U Srbiji radi manje od 30 odsto hotela
U Srbiji je trenutno otvoreno manje od 30 odsto hotela, 112 od ukupno 380 radi, a popunjenost smeštaja je usled pandemije je svega 10,79 odsto, saopštilo je danas Poslovno udruženje hotelsko-ug...
Srbija
Pet banaka sa najvećim brojem izvršenih instant plaćanja u maju
Broj transakcija u Instant platnom sistemu Narodne banke Srbije stalno se povećava. U aprilu, u ovom sistemu izvršeno je ukupno 1.862.040 plaćanja, a u maju – 2.147.624 plaćanja, saopštil...
Do kraja godine prva onlajn prodavnica tradicionalnih rukotvorina
Do kraja godine žene i mladi u Srbiji koji se bave izradom tradicionalnih rukotvorina na raspolaganju će imati jedinstvenu onlajn prodavnicu kao novi kanal za plasman svojih proizvoda i brži dolazak do kupac...
Fabrika guma u Zrenjaninu: Prvo dozvola, pa onda ekologija
Godinu dana od početka izgradnje Gradska uprava Zrenjanina objavila je zahtev kineske kompanije Linglong da se odluči o potrebi proceni uticaja buduće njene buduće fabrike automobilskih guma na životnu sredinu. Nevladina organizacija Građanski preokret pozvala je građane da se aktiviraju i dostave gradskoj upravi svoje mišljenje o tom problemu.Predstavnik Građanskog preokreta, Dušan Kokot izjavio je tim povodom da je na delu pokušaj zaobilaženja ekoloških propisa u izgradnji fabrike.„Pred nama je pokušaj da nam se na njivama prve kategorije, u neposrednoj blizini rezervata prirode Carska bara, podigne gigantska fabrika automobilskih guma, uz zaobilaženje ekoloških propisa. Mi živimo u gradu koji više od decenije ne može da izađe na kraj sa smradom iz kafilerije. Sada je trenutak da nateramo nadležne organe da postupaju po zakonu, umesto što ga zaobilaze,“ poručio je Kokot i pozvao građane da svoje mišljenje do 15. juna dostave Gradskoj upravi Zrenjanina.Izgradnja fabrike guma kineske kompanije Linglong počela je pre godinu dana. Nakon što joj je Grad Zrenjanin pokloni zemljište od oko 100 hektara, prglašena za buduću „najveću fabriku pod krovom u Srbiji“ u kojoj bi trebalo da se proizvodi 13 miliona automobilskih guma godišnje.Mišljenje može da se pošalje na adresu: Gradska uprava grada Zrenjanina, Odeljenje za privredu, Odsek za zaštitu i unapređenje životne sredine, Trg slobode 10, 23000 Zrenjanin.Povodom izgradnje kineske fabrike guma u Zrenjaninu, na Internetu je osvanula i peticija, kojoj se može pristupiti na sledećem linku .Građanski preokret još jednom je ukazao na problem vode za piće u Zrenjaninu. Najavljene su i tribine na tu temu, koje bi trebalo da se održe krajem meseca.
Šest najpopularnijih kriptovaluta
Danas, malo ko dovodi u pitanje opstanak tržišta kriptovaluta.One se nezadrživo razvijaju uprkos zabrinutosti vezanih za snažne turbulencije. Već postoje na stotine različitih kriptovaluta i njihov broj i dalje raste. Ovo može biti mač sa dve oštrice.On stvara glavobolje ljudima koji pokušavaju da izaberu najbolje valute za investiranje.Ono što je shodno uraditi jeste uzeti u obzir nekolicinu ključnih faktora kao što su tržišna vrednost i obim kupovine. Prateći njih otkrivamo da mali broj kriptovaluta zauzima veliku većinu ovog digitalnog ekosistema. Bitcoin je prvobitni izvor svih kriptovaluta i iz njega su nastale mnoge druge kripto mreže. Mi ćemo se fokusirati na 6 glavnih opcija i objasniti njihove specifičnosti. 1. BitcoinKada je u pitanju tržišna vrednost, Bitcoin je i dalje vodeća kriptovaluta. On je takođe pionir na tržištu, prvi virtuelni novac koji je nastao na principu peer-to-peer mreže. To se dogodilo 2009 godine, kada je izrudaren prvi novčić. Narednih deset godina je bilo obeleženo mnogim usponima i padovima vrednosti. Danas, i pored ove burne istorije, Bitcoin i dalje uživa poverenje korisnika. Njegov obim dnevne kupovine u martu ove godine je iznosio preko 48 milijardi dolara. Ljudi i dalje rado šalju ovu valutu iz jednog u drugi digitalni novčanik.Trenutno, vrednost Bitcoin-a je oko 9,739 dolara. Ona prevazilazi vrednost većine drugih kriptovaluta na tržištu. Napokon, Bitcoin podržavaju i najeminentnije berze kriptovaluta, digitalni novčanici, kao i mnogi istaknuti investitori.2. EthereumEthereum je jedan od glavnih konkurenata Bitcoin-u. Kreirao ga je Vitalik Buterin 2015. godine. Njegova ideja je bila da stvori platformu koja će koristiti opšti jezik za pisanje skripti. Ova značajna inovacija je omogućila olakšano stvaranje pametnih ugovora i decentralizovanih aplikacija (DApps). U trenutku kada je Ethereum lansiran, već je 11.9 milliona novčića bilo izrudareno, što je 13% maksimalne količine koja može da cirkuliše. Ovaj početni uspeh nije sprečio da se 2016. godine kriptovaluta razdvoji na dva dela: Ethereum i Ethereum Classic. Prva beleži impozantne 23 milijarde dolara u vrednosti dnevne kupovine, što je značajno više od Classic verzije. Ethereum je takođe veoma popularan u poslovnom svetu, među preduzetnicima iz raznih sektora privrede. 3. Litecoin Čarli Li, bivši zaposleni kompanije Google, pokrenuo je 2011. godine Litecoin. Ova kriptovaluta je grana Bitcoin-a koja je donela nekoliko inovacija. Naime, ona skraćuje vreme kreiranja bloka i povećava gornju granicu novčića u opticaju. Valuta takođe koristi drugačiji algoritam baziran na skripti. Zbog toga je Litecoin dobio i nadimak „srebro kripto sveta“, sveta u kojem je Bitcoin svakako zlato. Tokom godina, mnogi korisnici su se pridružili ovom globalnom sistemu vršenja transakcija. Njime ne upravlja ni jedan čovek već skripta, a njeno dekodiranje zavisi od kompjuterske moći mreže. Ovakvo uređenje, koje se zasniva na blockhain i public ledger tehnologijama, donosi bržu verifikaciju transakcija.Po obimu dnevne kupovine, Litecoin zaostaje za teškašima kao što su Bitcoin i Ethereum. Njegova budućnost se ipak čini svetlom, pošto sve veći broj prodavaca počinje da prima ovu valutu. 4. Dash Sledeći na listi kripto šampiona je Dash.Ova valuta je nastala 2014. i predstavlja open-source digitalni novac Drugim rečima, ona funkcioniše kao decentalizovana i autonomna organizacija korisnika ukorenjena u blockchain tehnologiji. Mrežna arhitektura je jedinstvena i napisana u C++ programskom jeziku. Ona se sastoji od redovnih rudara i privilegovanih servera koje se nazivaju Masternodes. Oni su zaduženi za verifikaciju svih transakcija koje nastaju na mreži. Jedna od osnovnih prednosti Dash-a je privatnost korisnika. To je zato što ova valuta dozvoljava transakacije kojima se ne može ući u trag. Pored toga, brzina transkacija je veća od glavne konkurencije. U trenutku pisanja teksta, vrednost Dash-a je 62.44 dolara. U opticaju je oko polovine maksimalnog broja koina u ponudi. 5. Bitcoin Cash (BCH)Kao što ime nagoveštava, Bitcoin Cash je izdanica Bitcoin-a. On je nastao 2017. godine u pokušaju da se Bitcoin učini praktičnijim za svakodnevne transakcije. Ova valuta ima veliku istorijsku težinu zbog toga što je bila jedan od najranijih i najuspešnijih primera tvrdih račvanja (hard fork) iz Bitcoin-a. Naime, u vreme rađanja BCH, Bitcoin transakcije su trajale dugo (oko četiri dana). Plaćanje provizije nije bilo isplativo kod manjih kupovina i prodaja. BCH je povećao veličinu bloka (sa 1 na 8 MB) i ukinuo protokole koje su ograničavali njihov prostor. Ideja je bila da se postigne veća brzina transkacija, što je i uspešno ostvareno. Zbog toga ne čudi da je Bitcoin Cash četvrta valuta po obimu dnevne prodaje (6.06 milijardi dolara). 6. Tether (USDT)Tether je prvi i najpoznatiji Fiat Pegged Stablecoin. Lansiran je u Julu 2014. i prvobitno se zvao RealCoin, a u Novembru 2014. je preimenovan u Tether od strane Tether Limited (kompanije koja je odgovorna za održavanje rezervi u Fiat valuti).Tether Limited emituje sve tether-e koristeći samo Omni Layer protocol. To je protokol koji koristi bitcoin-ov blockchain, pa su stoga svi postojeći tether-i uključujući i istoriju transakcija, javno vidljivi pomoću alata koji se pružaju na https://omniexplorer.info/. Od Januara 2018. godine za USDT je omgućeno da bude i na Ethereum mreži kao ERC20 token. Ubrzo nakon toga je postao vodeći ERC20 token po trading volume-u.Pored toga što je prvi i najpopularniji stablecoin, trenutno je rangiran na trećoj poziciji na coinmarketcap.com po tržišnoj kapitalizaciji. Trenutno obim trgovanja na Tetheru je veći od obima trgovanja na Bitcoin-u.ZaključakOd pojave Bitcoin-a, tržište kriptovaluta se proširilo i diversifikovalo van svih očekivanja. Polje izbora je gotovo nepregledno i teško je odlučiti gde započeti potragu. Mi smo nastojali da vam olakšamo taj poduhvat i pomognemo da doneste ispravan sud. Navedene kriptovalute bi trebale biti razmatrane pri svakoj investicionoj odluci. One uživaju značajno poverenje potrošača i prihvaćene su od strane raznih kompanija, investitora, i drugih aktera. Neke od njih imaju napredne odlike i nude unikatne pogodnosti. Pored ovih aspekata, obratite pažnju na tržišnu vrednost i cenu valuta, koje ukazuju na to koliki je rizik investiranja u njih. Najpopularnije kriptovalute možete pronaći na platformi ECD.rs. AC
Konferencija „Rizici novog doba: uticaj na poslovanje i imovinu“ 23. juna
Drage kolege,U nastavku šaljem najavu za konferenciju "Rizici novog doba: uticaj na poslovanje i imovinu" koja je zakazana za novi termin - 23. jun.Konferencija "Rizici novog doba: uticaj na poslovanje i imovinu", održaće se 23. juna 2020. u hotelu Crowne Plaza u Beogradu Sajber rizici, klimatske promene, odgovornost menadžera, a sve u kontekstu pojačanih opasnosti usled pandemije - teme su konferencije "Rizici novog doba: uticaj na poslovanje i imovinu", koja će biti održana 23. juna u beogradskom hotelu Crowne Plaza.· Broj hakerskih napada tokom pandemije u proseku je rastao za 33 odsto mesečno, a na meti su bile i zdravstvene ustanove, i finansijske institucije, i kompanije i građani. Ukupne štete se na godišnjem nivou mere hiljadama milijardi dolara i iz godine u godinu se povećavaju.· Štete od klimatskih promena svake godine u proseku se povećavaju za šest odsto, a u Srbiji se već sada mere milijardama evra: najugroženije su poljoprivreda i elektroprivreda. Iako je manje kretanje tokom pandemije uticalo na to da se pojedini delovi prirode oporave, stručnjaci tvrde da to nije značajno uticalo na oporavak planete, i da štete od klimatskih promena i dalje predstavljaju veću opasnost od pandemije, kako za poslovanje tako i za građane. · Pogrešne odluke menadžera kompaniji mogu naneti višemilionsku štetu. Kako domaća regulativa tretira menadžersku odgovornost, i da li i domaći menadžeri zbog pogrešne odluke mogu otići u dužničko ropstvo?· Domaće kompanije koje se na vreme informišu o ovim opasnostima imaće veće šanse da sačuvaju svoj biznis od finansijskih rizika. Cilj konferencije je da privrednici u Srbiji sagledaju kakvi sve rizici prete njihovom poslovanju u doba obeleženo četvrtom tehnološkom revolucijom, kakva je preventiva moguća i kako je sprovesti, i kako nadoknaditi finansijske gubitke ukoliko se šteta dogodi. Ove informacije pomoći će im da lakše planiraju poslovanje, definišu budžete i investicije u preventivu i osiguranje.Konferencija je namenjena top menadžmentu, vlasnicima preduzeća, finansijskim direktorima, risk menadžerima u kompanijama i javnim preduzećima, kao i donosiocima odluka u lokalnim samoupravama.O potencijalnim rizicima govoriće predstavnici institucija - Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Nacionalnog CERT-a, Vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Udruženja banaka Srbije, Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.O mogućnostima preventive govoriće međunarodno poznati stručnjak za sajber bezbednost i pronalazač Dragan Pleskonjić, o opasnostima po firme etički hakeri poznavaoci block-chain tehologije, a najnovije trendove u zaštiti od sajber rizika u svetu predstaviće kompanija Sky Express.O mogućnostima finansijske nadoknade u slučaju štete govoriće predstavnici osiguravajućih kompanija Wiener Stadtische, UNIQA, DDOR, SWISS Re, a na pitanja o tome koliko je domaća regulativa u oblasti odgovornosti menadžera usklađena sa evropskom, odgovaraće advokat Ljubica Tomić, stručnjak za međunarodno pravo.Konferenciju organizuju portali www.sveonovcu.rs i www.sveoosiguranju.rs .Program i prijave na sajtu www.konferencije-rizici.rs
Sastajalište „kod konja“ ponovo radi (FOTO)
Završena je rekonstrukcija još jednog simbola Beograda - spomenika Mihailu Obrenoviću na Trgu Republike, saopštili su predstavnici gradske vlasti, a preneo RTS. Skinut je sloj nečistoće na reljefima koji prikazuju delove srpske istorije, urađena je rekonstrukcija postamenta i četiri kandelabra pored spomenika. Sa postamenta su uklonjeni i grafiti.Spomenik je podignut 1882. godine i predstavlja prvi javni monumentalni spomenik sa predstavom vladara na konju u srpskoj sredini. Svečano je otkriven na Svetog Nikolu, krsnu slavu Obrenovića, a događaj je zamišljen povodom proglašenja Кraljevine Srbije. Autor je italijanski skulptor Enriko Paci, a reljefi su rađeni prema crtežima arhitekte Кonstantina Jovanovića.Spomenik je posvećen oslobođenju Srbije od turskog ropstva, o čemu govori kneževa desna ruka podignuta i uperena prema još neoslobođenim gradovima Srbije, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika Beograda. Na zadnjoj severnoj strani spomenika nalazi se scena Srpski guslar, a na prednjoj južnoj strani predstava Кnjaz Miloš u Takovu. Dva bočna reljefa prikazuju Narodnu deputaciju pred knjazom Mihailom i Srbe kako polažu zakletvu nad grobom svog vladara. Na čeonoj južnoj strani postamenta je grb Obrenovića, a na bočnim stranama pozlaćenim slovima su ispisani nazivi gradova, oslobođenih 1867 u vreme Mihailove vladavine: Beograd, Smederevo, Кladovo, Soko, Užice i Šabac. Spomenik knezu Mihailu, koji je ubijen u atentatu na današnji dan 1868. godine proglašen je za kulturno dobro od velikog značaja.
Od danas prijava za kredite za sektore najpogođenijim COVID-19
Fond za razvoj Srbije danas je počeo da prima zahteve za kredite namenjene likvidnosti i nabavci obrtnih sredstava za preduzeća koja posluju u sektoru turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja.U skladu sa uredbom koja utvrđuje uslove finansijske podrške firmama u navedenim sektorima, predviđeno je izdavanje kredita sa rokom otplate od pet godina, koji uključuje grejs period do dve godine.Krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima po kamatnoj stopi od 1 odsto na godišnjem nivou.Maksimalan iznos kredita za jednog korisnika sa povezanim licima zavisi od veličine preduzeća, tako da preduzetnici i mikro pravna lica mogu da dobiju do 20 miliona dinara, mala pravna lica do 80 miliona, srednja do 180 miliona dinara.Najviši iznos odobrenog kredita može biti do 80 odsto ostvarenih poslovnih prihoda po poslednje predatom finansijskom izveštaju, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.Korisnik u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka tri meseca nakon puštanja sredstava u korišćenje, može imati smanjenje broja zaposlenihU zavisnosti od iznosa kredita, korisnici kredita dostavljaju sledeća sredstva obezbeđenja:- do iznosa od 5.000.000,00 dinara, sredstvo obezbeđenja su menice korisnika kredita i jemstvo jednog ili više osnivača ili jemstvo fizičkog lica koje je zaposleno na neodređeno vreme, kod podnosioca zahteva za kredit ili drugog privrednog subjekta- do iznosa od 20 miliona dinara, sredstvo obezbeđenja su menice korisnika kredita, jemstvo jednog ili više osnivača i jemstvo povezanog pravnog lica ili jemstvo bonitetnog privrednog subjekta koji nije povezano pravno lice sa korisnikom kredita- do iznosa od 80 miliona dinara, sredstvo obezbeđenja su menice korisnika kredita, jemstvo jednog ili više osnivača i jemstvo bonitetnog privrednog subjekta koji nije povezano pravno lice sa korisnikom kredita- za iznos iznad 80 miliona dinara, sredstvo obezbeđenja su menice korisnika kredita, zaloga na opremi, robi i/ili vozilima u vlasništvu korisnika kredita ili zalogodavca i/ili hipoteka prvog reda. Za klijente iz portfolia Fonda koji već imaju uspostavljene realne/odgovarajuće kolaterale, krediti će se odobravati uz kolateral višeg reda.Nepokretnosti odnosno oprema koje služe kao obezbeđenje po kreditima u skladu sa ovim programom ne moraju biti osigurane i polisa ne mora biti vinkulirana u korist Fonda.Zaloga na opremi, robi i/ili vozilima ili hipoteka mogu biti obezbeđenje i za iznose kredita manje od 80 miliona dinara.Ukoliko su osnivači lica koja su strani državljani ili privredna društva registrovana u inostranstvu u tom slučaju se ne dostavljaju menice osnivača.Pretežne šifre delatnosti iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja na koje se primenjuju posebni uslovi nalazi se OVDE.Zahtevi se podnose elektronski, sa kompletnom skeniranom dokumentacijom na elektronsku adresu: tus_prijemzahteva_covid19@fondzarazvoj.rs
Uskoro povoljniji uslovi gasifikacije domaćinstava?
Trenutno se priprema novi model gasifikacije, koji podrazumeva priključivanje domaćinstava na mrežu odmah, a beskamatnu otplatu troškova na tri godine, preko računa za gas, izjavio je direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.Ako se pretpostavi da je gas stigao do nekog kraja, trenutna cena uvođenja do stana zavisi od priključka, nabavke, kotla, radijatora, rada na instalacijama, projektu, dokumentaciji.Kako prenose Večernje novosti, trenutna cena uvođenja ovog energenta, zavisno od veličine kuće ili stana, ali i obima usluge, kreće se od 1.600 do 5.000 evra.U to je uračunata cena priključka, koja se kreće od 700 do 1.000 evra, kotao, koji u zavisnosti od snage i proizvođača, košta od 800 do 1.100 evra, i po 30 evra za svaki pojedinačni radijator.Rad na instalacijama, projektovanje, koštaju oko 400 evra, a prema Bajatovićevoj najavi, cena individualnih priključaka za domaćinstva uskoro će umesto oko 1.000 evra može biti snižena na 650 evra.Novosti procenjuje da se trenutno u Srbiji na gas greje oko 300.000 domaćinstava, a da s obzirom na pokrivenost distrubutivnom mrežom, ima kapacitet za milion korisnika.
Ko odlučuje o selidbi Nikole Tesle u železničku stanicu
Najavljujući završetak rekonstrukcije Savskog trga u septembru, gradske vlasti Beograda najavljuju i preseljenje Muzeja Nikole Tesle
Od večeras ponovo radi noćni prevoz u Beogradu
Od večeras (10. juna) ponovo će biti uspostavljen noćne linije na teritoriji Berograda, saopštio je gradski Sekretarijat za javni prevoz. Prevoz će se, za početak, obavljati u smanjenom obimu, sa nešto manje polazaka nego pre vanrednosg stanja, a planirane noćne linije dostupne su OVDE.Javni prevoz u Beogradu ukinut je 21. marta usled zdravstvene krize izazvane pandemijom koronavirusa, a ponovo je uspostavljen 8. maja.
Vera Didanović: Ljudi iz opozicije nisu dovoljno prisutni na terenu
Intervju sa Verom Didanović, novinarkom NIN-a, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Vera Didanović o srpskoj opoziciji (AUDIO) Kad pogledamo spisak izbornih...
Besplatna obuka iz pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje u Beogradu
Sekretarijat za privredu Grada Beograda i Poljoprivredni fakultet organizuju besplatne obuke za poljoprivredne proizvođače organske proizvodnje, pčelare i voćare sa teritorije glavnog grada, sa ciljem podiza...
Konkurs za 2,3 milijarde bespovratne pomoći namenjenih ruralnom turizmu
Uprava za agrarna plaćanja objavila je danas javni poziv za odobravanje projekata za IPARD podsticaje u ruralnom turizmu, u okviru takozvane Mere 7 (Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslo...
„Povratak u bioskope“ počinje 1. jula
Bioskopi u Srbiji će, nakon tromesečne pauze, od 1. jula početi sa radom, povodom čega sekcije distributera i prikazivača u Grupaciji kinematografije, uz podršku Privredne komore Srbije i Filmskog cen...
CarGo podneo krivičnu prijavu protiv inspektora zbog prekoračenja ovlašćenja
Nakon prošlonedeljnog pokušaja nelegalnog oduzimanja CarGo automobila, danas je podneta krivična prijava protiv inspektora drumskog saobraćaja Momira Mirosavljevića zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi.Kako je navedeno u krivičnoj prijavi podnetoj Višem javnom tužilašvu u Beogradu, inspektor je prekoračio svoja ovlašćenja i izvršio pretres bez dozvole suda.Nakon podnošenja krivične prijave Odeljenju za borbu protiv korupcije, direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić rekao je da se nada da će prošlonedeljna drama brzo dobiti svoj sudski epilog.„Znamo da oni veruju samo u sud svoje taksi mafije, ali nadamo se da će izaći pred sud naše zemlje i tamo objasniti zašto i po čijem nalogu gaze po zakonima i maltretiraju građane. Nezamislivo je da hajka traje i nakon što je sud utvrdio da CarGo nije ni taksi ni javni prevoz već da posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije”, rekao je direktor CarGo.Guberinić je rekao da je rešenje unapred bilo napisano od strane naručioca ovog prljavog posla, a da istovremeno zapisnik o inspekcijskom nadzoru nije ni sastavljen ni uručen. „Za nas zapisnik sa terena koji se piše u kancelariji neće predstavljati dokaz, već isključivo napismeno priznanje da je inspektor izvršio krivično delo. Pored dokaza koje smo danas predali, naknadno ćemo poslati i ovaj zapisnik jer mi verujemo u pravosudne institucije”, kazao je on.Direktor CarGo i predsednik Udruženja CarGo pozvali su nadležno tužilaštvo da pokrene krivični postupak i da zahteva najstrožu moguću kaznu i krivičnu osudu protiv inspektora drumskog saobraćaja.
Ako ste zamrzli kredit, ne idete u Kreditni biro
Ako ste prihvatili tromesečni moratorijum na otplatu kredita ili drugih finansijskih obaveza, taj podatak neće biti evidentiran u Kreditnom birou, kažu u Birou za Novu ekonomiju. Što se tiče kreditnog rejtinga, ta odluka je na banci za svakog pojedinačnog klijenta na osnovu niza različitih faktora. Kreditni predstavlja samo registar obaveza i urednosti u njihovom izmirivanju, navode u Kreditnom birou.Prema podacima koji su banke dostavile NBS, 94% građana i 93% privrede prihvatilo je moratorijum u otplati kredita, zbog pandemije izazvane korona virusom. U uslovima povećane neizvesnosti zbog pandemije, banke očekuju smanjenje tražnje za kreditima u drugom tromesečju.
Akcije Valjaonice bakra Sevojno se isključuju sa Beogradske berze
Beogradska berza danas je donela rešenje kojim su akcije Valjaonica bakra Sevojno sa Open Market segmenta tržišta, navodi se u saopštenju.Isključenje je izvršeno na zahtev vlasnika Valjaonice, kome je prethodio postupak prinudnog otkupa akcija, a tako da je oduka o prestanku svojstva javnog društva doneta jednoglasno.Rešenje stupa na snagu i primenjuje se odmah po završetku berzanskog sastanka organizovanog na dan donošenja ovog rešenja.Kiparski Ist point metals LTD (East point metals LTD) ponudio je u februaru preuzimanje 19,13 odsto akcija Valjaonice bakraza preko 330 miliona dinara.Ist point metals je pre toga imao 80,87 u tom preduzeću, preuzimanjem dodatnog paketa premašio je 93 odsto udela, nakon čega je u aprilu sproveden prinudni otkup ostatka.Prethodno je uprava i sindikalna organizaija Valjaonice bakra Sevojno dala pozitivno mišljenje o kompletnom preuzimanju preduzeća.
5Gtalks: Regulatorni okvir za infrastrukturu budućnosti u Srbiji
Nezavisna multimedijalna platforma 5Gtalks u sredu, 10. juna od 16 časova organizuje Zoom razgovor o regulatornom okviru, neophodnom za uspostavljanje strategije i akcionog plana za razvoj IKT infrastrukture, pre svega sa fokusom na 5G mrežu. Prijava je otvorena i dostupna OVDE.Teme razgovora biće zaštita zdravlja, životne sredine, fer konkurencija i sigurnost i privatnost građana prilikom uvođenja novih tehnologija, sa posebnim osvrtom na 5G. Gosti narednog 5G razgovora su:- Irini Reljin, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija;- Dragana Ilić, šefica Jedinice za konkurentnost i digitalizaciju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED);- Zoran Brankovic, rukovodilac Službe za radiokomunikacije, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).Panel diskusiju će voditi Nataša Kažić i Natali Delić, konsultanti za razvoj poslovanja i suosnivači 5Gtalks.5Gtalks je otvorena i nezavisna platforma za razgovor, razmenu, deljenje i informisanje o svim aspektima 5G tehnologije."Kroz tematske događaje, stručne tekstove i specijalizovane podkaste, ova platforma će pokušati da 5G približi široj zajednici, ali i predstavnicima najrazličitijih industrija koje će imati veliki potencijal za transformaciju i inovaciju sa ovom novom generacijom mobilne telefonije. Sve teme i sva pitanja će se obrađivati paralelno kroz tehničke, poslovne i socijalne aspekte kako bi se osiguralo pokrivanje celokupnog spektra interesovanja javnosti", navode organizatori.
