Gde je najveći minimalac na svetu?
Veliki broj zemalja širom sveta ima zakonom propisan minimalac, ali gde je najveći minimalac na svetu i kako Srbija stoji na toj listi? Ako čujete frazu najveći minimalac na svetu, prvo što vam padne na ...
Danas je Svetski dan sladoleda koji se zvanično proslavlja od 1984. godine. Američki predsednik Ronald Regan proglasio je te godine jul za mesec sladoleda, a 18. jul za Međunardoni dan sladoleda. Tek tada. Jer, sladoled postoji milenijumima.
Smatra se da je nastao u drevnoj Kini, ali se ova poslastica menjala tokom istorije. Sladoled kakav danas konzumiramo, pravi se tek od polovine 20. veka. I u Persiji oko 350 godine p.n.e. se konzumirala poslastica od leda i sirupa (šerbe ili sorbe) koji se pravio od trešnje ili dinje, lubenice… Stigao je i do stare Grčke, a hladni napitak služio se i na dvoru rimskog cara Nerona.
OVIH 10 ZANIMLJIVOSTI O ČOKOLADI NISTE ZNALIIstorijski podaci govore da su Arapi tokom osvajanja Evrope naučili Sicilijance da prave sladoled. Italija se smatra evropskom kolevkom sladoleda. Tu nastaje prvi endometričkom metodom napravljen sladoled – sa dodatim mlekom i pavlakom. Taj recept se tokom 17. veka širi Italijom, ali i Evropom. Ubrzo je stigao na francuski, a potom i na engleski dvor. Čarls II bio je oduševljen sladoledom, a legenda kaže da se kuvaru dobro plaćao kako bi recept ostala strogo čuvana tajna. Kada je svrgnut s trona, recept za sladoled više nije bio tajna.
Foto: Pexels
Potreba za ledom bila je velika, a u 17. veku se proizvodnja leda industrijalizuje. Pronalaze se i načini da se led što duže održi. Početkom 19. veka u Napulju je bilo preko 40 vlasnika „ledenih kuća“ odnosno registrovanih trgovaca ledom u letnjim mesecima.
Prva knjiga o sladoledu nastala je u Francuskoj 1768. godine „l’art de bien faire les glaces d’office“ („Umetnost pravljenja sladoleda“).U Sjedinjene Američke Države sladoled stiže u 18. veku, a legenda kaže da je Džordž Vašington za jedno leto potrošio sadašnjih nekoliko desetina hiljada dolara na sladoled. Njujorčanka Nensi Džonson patentirala je prvu mašinu za pravljenje sladoleda sredinom 18. veka, a taj princip rada koriste i mašine danas. Od tada, sladoled postaje jeftiniji i dostupniji.
Smatraju je čudotvornom: Biljka koja i daje snagu i opuštaIpak, s pojavom frižidera i rashladnih komora kreće prava ekspanzija u prodaji sladoleda kakva traje do danas. Od sedamdesetih godina 20. veka ledena poslastica prvi put dobija ime – ice cream, a kod nas – sladoled.
Narodi Južne Amerike piju dva litra dnevno: Zašto je akai tako lekovitPrvi kornet napravio je Italo Marćioni 1924. u Njujorku. Deceniju kasnije, Kris Nelson iz Ajove patentira sladoled na štapiću.
Foto: Pexels
Prema istraživanjima „Food channel-a“, najpopularniji ukus sladoleda na svetu je vanila (29%), a drugo mesto zauzela je čokolada sa 8.9 % glasova ispitanika.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Veliki broj zemalja širom sveta ima zakonom propisan minimalac, ali gde je najveći minimalac na svetu i kako Srbija stoji na toj listi? Ako čujete frazu najveći minimalac na svetu, prvo što vam padne na ...
Izgledi za zaradu tokom života su nešto na šta većina od nas obraća pažnju pri izboru buduće profesije. Kao i kod nas, u Americi se gleda buduća finansijska korist od diplome. Iako Amerikanci mogu naći odlič...
Visoke cene osnovnih životnih troškova mogu drastično uticati na kvalitet života u nekoj državi - činjenica sa kojom su se Srbi i više nego upoznali u proteklih par godina. Od troškova stanovanja do cena nam...
Cene u Beogradu su u neprestanom porastu, te ne čudi činjenica da građani Srbije u poslednje vreme mnogo više razmatraju život u unutrašnjosti. Najjeftiniji gradovi u Srbiji postaju sve više privlačni mlađoj...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE