Srbija je postala 137. članica Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosisistema (Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services - IPBES), saop...
U prvom tromesečju ove godine kreditna kretanja bila su veoma povoljna, a rast kreditne aktivnosti na međugodišnjem nivou ubrzavao iz meseca u mesec, saopštila je Narodna banka Srbije. Učešće kredita u bruto domaćem proizvodu i dalje je ispod dugoročnog trenda. Usled pandemije, banke očekuju pad tražnje za kreditima.U prvom tromesečju 2020. prosečna kamatna stopa za dinarske kredite u privredi iznosila je 3,6 odsto, a na one u evrima 2,5 odsto, piše u saopštenju NBS. Prosečna kamatna stopa za kredite namenje stanovništvu iznosila je 9,2 odsto za one u dinarima, a 3,6 odsto za one u evrima.Prema oceni banaka, tokom prvog tromesečja smanjena je tražnja za dinarskim kreditima, dok je tražnja za devizno indeksiranim stambenim kreditima nastavila da raste. U uslovima povećane neizvesnosti zbog pandemije, banke očekuju smanjenje tražnje za kreditima u drugom tromesečju.Zahvaljujući rastu ekonomske i kreditne aktivnosti, u martu je smanjeno učešće problematičnih kredita na 4,0%, što prema oceni NBS otvara prostor za dalji rast.Na međugodišnjem nivou, kreditne aktivnosti zabeležile su rast od 11,9% (u privredi od 14,5%, stanovništvu od 9,7%). To je, kako se precizira „ostvareno zahvaljujući efektima ranijeg ublažavanja monetarne politike, niskim kamatnim stopama na međunarodnom tržištu novca i povećanoj konkurenciji među bankama“.Naglašava se da je finansijska podrška i dalje bila pretežno usmerena na segment mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća, kojima je odobreno preko 55% kredita. Nakon toga usledile su mere zbog pandemije, dodaje se u saopštenju.„Prema podacima koji su banke dostavile NBS, 94% građana i 93% privrede prihvatilo je moratorijum u otplati kredita, zbog pandemije izazvane korona virusom. Pored toga, u narednom periodu za kretanja na kreditnom tržištu važan je deo Programa ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa COVID-19 i podršku privredi Srbije koji se odnosi na kredite za likvidnost namenjene mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima,“ navodi se u saopštenu Narodne banke Srbije.Poručuje se da će ta podrška, uz garanciju države, biti realizovana preko Fonda za razvoj u iznosu od 200 miliona, kao i preko poslovnih banaka, u iznosu od 2 milijarde evra.
Parlamentarni odbor za budžet i finansije usvojio je predlog o smanjenju poreza na dodatu vrednost restoranima, knjižarama, za dečju hranu i pelene, piše Novinite.Narodni poslanici su podržali predlog da se PDV snizi na ove kategorije proizvoda sa 20 odsto na devet odsto. Inicijativa da se smanji PDV na alkoholna pića sa nižim procentom alkohola - vina i pivo - odbijena je.
Vlada Srbije usvojila je na poslednjoj održanoj sednici Plan smanjenja ambalažnog otpada za period od 2020. do 2024. godine, za koji će iz budžeta biti raspoređeno 2,6 milijardi dinara samo tokom tekuće godine.U Uredbi objavljenoj na veb-sajtu Vlade se utvrđuju nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, koji se odnose na njihovo sakupljanje, ponovno iskorišćenje i reciklažu.Opšti ciljevi tiču se povećanja količine ponovnog korišćenja otpada sa 61 odsto tokom ove godine na 65 odsto do kraja 2024. godine.Dodatno, planom je predviđeno da se količina recikliranog otpada za pet godina uveća sa 56 na 60 odsto.Po tipovima otpada koji treba reciklirati, najbrži rast za 2024. godinu projektuje se za plastiku, obzirom da je planirano da se udeo plastičnog otpada u reciklaži treba da se uveća za sa 26 na 42 odsto, a zatim za papir, pošto količina namenjena reciklaži treba da se uvećava za po dva procentna poena na godišnjem nivou, do 70 odsto 2024. godine.Ostale kategorije otpada u roku od pet godina trebaju da dostignu različit stepen reciklaže - staklo 48, metal 49, a drvo 24 odsto.
-270x152.jpg)
Glavni gradski urbanista Marko Stojčić kazao je sinoć na RTS da je Vlada Srbije odlučila da Muzej Nikole Tesle bude preseljen u zgradu stare Železničke stanice."Zbog sve ove situacije nismo uspeli to da razjasnimo, ali ponašamo se kao da će to biti tako. Siguran sam da će to biti jedna sjajna postavka", ističe Stojčić.Stojčić je rekao i da je zgrada Železničke stanice vraćena u originalno stanje, ali da je dosata rasveta.On je najavio da će Savski trg u potpunosti biti kompletiran do 20. ili možda do 25. septembra. "Na najvećem trgu u Srbiji imaćemo više stvari, a najznačajnija koja će dominirati trgom, pored spomenika Stefanu Nemanji, jeste zgrada bivše Železničke stanice. Vodili smo mnogo računa o tome da Železnička stanica ostane najupečatljiviji deo trga i uspeli smo u tome", naglasio je Stojčić.Podsećamo, pre desetak dana Republika Srbija preuzela je od grada Beograda osnivačka prava nad Muzejom Nikole Tesle.Zgrada glavne Železničke stanice u Beogradu zatvorena je u julu 2018. posle 134 godine. Otad je glavna nova polazna i dolazna stanica za sve vozove u domaćem i međunarodnom saobraćaju - Prokop, ali uprkos brojnim obećanjima vlasti, ova stanica još nema staničnu zgradu.
Farma svinja Ekstra farm tužila je Ekološki pokret Srbobran, zato što su njihovi aktivisti ušli na njihov posed i zatrpali lagunu iz koje se izlivala svinjska osoka u reku Krivaju, piše portal 021. Razlog akcije bio je što farma nije prestala da zagađuje reku, uprkos nalozima državnih inspektora. Iz ekološkog pokreta poručuju da je reč o problemu koji je počeo da eskalira.„Na dnevnom nivou je otprilike 50 kubika osoke oticalo u Krivaju. U priči je i farma Agropromet koja je trpela štetu jer su oni vlasnici zemljišta preko kojeg se bez dozvole kopala laguna. Zagađenje je stizalo do povrća koje ova farma proizvodi i velike količine su im iz izvoza vraćene u Srbiju - čitava proizvodnja, jer su koristili vodu iz Krivaje u zalivnom sistemu, a sad je već jasno kakva je voda iz Krivaje“, izjavio je za 021 predsednik Ekološkog pokreta Srbobran Dragan Kurjački i naglasio da su državne inspekcije utvrdile zagađenje.„Kontrola je pronašla amonijak. Razgovarali smo lepo sa vlasnikom, dogovorili se, međutim i dalje je nastavio da pušta osoku. Čak sam i ja dobio tužbu kad sam išao da slikam situaciju. Od dogovora da to ne radi nije bilo ništa“, rekao je Kurjački.Nakon što su sačekali da reaguju sve inspekcije, aktivisti su uz pomoć Agroprometa samostalno zatrpali kanal kojim je osoka oticala u reku. To je, kaže Dragan Kurjački, konačno zaustavilo zagađenje.
Er Srbija (Air Serbia) obavestila je Etihad ervejz partners BV (EAP BV), kompaniju koju je nacionalni prevoznik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavio da bi finansirao svoje podružnice, da potencijalno neće moći da ispuni svoje dužničke obaveze usled krize izazvane koronavirusom.Portal Ex-yu aviation prenosi da je Er Srbija u septembru 2015. godine uzela kredit od EAP I BV vredan 52,9 miliona dolara koji na naplatu dospeva u septembru 2020. godine, uz godišnju kamatnu stopu od 6,96 odsto.Pored toga, 20. maja 2016. godine je dogovorila zajam od 63 miliona dolara kod EAP II BV, koji na naplatu dospeva u junu 2021. godine.Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoran Mihajlović nedavno je izjavila da je Er Srbija napravila oko četrdeset miliona evra gubitka od početka pandemije, koja je na dva meseca prizemljila sve komercijalne letove.Ministarstvo procenjuje da će gubici u celom vazduhoplovnom sektoru zemlje, uključujući njenu nacionalnu avio-kompaniju, aerodrome i dobavljača vazdušnog saobraćaja, do kraja godine dostići do 200 miliona evra.Ministarstvo je takođe saopštilo da sarađuje sa Er Srbijom na nizu mera pomoći, uključujući pokrivanje dela gubitaka, poreskim olakšicama i odlaganja laćanja komunalnih usluga."Odluka o tome da li će i kada država povećati vlasnički udeo u kompaniji Air Serbia zavisiće od uslova i naših finansijskih mogućnosti", saopštilo je resorno ministarstvo.Aviokompanija sa sedištem u Abu Dabiju ima 49% udela u Air Serbiji, dok ostatak kontroliše vlada Srbije.
Er Srbija (Air Serbia) obavestila je Etihad ervejz partners BV (EAP BV), kompaniju koju je nacionalni prevoznik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavio da bi finansirao svoje podružnice, da pote...
Vlasnici lokala u TC Plaza u Kragujevcu, kompanija SEC iz Beograda, traže od zakupaca da plate pun iznos kirije za period tokom kog tržni centar nije radio, zbog čega Unija zakupaca Srbije planira da podnese tužbu, piše dnevni list Danas.U Udruženju zakupaca Srbije (UZS) kažu za Danas da su od vlasnika TC Plaza u Kragujevcu dobili predlog za smanjenje kirije i troškova marketinga, ali da su istovremeno odbili njihov predlog o izmeni uslova zakupa u periodu nakon delimičnog otvaranja Tržnog cenrta.„Ono što su ponudili jeste umanjenje rente od 20 do 60 odsto za taj period u kom tržni centar nije radio. Većini zakupaca je iznos zakupa veći nego prihod u martu, maju, dok u aprilu niko nije radio tako da nije ni bilo prihoda. Regionalna Privredna komora je imala sluha za nas, kao i načelnica okruga, pisali su i oni vlasnicima dopis, ali ništa“, rekao je za Danas predsednik UZS Bojan Mitić.Kompanija SEC iz Beograda obavestila je zakupce lokala u TC Plaza da im za period od 21. marta do 8. maja duguju pune iznose za kiriju, jer im do 28. maja nisu odgovorili na njihov predlog u kom im nude privrmeno umanjenje osnovne zakupnine i naknade za marketing za taj period. Kako se navodi u obaveštenju, kompanija SEC smatra da su zakupci tako odbili njihov predlog i traže da im se plati pun iznos.UZS će zbog toga, kako kaže, podneti tužbu protiv ove kompanije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Loznici prisustvovao otvaranju nove fabrike Adient Automotive koja proizvodi navlake za automobilska sedišta. Prema ugovoru o državnoj pomoći koji je 201...
Od neprijatelja Srbije, gastarbajteri postali najveće blago za zemlju. Tako bi se mogao opisati evidentan zaokret u politici predsednika i Vlade Srbije prema građanima koji privremeno rade u inostranstvu, a novac troše u Srbiji. Nakon indirektnog optuživanja da se navodno više od 300.000 njih vratilo u pandemiji da bi se besplatno lečili u Srbiji, i pritom donelo i virus u svoja rodna mesta, ovih dana ih predsednik Vučić moli da ostanu jer su korisniji u Srbiji.Obećao im je najbolji paket u istoriji za zapošljavanje“, koji će sadržati podsticaje za nova radna mesta jer je cilj da se zaposle ljudi koji su se u Srbiju vratili tokom pandemije. Kad šalju pare dobri su, kad se vraćaju nisu dobrodošli Prema predsednikovoj računici, korisniji su u Srbiji, nego da podižu BDP u evropskim zemljama.Međutim, povratnici koji su obično angažovani u Evropi na višemesečnim poslovima imaju drugu matematiku.Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže za Novu ekonomiju da čvrsto veruje da su ti 'povratnici' najvećim delom naši rezidenti koji su se zatekli u inostranstvu u vreme izbijanja pandemije i zatvaranja granica i da je reč oko 50-60 hiljada ljudi koji su se u martu vratili. Oni su uglavnom bili na kratkoročnim vizama (do 12 meseci) ili čak i bez njih, ako su planirali da borave kraće od 3 meseca. U prilog ovoj tezi poziva se na statistiku EU iz ranijih godina. Na kraju 2018. godine bilo je nešto manje od 500,000 naših državljana u svih 28 zemalja EU. Od toga je na dugoročnim vizama bilo oko 463,000 lica, a na kratkoročnim svega 28,000 lica. To je relativno stabilna statistika, ne menja se mnogo iz godine u godinu, tako da su verovatno slične cifre bile i na kraju 2019, a moguće nešto veće u martu 2020, jer su neke sezonske aktivnosti u kojima su anagažovani naši kratkoročni migranti do tada već počele, kaže profesor Arandarenko.Recimo da je tih sezonskih i cirkularnih migranata - povratnika bilo oko 50,000 do 60,000 u martu ove godine. Uzimajući u obzir da se između proleća i jeseni neke sezonske aktivnosti bitno uvećavaju, možemo da pretpostavimo da je ukupan broj ljudi koji deo godine provode na radu u inostranstvu, a drugi deo (obično izvan rada) u Srbiji, oko tri puta veći, tj. da je nekih 150-180,000 ljudi svake godine, do ove, zarađivao u inostranstvu i taj novac uglavnom donosio u zemlju, dodaje Arandarenko.Da bi se njima isplatilo, potrebno je da unesu u zemlju najmanje onoliko koliko bi zaradili da nisu ni odlazili. Ako im ta opcija bude uskraćena, a većini ili dobrom delu njih verovatno hoće zbog ograničenja mobilnosti i globalno smanjene ekonomske aktivnosti, biće upućeni na to da ili troše ušteđevinu ili da rade za niske plate koje im do sada nisu bili atraktivne, ističe profesor. Sezonci u zemlju donesu milijardu evraOn procenjuje da je novac koji ovi kratkoročni i cirkularni migranti donose sa sobom da ga potroše sa svojim porodicama u Srbiji iznosio, po najmanje trećinu ukupne sume doznaka, što je otprilike milijarde evra. Izostanak npr. 70% te mase inostranih zarada sezonskih radnika, već bi značio ovogodišnje smanjenje doznaka veće od 20%. Podsećamo, Svetska banka je takođe dala takve procene. Srbija je u 2019. od doznaka dobila oko tri milijarde evra ili 15 odsto BDP-a.Samo ako se korona kriza produži, mladi radnici bi ostali u Srbiji"Tačno je da bi do tog pada došlo skoro isključivo zbog izostanka doznaka sezonaca. Za ostale glavne tipove (doznake trajno ili dugoročno odseljenih, inostrane penzije i sl.) ne verujem da će doći do bitnijeg smanjenja", kaže Arandarenko.Više relativno preduzimljivih, uglavnom mlađih ljudi, radnog uzrasta u zemlji svakako predstavlja određeni potencijal, tako da bi njihovim radnim anagažovanjem u zemlji deo tih izgubljenih doznaka teorijski mogao biti kompenziran kroz rast domaćeg proizvoda, ali to je teško očekivati u uslovima očekivanog rasta nezaposlenosti u zemlji ove godine. Takođe, oni su već izgradili model preživljavanja za sebe za koji mislim da bi bili spremni da ga u većem broju napuste samo u slučaju da se pandemijska kriza produži za nekoliko godina, zaključuje profesor.
U registar lobista Agencije za borbu protiv korupcije dosad je upisano šest lobista, fizičkih lica. Prvi je upisan u martu ove godine, nekoliko dana pre uvođenja vanrednog stanja, i reč je o Nenadu Vukoviću, predsedniku Društva lobista Srbije. Zasad Nema registrovani stranih ni domaćih pravnih lica koji se bave lobiranjem. Agencija za borbu protiv korupcije vodi Registar lobista i Registar pravnih lica koja obavljaju lobiranje, kao i posebnu evidenciju o stranim fizičkim i pravnim licima koja obavljaju lobiranje. Nenad Vuković za Novu ekonomiju ocenjuje će biti sigurno još registrovanih lobista jer je uoči pandemije obuku Agencije prošlo 20-30 ljudi, a najavljena je i nova u julu. Želite da budete lobista? Evo šta morate da položite On ističe da dvonedeljni kurs Agencije koji je formalni uslov za upis u registar nije obuka za lobistu, već više upoznavanje sa propisima.On naglašava da je potpuno drugo pitanje koliko je lobista potrebno Srbiji i koliko će uspeti da nađe posao u srpskoj privredi i politici.Vuković skreće pažnju na zakonsku mogućnost neregistrovanih lobista koji u ime firme mogu da lobiraju. "To je manjkavost zakona. Pravna lica ne vide motiv da se registruju. Druga opasnost je da registovani lobisti moraju da prođu dug put do registracije a da im posao kradu neregistrovani lobisti", upozorava on.Kako pojašnjava, neregistrovani lobista je u obavezi da podnese pisani zahtev lobiranom licu za koje želi da ga primi, ali nema obavezu pisanja izveštaja Agenciji, niti je predmet kontrola kojima podležu lobisti iz registra. Zakon o lobiranju primenjuje se od avgusta 2019. godine. I.Pavlović
U ovom trenutku iz Srbije do Grčke je kolima moguće doći samo preko Bugarske, dok su druga dva pravca, preko Severne Makedonije i preko Crne Gore i Albanije, trenutno zatvoreni, prenose Novosti. Sever...
Privatnost razmene podataka i autentičnost ne garantuje 70 odsto sajtova različitih republičkih organa, a označeni su kao nebezbedni jer ne poseduju SSL/TLS sertifikat, prenosi Startit Dnevnik."Taj setifikat je poput digitalne lične karte, kojom se dokazuje autentičnost sajta i garantuje kriptovanje podataka koji se razmenjuju. Time se naravno ne rešavaju svi bezbednosni izazovi, ali šteta je ne voditi računa o osnovnoj digitalnoj higijeni i time bacati senku na sve ono što funkcioniše", ocenio je tehnološki konsultant Milan Novaković.Najbolje su ocenjeni veb-sajtovi ministarstva, obzirom da od 18 zvaničnih prezentacija pomenuti sertifikat ima njih deset, ali ga nemaju ni sajt Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova.Najlošiji su sajtovi uprava, gde tek svaki četvrti Gugl obeležava kao bezbedan - tri sajta uprava na republičkom nivou imaju SSL/TLS sertifikat, među kojima je i sajt Uprave za trezor.Tri od 11 sajtova nezavisnih tela poseduje bezbednosni sertifikat, odnosno ispunjavaju kriterijume bezbednosti."Kada govorimo o najvišim državnim organima, Predsednik, Vlada i Vrhovni kasacioni sud su bezbedni, dok sajtovi Narodne skupštine, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužilaštva nisu", navode u Startitu.
U prva četiri meseca 2020. godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 114 mlrd dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. Prihodi su ostvareni u iznosu od 379,8 mlrd dinara, a...
-270x152.jpg)
Globalna pandemija virusa korona pokazala je važnost onlajn poslovanja, ali je i ubrzala promene tradicionalnih obrazaca kada je u pitanju pružanje usluga klijentima ili kupcima. Iako kriza izazvana virusom korona tek uzima zamah, posledice zaustavljanja ekonomija već se naziru. Svetska trgovinska organizacija (STO) predviđa da će se promet robe na globalnom nivou u 2020. godini strmoglaviti za 32 odsto, ukazujući na to da će trgovina uslugama biti najdirektnije pogođena posledica globalne pandemije. Međutim, ne važi to baš za sve usluge, a ne mora da važi ni za svu robu. U STO ukazuju na to da je „procvetala e-trgovina u uslugama koje mogu da budu ostvarene elektronskim putem“, uz dodatak da potražnja za njima naglo raste. To pokazuje da veliki sistemi, poput banaka, osiguravajućih kuća, kompanija koje pružaju usluge drugim preduzećima ili pak državne uprave, moraju da se prilagođavaju i da ulažu u onlajn prodaju i pružanje podrške posetiocima sajta. Ovim se obezbeđuju za nove talase pandemije, ali i ispunjavaju potrebe potrošača, jer 97 odsto njih smatra da je korisnički servis važan pri izboru brenda koji će koristiti.Tu dolazimo do Liweby softvera, koji vam omogućava komunikaciju sa posetiocima putem live chat-a, audio i video poziva, kao i zajedničke sesije (co-browsing) u kojima operater ima uvid u ekran, miš i ponašanje posetilaca, uz mogućnost da preuzimanjem funkcije miša dovede posetioca do tražene stranice ili informacije, kao i da mu pomogne prilikom ispunjavanja raznih formi. Prednost Liweby-a je u tome što, za razliku od nekih drugih softvera, nudi odgovore na sve probleme u vidu jednog rešenja. Između ostalog, Liweby je jedini softver ove vrste u ovom delu Evrope koji je razvijen u Srbiji, u okruženju ljudi koji razumeju regionalno tržište i stvarne potrebe kompanija koje funkcionišu na ovom tržištu.Kako uz Liweby povećavate produktivnostLiweby je odgovor na pitanje kako da od sajta napravite najprofitabilniju prodavnicu ili najproduktivniju ekspozituru. Uz pomoć ovog rešenja možete posetiocu da pružite kompletnu informaciju o proizvodu ili usluzi za koju je zainteresovan, i to u momentu kada je za nju zainteresovan. Ukoliko koristite Liweby, posetilac vašeg sajta jednim klikom dolazi do brze pomoći. Nakon što zatraži pomoć, operater najpre šalje poruku posetiocu i proverava zahtev klijenta, uz ostavljenu opciju da li posetilac želi da uspostavi audio ili video poziv. Istovremeno, na posetiocima je da odluče da li žele da aktiviraju mogućnost deljenja ekrana i da operater preuzme kontrole tastature i miša od korisnika i da mu pomaže u navigaciji na sajtu ili prilikom ispunjavanja onlajn formulara.Uz pomoć Liweby-a kontakt sa posetiocima sajta se podiže na mnogo viši nivo i posetilac ima iskustvo kao da je u vašoj prodavnici ili ekspozituri. To se postiže putem dopisivanja u zajedničkom, personalizovanom chat-u sa posetiocem, zatim putem audio ili video poziva, a na pozitivno iskustvo utiču i zajedničke sesije u vidu co-browsinga.Ono što je jako bitno jeste to da tokom trajanja audio/video poziva operater i posetilac sve vreme ostaju na sajtu (oboje imaju uvid u aktivan sadržaj sajta), dok komunikacija traje u kontinuitetu bez ikakvih šumova, a sve mogućnosti koje nudi softver ostaju konstantno aktivirane i na raspolaganju.„Ne čudi da u procesu prilagođavanja na 'novu normalnost' ekonomisti savetuju veća ulaganja u onlajn prodavnice i ekspoziture. Podaci agencije Polaris pokazuju da je prodaja elektronskih uređaja, nameštaja, aparata za domaćinstvo u SAD porasla za 22 odsto, dok je prodaja finansijskih usluga zabeležila rast od 19 procenata. Ono što vas u tom okruženju razlikuje od drugih jeste kvalitetna podrška posetiocima vaše onlajn prodavnice. Upravo zahvaljujući preusmeravanju svojih savetnika iz zatvorenih prodavnica na digitalne platforme putem kojih mogu da komuniciraju sa potencijalnim kupcima, kompanija kozmetičkih proizvoda Lin Qingxuan uspela je da u Vuhanu ostvari 200 odsto veću prodaju u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovaj recept može da se primeni na različite oblasti poslovanja, jer se ne radi o eskperimentisanju, nego o prilagođavanju novim potrebama tržišta, ali i novim navikama potrošača“, kažu u Liweby.Liweby svojim pogodnostima otvara mogućnost da se efektnost na radu optimizuje. Ukoliko vaša kompanija ima fizičku prodavnicu ili ekspozituru, a istovremeno koristiti i Liweby softver, vaš zaposleni u momentima kada nema posetilaca sa kojima mora da komunicira licem u licem, može da se uloguje na platformu i da potom preuzima klijente u digitalnom prostoru, kao da su ušetali u fizičku radnju ili ekspozituru. Specifičnost Liweby-a u odnosu i na neka inostrana rešenja jeste sesija co-browsinga sa aktivnim audio/video pozivom. Co-browsing je najlakši način da rešite problem vaših klijenata, jer preuzimanjem kontrole operater može da obavi operacije u kojima se posetilac nije najbolje snalazio. Bankarske transakcije od kućeBanke koje koriste Liweby softver dobijaju mogućnost da transakcije i usluge u celosti obavljaju putem video identifikacionog poziva. Sve što je potrebno jeste da klijent ima kameru na svom računaru ili telefonu. „Korišćenjem ove pogodnosti Liweby softvera banke pružaju mogućnost svojim klijentima da obave transakcije iz svog doma, dok putuju ili iz sopstvene kancelarije. Klijenti tako više nemaju potrebu da čekaju da se na ekranu u vašoj ekspozituri pojavi njihov broj, nego sve što mu je potrebno može da obavi odlaskom na sajt banke i započinjanjem razgovora sa operatorom, odnosno bankarom. Klijent se identifikuje tako što pokazuje lični dokument, nakon čega može da obavi transakciju ili pak da dobije neku drugu bankarsku uslugu, kao i da postane novi lijent banke. Na ovaj način dobijate vrlo efikasnu digitalnu filijalu, koja se može pokazati vrlo značajnom u svetu u kojem ljudi žele da izbegnu gužvu ili da jednostavno uštede sopstveno vreme“, poručuju u Liweby.U svim oblastima zadovoljstvo raste kada se koriste live chat-ovi, a to je primetno i u bankarskom i osiguravajućem sektoru, državnom sektoru, zdravstvu, telekomunikacijama, ritejlu... Ono najvažnije – 51 odsto korisnika će ostati sa vama ili će ponovo kupovati proizvod/uslugu od vas, ukoliko mu je ponuđena podrška u vidu live chat-a, navodi portal Kayako.Analitika uz koju upoznajete klijente, ali i zaposleneOni koji implementiraju Liweby softver na svoj sajt, a to se može učiniti na svim uređajima i sistemima, dobiće jedan novi spektar i novu dimenziju upoznavanja sopstvenih klijenata, njihovih želja i na taj način će, pružanjem onoga što im je potrebno, steći veliku prednost u odnosu na konkurenciju.То se postiže uz pomoć segmenta softvera koji smo nazvali „Live Progressive Analytics“. Zahvaljujući ovoj opciji operateru su u svakom trenutku dostupne informacije o trenutku kada je posetilac stigao na sajt, kada je poslednji put bio aktivan na sajtu, vreme prve posete sajtu, kao i poslednje, odakle dolazi, ali i sa koje platforme tj operativnog sistema i kojeg računara (desktop, tablet, telefon), ranije aktivnosti na vašem sajtu...Nasuprot tome, svaki poslodavac zna koliko je važno da svi elementi sistema funkcionišu besprekorno, kako bi se postizao željeni rezultat. Iz tog razlog Liweby kroz komandnu tablu (dashboard) za operatere vam pruža mogućnost i nadzor samih operatera i informacije o tome kada su onlajn, koje su sve razgovore vodili, spisak obavljenih audio/video poziva, co-browsing sesija, ali vam se ostavlja i mogućnost da se direktno uključite u neku od sesija koje su u toku i direktno posmatrate performanse zaposlenih, stvarajući prostor za napredovanje i unapređenje rada zaposlenih.Osim „Live“ statistike, sam sistem pruža mogućnost za detaljnu analizu rada i ponašanja, kako zaposlenih, tako i posetilaca. „Liweby“ vam pruža statistiku izveštaja po svim raspoloživim parametrima. Značajni podaci koji se dobijaju kroz Liweby statistiku mogu da budu izvezeni u nekom od rasprostranjenih formata (PDF, XLS, XLSX). Naravno, brojke mogu da budu predstavljene uz grafike, kako bi korisnik mogao lakše da ih sagleda.Kako do Liweby-a?Oni koji već sada koriste softvere kao što je Liweby stiču značajnu prednost u odnosu na konkurenciju u svojoj branši, jer će digitalni kupci znati da cene one koji im najviše štede vreme i pružaju najkvalitetniju onlajn uslugu.Više o načinu funkcionisanja Liweby, detaljnim pogodnostima koje donosi njegova primena, kome je sve namenjen, možete pronaći i na zvaničnoj stranici softvera. Ukoliko želite da vam priredimo prezentaciju rada Liweby softvera i pružimo dodatne informacije o tome kako bi mogao da pomogne vašoj kompaniji da postane efikasnija i profitabilnija, možete nas kontaktirati na mejl: office@liweby.com.
Javni dug Srbije iznosio je na kraju aprila 2020. godine 24,55 milijardi evra, što je 52,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, objavilo je Ministarstvo finansija.Javni dug na kraju marta iznosio je 24,3 milijarde evra ili 51,9 odsto BDP što znači da se uvećao u aprilu za još 246 miliona evra.Javni dug je dug države. Čine ga direktan dug koji nastaje zaduživanjem države (ugovaranjem kredita ili izdavanjem državnih HOV) i indirektne obaveze (po osnovu datih garancija). Javni dug uoči korone porastao 370 miliona evra Zašto će nam javni dug skočiti na 60 odsto BDP
Agencija za borbu protiv korupcije objavila je preporuku za razrešenje sa javne funkcije direktora Turističke organizacije Vrnjačka Banja, Ivana Trifunovića, jer je zaposlio suprugu predsednika opštine i o tom sukobu interesa nije obavestio Agenciju, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. U Rešenju Agencije se navodi da je Ivan Trifunović, direktor Turističke organizacije Vrnjačka Banja postupio suprotno odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije jer je sa Anom Đurović, suprugom predsednika opštine Vrnjačka Banja (Boban Đurović), zaključio Ugovor o radu 15. novembra 2016. godine.Đurović je zasnovala radni odnos u ovoj turističkoj organizaciji, na neodređeno vreme, na radnom mestu zamenika direktora.Trifunović o ovom sukobu interesa nije pismeno obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije zbog čega je Agencija u oktobru 2019. izrekla meru javnog objavljivljanja preporuje za razrešenje sa javne funkcije. Podsećamo, iz istih razloga je Agencija predložila i razrešenje predsednika opštine Bobana Đurovića.Ivan Trifunović doveo je sebe u situaciju sukoba interesa, jer je prijemom u radni odnos supruge predsednika opštine, koji je sa njim povezano lice, javni interes podredio privatnom i javnu funkciju iskoristio za sticanje koristi za povezano lice, sa kojim se nalazi u odnosu zavisnosti.Time je ugrozio poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.Kako je obrazložila agencija, između direktora TO Ivana Trifunovića, čiji je osnivač opština Vrnjačka Banja, i predsednika opštine Vrnjačka Banja Bobana Đurovića, postoji odnos zavisnosti, nadzora i kontrole.Na osnovu takvog odnosa, direktor TO i predsednik opštine Vrnjačka Banja su interesno povezana lica, s obzirom da predsednik opštine odlučuje i o finansiranju Turističke organizacije i daje saglasnost na broj i struktururu zaposlenih. Agencija je podsetila na zakonske odredbe po kojima je supružnik funkcionera povezano lice, da je privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za funkcionera ili povezano lice, a sukob interesa je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije, Prema zakonu, kao javni funkcioner Trifunović je dužan da javni interes ne podredi privatnom...i da izbegava stvaranje odnosa zavisnosti prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije.
Penzioneri i korisnici socijalnih novčanih davanja automatski su prijavljeni za 100 evra državne pomoći i ona im je već isplaćena. Ovo pravilo, međutim, ne važi za penzionere koji žive van Srbije, ako nemaju...
Industrijska proizvodnja, spoljnotrgovinska razmena i unutrašnja potrošnja u Srbiji u aprilu ove godine su usled pandemije Kovid 19 bili u osetnom na tekućem i medjugodišnjem padu.U zastoju je saobraćaj, kao i turizam i ugostiteljske usluge, a oporavak industrijske proizvodnje u maju će biti samo delimičan, ukazali su autori ekonomskog biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).„Negativni efekat uticaja virusa na dinamiku industrijske proizvodnje premašio je uticaj ekonomske krize iz 2008. godine“, navodi se u novom broju MAT-a.Dodaje se da investiciona aktivnost nije zaustavljena, ali je bitno usporena.„Tekućeg rasta potrošačkih cena u aprilu nije bilo, a međugodišnji porast je osetno ispod donje granice ciljanog intervala“, ističe se u MAT-u i navodi da je ukupna industrijska proizvodnja u aprilu međugodišnje smanjena za 16,6 odsto, tako da je nakon porasta u prvom tromesečju od 4,4 odsto, u periodu januar-april zabeležen pad od 0,8 odsto.Sektor u kome je izazvan takav pad ukupne industrijske proizvodnje je prerađivačka industrija, sa međugodišnjim padom u aprilu od 19,9 odsto i u periodu januar-april od 0,6 odsto.Elektroprivreda je u aprilu međugodišnje pala za 0,9 odsto, a u periodu januar-april 4,6 odsto. Rudarstvo je u aprilu imalo simboličan pad proizvodnje od 0,1 odsto, a u periodu januar-april zadržalo je porast od 6,6 odsto.Međugodišnji porast, i u aprilu (2,1 odsto) i u periodu januar-april (4,6 odsto), imala je jedino proizvodnja energije, svi ostali namenski sektori imali su međugodišnji pad proizvodnje i u aprilu i kumulativno.Proizvodnja motornih vozila i prikolica je u aprilu medjugodišnje smanjena za 84 odsto, a kragujevački Fijat je suočen ne samo sa nedostatkom tražnje, već i sa nedostatkom delova za proizvodnju, istakli su autori MAT-a.Procenjeno je da je delimičan oporavak industrijske proizvodnje u maju verovatan, na šta upućuju i rezultatimajske ankete u više od 1.300 preduzeća u Srbiji.Veliki broj preduzeća je najavio da će raditi sa dve trećine ili polovinom kapaciteta (metalska industrija, tekstilna industrija), ili će raditi sa minimalnim kapacitetom ili uopšte neće raditi (proizvodnja motornih vozila i delova zaautoindustriju, najveći deo industrije nameštaja, deo proizvodnje opreme za domaćinstva).„Oporavak može biti samo delimičan ne samo zbog tražnje u zemlji, već posebno zbog problema u zemljama koje su naše glavne izvozne destinacije i zemljama snabdevačima repriomaterijala“, smatraju autori MAT-a.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
