img
Broj 129, April 2026.
Broj 129, April 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Vojvođanski paor: Zemlju u pokrajini raspodeljuju ljudi umreženi sa vlašću

Navodi Jelisvete Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije o žalbama vojvođanskih paora kako su državnu zemlju raspodelili među sobom ljudi umreženi sa vlašću SNS-a i SPS-a su istiniti, rekao je Milovan Papić paor iz Kleka, piše nedeljnik NIN. U intervjuu za novi broj NIN-a Papić je rekao da ni Ana Brnabić ne radi u korist vojvođanskih paora, već velikih novih feudalaca, krupnih kapitalista koji su to postali preko noći zahvaljujući vlasti. On navodi da je zemlja u Vojvodini raspodeljena po rejonima i da desetoro novih vlasnika kupuju zemlju na licitacijama, dok su paori primorani da se isele. Dodaje da se nekoliko puta žalio i Upravnom sudu u Novom Sadu, ali da se procesi odugovlače i da oni koji uzimaju zemlju rade u dogovoru sa gradskim vlastima koja drži i sudove. Milovan kaže za NIN da je završio Pravni fakultet, ali da je odlučio da obrađuje zemlju, koju je nasledio od oca. Milovanov otac je obrađivao 60 hektara i školovao njega i sestru, kao i ostali poljoprivrednici tog vremena, koji su živeli od obrađivanja zemlje. „Sad se pojavljuju novokomponovani biznismeni koji nisu nikad radili zemlju ali su na položajima bili po fabrikama i kombinatima, sad je sve to propalo, sve su uništili i samo je zemlja ostala.“ navodi on. Dodaje i da su sela uz granicu pusta, iako su kuće jeftinije nego ikada. Mladi odlaze, jer na licitaciji ne mogu da dođu do državne zemlje koja se razgrabi u dogovoru sa SNS-om i SPS-om. Pepić kaže da je i sam pokušao da učestvuje u licitacijama, ali da nije ove godine nije uspeo da dobije ni hektar dok su drugi uzimali po 240 ili 400 hektara i to sve fiktivno, na tuđe ime. „Sigurno sve zna i sam vrh vlasti. Aleksandar Vučić je dolazio u Zrenjanin i premijerka Brnabić, takođe. Ništa vezano za zemlju nisu govorili, nego oko otvaranja fabrike vode. Otvarali su više puta istu fabriku, koja ni danas ne radi“, kaže za NIN paor Milovan Papić. 

Srbija

Država sprema još novca za posrnula preduzeća

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom će preduzeća moći da dobiju državnu pomoć putem dokapitalizacije  Ako individualna ili državna pomoć koja se dodeljuje na osnovu šeme po korisniku prelazi iznos od 250 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan dodele državne pomoći, davalac je dužan da pored ispunjenosti uslova iz ove uredbe dokaže da:1) finansiranje na tržištu ili horizontalne mere državne pomoći za likvidnost nisu dovoljni da se osigura održivost korisnika;2) su odabrani instrumenti dokapitalizacije uz prateće uslove primereni za rešavanje ozbiljnih poteškoća korisnika;3) je državna pomoć proporcionalna, odnosno ne prelazi minimum potreban da se osigura održivost učesnika na tržištu (istovetan rezultat se ne bi mogao postići sa manjim iznosom državne pomoći i uz manje ograničavanje konkurencije).Prilikom ocene uslova iz stava 1. tačka 3) ovog člana, uzima se u obzir i državna pomoć koja je primljena ili planirana u vezi sa izbijanjem epidemije zarazne bolesti COVID 19.Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID-19 se neće primenjivati na učesnike na tržištu finansijskih usluga.Takođe, pomoć kroz dokapitalizaciju neće biti dostupna firmama koje su u procesu privatizacije.U saopštenju Vlade Srbije navodi se da "država mora da poseduje odgovarajuće mehanizme za blagovremeno delovanje u cilju očuvanja ekonomske stabilnosti i održavanja privrednih aktivnosti", kao i da je mera "prevashodno namenjena podizanju likvidnosti učesnika na tržištu putem dokapitalizacije, kao jednim od instrumenata državne pomoći".Uslovi podrazumevaju i da bi preduzeće bez intervencije države prekinuo poslovanje ili bi se suočilo sa ozbiljnim poteškoćama u poslovanju, ali i da postoji interes države da se interveniše (npr. zbog sprečavanje socijalnih poteškoća i tržišnog neuspeha usled značajnog gubitka zaposlenja, izlazak inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik od prekida pružanja važne usluge ili robe i drugih sličnih okolnosti).Da bi ostvarili pravo na ovaj tip pomoći, potrebno je i da pravno lice nije u mogućnosti da pribavi finansiranje na tržištu po pristupačnim uslovima, a da postojeće mere pomoći za otklanjanje štetnih posledica ili likvidnost učesnika na tržištu nisu dovoljne da bi se osigurala održivost korisnika.Izuzetnno, državna pomoć može da se dodeli mikro ili malim preduzećima koji su bili u teškoćama na dan 31. decembra 2019. godine, pod uslovom da se nad njima ne sprovodi stečajni postupak kao i da nisu dobili državnu pomoć za sanaciju ili za restrukturiranje.Iznos dokapitalizacije ne sme preći iznos koji je neophodan za uspostavljanje strukture kapitala koja je prethodila izbijanju epidemije, odnosno stanja na dan 31. decembra 2019. godine.Državna pomoć kroz dokapitalizaciju ne može da se dodeli posle, 30. septembra 2021. godine, a preduzeća će biti dužna i da definišu "izlaznu strategiju" o izlasku državnog kapitala iz vlasništva. Bonusi, druge varijable ili uporedive naknade zaposlenima nisu dozvoljene sve dok najmanje 75 odsto državne pomoći kroz dokapitalizaciju nije otkupljeno.1) vlasničkim instrumentom, izdavanjem običnih ili preferencijalnih akcija, odnosno na drugi način kojim se direktno stiče udeo u kapitalu;2) kroz ostvarivanje prava na učešće u dobiti, sporazumom o „tihomˮ partnerstvu bez učešća u upravljanju, konvertibilnim osiguranim ili neosiguranim obveznicama, varantima, odnosno drugim instrumentom kojim se indirektno stiče udeo u kapitalu (u daljem tekstu: hibridni instrument).Prilikom odabira instrumenata, davalac se stara da instrumenti iz stava 1. ovog člana i prateći uslovi dokapitalizacije odgovaraju stvarnim potrebama korisnika, čime se umanjuje uticaj na narušavanje konkurencije.Otkup dokapitalizacije u smislu ove uredbe odnosi se na isplatu celokupnog iznosa ulaganja države po isteku ugovorenog periodaNaknada državi se uvećava za najmanje 10% od preostalog iznosa dokapitalizacije koji korisnik nije otkupio, i to za svaku od navedenih situacija:1) ako država nakon četiri godine nije prodala najmanje 40% učešća u kapitalu stečenog po osnovu državne pomoći kroz dokapitalizaciju, odnosno ulaganja u kapital;2) ako država nakon šest godina od dana ulaganja u kapital, nije u potpunosti prodala svoj udeo stečen po osnovu državne pomoći kroz dokapitalizaciju.Ako se korisnik državne pomoći kroz dokapitalizaciju ne kotira na berzi, period nakon kojeg se aktivira mehanizam iz stava 3. ovog člana se produžava za godinu dana od dana ulaganja u kapital i to:1) za slučaj iz stava 3. tačka 1) ovog člana na pet godina;2) za slučaj iz stava 3. tačka 2) ovog člana na sedam godina.Nije dozvoljeno sticanje više od 10% udela u konkurentu ili drugim učesnicima na tržištu u istoj ili sličnoj delatnosti, uključujući i vertikalno povezano tržište (učesnici koji posluju na različitom nivou lanca proizvodnje i prometa), sve dok najmanje 75% iznosa mere dokapitalizacije ne bude otkupljeno ili prodato.Izuzetno, korisnici mere dokapitalizacije mogu steći više od 10% udela kod učesnika koji posluju na vertikalnom tržištu koje je povezano sa delatnošću korisnika, ako se na takav način osigurava održivost korisnika.

Srbija

Kompanija Deloitte imenovala novo rukovodstvo u Srbiji

Kompanija za pružanje profesionalnih konsultantskih usluga Deloitte saoštila je da je njen novi rukovodeći partner u Srbiji, Darko Stanisavić, koji je ujedno i njihov glavni partner za usluge u oblasti finansijskog savetovanja za našu zemlju Hrvatsku, Sloveniju, BiH, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.Kako se dodaje novi rukovodilac je tokom više od 20 godina profesionalnog iskustva iz oblasti finansija koje je sticao u Sjedinjenim Američkim Državama i u regionu Centralne Evrope, a učestvovao je u realizaciji niza projekata iz oblasti korporativnih finansija, restrukturiranja i transakcija, kao i u pružanju konsultantskih usluga u oblasti poslovne strategije.Kompanija saopštava i da će kao novi rukovodeći partner svojim bogatim profesionalnim iskustvom, Darko Stanisavić  nesumnjivo dati značajan doprinos daljem jačanju i ekspanziji njenog poslovanja, kako na srpskom tržištu, tako i u regionu.Deloitte je saopštio i da je novi partner u Sektoru revizije i srodnih usluga Olivera Andrijašević koja će biti zadužena za dalji razvoj usluga revizije i konsaltinga u Srbiji.Ona ima bogato iskustvo u primeni Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI), stručnjak je u području računovodstvenog savetovanja i poseduje bogato iskustvo u području finansijskog savetovanja, s posebnim fokusom na dubinsku analizu poslovanja, poslovno planiranje, finansijsku analizu, privatizacije, posebne istrage, kao i druge usluge profesionalne podrške.Napominje se da Andrijašević aktivno podržava žene preduzetnice i zalaže se da se putem raznih programa podrže i finansiraju njihove ideje i projekti.     

Srbija

Valicon: Dve trećine građana ne veruje Kriznom štabu

Svaku drugi građanin Srbije nema poverenje u zvanične informacije koje saopštava Krizni štab za borbu protiv širenja koronavirusa, a čak 73 odsto njih izražava zabrinutost po pitanju daljeg toka epidemije, navodi se u istraživanju koje je sprovela kompanija za istraživanje tržišta Valicon.Visok i značajan je procenat onih koji predviđaju pogoršanje u pogledu razvoja epidemiološke situacije, kao i onih koji trenutnu situaciju doživljavaju kao negativnu, od kojih je skoro svaki drugi opisuje kao "neugodnu" odnosno "umarajuću".Da vakcina, nakon njenog pronalaska, ne treba da bude obavezna, smatra tačno četiri petine ispitanika, a zaoštravanje epidemioloških mera uživa podršku kod 61 odsto stanovništva, navodi se u petnaestom istraživanju o reakciji građana na pandemijuIstraživanje je sprovedeno od 16. do 18. oktobra na nacionalno reprezentativnom uzorku po uzrastu, polu i obrazovanju."Poverenje u zvanične institucije i podatke koje na dnevnom nivou objavljuju članovi Kriznog štaba poljuljano je još od događaja u kome je iskazana sumnja u njihovu validnost. Obelodanjivanje takvih informacija kao i različita tumačenja funkcionisanja informacionog sistema koji se koristi za unos i obradu podataka u vezi sa korona virusom, uneli su visok stepen sumnje kod građana Srbije", navodi se u istraživanju.Građani najveću sumnju imali su početkom septembra, kada je Srbija beležila značajno niži broj novozaraženih u odnosu na ostatak regiona i Evrope.Od dve trećine građana koji su izrazili nepoverenje, 37 odsto "ne veruje" Kriznom štabu, a 30 odsto uopšte ne veruje u zvanične podatke koje saopštavaju nadležne institucije o broj zaraženih, obolelih i izlečenih.Nasuprot njima, nalazi se 25 odsto onih koji veruju u njih i svega 4 odsto koji veruju u potpunosti.Građani su izričiti i po pitanju obavezne vakcinacije protiv koronavirusa, upitani da li smatraju da vakcina u Srbiji treba da bude obavezna u trenutku kada ona bude napravljena i  zvanično odobrena, čak četiri od pet građana Srbije ima negativan stav."Samostalnu odluku da primi vakcinu, ukoliko ona ne bude obavezna, doneće samo 27 odsto stanovništva u Srbiji, dok se više od polovine neće odlučiti za takav korak, a svaki peti građanin još uvek nije siguran", dodaje se u pratećem saopštenjuTrenutno pogoršanje u vezi daljeg razvoja epidemije previđa skoro tri od četiri građanina Srbije, od kojih 61 odsto smatra da ide ka lošijem, a 13 odsto ka mnogo lošijem. Poboljšanje predviđa 26 odsto građana.Sprovedene mere u cilju zaštite stanovništva od koronavirusa kao adekvatne opisuje 44 odsto ispitanih, da su isuviše blage smatra 33 odsto, a preostali smatra da su trenutne mere previše stroge.Pozitivan stav vlada prema dodatnom zaoštravanju epidemioloških mera usled povećanja broj novozaraženih, ali je saglasnost sa ekonomskim merama slična je kao i sa zdravstvenim."Većina, 49 odsto, smatra da su delimično odgovarajuće, a 26 odsto da su adekvatne, i 25 odsto smatra da su ekonomske mere neprimerene. Međutim, uprkos podršci ekonomskim merama, najveći broj građana, njih 39 odsto, kaže kako je njihova trenutna finansijska situacija već lošija u odnosu na onu pre pola godine", dodaje se u saopštenju. 

Srbija

Solarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifa

Cena struje dobijene iz solarnih panela u mnogim zemljama sveta je najniža i samim tim najpovoljnija za potrošače, međutim u Srbiji to nije slučaj jer je zbog fid-in tarifa znatno uvećana u odnosu na njenu realnu vrednost, navodi se u štampanom izdanju lista Danas.Solarna tehnologija je u većini zemalja znatno jeftinija nego ona u elektranama na ugalj ili prirodni gas, pa tako solarne elektrane trenutno nude struju po najnižim cenama nego ikada dosad, pokazuju podaci iz izveštaja Međunarodne agencije za energetiku.U Međunarodnoj agenciji za energetiku takođe ističu da će solarna energija u narednih deset godina preuzeti primat kada je reč o dopunskim količinama struje i da će podmirivati čak trećinu svetskih potreba.Istraživanje ove agencije pokazuje da će prosečna stopa rasta udela solarnih postrojenja u dopunskoj proizvodnji struje iznositi 13 odsto godišnje.Ekspert za energetiku Goran Radosavljević kaže za Danas da je još uvek reč o procenama, ali da su one zbog niza faktora potpuno realna kada je reč o prednostima proizvodnje struje iz solarnih pandela u narednoj deceniji.Potrošači u Srbiji trenutno struju dobijenu iz solarnih panela plaćaju skuplje zbog fid-in tarifa, koje proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, pa tako i solarnih panela, garantuju otkupne cene veće od tržišnih. Elektroprivreda Srbije proizvođačima iz OIE, shodno odlukama države, struju plaća skuplje kako bi oni mogli da nadoknade utrošena sredstva uložena u investicije i razviju posao na tržištu. Tako EPS struju plaća skuplje nego onu dobijenu u njegovim elektranama, a tu razliku na kraju plaćaju potrošači jer su njihovi računi za utrošenu energiju uvećani za taj iznos.Radosavljević navodi da je tržište električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji u povoju zbog čega su i uvedene podsticajne mere, odnosno fid-in tarife.

Srbija

Danas počinje Festival čokolade 2020

Od danas pa do petka, 25. oktobra, u beogradskom Dorćol Platz-u održavaće se četvrti po redu Festival čokolade, saopštili su organizatori. Kao i prethodne tri godine, na festivalu će izlagati domaći ...

Srbija

Gradska čistoća isplaćivala duplo manje minimalne zarade od zakonom propisanih

Javno komunalno preduzeće Gradska čistoća Beograd tokom 2019. obračunavalo je i isplaćivalo velikom broju zaposlenih osnovne zarade koje su bile duplo manje od minimalne zarade propisane zakonom, sledi iz izveštaja o reviziji ovog preduzeća koji je objavio državni revizor. Obračun osnovne zarade  u toku 2019. godine, vršio se na osnovu vrednosti radnog časa koja je niža od minimalne vrednosti radnog časa koja je utvrđena u skladu sa zakonom (155,30 dinara neto), uvećane za 20%, po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada. To nije u skladu sa članom 111 Zakona o radu kojim je propisano da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.Takođe, ovakva poltika preduzeća bila u suprotnosti sa Kolektivnim ugovorom kojim je propisano da vrednost radnog časa  ne može biti niža od minimalne vrednosti radnog časa koja je utvrđena u skladu zakonom, uvećane za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.U 2019. godini, preduzeće je obračunalo i isplatilo osnovnu zaradu u nižem iznosu od propisane minimalne zarade u ukupnom iznosu od 2.777 hiljada dinara. Takođe, preduzeće je obračunalo i isplatilo osnovnu zaradu u nižem iznosu od propisane minimalne zarade uvećane za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada u ukupnom iznosu od 45.509 hiljada dinara.Počev od juna meseca 2020. godine ovo komunalno preduzeće je obračun i isplatu minimalne zarade zaposlenima uskladilo sa Zakonom o radu.Primera radi, u mesecu sa 184 radna sata, radnik je po zakonu trebalo da primi najmanje 155,3 dinara po satu odnosno 28,5 hiljada dinara (što je 38.500 dinara bruto ili nešto više od 209 dinara bruto po satu). Međutim, firma im je obračunavala vrednosti bruto sata od oko 100 dinara.Broj zaposlenih kojima je obračunata i isplaćena osnovna zarada manja od minimalne predviđene kolektivnim ugovorom, kretao se, u zavisnosti od meseca, od 600 do 1100 zaposlenih.Lekari u Novom Pazaru dobijali manju platu od zakonom propisane Preduzeće je u 2019. godini, prema podacima iz kadrovske evidencije, imalo prosečno 2.585 zaposlenih, gotovo svi na neodređeno.Na privremeno povremenim poslovima angažovano u proseku mesečno 250 radnika.U isto vreme, revizor je napisao da je ovo javno preduzeće za troškove reklamiranja izdvojilo 26 miliona dinara, od čega najviše 21 milion na Studiju B u većinskom vlasništu Saša Blagojević, inače i vlasnika provladinog tabloida Alo.

Srbija

Beogradski taksisti napokon mogu u toalet

Na taksi stajalištu ili u neposrednoj blizini taksi stajališta može se postaviti privremeni, pokretni toalet u vidu kabine sa patronama koje se prazne, za potrebe taksi prevoza, odlučile su vlasti u Beogradu.Time bi trebalo da se stane na put višegodišnjim neprijatnostima koje imaju i taksisti, ali i stanari i zaposleni u obližnjim radnjama čiji spoljni zidovi često služe kao javni vc. U nekim delovima grada, divlji toalet je i prostor iza pekare zbog čega su zaposleni očajni, a kupci ljuti zbog nesnosnog mirisa koji se širi iako je jasno da je higijena u pekari besprekorna. O postavljanju i održavanju toaleta staraće se organizaciona jedinica Gradske uprave Grada Beograda nadležna za poslove javnog prevoza.Ova služba će doneti plan taksi stajališta na kojima se postavlja toalet. .Plan se donosi na period od tri godine. Izmena i dopuna plana se vrši po potrebi.Postupak izbora subjekta za poslove postavljanja i održavanja toaleta  sprovodi se u skladu sa propisima kojima se uređuju javne nabavke.Besplatan taksi na aerodromu u Dubaiju

Srbija

Udruženje koje primi novac na poklon ima pravo na poresko oslobađanje

Udruženje koje se bavi ostavrivanjem opštekorisnih ciljeva, što podrazumeva i humanitarne aktivnosti, a primi novac na poklon, ima pravo na poresko oslobađanje pod uslovom da taj novac služi isključivo za ostvarivanje tog cilja zbog kojeg je udruženje osnovano, objavilo je Ministarstvo finansija u najnovijem biltenu u kojem daje stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa. Prema Zakonu o zadužbinama i fondacijama, ostvarivanjem opštekorisnog cilja smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih, građanskih i manjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i međunarodnog razumevanja, održivi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnost polova, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanj i unapređenje kulture i javnog informisanja itd.Sa stanovišta Zakona o porezu na dobit pravnih lica, poreski obveznik je i drugo pravno lice koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti, već je u skladu sa zakonom osnovano radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu (nedobitna organiizacija).Nedobitnom organizacijom naročito se smatraju: ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave; politička organizacija; sindikalna organizacija; komora; crkva i verska zajednica; udruženje; fondacija i zadužbina.U skladu sa članom 44. Zakona o porezu na dobit, plaćanja poreza na dobit oslobađa se nedobitna organizacija za poreski period u kojem ostvareni višak prihoda nad rashodima nije veći od 400.000 dinara.Kako se navodi, u konkretnom slučaju, Udruženje „Fond dijaspora za smaticu“  je dobrovoljna, nevladina organizacija, osnovana  radi ostvarivanja ciljeva u oblasti humanitarnih i socijalnih prava, kao i u oblasti saradnje i povezivanja matice i rasejanja. S tim u vezi, Udruženje, sa aspekta Zakona o porezu na dobit, predstavlja nedobitnu organizaciju koja postaje obveznik poreza na dobit pravnih lica samo ako ostvari prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu, pri čemu Udruženje ima pravo na poresko oslobođenje.Kad je reč o plaćanju pdv,  ako se iz primljenih novčanih sredstava vrši nabavka dobara i usluga u Republici Srbiji, pri čemu je reč o prometu koji je oporeziv PDV, na taj promet PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost.

Srbija

Od recikliranih guma dobijamo i bolju životnu sredinu i dečja igrališta

Tretman otpada koji nastaje od iskorišćenih automobilskih guma u Srbiji obavlja se u desetak fabričkih postrojenja, a one se sakupljaju u organizaciji samih reciklera, kao i u saradnji sa fizičkim i pravnim licima, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju reciklera Srbije. Problem je međutim, kako napominju, što recikleri guma još nisu dobili ni dinar podsticaja za otpad koji je već sakupljen tokom 2020. godine."Gume stižu i iz vulkanizerskih radnji, poljoprivrednih dobara, sa deponija, industrija, gumarska, rudarskih i transportnih preduzeća, proizvođača i distributera pneumatika", objašnjava Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.Kako napominje, prilikom reciklaže pneumatika dobija se gumeni granulat koji predstavlja 65%, čelična žica 35% i platno 5%. Razdvajanje komponenti se vrši dejstvom magneta i vazdušne struje, a jedini energent koji se koristi je električna energija. "Ne upotrebljavaju se nikakvi hemijski reagensi ili termičke reakcije, tako da se ne stvara nikakva otpadna supstanca, posebno je značajno da u ovom procesu nema nikakvih propratnih zagađenja životne sredine", kaže sagovornica Nove ekonomije.KAKVO JE POSLOVNO OKRUŽENJE U SRBIJI?Suzana Obradović podseća da se u Srbiji primenjuje načelo "zagađivač plaća", koje je preuzeto iz zakonodavstva Evropske unije. To znači da su uvoznici i proizvođači guma u obavezi da plaćaju ekološku taksu. Prema njenim rečima cilj je da se taj novac koristi za bezbedno zbrinjavanje guma kada one postanu otpad, ali on ne stiže na vreme reciklerima:"Isplata podsticajnih sredstava za zbrinjavanje guma, kao i svih posebnih tokova otpada, kasni duže od godinu dana i isplaćuje se u manjem iznosu nego što su firme preradile otpada". Dodaje da je država za tretman otpada u 2019. godini platila 31% manje podsticajnih sredstava za ono što je već sakupljeno i prerađeno. Prošle godine je prerađeno ukupno 46.000 tona guma, što znači da je ostao neplaćen tretman više od 14 miliona kilograma guma. "U poslednjem smo kvartalu u ovoj godini, a recikleri za rad u 2020. nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava", kaže generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije. Suzana napominje da podsticajna sredstva pokrivaju samo deo troškova sakupljačke mreže, transporta otpada i zahtevne i skupe tehnologije njegovog tretmana. Sa druge strane preduzećima je za profit neophodan veliki obim proizvodnje.KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE, SAD I ULICA ŠTA SE PRAVI OD RECIKLIRANIH GUMA?"Čelična žica se koristi u livnicama i tako se vraća u proces proizvodnje, a platno najčešće koriste cementare kao gorivo", kaže sagovornica Nove ekonomije.Od gumenog granulata se prave razni proizvodi koji se upotrebljavaju u građevinarstvu, saobraćaju, sportu i rekreaciji, popljoprivredi, domaćinstvu. U našoj zemlji ga kao sirovinu za proizvode koristi desetak firmi redovno i još toliko sporadično. "Prave se podloge za sportske terene, dečja igrališta, obloge za izolaciju krovova, podni izolacioni materijal, zvučne barijere u građevinarstvu, zvučne barijere u stambenim zonama pored kolovoza, stubići za parkiranje, nosači za znakove".U Udruženju reciklera Srbije podsećaju da je reciklaža guma važna za zdraviju sredinu, jer u suprotnom one zagađuju tlo, vodu i vazduh. Postoji i, kako napominju niz situacija koje mogu da štete životnoj sredini, a to se posebno tiče njihove lake zapaljivosti na deponijama.Čedomir Savković

Srbija

EBRD: Na raspolaganju novi zajam za srpske privrednike

Preduzećima u Srbiji biće na raspolaganju još 10 miliona evra iz zajma koji je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD uz podršku Evropske unije, piše u zajedničkom saopštenju te institucije i srpskog Ministarstva privrede.Sredstva su namenjena malim i srednjim firmama za nabavku opreme i unapređenje proizvodnog procesa u skladu sa standardima EU.To se pre sve svega odnosi na poboljšanje kvaliteta proizvodnje, zaštitu okoline, zdravlja i bezbednosti na radu. EBRD navodi da je cilj da se pomogne lokalnim preduzetnicima koji su posebno ranjivi u krizi izazvanoj pandemijom Kovida 19. Ambasador Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, objasnio je da se, uz zajam, dobijaju i savetodavne usluge. Posebna pogodnost je to što Evropska unija preduzećima poklanja do 15% ukupnog iznosa zajma, dodao je Fabrici.Kredit je deo šireg EBRD/EU programa za unapređivanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu.Program se u Srbiji realizuju u saradnji sa Ministarstvom privrede.EBRD ZA SRBIJU NAMENIO 750 MILIONA EVRA

Srbija

Kako Huawei vidi budućnost uz 5G i sajber bezbednost?

Inspirisan pionirskim dostignućima Galilea u nauci i tehnologiji, Huawei je svom novom 5G izložbenom prostoru dao ime Huawei Galileo Hall, koji se koristi za predstavljanje tri ključne karakteristike onoga što čini 5G mrežu: velika propusnost, minimalno kašnjenje i veliki kapacitet povezanosti.Prilikom ture prisutni su mogli da vide da se tehnologija 5G može koristiti za razvoj širokog spektra novih industrijskih aplikacija kao što su inteligentna povezana vozila, pametne fabrike, pametna zdravstvena zaštita, pametne mreže, pametno obrazovanje, bezbednost urbanih sredina, dronovi, pametna poljoprivreda i pametni novi mediji. Više nije samo mobilna tehnologija ograničena na komunikaciju od osobe do osobe.Jedan po jedan, predstavljeni su primeri upotrebe 5G tehnologije kao i prednosti koje standard povezivanja može ponuditi proizvodnoj industriji, ili uslužni program u slučaju proizvoda koje svakodnevno koristimo. Osim toga, predstavljena je i Huawei 5G AAU antena, najkompaktnija i najlakša 5G antena na svetu. Ovaj model se može brzo i lako instalirati na bilo koje mesto, čak i ono teško dostupno.Kao deo Galileo Exhibition Hall-a predstavljeni su i uređaji koji pomažu u prijemu jačeg 5G signala. Oni pomažu u postizanju brzina bliskih brzinama optičkog Interneta i menjaju područje zabave 5G emisijama i koncertima koji se emituju u VR ili 8K strimingu. 5G tehnologija neće promeniti samo brzinu kojom preuzimamo datoteke ili pristupamo Internetu. Osim toga, predstavljen je i Huawei Cyber Security Transparency Centre.  Osnovan u Briselu, sa ukupnom površinom od 1000 m² na čak dva sprata, briselski centar za sajber bezbednost, Huawei je zvanično otvorio 5. marta 2019. Cilj HCSTC platforme je da poboljša reputaciju i uticaj kompanije Huawei na polju bezbednosti i ima tri centra:1. Experience Centre: prikazuje strategiju kompanije Huawei i pristup kibernetičkoj bezbednosti, bezbednosna rešenja, mogućnosti za istraživanje i razvoj...2. Innovation Centre: predstavlja sveobuhvatnu platformu znanja za spoljnu komunikaciju, razmenu najboljih praksi i saradnju, radi jačanja međusobnog poverenja3. Verification Centre: pruža kupcima white-box kod za verifikaciju i testiranje black-boxaOvi centri su svojevrsna platforma za unapređenje komunikacije i zajedničkih inovacija sa svim zainteresovanim stranama, javnim i privatnim. Tokom proteklih 30 godina, Huawei je snabdeo više od tri milijarde ljudi širom sveta. Osim toga, kompanija održava stabilno poslovanje više od 1.500 mreža prevoznika u preko 170 zemalja i regiona. Posvećen kontinuiranom ulaganju u rast ekosistema Huawei će nastaviti putem otvorene saradnje sa partnerima i podržavati napredak industrije.

Srbija

Radnici u turizmu predali zahteve Vladi Srbije

Zaposleni u turističkim agencijama iz cele Srbije organizovali su danas protest u Beogradu, tokom kog su Vladi Srbije dostavili zahteve, koji se tiču isplate novčane pomoći i odlaganje naplate kredita i poreza, javlja agencija Beta, a prenosi Danas.Predstavnici turističkih agencija tražili su da, u zavisnosti od veličine agencije dobiju bespovratnu pomoć od jednog do pet miliona dinara i da kreditna sredstva koja za koja su konkurisali kod Fonda za razvoj budu odobrena u roku od 30 dana, obzirom da pojedine agencije koje su zatražile te pozajmice pre nekoliko meseci još uvek nisu dobile novac.Medju zahtevima je i otpis poreza i doprinosa u periodu od osam meseci, moratorijum na otplatu kredita do devet meseci, kao i odlaganje poreza na imovinu i dobit preduzeća u vreme vanrednih okolnosti.Turističke agencije su tražile i rešavanje problema polisa osiguranja turističkih putovanja i pomoć za turističke vodiče koji četiri meseca nemaju prihode. Na skupu je napomenuto da će uplaćeni aranžmani "propasti" ako im država ne pomogne.Turističke agencije: Pred gašenjem smo, bankarske garancije nisu rešenje Predstavnici sektora su u dopisu Vladi Srbije naveli da bi ukupna pomoć države po zahtevima iznosila 15 miliona evra, a da je vrednost nerealizovanih putovanja za koja su dodeljeni zamenski vaučeri oko 85 miliona evra."Ovo je socijalni skup radnika u turizmu, ovde nema ogranizatora, ovo nisu protesti. Ovo je molba da se pomogne turističkim agencijama koje su osam meseci bez prihoda. Prva tri meseca su dobrodošla, međutim i to nije bila bezuslovna pomoć, mi od januara moramo da vraćamo doprinose. To, u situaciji bez prihoda, je katastrofalno, agencije to ne mogu da plate", rekao je Slobodan Racić, vlasnik turističke agencije iz Kragujevca, a prenosi N1.

Srbija

Svetska banka: Pad BDP-a Srbije ove godine tri odsto

Nakon višegodišnjeg rasta, srpska ekonomija će ove godine biti u recesiji, a pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosiće tri odsto, dok se naredne godine očekuje rast od 2,9 odsto, saopštila je danas Svetska banka, javlja agencija Beta.Pandemija je zapadni Balkan zabila u duboku recesiju, padovima domaće i strane potražnje, zajedno sa prekidima u lancima snabdevanja, primoravši svih šest zemalja u regionu da imaju negativan rast za 2020. godinu.Predviđa se da će se ekonomska aktivnost u regionu smanjiti za 4,8 procenata u 2020. godini, što je za - 1,7 procentnih poena ispod prognoze u redovnom ekonomskom izveštaju za proleće 2020. godine.Ukazano je da je još jedan razlog za sporiji oporavak u drugoj polovini 2020. visoka osnovica za poredjenje iz druge polovine 2019.Pandemija dalje izaziva tržišta rada u regionu i preti da podrije napredak koji su zemlje postigle u poboljšanju dobrobiti stanovništva.U drugom kvartalu ove godine, u odnosu na 2019. na tržištu rada bilo je 183.000 ljudi, medju kojima je 132.000 prethodno imalo posao u sivoj ekonomiji, pa je tako stopa pala na rekordno niskih 7,3 odsto.Do juna, nezaposlenost u regionu porasla je za polovinu procentnog poena, što je izbrisalo 139.000 radnih mesta. Procenjuje se da je dodatnih 300.000 ljudi palo u siromaštvo u Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori i u Srbiji - značajan broj, ali manje od polovine ukupnog broja koji bi pao u siromaštvo da nisu preduzete određene mere, napominje izveštaj.Analize Svetske banke su pokazale da je uticaj mera podrške na privredu bio pozitivan, ali da bi i manje izdašan ali bolje ciljan paket mogao da ostvari isti uticaj, te da su najteže pogodjena preduzeća mogla da dobiju obimniju pomoć, čime bi se efekti pandemije ublažili još više dok bi se fiskalni troškovi programa snizili.Kada se govori o Srbiji, "niska inflacija i snažna pozicija Narodne banke Srbije (NBS) predstavljale su snažan temelj za odgovor monetarne politike na pandemiju. Inflacija je u 2019. bila stabilna na niskom nivou, kakva je ostala i do kraja avgusta 2020, pri čemu je rast cena iznosio 1,9 odsto", ukazala je Svetska banka i dodala da je posle umerenog slabljenja dinara u odnosu na evro u 2019. dinar zadržao vrednost tokom 2020, prvenstveno zahvaljujući intervencijama NBS na deviznom tržištu.Pandemija je prouzrokovala i usporavanje kreditne aktivnost i banka pa je ukupna vrednost novih kredita odobrenih privredi smanjena se za 24,2 odsto u drugom kvartalu u poredjenju sa istim periodom prošle godine, a iznos novih investicionih kredita privredi opao je za 47,1 odsto.Nenaplativi krediti nastavili su silaznu putanju, sa 4,1 odsto u decembru na 3,7 odsto u junu., navidi se u izveštaju Svetske banke."Finansiranje deficita tekućeg računa postalo je razlog za zabrinutost, pošto je spoljni dug u 2020. počeo da raste, sa 61,9 odsto BDP-a krajem 2019. na 69,9 odsto na kraju juna 2020. Mada je deficit tekućeg računa izražen u evrima bio niži za 11 odsto nego godinu dana ranije, njegovo učešće u BDP-u dostiglo je 2,9 odsto", navela je Svetska banka i upozorila da je deficit spoljnotrgovinske razmene nastavio da raste, povećavši se u prvoj polovini godine na 2,6 milijarde evra.Prema projekcijama Svetske banke, značajniji oporavak srpske ekonomije će početi u 2021, ali će verovatno biti sporiji od očekivanog."Investicije se neće uskoro vratiti na prethodne nivoe, a potrošnja će ostati niža jer će se stvarni uticaj na zaposlenost i zarade osetiti tek krajem 2020. ili početkom 2021. Sa ozdravljenjem privrede, javni sektor će morati da izvrši obimnije korekcije u cilju eliminisanja efekata fiskalnih podsticaja iz 2020. godinu", navela je Svetska banka.

Srbija

„Budućnost čovečanstva će biti glokalna“

Pandemija COVID-19 će pospešiti globalizaciju, ali taj proces neće biti linearan. Budućnost će biti smeša istovremenog jačanja trendova globalizacije i regionalizacije, optimističnih i pesimističnih scenarija, zbog čega možemo reći da će biti "glokalna", ocenio je futurolog nemačkog Instituta budućnosti Tristan Horks.  On je tokom prvog panela ovogodišnjeg izdanja "Smart City Festivala 2020" naveo da koronavirus i prateće društvene i ekonomske promene neće predstavljati "supertrend", odnosno događaj koji na 25 ili više godina redefiniše uslove života i navike globalne populacije.Smatra i da će se su, među trendovima koje globalizacija sa sobom donosi, samo urbanizacija i mobilnost ugroženi, obzirom da je korona-kriza pokazala da rad iz kancelarije nije nužna stavka  za većinu kompanija koje se ne bave proizvodnjom."COVID-19  neće ubrzati promene, koje same dolaze vrtoglavom brzinom, ali jeste ubacila dodatni naboj, naročito u oblasti digitalizacije... Ljudi često upadaju u 'grešku linearnosti', koja podrazumeva da budućnost vidimo ili kao utopiju ili kao distopiju. Stvar nikada nije tako jednostavna, a suočićemo se sa brojnim trendovima i kontratrendovima koji ne moraju da se međusobno isključuju", kazao je Horks.Kao glavne promene koje će iznedriti koronavirus, Horks navodi "normalni" napredak ka post-digitalnom dobu, bezbednost koja će postati "potreba broj jedan" i spajanje privatnog i poslovnog života, koje će postati uobičajeno za sve više delatnosti.  "(Budućnost čovečanstva) će se suočiti sa nekoliko opcija, a ni jedan od njih neće biti 100 odsto tačan. Predstavljaće mešavinu često kontradiktornih trendova, ali promena koja nas čeka ipak na kraju zavisi samo od nas", zaključio je futurolog."Smart City Festival 2020" organizuju "Friedrich Naumann" fondacija na Zapadnom Balkanu i partnera, uz podršku nemačkog Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.Slogan ovogodišnjeg festivala je "Innovation, Resilience, Sustainability", a paneli se mogu pratiti uživo OVDE.

Izdanja

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.