Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Održivost

2022

Bezbedno školovanje za 4000 učenika

 Bezbednost dece u školama i kvalitetno obrazovanje vrednosti su koje kompanija NIS deli sa zajednicom u kojoj posluje. Tako je u okviru programa društvene odgovornosti „Zajednici za...

2022

Bačko Novo Selo priključeno Deltinom projektu Naše selo

Projekat Naše selo Delta Holding je pokrenuo 2018. godine, sa ciljem da konkretnim primerom pokaže kako se može modernizovati srpsko selo, a njegovi žitelji ohrabriti da ostanu na svojim imanjima. U svom prvom ciklusu projekat je obuhvatio mesta Dubočane i Mala Jasikova, u okolini Zaječara, gde je postignut iznavredan rezultat i na osnovu toga doneta je odluka o proširenju akcije.U Bačkom Novom Selu projektu će se priključiti oko 50 domaćinstava. Ona se bave ratarstvom, voćarstvom i stočarstvom. Najveći deo obradive zemlje je pod ratarskim kulturama, posebno pod sojom; jedan broj meštana gaji jagode, drugi i jabuke, lešnik, šljivu…; više porodica bavi se povrtarstvom, pod plastenicima i na otvorenom, nekoliko pčelarstvom, a jedno gazdinstvo gaji i lekovito bilje.Bačko Novo Selo, u opštini Bač, priključeno je Deltinom projektu Naše selo, počev od marta 2022. Godine.Kroz Naše selo meštani će pre svega dobiti edukaciju o modernoj poljoprivrednoj proizvodnji. Kroz seriju predavanja i poseta njihovim imanjima saznaće kako može da se unapredi ishrana i nega stoke, sadnja, orezivanje i berba voća, sejanje i uzgoj ratarskih kultura i svi drugi elementi koji čine efikasnu i uspešnu poljoprivredu.Učesnici u projektu dobiće priliku za povoljne bankarske kredite, u saradnji sa Erste Bankom koja je deo projekta, a uz podršku Delta Agrara koji će na sebe preuzeti plaćanje kamate.S obzirom na to da ostanak na selu nije moguć bez kulturnih i zabavnih sadržaja, deo projekta biće i podrška u organizovanju društvenog života u Bačkom Novom Selu.

2022

Mirjana Bobić Mojsilović: Tri zalogaja po mom ukusu

Naša zemlja ima toliko različitih kvaliteta o kojima se priča kod nas, ali i u svetu. Jedna od prvih stvari po kojoj nas prepoznaju je hrana, za koju važi mišljenje da je ukusna, kvalitetna i da nosi emociju koju vredi doživeti. Baš o ukusima našeg kraja smo razgovarali sa Mirjanom Bobić Mojsilović, koja nam je otkrila svoje omiljene kombinacije srpskih autentičnih proizvoda, i koje od njih bi pretvorila u junake svojih knjiga.„Ja volim Srbiju. Volim da je osetim svim čulima, a ako me pitate koji ukusi bi bili moji junaci – bili bi to Ukusi moga kraja, a svaki kraj je moj!“Da li mislite da su ukusi Srbije podjednaka znamenitost kao njene građevine i krajevi? Da li se o njima dovoljno priča?O lepotama, znamenitostima i ukusima Srbije se tek odnedavno malo više priča, ali i to je nedovoljno, s obzirom na prirodne i ljudske lepote, istorijske i kulturne znamenitosti a pogotovo,  o ukusima Srbije koji ovaj život čine sočnim. Šta da kažem, kao neko ko tek otkriva sve lepote, sve nesavršenosti i sve ukuse Srbije, osim da je oko nas – neotkriveno blago. To blago je i blago, i slatko, i zna da bude i oštro, i ljuto i ponekad gorko. Drugim rečima, iz moje vizure, Srbija je, što se ono kaže – na ’leba da je namažeš.Foto: Stefan SimonovićKada biste pisali priču o ukusima naših krajeva koje najviše volite, ko bi bili glavni junaci? Ja volim Srbiju. Volim da je osetim svim čulima, a ako me pitate koji ukusi bi bili moji junaci – bili bi to Ukusi moga kraj, a svaki kraj je moj! To vam pričam. Srbija je plejada ukusa koji ne mogu da vas ostave ravnodušnim i o kojima jednostavno ne možete da prestanete da pričate. Na primer, suva šljiva – nezgrapna dama koja nosi breme srpske istorije, nasleđa i tradicije. Ona bi od mene dobila partnera koji je zaslužuje, recimo, kozji sir i njih bi vezala jedna pančeta u čijem su ukusu ispisane sve neispričane priče o balkanskoj ljubavi. I tako dobijamo suvu šljivu filovanu kozijim sirom i rolovanu pančetom. Kiselkasto-slatkasto, jako i slano - to je spajanje zapadne Srbije, na primer, Pirota i Srema.A za one koji vole tradicionalnije priče, tu bih uvela dobro znani zlatarski sir, strogog oca koji bi da ljubav između hirovite pršute i vragolastog ajvara ostane samo na prijateljstvu. Ali kada zajedno dođu na domaći ražani hleb, sve pada u vodu, ljubav pobeđuje i ukusi se spajaju u priču života. Mogu vam reći da sam jednom sasvim slučajno pila šampanjac i jela čvarke, i da je to daleko bolja kombinacija od one carske ruske, kavijar i šampanjac. Ova naša nije carska, ali je u svakom slučaju kraljevska. Zato biram domaći hleb sa suvim šljivama, ovčiji sir i slatko od šumske kupine. Sve bi to bilo jednostavno, da ne dolazi i namaz od čvaraka. Šta da kažem, hleb i čvarci su nas održali, a šumska kupina je tu da sa ovčijim sirom bude naša autohtona verzija „dolce vita“.U mojoj autorskoj kuhinji, stvarno se kuva, osim što se kuvaju i slike, crteži, knjige i emisije.Kako vi u svojim pričama spajate tradicionalno i moderno?To dolazi prirodno, iz neke potrebe, iz neke male gladi za nekim ukusom, dakle isto kao i u kuhinji – spojeni ukusi u doskora nezamislivim kombinacijama, u stvari samo se uzajamno obogaćuju. I što važi za kuhinju, važi i u priči – tu leži izvor iznenađenja, humora, i sočnog razgovora. Zar ne? To ti pričam.Ukusi moga krajaUkusi moga kraja su brend koji počiva na ideji tradicije dobrih ukusa iz svih krajeva naše zemlje. Danas brend ‘Ukusi moga kraja’ ima više od 200 autentičnih srpskih proizvoda, napravljenih od 100% domaće sirovine, po tradicionalnoj recepturi, bez konzervansa, aditiva ili veštačkih boja, a stvaraju ih oni koji to rade najbolje – mali srpski proizvođači. Upravo zbog toga čak 118 proizvoda nosi oznaku „Čuvarkuća“ koja je garant vrhunskog kvaliteta i domaćeg porekla. Svi proizvodi brenda Ukusi moga kraja mogu se kupiti samo u IDEA prodavnicama, Roda marketima i Mercator hipermarketima širom Srbije.

2022

Kompanija Henkel ozelenjava park Ušće

 U saradnji sa JKP „Zelenilo-Beograd” kompanija Henkel Srbija posadila je 50 sadnica breze i 50 sadnica crnog bora u parku Ušće. Zaposleni Henkela udružili su snage i pomogli u akciji ozelenjavanja, te još jednom pokazali sjajan timski rad i posvećenost zaštiti životne sredine. „U ime JKP ,Zelenilo-Beograd’, želeo bih da se zahvalim kompaniji Henkel koja je izabrala naše Preduzeće za partnera u jednoj ovako lepoj i značajnoj aktivnosti uvećanja zelenog fonda našeg grada. Time su pokazali da su društveno odgovorna kompanija koja brine i o životnoj sredini. ,Zelenilo’ uvek izlazi u susret ovakvim zahtevima i sa ponosom mogu da istaknem da smo do sada, akcije sadnje stabala uspešno sproveli sa više od 50 kompanija, ambasada i preduzeća i potpuno sam siguran da će ovaj broj u narednom periodu biti u stalnom porastu. ,Zelenilo-Beograd’, svake godine, na javnim zelenim površinama, u okviru svog redovnog Programa posadi više od 5000 stabala, a ove godine će taj broj biti veći od 8500 stabala“, izjavio je Slobodan Stanojević, generalni direktor JKP „Zelenilo-Beograd“.Foto: Dragan Petrović (FVS)„Naši timovi unutar kompanije su čvrsto posvećeni održivom poslovanju, a mi u odeljenju finansija smo odlučili da doprinesemo Henkelovoj strategiji održivosti kroz inicijativu za ukidanje papirnog otpada i uopšte upotrebe papira tokom svakodnevnih poslovnih aktivnosti. Oslonili smo se na proces digitalizacije, značajno smo smanjili korišćenje papira i ovom akcijom ozelenjavanja idemo korak dalje u nameri da doprinesemo očuvanju životne sredine. Želeo bih da zahvalim JKP ,Zelenilo-Beograd’ na odličnoj saradnji“, istakao je Miloš Đukanović, direktor finansija kompanije Henkel Srbija.Ove godine, Henkel obeležava 20 godina uspešnog poslovanja u Srbiji, a kako je jedan od prioriteta uvek bio zaštita životne sredine, ovom akcijom nastavlja tradiciju pokazujući odgovornost i brigu prema sredini u kojoj živimo. 

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.