograđani bi više vozili bicikle, ali nemaju gde

Broj biciklista u glavnom gradu Srbije poslednjih godina raste. Striktno redukovanje javnog prevoza tokom vanrednog stanja uticalo je dodatno na taj rast, jer su ljudi počeli da razmišljaju o alternativnom načinu prevoza. Međutim, infrastruktura za bezbednu vožnju bicikala u Beogradu uglavnom je loša i nekompletna, ali postoje izvesni pomaci u pozitivnom smeru. Sve veća potražnja za biciklima utiče i na povećanje kapaciteta za proizvodnju.Na beogradskim ulicama mogu da se vide, barem delovi novih biciklističkih staza, a često se, na onim ulicama gde ima dovoljno mesta, označavaju trake za bicikliste, kažu za Novu ekonomiju u udruženju građana “Ulice za bicikliste”. To udruženje već godinama unazad, svake poslednje subote u mesecu organizuje “Kritičnu masu”, kao vid protesta kojim se skreće pažnja na potrebu da se proširi infrastruktura koju biciklisti mogu da koriste. Oni naglašavaju da za nove ulice za bicikliste gradske vlasti prestonice moraju više da se potrude.“Biciklistička infrastruktura u Beogradu je uglavnom loša i nekompletna. Ako se može reći da je nešto dobro, onda je to deo novih staza i traka. Međutim dobar deo onih koje su izgrađene u poslednje vreme, nije napravljen u skladu sa pravilnicima, niti se održava kako treba. Tu prvenstveno mislimo na izbledele biciklističke trake, tamo gde su one bile nacrtane farbom.” Podsećaju da se na kolovozu u Bulevaru oslobođenja često dešava da izbledi traka koja je ofarbana za bicikliste, a meseci prođu do ponovnog farbanja.Zatim su tu (ne)ofarbani deo pločnika u Ruzveltovoj ulici i na Autokomandi tik iznad tramvajske baštice, gde se ispred kladionica i kafića na stazi sada parkiraju automobile, dodaju u ovoj organizaciji.“Veliki broj deonica na Novom Beogradu nije renoviran ili prefarban od onda kada je napravljen. Kada bi trebalo da damo neku procenu, rekli bi da jedva trećina zadovoljava sve uslove.”Situacija u glavnom gradu Vojvodine, slična je kao i u prestonici, barem što se tiče broja biciklista i infrastrukture. U Novosadskoj biciklističkoj inicijativi, rekli su za Novu ekonomiju da je pandemija pokazala slabosti javnog prevoza, ali i neophodnost da se rekonstruiše i prošire staze za bicikliste u tom gradu.“Postoji hronična potreba da se popravi biciklistička staza na Futoškom putu, u Futoškoj ulici, na Mostu slobode, čak i u nekim prigradskim naseljima,” navode predstavnici te organizacije . BROJ BICIKLISTA OVOG PROLEĆA BELEŽI NAGLI SKOKPredstavnici udruženja Ulice za bicikliste podsećaju i da gradske vlasti u Beogradu, često obećavaju stotine kilometara novih biciklističkih staza, kako bi privukle građane da koriste dvotočkaše. Prema njihovim rečima, to često nema uporište u stvarnosti, ali, uprkos tome, broj biciklista je u porastu i najveći skok beleži ovog proleća, naročito nakon ukidanja vanrednog stanja.“To je uglavnom zato što je na biciklu veoma mala mogućnost da se razbolite od koronavirusa, ali i zato što se na taj način jača imunitet. Naravno, situacija sa redukovanim gradskim javnim prevozom je tome dosta doprinela”.Po proceni Kritične mase, a i izveštajima iz prodavnica i servisa bicikala, broj biciklista na ulicama je veći za oko 30%, u odnosu na ranije godine. Ako u Beogradu koristite bicikl kao prevozno sredstvo, svakako ne zavisite od stanja u saobraćaju, gužvi i blokada. Za vas je situacija u saobraćaju uvek ista. Bicikl je, naročito u jutarnjem i popodnevnom špicu, na daljinama od 5-7 km u gradskoj sredini najbrže prevozno sredstvo. Naravno, treba maksimalno ispoštovati sva pravila saobraćaja.KRENITE DA ŠTEDITENaši sagovornici naglašavaju da korišćenje bicikla donosi više ušteda i u kućnom budžetu. Kada dođete do odredišta, nećete nepotrebno gubiti vreme na traženje slobodnog parking mesta, niti ga plaćati. Bićete zadovoljniji jer ne doprinosite zagađenju vazduha, osećaćete se korisnim članom društva. Bicikl vam u gradu pruža veliku slobodu u odnosu na automobil, ali i na javni prevoz. Nema presedanja, nema čekanja autobusa, nema gužvi, nema mogućnosti da se zarazite od ljudi koji se tiskaju oko vas. Treba napomenuti da se sve vreme bavite fizičkom aktivnošću i da ste samim tim i zdraviji.Dobar primer izgradnje staza za bicikliste i pešake daje nam ruta Parenzana u Istri, na granici Slovenije i Hrvatske. Deo stare pruge koja je u prvoj polovini dvadesetog veka povezivala Trst i Poreč, pretvoren je u zelenu stazu za pešake i bicikliste. Stari mostovi i tuneli iskorišćeni su u korist ljubitelja prirode i zdravog načina života. Slične inicijative postojale su i u Srbiji, za trasu stare pruge od Užica do jezera Vrutci. Ona za sada nije zaživela u punom obliku, ali na njoj ima biciklista. Nadležni su u realizaciji stali na pola puta, jer na toj trasi nisu uspeli da izbace automobile i ostala motorna vozila iz saobraćaja. https://www.danas.rs/drustvo/evropska-nagrada-uzickoj-zelenoj-stazi/.NAJAVLJENA NOVA ULAGANJA U PROIZVODNJUO povećanju broja ljudi koji koriste bicikle, govore i koraci koje najavljuju proizvođači. Jedan od proizvođača bicikala u Srbiji, Kompanija Planet Bike, najavila je nove investicije, u vidu proširenja kapaciteta za proizvodnju. Njeni predstavnici nedavno su sa Ministarstvom privrede potpisali i ugovor državnim subvencijama za taj projekat 

Srbija

Domaći BDP uvećan za pet odsto u prvom tromesečju

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu tekuće godineje na međugodišnjem nivou iznosio je pet odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Desezonirana serija podataka pokazuje pad bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2020. godine od 0,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal.Posmatrano po delatnostima, u prvom tromesečju tekuće godine je zabeležen značajan realni rast BDP-a u sektoru građevinarstva, koji je uvećan za 19,6 odsto u odnosu na prvi kvartal 2019. godine, sektoru informisanja i komunikacija (11,8 odsto), sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite (11,8 odsto) i sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (4,5 odsto).Posmatrano po agregatima upotrebe BDP u prva tri meseca 2020. godine je na međugodišnjem nivou zabeležen realni rast kod svih agregata.Predstavnici vlasti su se u mesecima tokom korona krize više puta naglašavali da će realni rast BDP-a u prvom tromesečju biti između 5,1 i 5,2 odsto.

Srbija

Na prodaju 20 nekretnina banaka u stečaju

Agencija za osiguranje depozita (AOD) oglasila je javnu prodaju 20 nekretnina banaka koje su u stečaju, ukupne procenjene vrednosti veće od 4,2 miliona evra.U dokumentciji objavljenoj na sajtu na javnu licitaciju je ponuđena imovina Privredne banke, Nove agrobanke i Jugobanke.Najvrednija nekretnina čija prodaja je oglašena je ivanjički Hotel "Park", koji se i dalje nalazi u vlasništvu Nove agrobanke, a čija je vrednost procenjena na 1,88 miliona evra.Potencijalni učesnici u licitaciji za ovu nekretninu trebaju da izdvoje preko 281 hiljada evra za depozit, kao i novac za otkup konkursne dokumentacije.Otkup prоdајnе dоkumеntаciје mоguć је dо 05. juna 2020. gоdinе.Privredna banka prodaje 11 nekretnina, od kojih se šest nalazi u Beogradu, a po jedna nepokretnost nalazi se u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Novom Sadu, Valjevu i Gornjem Milanovcu.Na prodaju je ponuđeno i šest parcela poljoprivrednog i šumskog zemljišta u Lipnici, opština Loznica.Kao najvredniji iz portfolia ove banke ogašen je poslovni prostor od 106 kvadrata u Krušedolskoj ulici, čija vrednost se procenjuje na nešto više od 483 hiljade evra.Rok za podnošenje ponuda za delove ove javne licitacije ističe 24. juna.Agencija kao stečajni upravnik Jugobanke prodaje jedno garažno mesto u beogradskonj Ulici Rige od Fere za ne manje od 44.000 evra, kao i stan od 115 kvadrata u Bečićima za minimalno 133.251 evro. Ponude za dve navedene nekretnine trebaju da se podnesu do 5. juna 2020. godine.

Srbija

Dobijate doznake – Od danas idete u registar novčanih doznaka

Guverner Narodne banke Srbije utvrdio je uslove o vođenju jedinstvenog registra korisnika novčanih doznaka, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Jedinstveni registar korisnika novčane doznake sadrži podatke o korisnicima platne usluge izvršavanja novčane doznake, odnosno o platiocima i primaocima plaćanja.U registru korisnika novčane doznake ne vode se podaci o iznosima platnih transakcija.Platilac je fizičko lice koje pružaocu platnih usluga izdaje platni nalog za izvršenje platne transakcije, bez obzira na to da li platilac ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Isto je definisan i primalac plaćanja. Pružalac platnih usluga označava banku, platnu instituciju, instituciju elektronskog novca i javnog poštanskog operatora kada pružaju platnu uslugu izvršavanja novčane doznake.Narodna banka Srbije vodi Jedinstveni registar korisnika novčane doznake u elektronskom obliku, na osnovu podataka koje joj dostavljaju pružaoci platnih usluga.Podaci iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake nisu javno dostupni i na njih se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pružanje platnih usluga koje se odnose na poslovnu tajnu, kao i odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.Organima i licima koji su ovlašćeni da vrše uvid u podatke iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake, Narodna banka Srbije obezbeđuje taj uvid isključivo putem posebnog aplikativnog rešenja, na osnovu primljenog zahteva potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom. Sudovima i drugim nadležnim organima ovi podaci mogu se, osim putem posebnog aplikativnog rešenja, davati i na osnovu pismenog zahteva, u skladu sa zakonom.Pružalac platnih usluga dužan je da do 15. juna 2020. godine dostavi podatke za sve korisnike novčane doznake koji su do 1. juna 2020. godine koristili platnu uslugu izvršavanja novčane doznake.

Srbija

Javni dug Srbije uoči korone porastao 370 miliona evra

Javni dug Srbije uvećao se 370 miliona evra u odnosu na kraj 2019. na 24,7 milijardi evra. Ovo povećanje odnosi se na period pre izbijanja pandemije i ekonomskog paketa Vlade Srbije od 5,1 milijardi evra koji će se finansirati novim zaduživanjem.Parlamentarna budžetska kancelarija objavila je novu studiju Analiza javnog duga Januar-mart 2020. Po ovoj analizi, javni dug Srbije povećao se u odnosu na decembar 2019. godine za 370 miliona evra i sada iznosi 24,7 milijardi evra, odnosno 52,8 odsto BDP-a. Značajan deo ovog povećanja (115 miliona €) otpada na nepovoljne kursne razlike, dok ostatak predstavlja neto zaduživanje na domaćem tržištu u iznosu od 225 milona evra. Javni dug je dug države. Čine ga direktan dug koji nastaje zaduživanjem države (ugovaranjem kredita ili izdavanjem državnih HOV) i indirektne obaveze (po osnovu datih garancija).Veći deo duga izražen je kroz dugoročne obveznice (12,8 mlrd evra), a manji kroz kredite uztee od međunarodnih institucija i stranih vlada (9,6 mlrd evra). Direktni dug Republike (nastao zaduživanjem) na kraju marta 2020. godine iznosio je 22,8 mlrd evra. U odnosu na kraj 2019. povećao se za 380,9 mln evra (odnosno, ukoliko se izuzme nepovoljan uticaj promene deviznih kurseva, direktan dug je povećan za oko 264 mln evra. Obaveze po osnovu uzetih kredita su povećane za 78,0 mln evra, pre svega usled povlačenja kredita od kineske Export Import banke.Indirektne obaveze Republike (nastale izdavanjem garancija Republike) na kraju marta 2020. su iznosile 1,5 mlrd evra. U odnosu na kraj 2019. smanjene su za 16,4 mln evra, najviše zahvaljujući otplati kredita Puteva Srbije.Analiza Parlamentarne budžetske kancelarije odnosi se na period uoči izbijanja pandemije i ekonomskog paketa vlade Srbije od 31.3.2020, koji predviđa dodatnu potrošnju od 5,1 milijardi evra (11 odsto BDP-a). Kako je Vlada Srbije ranije najavila, ovaj paket će se finansirati zaduživanjem na domaćem i stranom finansijskom tržištu, protiv čega je bio Fiskalni savet. Vlada Srbije je polovinom aprila izdala prvu seriju ovih obveznica u iznosu od 3 milijarde evra po kamatnoj stopi od 3,375 odsto. Prema predviđanju Fiskalnog saveta nakon novog zaduživanja i privredne kontrakcije zbog pandemije, javni dug će narasti na preko 60 odsto BDP-a. 

Srbija

Tehnološki napredak je preduslov za evoluciju ka Društvu 5.0

Intervju: Natali Delić, konsultant za inovacije i razvoj poslovanja i koautor projekta 5Gtalks Razgovor vodio Đorđe Đorđević, Biznis Dizajner ICT HUB https://playground.mtel.ba/playground-online-meetup-14-05-2020/Kroz etičku primjenu tehnologije može da se stvori bolji svet, a za to je neophodno kontinuirano učenje i izlaženje iz lične zone komfora. Šta je zapravo Društvo 5.0?Društvo 5.0 je koncept koji su prvo osmislili u Japanu pre nekih četiri do 5 godina, i predstavlja viziju društva budućnosti gde se balansira ekonomski napredak sa rešavanjem društvenih problema kroz sistem koji integriše virtuelni i fizički prostor. Možemo reći da je to društvo koje će biti super inteligentno, super povezano i super efikasno, ali pre svega to treba da bude super održivo društvo koje se gradi oko čoveka i osnovne potrebe da se život pojedinca učini srećnijim, zadovoljnijim, kreativnijim i uspešnijim. Između ostalog, pokušava da ponudi odgovor na razna pitanja održivosti. Ono čega svi trebamo da budemo svesni - to nije društvo koje će doći samo po sebi, to je društvo koje treba zajedno da stvorimo. To je jedna vizija sveta u kome bismo mi i naši potomci mogli da živimo, ali to zahteva tehnološku, ekonomsku i socijalnu reformu, i mnogo veći angažman svakog pojedinca u stvaranju takvog društva.Taman smo se navikli na termin Četvrta industrijska revolucija a počela je priča o Društvu 5.0. Otkud to?Ovo su dva pojma koja se prepliću i koja govore iz različitih uglova o napretku civilizacije kroz istoriju.  Kroz istoriju čovečanstvo je prošlo kroz četiri bazična tipa društva: Društvo 1.0 bilo je Lovačko društvo koje je nastalo pre više desetina hiljada godina sa pojavom prvih ljudi. Zatim se razvija Društvo 2.0 koje je bilo poljoprivredno društvo koje nastaje u Mesopotamiji pre nekih 5000 godina.Polovinom 18. veka sa razvojem parne mašine i napretka u hemijskoj proizvodnji, pojavom mašinske obrade i razvojem prerade gvožđa kreće Industrijsko društvo odnosno Društvo 3.0. Sa razvojem kompjutera i digitalizacijom, gde informacija i način na koji se ona koristi u stvari određuje ekonomsku snagu kreće doba Informacijskog društva krajem 20. i početkom 21. Veka. To je Društvo 4.0 u kome se mi sada nalazimo.Ako posmatramo sam tehnološki napredak, industrijsko društvo je krenulo polovinom 18. veka zahvaljujući otkriću parne mašine i začetku mehanizacije. Već krajem 19. veka ulazi se u drugu industrijsku revoluciju koju karakterišu upotreba električne struje, goriva, razvoj automobilske i avio industrije, masovna proizvodnja u fabrikama. Treća industrijska revolucija kreće sa otkrićem poluprovodnika i kompjutera što dovodi do razvoja telekomunikacija i Interneta polovinom 20. veka. Ovo doba zove se često i digitalna revolucija.Četvrta industrijska revolucija krenula je u zadnjoj deceniji i predstavlja nove načine na koje je tehnologija uključena u društvo i pre svega odlikuje je uspon fizičko-virtuelnog sveta, gde dolazi do povezivanja ljudi i mašina. U tehnološkom smislu oslanja se na tehnologije iz treće industrijske revolucije, ali ovde se sve više priča o veštačkoj inteligenciji, robotima, novim materijalima, 3D printingu, blockchain tehnologijama itd. što dovodi do pojave novih profesija, novih zanimanja i promene postojećih zanimanja, ali takođe otvara još veće mogućnosti za inoviranje i za nove poslovne modele.Industrija 4.0 je upravo ta koja stvara preduslove i mogućnosti da kao čovečanstvo evoluiramo iz Informacionog društva koje je Društvo 4.0 u Društvo 5.0.Dakle ovde se radi o jednom dosta širem pojmu od same tehnologije, odnosno o skupu tehnologija, podataka, novih poslovnih modela i praksi koji su deo Industrije 4.0 koje zajedno mogu imati veliki uticaj na čitavo ustrojstvo društva budućnosti. To je zanimljivo, jer mi se čini da danas kada govorimo o najnovijim tehnologijama, uglavnom se fokusiramo na same uređaje, softver, tehničku stranu, a bez da govorimo o njenom sveobuhvatnom uticaju. Koliko je tehnologija bitna za Društvo 5.0, da li uopšte možemo da ga zamislimo bez nje?Upravo su nove tehnologije te koje omogućavaju balans između ekonomskog napretka i rešavanja ozbiljnih društvenih pitanja. Tehnologija je jedan od stubova razvoja društva, ali ona nije cilj sama sebi, već predstavlja osnovi gradivni element novog društva jer daje mogućnost da izgradimo pravednije društvo, da podržimo održivost u svemu što radimo, da podržimo veću jednakost i transparentnost.Evo nekoliko primera. Ekonomski napredak zahteva sve veću potrebu za energijom, sve je veća potreba za hranom jer čovečanstvo raste, a sa druge strane to izaziva i društvene probleme gde imamo preveliku emisiju štetnih gasova u atmosferu i klimatske promene izazvane time i imamo neumereno trošenje resursa na planeti za proizvodnju hrane i stvaramo velike kolličine otpada. Kroz tehnološka rešenja i napredak nauke mi upravo možemo i trebamo da rešimo ova pitanja. Pre svega, vidim kombinaciju IoT mreža i veštačke inteligencije, uz korišćenje edge, fog i cloud infrastrukture i ultra pouzdanih komunikacionih tehnologija, kao sredstvo za rešavanje izazova sa kojima se čovečanstvo suočava.Dakle, dostizanje višeg stepena društvene organizacije je nerazdvojivo od novih tehnologija. Koliko je Internet stvari bitan činilac u Društvu 5.0?Internet stvari ili još bolje da kažem servisi bazirani na IoT mrežama predstavljaju most koji će povezati fizički i virtuelni svet i omogućiti da iz informacionog društva počnemo da gradimo Društvo 5.0 koje inače u poslednje vreme zovu Imagination society - ja to razumem kao društvo u kome možemo stvarno realizovati svoje ideje i ispoljiti svoju kreativnost do maksimuma. Šta to u praksi u stvari znači? U sadašnjem društvu mi pristupama bazama u cloudu preko Interneta, pretražujemo sadržaj, povlačimo ga lokalno, analiziramo informacije i podatke. U novom društvu upravo IoT uređaji preko senzora prikupljaju informacije iz fizičkog sveta i akumuliraju ih u cyber prostoru, te podatke onda analiziraju razni algoritmi veštačke inteligencije i vraćaju u realnom vremenu ponovo u fizički prostor direktno ljudima ili IoT uređajima koji preko aktuatora vrše neke akcije. Tako će se suštinski pojačati trenutne fizičke i kognitivne sposobnosti ljudi, i na taj način poboljšati i kvalitet njihovog života.Još uvek smo relativno udaljeni od ovog novog nivoa društva, ali već sada možemo osećati neke od koristi. Primer je odgovor tehnologije na trenutnu pandemiju a kako će tehnologija u budućnosti uticati na zdravstvene sisteme?Pandemija je pokazala koliko je komunikaciona infrastruktura kritična i da svet mora mnogo bolje da se spremi za potencijalne slične pandemijske događaje u budućnosti. Jedan od preduslova je da infrastruktura ima još veće brzine, da podrži povezivanje većeg broja uređaja pre svega zbog IoT servisa i robota, da se dodatno smanji kašnjenje i poveća pouzdanost kako bi mogli da se razviju servisi koji će smanjiti uticaj fizičke distance i omogućiti nesmetanu medicinsku negu, obrazovanje i poslovanje za sve. Time će se smanjiti nejednakost različitih socijalnih grupa, što pre svega možemo kroz robotiku, virtuelnu i proširenu realnost da postignemo. Kada pričamo o budućim zdravstvenim sistemima ja tu vidim nekoliko glavnih IoT primena:Pre svega razvoj personalizovane zdravstvene nege gde ćemo imati senzore za ličnu upotrebu koji će pratiti u realnom vremenu naše biometrijske podatke, slati ih u neko naše lično big data skladište gde će AI algoritmi analizirati naše opšte zdravstveno stanje i raditi na preporukama za preventivne akcije. Nije poenta u tome da kada nastane problem probamo da ga saniramo kroz zdravstvenu negu, već da se uoče prvi znaci potencijalnih problema i ti zdravstveni problemi spreče. Uz to direktno možemo povezati i lične i udaljene konsultacije sa doktorima i dijagnostiku na daljinu, ali uz odgovarajuće robote od toga nije udaljena ni terapija i operacije na daljinu. Tu naročito vidim kombinaciju raznih senzora, veštačke inteligencije i sistema virtuelne i proširene realnosti. Dodatna bitna sfera je sfera razvoja pomoćnih sredstava za pomoć bilo ljudima koji imaju neke probleme poput problema sa kretanjem ili pomoći starijim ljudima, gde uz pomoć specijalizovanih uređaja opremljenim raznim senzorima možete pomoći nepokretnima da se ponovo kreću, ili možete pomoći prilikom podizanja pacijenata sestrama sa posebno dizajniranim odelima koja omogućavaju veću snagu a senzorima hvataju signale koji se mišići naprežu. A da ne pričamo o robotima i dronovima koji mogu da se koriste za isporuku medicinskog materijala i opreme ili hrane pacijentima ili ugroženom stanovništvu u situacijama kada zbog pandemije postoji opasnost od fizičkog kontakta. To je već primenjivano u raznim bolnicama širom sveta u toku ove pandemije. Znači tehnologija je tu i možemo je koristiti.Koliko nam IoT može pomoći u kontekstu budućeg održivijeg Društva 5.0?Kada pričamo o energetskoj održivosti, Svetski Ekonomski Forum je još 2018. godine IoT preporuke za održivost gde je utvrđeno da čak 84% IoT aplikacija može ili će adresirati barem neki od 17 ciljeva održivosti koje su Ujedinjene Nacije definisale. To znači da je uloga IoTa suštinska za ostvarivanje energetske održivosti. To se može postići tako što će se preko raznih senzora prikupljali različiti izvori podataka kao što su meteorološki podaci, operativni podaci elektrana, statusi električnih vozila kao i uslovi i potrošnja pojedinačnih domaćinstava.Podaci bi se smeštali u Big Data, sve to bi veštačka inteligencija obrađivala i nalazila optimalne načine za proizvodnju i potrošnju energije, uz minimizaciju emisije štetnih gasova u atmosferu. Možda zvuči kao naučna fantastika, ali do takve vizije ide se korak po korak. Evo nekoliko primera koji podstiču održivost.Pametna brojila predstavljaju oblast jedne od najranijih i najrasprostranjenijih primena IoT tehnologija i filozofija iza takvih brojila je da podstaknu korisnike da promene svoje navike i da smanje svoju potrošnju i smanje emisiju ugljen dioksida. Dodatno ovakva brojila energetske kompanije ili vodovodne ili gas kompanije mogu daljinski pratiti i unaprediti održavanje i efikasnost kroz prediktivno održavanje, a sa takvim sistemom smanjuju se i sami troškovi održavanja cele mreže kao i gorivo i vreme potrebno da se brojila očitaju.Pametna energetska mreža koja će znati gde i kada je energija potrebna i na taj način će pomoći odlučivanju u kompanijama kako bi bile efikasnije, kako bi znale kako da sačuvaju energiju kada je potražnja manja i da proizvode i dostavljaju energiju kada je potražnja velika. Te pametne energetske mreže će upravo preko povezanih IOT uređaja i njihovih senzora moći da prate ponudu i potražnju energije, skupljaju podatke, analiziraju ih i direktno utiču na način na koji se energija proizvodi i distribuira. Bitan faktor u tome je i da se kombinuju različiti izvori podataka i proizvođači električne energije. Ali dodatno ako posmatramo nivo pojedinačnih domaćinstava, zahvaljujući raznim senzorima i IoTu moćiće da se promoviše optimizacija potrošnje energije i da se prave pametnije kuće koje će čuvati energiju. Upravo je proizvodna industrija često uzročnik zagađenja, kreiranja otpada i neefikasne potrošnje energije. Da li tehnološki napredak, a naročito IoT, može da pomogne u tome da se adresiraju ovi problemi?Što više informacija dobijemo o proizvodima, servisima, sistemima i njihovom načinu rada kroz IoT mreže i primenu raznih digitalnih tehnologija, što više podataka imamo vezanih za ponudu i potražnju, o zalihama i mogućnostima da se one popune, o načinima isporuke- bolje ćemo moći da odgovorimo na specifične potrebe, u određenom trenutku na određenom mestu. Ono što mora da nam bude cilj je da sačuvamo resurse, da smanjimo upotrebu goriva, da pratimo nivoe potražnje i uočimo potencijalne probleme u okruženju-tako štitimo planetu- a sa druge strane na taj način i organizacije postaju efikasnije, smanjuju nepotrebne troškove i postaju dugoročno održive. Pre svega u proizvodnji se može omogućiti● fleksibilno planiranje proizvodnje i upravljanje zalihama● AI i roboti sa mnogo senzora moćiće da rade koordinaciju nekih zadataka u fabrikama i da podignu efikasnost samog procesa rada● Distribucija proizvoda može da bude efikasnija ako se radi kolaboracija različitih proizvođača pa se optimalno koriste transportni kapaciteti ● Može da se obezbedi mnogo više proizvodnja i distribucija bez posrednika, naročito kada je u pitanju proizvodnja hrane u lokalnim zajednicamaZa proizvodnju naročito su dva digitalna slučaja korišćenja korisna:● Digitalni blizanci daju mogućnosti da nešto istestirate pre nego što ga izgradite jer su to digitalne replike fizičkog sveta. To može pomoći u poljoprivredi korišćenjem IoTa da se dobiju svi potrebni podaci od stanja zemljišta do performansa mašina koje se koriste, ali i performansa i veština ljudi koji upravljaju celim procesom proizvodnje i prodaje. Sa digitalnim blizancima kompanije mogu bolje da predvide prinose, da obezbede veću finansijsku sigurnost ali i efikasniju proizvodnju što omogućava veću dugoročnu održivost.● Prediktivno održavanje je jedan od segmenata koji se može primeniti na sve proizvodne i servisne industrije, a neophodni su IoT da prikuplja podatke iz okruženja i napredna analitika koja će te podatke obraditi. To se postiže tako što se u realnom vremenu prati preko senzora stanje mašina i umesto da radite redovno održavanje u skladu sa očekivanim životnim vekom komponenti, AI i IoT kombinacija rade predikciju otkazivanja na osnovu istorijskih trendova i podataka u realnom vremenu. Takav način rada može drastično da smanji vozni park, da smanji potrošnju goriva zbog izlazaka ekipa na teren i na taj način se dodatno doprinosi održivosti i u smislu manjeg zagađenja i u smislu manje potrošnje energije i drugih resursa.Kad spomenemo zagađenje, uvek je neodvojivo i od saobraćaja. Koliku ulogu IoT ima ovde?Lično mislim da će jedan od prvih pozitivnih uticaja IoTa biti upravo kroz pametne saobraćajnice i parkiranje u gradovima, gde će se smanjiti emisija izduvnih gasova ali i smanjiti vreme čekanja, gužve ili vreme potrošeno tražeći parking mesta.Na tome mnogi gradovi već rade, tehnologija je zrela za primenu. Napredniji servisi koji će nakon toga doći a gde će IoT imati takođe svoju ulogu, vezani su za senzore u automobilima koji će omogućavati sve od preventivnog i optimalnog održavanja do autonomne vožnje. Autonomna vozila kao neka ultimativna vizija treba da doprinesu drastičnom smanjenju nesreća ali i da omoguće da vreme provedeno u vožnji bude mnogo korisnije potrošeno - za odmor, zabavu, učenje, razgledanje novih lokacija.Svakako će to dovesti i do proliferacije novih poslovnih modela i sve više bićemo svedoci da se koriste modeli deljenja prevoznih sredstava a sve manje će biti ličnih automobila...naravno pričam o nekoj malo daljoj budućnosti. Ali zar ne bi bilo divno da kada krenemo na posao naš kućni digitalni asistent obezbedi da nas vozilo čeka ispred kuće, na putu do posla pročitamo sve vesti ili par desetina stranica knjige ili pokupimo još par kolega pa zajedno napravimo jutarnji brifing uz jutarnju kafu dok se vozimo? To bi moglo da uštedi vreme i oslobodi ga za kreativno razmišljanje.Ovih dana 5G je veoma aktuelna tema - kako su IoT i 5G povezani, odnosno koliko će 5G uticati na brži razvoj IoT-a i mogućnosti koje nam on pruža, a time nas dovesti bliže konceptu Društva 5.0?Suština Društva 5.0 je u povezivanju fizičkog i virtuelnog sveta ali u realnom vremenu. To znači da u realnom vremenu podatke iz fizičkog sveta možemo da prebacimo u virtuelni, da ih tamo obradimo u realnom vremenu, i da vratimo rezultat u fizički svet kako bi se preduzela neka akcija. Već sada to možemo postići u ograničenom obimu za pojedine primene jer već imamo IoT tehnologiju, imamo BigData, imamo razvijenu edge, fog i cloud IT infrastrukturu imamo AI algoritme, imamo optiku ili 4G mrežu kao komunikacionu infrastrukturu. Mnogi zbog toga misle da nam 5G u stvari nije potreban. Ali većina IoT uređaja ne može da se poveže preko optičke mreže, znači moramo da se fokusiramo na neke bežične tehnologije. Iako sada postoji puno različitih standarda koji omogućavaju pravljenje IoT mreža, servisi koje sam pominjala i njihova masovnost zahtevaće neke bežične tehnologije koje omogućavaju više stotina hiljada uređaja po kvadratnom kilometru, zahtevaće dvosmernu komunikaciju od i ka IoT uređajima, zahtevaće raličite dužine podataka koji se prenose, neki servisi koji koriste IoT biće kritični i zahtevaće garantovani kvalitet prenosa, sigurnost i pouzdanost koja se ne može obezbediti kroz trenutne bežične tehnologije.To nameće odgovor da nam je potrebna neka nova bežična tehnologija da bismo izgradili ovako napredno društvo, koja će omogućiti ultra brzu, ultra pouzdanu komunikaciju sa malim kašnjenjem i koja će omogućiti omasovljenje IoT uređaja - računajte stotine uređaja po jednom čoveku a možda i više.Prva bežična tehnologija koja će pokušati da odgovori na taj tehnološki izazov je upravo 5G tehnologija. Tako da je odgovor na tvoje pitanje da će za mnoge IoT primene biti neophodna najmanje 5G mreža, ako ne i neke nove generacije koje još uvek nisu osmišljene.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.