Prozjumerima prođe leto, solarni paneli ne rade zbog papirologije

Na desetine već ugrađenih solarnih panela širom Srbije ne radi zbog problema koji postoji na relaciji izvođač radova – potrošač – Elektorprivreda Srbije (EPS), objašnjava Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet.

Laslo Sarvak, prozjumer iz Zrenjanina počeo je sa ugradnjom solarnih panela na proleće, predao papire Elektrodistribuciji (EDS) u junu, a mini-elektrana proradila je tek sredinom septembra.

Sarvak za Novu ekonomiju kaže da su, prema rečima izvođača, papiri EDS predati 10. juna.

“Možete misliti kako sam bio razočaran u julu i avgustu kada je pripeklo sunce, a meni sve to stoji. Nikoga nisam mogao da dobijem u Zrenjaninu u Elektrodistribuciji”, kaže Sarvak za naš portal.

On dodaje da mu Elektrodistibucija mejlovima odgovarala da on ne postoji u njihovim evidencijama, a onaj ko je nadležan za to, u Zrenjaninu, nije se javljao na telefon.

Sarvak je i lično otišao na portirnicu javnog preduzeća, misleći možda oni mogu pomoći, odakle je ponovo pozvao isti broj na koji se niko nije javio. Tada mu je rečeno da je osoba nadležna za njegov problem možda na godišnjem odmoru, ali bez uspeha.

Prema njegovim rečima, stvar se pokrenula sa mrtve tačke kada se obratio Radomiru Ćiriloviću iz udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet u Novom Sadu.

“Ja sam tražio od izvođača da mi nabavi telefone tih ljudi i da to predamo sudu za nadoknadu štete. Jer to piše tako, da su u roku od pet dana, od kad se to preda Elektrodistribuciji, dužni da zamene brojila (i ugrade nova dvosmerna brojila)”, kaže Sarvak.

Kako objašnjava, ministarstvo je izdalo saopštenje u kome se navodi da se investicija u solarne panele isplati u roku od pet godina.

“U stvari, isplati se u roku od 20 godina”, navodi sagovornik Nove ekonomije.

On kaže da je od svog novca kupio i opremu za solarnu elektranu i da nije tražio nikakve subvencije. U Gradu Zrenjaninu, kako kaže, to još nije zaživelo, pa je uložio svoje pare misleći da investira u nešto pametno.

“Nisam ni mislio da ću da zaradim neke pare. Jednostavno sam imao te pare na računu, kamata je 0,8 odsto godišnje, a inflacija je krenula, pa sam hteo da uložim u nešto. Mogao sam da odem na more, da se lepo provedem, ali eto, nisam. Uložio sam u glupost, u panele koje će, eto, pokrenuti sad. A računi su takvi da, kada ih dobijem, tek ću da se razočaram. Video sam da je ušteda nekih 20 odsto“, kaže Sarvak.

Koliko košta oprema za solarnu elektranu?

Država će, prema njegovom mišljenju, morati nešto da menja, jer ljudi neće kupovati solarne panele, a kako naglašava, ni sam ih ne bi uzeo da je znao kakav će biti ishod.

“Oko 6.000 evra sam platio panele, dvosmerno brojilo, inverter, rad i sve. Dvosmerno brojilo košta 38.000 dinara, a inverter oko 200.000 dinara ili 1.800-1.900 evra.”

Kako Sarvak objašnjava, da je dobio subvenciju, tek kasnije bi mogao da započne ugradnju panela. Objašnjava da konkursi za subvencije još uvek nisu ni dostupni u Zrenjaninu.

“Ja sam imao ugovor za 9. maj, koji se malo odužio i tek je na reakciju Prosperiteta sve to krenulo”, dodaje sagovornik Nove ekonomije.

Prema mišljenju Radomira Ćirilovića iz Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet, problem u vezi sa prozjumerima nastaje na relaciji: izvođač radova – potrošač – EPS.

On kaže da EPS uopšte ne žuri niti daje podršku, jedno priča, a onda vrši opstrukciju priključenja na solarne panele.

“Kad pokušavate da kontaktirate odgovorno lice ili službu iz EPS-a, to nije moguće, nego samo da se javite na imejl. Sarvaku uopšte nisu odgovorili na upit, ni nama nisu odgovorili. Ja sam pokušavao da ih dobijem telefonom, jer šta vredi da im pišem, kada očigledno nema povratnih informacija”, dodaje Ćirilović.

On kaže i da ne zna ko sve to opstruiše i kome je to u interesu, ako je potrošač uložio pet, 10, 15 ili 20 hiljada evra, u zavisnosti od snage solarne elektrane.

“Umesto da, ako treba nešto da se dopuni od te tehničke dokumentacije, ako treba nešto popraviti ili ispraviti u vezi sa izvođenjem radova, onda naravno taj nadležni organ treba da kaže: ‘otklonite taj i taj nedostatak’, oni po dva-tri meseca ne odgovaraju na upit ili zahtev”, napominje Ćirilović.

Kako primećuje, ispada da je došlo do zagušenja sistema, kao da su svi u Srbiji krenuli da grade solarne panele i vetroparkove.

“Ovamo su nam puna usta energetske efikasnosti, alternativnih vidova energije i šta sve promovišu, posebno što pričaju o potrebi za smanjenjem uvoza i proizvodnje električne energije. Onda se ljudi žale, jer su u startu dovedeni u zabludu”, samtra naš sagovornik.

Novoj ekonomiji su se javljali i ljudi čija su domaćinstva već postala prozjumerska. Njihove zamerke odnosile su se na nedostupnost subvencija, stavke koje se naplaćuju na računima za struju, kao i obračun poreza na dodatu vrednost (PDV-a) i akcize na utrošenu stgruju.

Svoje prozjumersko iskustvo sa nama je nedavno podelio i Nenad Maričić iz Rume, a priča o tome može da se pronađe na sledećem LINKU.

Prema važećoj uredbi koju je usvojila država, ideja je da prozjumerska domaćinstva proizvode struju za spostvenu potrošnju, pomoću solarnih elektrana, koristeći sunčevu energiju.

Višak struje koju proizvedu i koji im nije potreban, prozjumeri isporučuju u sistem Elektrodistribucije.

Prema važećoj uredbi, utrošena energija kod prozjumera je razlika između onoga što su sami proizveli i one energije kolju su preuzeli od Elektro-privrede Srbije (EPS).