Broj 115, Novembar 2024.
Broj 115, Novembar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Održivost

2020

Mobi Banka novac predviđen za proslavu preusmerila u humanitarne svrhe

Mobi Banka preusmerila je novac namenjen internoj novogodišnjoj proslavi u humanitarne svrhe. Sredstva će biti donirana NURDOR-u, nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka, koje sačinjavaju roditelji, lekari, medicinsko osoblje i svi ljudi dobre volje.„Ono što smo naučili iz ove teške i izazovne godine je da su solidarnost, podrška i zajedništvo stubovi svakog društva. Mi zastupamo ideju humanog bankarstva u kreiranju svojih usluga i uvek polazimo od ljudi. Smatramo da je naša odgovornost da pomažemo onima kojima je to najpotrebnije, kao i društvu koje je zaslužno za naše poslovne uspehe“, izjavila je predsednica izvršnog odbora Mobi Banke Marija Popović.Donacija je realizovana u sklopu projekta „Budi Heroj“, u okviru koga je NURDOR pripremio novogodišnje paketiće koji se mogu naručiti preko njihovog sajta. „Voleli bismo da pokažemo svima da #BITIHEROJ nije teško. Svemu tome najbolje nas uče deca, a deca koja se leče od malignih bolesti već jesu pravi mali superheroji. Oni koji svakog dana prolaze kroz ono kroz šta smo delom morali svi da prođemo ove godine. I svakog dana nam pokazuju da su za superherojska dela potrebni ljubav i podrška. Praznici su pravo vreme da to delimo jedni sa drugima i da shvatimo da za jedno društvo nema boljeg kolektivnog imuniteta od zajedništva“, rekla je Tamara Klarić aktivista NURDOR-a.Mobi Banka se ponosi svojom dugom saradnjom sa NURDOR-om. Podsećamo, Mobi Banka je 2019. godine donacijom od milion dinara pomogla izgradnji nove roditeljske kuće u Beogradu u sklopu kampanje „Pruži korak“, koja će pružiti smeštaj i brigu za dvadeset porodica čija deca prolaze kroz dug proces lečenja od raka. 

2020

Devojke za jedan dan prikupile 36.000 evra za bolnicu

Devojke iz Novog Pazara pokrenule akciju za pomoć bolniciNa svom instagram-profilu Selma Hasić Manić, modna dizajnerka, pokrenula je kampanju za prikupljanje novca Opštoj bolnici u Novom Pazaru, u kojoj se leče oboleli od korone. Ubrzo joj se priključila koleginica Nerma Zekić Hoćanin i zajedno su pomogle da se nabavi oprema za bolnicu u vrednosti oko 100.000 evraU novopazarskoj Opštoj bolnici letos je bilo dramatično stanje. Broj obolelih od korone naglo se povećavao i opreme nije bilo dovoljno, kažu Selma Hasić Manić i Nerma Zekić Hoćanin koje su organizovale humanitarnu akciju. Zajedno, preko društvenih mreža, uz pomoć građana, pomogle su da se prikupi novac za pomoć bolnici. Pored Opšte bolnice u Novom Pazaru kojoj je donirana oprema samo zahvaljujući njihovoj akciji u vrednosti oko 100.000 evra, pomogle su i bolnicama u okolnim mestima - Sjenici, Tutinu, Raški, Kraljevu, Prijepolju, Brodarevu, Novoj Varoši i obližnjim selima.Selma Hasić Manić pokrenula je akciju preko svog instagram-profila kad je videla da bolnica nema adekvatne uslove, da je bilo dana, prema njenim rečima, kad nije bilo osnovnih protokomera za kiseonik (regulatora).Donirana oprema „To su bile jezive scene i fotografije koje su kružile gradom. Jednostavno naglo se povećavao broj pacijenata i nije bilo mesta za sve. Za samo 24 sata prikupljeno je 36.000 evra, a narednih nedelju dana, koliko je trajala akcija, i ostatak novca. Tog dana kad sam pokrenula akciju pridružila mi se u ovoj borbi Nerma Zekić Hoćanin, koja je sa mnom danonoćno bila na terenu“, kaže Selma.  Bilo je stresno, kako ona napominje, najviše zbog problema prilikom dostavljanja donacije. „Uprava bolnice smatrala je da im ništa nije neophodno i da imaju apsolutno sve za lečenje u borbi protiv korone, dok su nam se lekari i medicinsko osoblje žalili da nemaju čak ni dovoljno rukavica i skafandera“, kaže Selma, koja radi u porodičnoj firmi kao modni dizajner, nakon što nije pronašla posao u struci kao diplomirani pravnik. „Sada već imam svoju liniju svečanih i tradicionalnih haljina, upravo zbog toga imam i mnogo pratioca na Instagramu, što je pomoglo da prikupimo novac za humanitarnu akciju i pomoć bolnicama u Sandžaku“, kaže ona. Od novca koji su građani donirali njih dve kupile su 115 komada protokomera za kiseonik. Cena jednog bila je 250 evra, takođe, učestvovale su u zameni redukcione table kiseonika sa iznosom od 10.000 evra. Zatim, kupile su više od 50 invalidskih kolica, laringoskope, dva radiološka monitora, više od 10 UV lampi, mašinu za razvijanje filmova, više od 20 pulsnih oksinometara, između ostalog i rukavice, maske, dezinfekciona sredstva, skafandere, lekove.„Mislim da sad imaju apsolutno sve, počev od maski pa do kiseonika. Nadam se da poučeni iskustvom katastrofalnog juna i jula, pacijenti mogu očekivati bolji tretman. Ono što bih htela da naglasim jeste da se u bolnici oseća netrpeljivost među lekarima, i oni lekari koji su nezadovoljni radom uprave bolnice trenutno trpe sankcije, što nam govori da ipak nemamo demokratiju i pravo na slobodu govora i mišljenja“, ističe Selma Hasić Manić.Uprava bolnice smatrala je da imaju apsolutno sve za lečenje u borbi protiv korone, dok su nam se lekari žalili da nemaju čak ni dovoljno rukavica i skafandERAPomoć dijasporePre ove akcije Selma se takođe bavila humanitarnim radom, pomagala je samohranim majkama, deci bez roditeljskog staranja, starima, a posebno je ponosna na akcije namenjene bolesnoj deci. Njena koleginica Nerma Zekić Hoćanin kaže da je sa zadovoljstvom deo humanitarnih akcija i da je ponosna zbog toga. „To je posao od kojeg mi nemamo nikakvu materijalnu dobit, ali zadovoljne smo kad nekom pomognemo i ulepšamo mu život“, kaže Nerma. Pojedinci koji to mogu, treba da pomažu zajednici, ne može se sve čekati od države, smatra Selma.  Donatori su uglavnom bili ljudi iz dijaspore, koji su poreklom iz ovog kraja a žive i rade u inostranstvu. Osim dijaspore, pomogli su ljudi širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Turske. Nerma je, takođe, diplomirana pravnica, trenutno bez posla i poručuje svim ljudima da se okrenu oko sebe i pomognu svojim komšijama, rodbini, prijateljima, pošto je došlo teško vreme.

2020

Od paklica do papira po japanskoj tehnologiji

Globalna zdravstvena kriza pogodila je i naše poslovanje, bavimo se proizvodnjom ambalaže, keteringom. Ali, posvetili smo se izradi papira, što je naš odgovor na pandemiju i dokaz o fleksibilnosti i otpornosti socijalnih preduzeća Anica Spasov, direktorka Udruženja za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“Udruženje „Naša kuća“ bavi se reciklažom. Šta sve proizvodite i gde plasirate proizvode?„Naša kuća“ je osnovana 2007. godine kao udruženje građana, odnosno roditelja dece sa razvojnim teškoćama. U samom početku funkcionisali smo kao organizacija koja pruža uslugu dnevnog boravka, ali tokom vremena prema njihovim potrebama definisali smo prioritete razvoja i programe kako bismo  obezbedili uslove za radno osposobljavanje i zapošljavanje naših korisnika. Bili smo pioniri u ovom poduhvatu. Prikupljanje paklica od cigareta i njihova reciklaža je novi program koji razvijamo u saradnji sa organizacijama iz Japana (JICA i Ikom). Od prikupljenih paklica izrađujemo papir po japanskoj tehnologiji. Bili smo početkom godine u Japanu na edukaciji, slede nam još dva ciklusa u Srbiji i Japanu kako bismo u potpunosti savladali tehniku. Vreme edukacije koristimo kako bismo ispitali tržište u Srbiji i, prema analizi, usmerili se na vrstu papira koja se može plasirati. Za sada proizvodimo papir različite gramaže i teksture koji nalazi primenu u slikarstvu, za izradu ambalaže i kao ukrasni papir. Ručno rađenog papira nema na našem tržištu, tako da za sada, sa probnim serijama, lako dolazimo do kupaca i testiramo kvalitet.Koliko je korisnika do sada radilo u Udruženju?Najznačajniji trenutak na našem razvojnom putu je bila kupovina mašine za papirne kese i uspostavljanje kompleksne i konstruktivne saradnje sa lokalnom samoupravom, biznis sektorom, otvorenim tržištem i lokalnom zajednicom. Može sa računati da je 2010. godina početak razvoja socijalnog preduzeća. Pravni okvir u kome poslujemo je ostao isti, udruženje građana. Do sada je kroz naše programe prošlo više od trideset mladih ljudi.Ilija secka pakliceŠta je ideja da oni rade nakon prvog posla, da li im je nakon toga kvalitet života bolji?Trenutno jedan zaposleni radi u kuhinji, jedan u hidroponskoj bašti, dvoje na proizvodnji kartonske ambalaže i petoro na proizvodnji papira, dok je još petoro na obuci. Nažalost, Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom nije dao očekivane rezultate iz mnogih razloga. Jedan od prvih je neusklađenost sa evropskim zakonima i Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom, zatim zbog neusklađenosti domaćeg zakonodavstva, zbog predrasuda društva i poslodavaca. Naši zaposleni bi trebalo da, ako žele, ostanu da rade kod nas ili da se zaposle kod drugog poslodavca. U svakom slučaju njihov život se iz korena promenio od kada su počeli da rade. Postali su deo naše zajednice, sa pravima i obavezama kao i svi drugi zaposleni, ekonomski nezavisniji, ostvareni i ravnopravni deo zajednice. Koliko ste zadovoljni rezultatima vašeg socijalnog preduzeća?Naše socijalno preduzeće je tokom ovog perioda iz godine u godinu osvajalo deo po deo  tržišta, povećavalo broj proizvoda i postajalo prepoznatljivo. Naravno, morali smo da ponudimo kvalitet koji je u istoj ravni sa proizvodima drugih. Ipak, mislim da ima još prostora za unapređenje našeg rada. Ambalažu prodajemo velikom broju firmi koje se bave keteringom, obroke prodajemo firmama i građanima, ketering radimo za veliki broj nevladinih organizacija i biznis sektor.Miša i AnčiKako je pandemija uticala na vašu proizvodnju?Izrada papira je bila i naš odgovor na pandemiju i dokaz o fleksibilnosti i otpornosti socijalnih preduzeća. Naime, tokom decenije našeg razvoja, a s obzirom na to da radimo sa grupom mladih ljudi koji imaju veoma različite veštine, razvijali smo i druge proizvodne linije. Osim proizvodnje kesa, počeli smo da se bavimo proizvodnjom kartonske ambalaže, zatim imamo uslugu  „Kuhinja na točkovima“, proizvodnju i dostavu kuvanih jela i keteringa, i proizvodnju začina i salata inovativnom hidroponskom tehnologijom (rast biljaka u vodi uz led-osvetljenje). Osim keteringa, na tržištu smo prepoznati po jedinstvenoj slatkoj liniji naše kuhinje, Čokošljiva i Čokomalina. Inače, pandemija nam je zatvorila tržište za obroke, ketering, ambalažu, slatku liniju. Veoma sporo se popravlja situacija i pitanje je da li će se u dogledno vreme vratiti naši kupci. Zato smo se usredsredili na razvoj ručne proizvodnje papira. 

2020

Građani i kompanije donirali 20 miliona evra za borbu protiv korone

Logično je da se ove godine zbog korona krize najviše po donacijama izdvajaju medicinske i farmaceutske kuće, ali veliki su doprinos dali i proizvođači hrane, banke, kao i tekstilna industrija koja se posvetila izradi maski. Tri najveće donacije tokom pandemije, od po više od milion dolara, dali su Petrohemija, Novak Đoković i United grupa. Čak 80 odsto je otišlo državi i javnim institucijama. Glavni problem je što ne znamo šta se desilo sa novcem koji je uplaćen na račun RFZONathan Koeshall, osnivač Catalyst BalkansKoliko su građani i kompanije od početka pandemije donirali u Srbiji za borbu protiv posledica korone? Za ovih osam meseci krize, Catalyst Balkans je zabeležio nešto malo manje od 20 miliona evra donacija građana i kompanija za borbu protiv posledica korona virusa. Čak dve trećine od tog iznosa su donirale kompanije. Građani su kroz masovna davanja donirali 8,6 odsto, a isto toliko su donirali i istaknuti pojedinci. Ovi podaci u potpunosti menjaju sliku filantropije u Srbiji, koja je građena prethodnih godina. U 2018. i 2019. videli smo da su građani mnogo aktivniji i da su oni najviše donirali. Međutim, u doba neizvesnosti, i posebno u prvim trenucima krize kada je bilo onemogućeno kretanje, građani, nesigurni za svoje poslove i budućnost, ovog puta su bili mnogo manje aktivni. Ono što nas zapravo brine jeste da sada svakako rastu davanja u vezi sa pandemijom, ali se zbog toga smanjuju davanja za druge oblastiSa druge strane, poslovni sektor pokazao je svoje liderstvo i agilnost reagujući izuzetno brzo. Tu su važnu ulogu odigrali Srpski filantropski forum, Fond B92 i Unicef, koji su praktično koordinisali akcije između poslovnog sektora i zdravstvenih institucija. Međutim, osam meseci od početka krize, kompanije su istrošile svoje budžete, a zabrinuti smo kako će izgledati njihovi budžeti za društveno odgovorne projekte u narednoj godini, s obzirom na to da smo sada i u ekonomskoj krizi. Imajući u vidu razmere izazova sa kojima se suočavamo, moramo da budemo svesni da je odgovornost za borbu protiv posledica korona virusa na svakom od nas. Država ne može sama da se izbori sa svim nedaćama, moraju da pomognu i poslovni sektor i neprofitni sektor, kao i svaki građanin pojedinačno, u svojoj zajednici. Zato apelujemo na sve građane da se uključe, i svojim mikrodonacijama podrže ugrožene preko Donacije.rs. Na kraju, kad uporedimo podatke sa drugim zemljama regiona, vidimo još jedan interesantan podatak. U Srbiji su donacije najvećim delom (47 odsto) bile namenjene nabavci medicinske opreme, poput respiratora, dok je u drugim zemljama svrha bila nabavka potrošne robe, poput maski i dezinfekcionih sredstava. Dakle, kompanije u Srbiji, ali i građani, preko Donacije.rs, su bili fokusirani da obezbede strateški najvažnije stvari, koje će moći da daju dugoročne efekte.Iz kojih sektora ili industrija su kompanije koje su najviše donirale?Mislim da bi bilo nezahvalno ovog puta izdvajati pojedine industrije. Zbog prirode ove krize, logično je da se medicinske i farmaceutske kuće izdvajaju, ali veliki su doprinos dali i proizvođači hrane, banke, kao i tekstilna industrija koja se posvetila izradi maski. Tri najveće donacije, od po više od milion dolara, dali su Petrohemija, Novak Đoković i United grupa. Važno je da sagledamo i sektore na strani primalaca. Direktnu pomoć pojedincima i porodicama čini tek 4,7 odsto doniranog iznosa. Neprofitne organizacije, koje su svojim radom na terenu pružale pomoć ljudima koji su uvođenjem vanrednog stanja ostali odsečeni od sistema, primile su 13,7 odsto ukupno doniranog iznosa. Čak 80 odsto je otišlo državi i javnim institucijama. Glavni problem koji tu postoji jeste što ne znamo šta se desilo sa novcem koji je uplaćen na račun RFZO-a. Sa jedne strane, postoji velika potreba da se pomogne, postoji i spremnost kompanija da pomognu, ali onda država koja prima tu pomoć kaže da je tajna kako se to troši. Time se urušava poverenje u filantropiju uopšte i građani i kompanije se demotivišu da doniraju. Solidarnost i dobročinstvo su danas neophodni. Ne možemo bez toga. Ali dobročinstva nema bez poverenja i transparentnosti. Svi, a pogotovu država, moraju da rade otvoreno i transparentno, da bismo izgradili poverenje i zajedno prevazišli ove izazove.Tokom neke krize ili prirodne katastrofe povećava se iznos donacija, da li su i ove godine od uvođenja vanrednog stanja primetno povećana davanja i za koliko?Uvek u kriznim vremenima vidimo porast dobročinstva. Tome smo svedočili i 2014. godine, kada su nas zadesile poplave. U prvim nedeljama pandemije videli smo neverovatnu solidarnost i brzinu kojom su kompanije i građani reagovali. U prva tri meseca krize je donirano koliko i za šest meseci prošle godine, oko 17 miliona evra. Međutim, kako vreme odmiče, nivo donacija sve više opada. Ali, kriza ne opada. Štaviše, sa novom ekonomskom krizom, izazovi sa kojima se susrećemo samo se umnožavaju. Zato moramo pametno da postupamo, da gledamo da za svaki donirani dinar dobijemo najveći efekat i da budemo svesni da će ovo proći. Ali, do tada moramo nesebično da ulažemo za opstanak i dobrobit naših zajednica. Ono što nas zapravo brine jeste da sada svakako rastu davanja u vezi sa pandemijom, ali se zbog toga smanjuju davanja za druge oblasti. Kada se pandemija završi, veliko je pitanje šta će se dešavati dalje, koji će biti obim dobročinstva i koje će oblasti biti u fokusu.Koliko iznosi, prema vašim poslednjim podacima, procenjena darovana suma u 2019, da li se povećao broj akcija, koliko iznosi prosečna donacija po pojedincu. Ima li rasta i koje su promene u odnosu na 2018. godinu, kad su procenjene donacije iznosile 27,3 miliona evra, gotovo isto kao i 2017. godine?Prošla godina (2019), koja sada deluje tako daleko, bila je izuzetno dobra za filantropiju u Srbiji. Tokom 2019. godine građani i kompanije donirali su 34,5 miliona evra. To je rast dobrotvornih davanja od 26 odsto u odnosu na 2018. godinu, a prosečna donacija po građaninu je oko 4,9 evra. Toliko prosečna donacija otprilike iznosi i u Hrvatskoj, dok je veća jedino u Crnoj Gori, gde iznosi oko 10 evra. Prvi put od 2016. godine videli smo i porast broja dobrotvornih akcija, u 2019. godini zabeležili smo 3.037 akcija, u odnosu na 2.772 iz 2018. godine. Dakle, rasla je i donirana suma i broj dobrotvornih akcija, postojao je sveopšti razvoj filantropije.Ukidanje PDV-a na donacije u robi i uslugama, kao i poreske olakšice, nužno je ne samo zbog podsticanja dobročinstva, već zbog jednog jednostavnog moralnog principa, nije ispravno kažnjavati dobročinstvoU razvijenim demokratskim društvima, koja imaju i ukorenjene filantropske tradicije, građani su uvek ti koji doniraju najviše. Više i od poslovnog sektora. Dobročinstvo je deo kulture, to je mnogo kompleksnija tema od ekonomskog stanja. U Srbiji smo u 2018. i 2019. godini videli da su građani donirali više od kompanija, u odnosu na period pre toga. To nije nikako loša vest za kompanije, koje su zadržale aktivnosti na nivou iz 2018, ali kada imamo sve veći broj građana koji je uključen u dobrotvorne akcije, to znači da se menja svest kod ljudi. To znači da oni preuzimaju odgovornost za svoje zajednice u svoje ruke, da počinju da veruju da oni imaju moć da utiču na društvo oko sebe, i da kad se udruže, mogu ostvariti pozitivne promene.Koliko od ukupnih donacija direktno dobiju porodice koje su najugroženije i koliko ima takvih porodica u Srbiji?Pojedinci i porodice su direktni primaoci donacija u 39 odsto dobrotvornih akcija. Otkako istražujemo filantropiju od 2013. godine, najveći broj akcija je uvek usmeren direktno na pojedince i porodice. Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, 1,8 miliona građana Srbije živi u riziku od siromaštva, a pola miliona ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Naravno, krajnji korisnici su uvek građani i zajednice, a neprofitne organizacije služe da artikulišu potrebe svojih korisnika i zajednica, kako bi se ostvarili strateški efekti. Direktna humanitarna pomoć ugroženima je neophodna, a na strateškom nivou je najbolje ulagati u obrazovanje dece koja dolaze iz ugroženih porodica. Tako se pružaju prilike za izlaz iz siromaštva. To takođe podrazumeva da sva deca imaju pristup obrazovanju. Novi način funkcionisanja našeg školskog sistema, uslovljen pandemijom, učinio je da veliki broj najugroženije dece ostane odsečen od sistema i da ostane dugoročno zarobljen u siromaštvu. Zato je Catalyst Balkans zajedno sa Fondacijom SOS Dečija sela, udruženjima ADRA i Music Art Project, pokrenuo na Donacije.rs dobrotvornu akciju za nabavku tableta i interneta za 274 ugrožene dece. Prikupili smo prvih milion dinara, neophodno je da uz pomoć građana i kompanija prikupimo još četiri miliona.Zbog korone ove godine procenat donacija je mnogo veći u zdravstvu, kakvi su efekti tih donacija? Tako je, u zdravstvu je najviše, ali to je normalno u ovakvim krizama. Međutim, važno je i da pogledamo efekte donacija. Jedno je kada doniramo da bismo poslali naše sugrađane na lečenje u inostranstvo, a potpuno drugo kada doniramo da bismo nabavili opremu zbog koje će lečenje većeg broja pacijenata biti moguće i u našoj zemlji. Naravno da će u društvu poput našeg biti neophodno donirati i za prvi slučaj, međutim, važno je da imamo što više strateških donacija, odnosno onih sa dugoročnim efektima. Tokom ove krize videli smo da je gotovo polovina doniranih sredstava upotrebljena za nabavku opreme, koja će dugoročno koristiti građanima i zdravstvenom sistemu. Kao što sam već rekao, sada razmišljamo šta će biti nakon korone sa dobročinstvom, koliko će iznositi donacije i šta će se podržavati.U paketu ekonomskih mera Vlada je oslobodila plaćanja PDV-a donacije namenjene državi, ali ta mera ne važi za organizacije i za one koji daruju neprofitnim organizacijama. Zbog čega kad se odavno ističe da je jedan od važnih uslova za razvoj filantropije oslobađanje PDV-a na doniranu robu?Ukidanje PDV-a na donacije u robi i uslugama, kao i poreske olakšice, nužni su ne samo zbog podsticanja dobročinstva, već zbog jednog jednostavnog moralnog principa, nije ispravno kažnjavati dobročinstvo, a PDV na doniranu robu je upravo kazna. Svaki put kada spomenemo ovu temu, država se uplaši da će tu biti nekih velikih prevara, iako se podrazumeva da sve podleže redovnim poreskim kontrolama. Zato smo predložili model kompenzacionog fonda koji podrazumeva da se donatoru daje povraćaj plaćenog PDV-a na doniranu hranu, a taj iznos je limitiran na godišnjem nivou, kako bi država bila sigurna da neće imati velike gubitke u pogledu naplate PDV-a, ali i kako bi postojao fer odnos prema donatorima.

2020

Kafa koja decu sklanja sa ulice

Centar za integraciju mladih (CIM) pokrenuo je pre tri godine Kafe bar 16 u Beogradu, kao socijalno preduzeće  u kom se zapošljavaju mladi ljudi iznad 16 godina nakon što izađu iz svratišta za decuDušan Jordović, menadžer lokala Kafe bar 16Koliko je mladih zaposleno u kafiću i da li je posao finansijski održiv?Kao i u svakom ugostiteljskom objektu na svetu, situacija je dosta teška. Bolje je, naravno, nego kad smo bili dva meseca pod ključem, ali svako skraćenje radnog vremena nama donosi smanjeno poslovanje i velike gubitke. U situaciji kada imamo četvoro mladih zaposlenih i odgovornost prema njima, morali smo da se obratimo za pomoć i zajednici koja je odlično odgovorila na našu molbu. Sakupili smo 1,35 miliona dinara donacija i to će nam omogućiti sledećih godinu dana rada, da budemo sigurni.To nam je znak da ljudi cene naš rad i dodatni podstrek da učinimo sve da uspešno prevaziđemo probleme u kojima smo se našli. Uvereni smo da ćemo u tome uspeti. Tokom višemesečne obuke u Kafe baru 16 mladi stiču široka znanja iz oblasti ugostiteljstva. Pored toga, zbog nedostatka formalnog obrazovanja, naš tim pruža polaznicima obuke i mogućnost sticanja znanja rada na računaru, usavršavanja engleskog jezika i matematike, izgradnje komunikacionih veština i slično. Pored četvoro mladih koji su se nakon obuke zaposlili u Kafe baru 16, uspeli smo da pomognemo i drugima da dođu do posla u partnerskim kafićima, restoranima i hotelima. Do sada je njih 15 uspelo da se skloni sa ulice.Koliko ima mladih ljudi koji su ekstremno siromašni u Srbiji? Što se tiče opšte populacije, a prema postojećim podacima iz SILC-a (Statistics on Income and Living Conditions) koji se odnose na 2018. godinu, čak 34,3 odsto stanovništva Srbije izloženo je riziku siromaštva ili socijalnog isključivanja. Posmatrano prema faktorima rizika, 24,3 odsto stanovništva suočava se sa rizikom od siromaštva, 16 odsto je izrazito materijalno deprivirano, a 13 odsto živi u domaćinstvima sa niskim radnim intenzitetom. Čak 7,1 odsto stanovnika Srbije je apsolutno siromašno. Sakupili smo 1,35 miliona dinara donacija i to će nam omogućiti sledećih godinu dana rada. To je znak da građani cene naš radNažalost, zvaničnih podataka o ovoj populaciji nemamo. Naša država se ovom fenomenu, još uvek, ne obraća na adekvatan način. Oslanjajući se na istraživanje koje smo sproveli 2018. godine u 28 neformalnih naselja u Beogradu, ispitujući više od 500 porodica, došli smo do podataka da gotovo dve trećine domaćinstava ostvaruje prihode sakupljanjem sekundarnih sirovina. Ovo predstavlja naporan i slabo plaćen posao koji ljude koji ga obavljaju izlaže rizicima po zdravlje. Samo 5,5 odsto ispitanih domaćinstava ostvaruje mesečne prihode u iznosu višem od 36.000 dinara. Većina njih živi u uslovima ekstremnog siromaštva. Koliko je dodatno ugrožen njihov položaj tokom pandemije? Problemi koje ekstremno siromaštvo izaziva tokom pandemije dodatno su se produbili. Tokom vanrednog stanja, kada je slobodno kretanje bilo onemogućeno, rad na ulici je praktično bio nemoguć, a time je i mogućnost zarade naših mladih i njihovih porodica svedena na minimum. Drugi veliki problem tiče se obrazovanja i nemogućnosti praćenja onlajn nastave. Mnoga deca u neformalnim naseljima nemaju ni struju, a kamoli pristup internetu, pa je važno reći da državne institucije nisu učinile ništa da se ovaj problem prevaziđe.Pandemija je ostavila dubok trag na rad naše organizacije smanjujući finansijska sredstva, što je dovelo do smanjivanja i broja zaposlenih. Ulažući veliki napor, naš tim je uspeo da i pored manjeg broja ljudi održi sve svoje programe, te su vrata naših programa ostala otvorena za korisnike. Kako vidite rešavanje njihovih problema u nekom dugoročnom periodu, zašto državne institucije više ne brinu o njima?Deca i mladi koji žive ili rade na ulici jedna su od najdiskriminisanijih i najranjivijih grupa. Najčešće žive u neformalnim naseljima u barakama bez struje, vode i drugih elementarnih uslova za normalan život. Ono što bismo kao društvo mogli da uradimo jeste da ih, pre svega, primetimo i razumemo razloge zbog kojih su deca i mladi na ulici. Za većinu njih, kao i za njihove porodice, to je najčešće jedini način da prežive. Uzimajući u obzir finansijsku situaciju i činjenicu da organizacija ne dobija nikakav novac od grada Beograda ili države, naš glavni cilj za narednu godinu je da održimo postojeće programe i na taj način ne ostavimo više od 500 dece i mladih bez osnovnog - bez svog drugog doma. Što se tiče državnih institucija, mislim da je najbolje njima postaviti ovo pitanje. Svedoci smo da prethodnih godina postoje određeni pomaci i želja da se nešto preduzme, ali to je i dalje na veoma niskom nivou, svakako nedovoljno da se govori o bilo kakvoj smislenoj podršci. Centar za integraciju mladih od 2004. radi sa decom i mladima koji žive ili rade na ulici. Prvo Svratište za decu od pet do 15 godina otvorili smo 2007. godine i ono danas postoji na dve lokacije u gradu (na Zvezdari i na Novom Beogradu). 

2020

Humanost – zajednički prijatelj sa Fejsbuka

Kad smo nas tri počele sa stranicom, inače ne znamo se lično, virtuelni smo prijatelji, nismo se nadale da ćemo da pokrenemo ovakvu lavinu humanosti, dobrote i dobre energijeMilena Marinković, administrator grupe Budi human - humanitarne licitacije na Facebook-uKoliko je sakupljeno novca od organizovanja humanitarnih licitacija, koliko imate članova grupe?Grupa je osnovana u maju 2020. godine i za to vreme okupila je više od 200.000 članova. Licitacijama, nagradnim igrama, uživo koncertima, uspemo dnevno da sakupimo između 5.000 i 10.000 evra.Koliko se često organizuju aukcije i kako neko može da se priključi?Svakog dana nam pristiže između 2.000 i 3.000 objava za neku licitaciju. I to raznih stvari: igračke, odeća, obuća, mali kućni aparati, bebi oprema, kozmetika, parfemi, knjige... Sve ono što nekome ne treba, a i dalje može da se koristi. Pravilno postavljena licitacija mora da sadrži sliku predmeta, sliku onoga kome je licitacija namenjena, opis proizvoda, početnu cenu i datum isteka ne duže od 24 sata. Nagradne igre traju 48 sati. Najčešće se kao nagrade postavljaju ponude za vikend po Srbiji, televizori, kafe-aparati, Montesori kućice. Trenutno je na nagradnoj igri automobil koji je u prva 24 sata sakupio 300.000 dinara. Žene su se dosetile da iskoriste ono u čemu su najbolje, pa svoje proverene recepte šalju u zamenu za pomoći putem SMS-a. Kome sve pomažete, kojoj grupi je namenjen novac?Svakog dana pišemo apele o korisnicima fondacija Budi human i Podrži život, da bismo članovima približili priču o njima. Svakog četvrtka pravimo tabele za korisnike čiji su nam se roditelji ili rođaci javili, tako da su te informacije sveže i članovi se rukovode tabelom i postavljaju licitacije. U poslednje vreme, imamo sve više poznatih koji se javljaju da idu na kafu sa nekim ko ponudi najveći iznosKo su najaktivniji članovi koji se nadmeću, da li su aktivnije žene ili muškarci?U grupi su aktivni i žene i muškarci. Primetno je da imamo sve više sportista, pa se na licitaciji može naći i potpisani dres ili lopta. Takođe, sve je više profesora koji nude svoje časove, lekara koji nude preglede, kozmetičkih i frizerskih salona koji se odazivaju na naše apele da učestvuju u akcijama.Šta je najskuplje što je licitirano i šta je još bila vredna roba na licitaciji? Najuspešnije dosad su nam bile nagradne igre Montesori kućica na kojoj smo sakupili oko 450.000 dinara, dečji krevet takođe 450.000 dinara, zatim licitacije za dres fudbalera Borjana koji je dostigao cifru od 148.500 dinara, lopta sa potpisima fudbalera Crvene zvezde 72.845.U poslednje vreme, imamo sve više poznatih koji se javljaju da idu na kafu sa nekim ko ponudi najveći iznos.Da li kompanije licitiraju i ima li interesovanja dijaspore? Da li bi vam značila neka podrška organizacija ili kompanija?Srećna sam da imamo sve više firmi koje nam šalju vredne predmete koje postavljamo kao nagradne igre, pa tako sakupimo na jednoj nagradnoj igri više od 100.000 dinara. Ova grupa dala je ideju i mnogim našim ljudima iz dijaspore, pa su grupe nalik našoj nastale u Nemačkoj, Austriji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Isto tako, ljudi iz inostranstva nam šalju predmete da stavljamo na licitacije. Kome ste sve pomogli i kako uspevate da se dodatno angažujete pored svakodnevnih obaveza?Iza pozornice je naš tim, tri administratora, Branka Zarić, Tijana Majić i ja, i još 80 moderatora. Svi radimo volonterski, organizujemo se uporedo sa našim privatnim obavezama koje imamo - posao, deca ili studije. Kad smo počele sa stranicom, inače ne znamo se lično, virtuelni smo prijatelji, nismo se ni nadale da ćemo da pokrenemo ovakvu lavinu humanosti, dobrote i dobre energije. Ljudi se odriču svojih dragih uspomena da bi pomogli nekome, a ne poznaju toga kome je potrebna pomoć. Snagu i vetar u leđa da nastavimo dalje, daju nam naši članovi, kao i mnoge pobede koje su iza nas. Za pet meseci postojanja grupe pomogli smo da se sakupi novac za Sofiju, Unu, Zoricu, Lanu, Luku, Milanu, Filipa, Miloša Zarića, Jelenu, Bogdana, Miloša Gutešu, Svetlanu, Marka, Svetlanu Lešnjaković, Lanu Bulatović, Stefana, Pavla, Emila, Petra, Snežu, Natašu, Gregora i Nestora, Milicu, Matiju, Marinu, Danijelu, Saru. Radujemo se sa njima i iščekujemo vesti od njih. Šalju nam pozdrave iz bolnice, emotivne snimke kojima nam zahvaljuju i to je naša najveća nagrada za ovo što radimo. 

2020

Donacija 30.000 evra centru za podršku porodici “Putokaz” u Nišu

MK Group i AIK Banka, donirale su 30.000 evra Centru za podršku porodici „Putokaz” u Nišu. Ovaj Centar je 2014. godine osnovala Fondacija SOS Dečija sela Srbija kako bi pružila pomoć porodicama iz Niša, koje su u riziku od izdvajanja dece. Za proteklih šest godina, otkako Centar postoji, više od 1500 niške dece i 260 porodica, koristilo je ovaj vid podrške. Donacija Centru „Putokaz“ deo je kontinuiranih društveno-odgovornih aktivnosti koje je kompanija MK Group usmerila ka deci i porodicama u lokalnim zajednicama u kojima posluje. „Kao društveno angažovana institucija koja je čvrst oslonac domaćoj nauci, privredi i razvoju, AIK Banka posebnu pažnju posvećuje mladim ljudima, obrazovanju i trudi se da bude podrška društvu u svim zajednicama u kojima posluje. Drago nam je što smo ovom donacijimo zajedno sa MK Group pomogli Centar za podršku porodici „Putokaz” u Nišu u njihovoj humanoj misiji,” istako je Periša Ivanović, Pomoćnik pri Izvršnom odboru AIK Banke.“Kompanija MK Group godinama unazad pomaže rad i aktivnosti Fondacije SOS Dečija sela Srbija, odnosno decu i mlade bez roditeljskog staranja iz cele Srbije, fokusirajući se na zapošljavanje i osamostaljivanje mladih iz alternativne brige. Pored izgradnje Kuće za mlade pri SOS Dečijem selu u Kraljevu, MK Group kontinuirano obezbeđuje zimovanja na Kopaoniku i edukacije za mlade, tako da je ova donacija nastavak naše kontinuirane saradnje. Donacija namenjena Centru za podršku porodici „Putokaz“ u Nišu izuzetno je značajna, jer nam pomaže da nastavimo svoj rad sa porodicama u riziku od izdvajanja dece i gubljenja starateljstva,“  rekla je Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka Fondacije SOS Dečija sela Srbija. „Grad Niš već godina podržava SOS Dečija sela Srbija i Centar za podršku porodici „Putokaz“. Njihov rad značajno doprinosi poboljšanju uslova života niških porodica koje se nalaze u riziku. Iako Centar pomaže pojedicima, posledično pruža podršku i celoj lokalnoj zajednici. Iskustvo nam je pokazalo da u Fondaciji SOS Dečija sela Srbija imamo dobrog saradnika i partnera i sigurni smo da će se tako biti i u budućnosti,“ istakla je Dušica Davidović, zamenica gradonačelnice Niša. Na koji način je Centar za podršku porodici u Nišu uticao na poboljšanje života njegove porodice ispričao je jedan od roditelja uključenih u aktivnosti: “Podrška “Putokaz”-a mi je veoma važna i zaista mi mnogo znači. Razgovor i savetovanje su mi pomogli da razumem zašto se moje dete ne slaže sa drugom decom. Naša porodična savetnica povezala me je sa školom i Centrom za socijalni rad, što mi je značilo da bolje shvatim šta treba da radim kao roditelj. Moje dete je u Centru dobilo podršku u učenju, a učešće na radionicama je pomoglo da se bolje slaže sa drugarima. Materijalna pomoć je za našu porodicu bila važna, ali mi je još važnije što sam shvatio da nemam samo ja probleme, kao i da imam sa kime da ih podelim.” Da podsetimo, saradnja kompanije MK Group i Fondacija SOS Dečija sela Srbija uspešno se realizuje već dugi niz godina, i predstavlja svetao primer dugogodišnje društveno-odgovorne saradnje u Srbiji. Kompanija MK Group je 2012. godine, sa 220 hiljada evra, finansirala izgradnju kuće u kojoj je smeštena „Zajednica mladih“ pri SOS Dečijem selu u Kraljevu. Od tada MK Group, na čelu sa predsednikom Miodragom Kostićem i potpredsednikom Aleksandrom Kostićem kontinuirano pomaže SOS Dečija sela Srbija, a u znak zahvalnosti za podršku g. Kostić je 2015. godine odlikovan Bedžom časti od strane međunarodne organizacije SOS Dečija sela.

2020

Lepši „Praznici za sve“

U susret novogodišnjim praznicima i vremenu koje je tradicionalno posvećeno darivanju, Fabrika dečje hrane (BFF) priključila se kampanji „Praznici za sve“, u organizaciji NALEDA i uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Zajedno sa drugim društveno odgovornim kompanijama, Fabrika dečje hrane obezbedila je pomoć u proizvodima za Sigurnu kuću i Svratište za decu. „Čitava 2020. godina bila je u znaku potrebe za pojačanom solidarnošću i zajedništvom kako bismo kao društvo što lakše prevazišli krizu i pomogli onima koji su najugroženiji. U tom duhu, kampanja „Praznici za sve“, najbolji je način da i na kraju ove godine ne zaboravimo one kojima je potrebna naša podrška, zbog čega smo se sa velikim zadovoljstvom odazvali i podržali ovu lepu inicijativu“, istakla je Milena Cvetković, izvršni direktor Fabrike dečje hrane (BFF).Pored učešća u zajedničkoj kampanji „Praznici za sve“, kompanija BFF je uputila i donaciju svojih Nutrino proizvoda Udruženju “Autizam“ Valjevo, kako bi se pomogao rad Udruženja, a za decu obolelu od autizma, obezbedili ukusni i zdravi obroci.  U skladu sa misijom da kvalitetna dečja hrana bude dostupna svima, Fabrika dečje hrane kontinuirano pomaže organizacijama i pojedincima kojima su pomoć i podrška potrebni. U proteklom periodu, proizvodi su donirani Crvenom Krstu Srbije, Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, kao i porodicama teškog materijalnog stanja.

2020

Pomoć kosjerićkom ribnjaku Đokić

Atlantic Grupa i Mercator-S, udružili su se pod Argetinim projektom „Podržavamo lokalno“ i još jednom su pokazali svoju spremnost da pomognu srpskoj privredi, kupovinom pastrmke iz ribnjak...

2020

Oni su odgovorni lideri Srbije u 2020. godini

Srpska asocijacija menadžera (SAM) devetu godinu zaredom dodelila je „SAM Godišnje nagrade“ najboljima u Srbiji. I u izazovnoj godini nagrađeni su izuzetni menadžeri, poslodavci i kompanije koji su svojim ponašanjem, aktivnošću i poslovanjem zaslužili da budu posebno istaknuti i koji društvu mogu da služe kao primer odgovornog poslovanja.Svečano veče Srpske asocijacije menadžera pod sloganom ODGOVORNO LIDERSTVO otvorio je Dragoljub Damljanović, predsednik Srpske asocijacije menadžera. Pozdravljajući prisutne, Damljanović se osvrnuo na izazove sa kojima se svako od nas suočavao prethodnih meseci: „Ova godina je bila izazovna i vrlo neočekivana. Svi menadžeri su morali da se snalaze, da budu vrlo efikasni i vrlo empatični, da probaju da sačuvaju svoje preduzeće i svoje zaposlene. Ponosan sam na SAM jer je uspeo od početka pandemije da se aktivira za sve članove, ali i one koji to nisu, i da zajedničkim konferencijama sa relevantnim ljudima, nađe način kako da dođemo do finansijske pomoći i kako da se organizuju preduzeća u pandemijskom okruženju. Jako smo uticali i pokušavali da pokažemo državi koliko je bitno da se što ranije reaguje i to se na kraju i desilo. Ponosan sam na naše članove koji su uspeli da sačuvaju svoje zaposlene jer je to ključ za uspeh koji će doći kada sve ovo prođe. Kada pričamo o 2021, vidimo svetlo na kraju tunela. Ono što sam siguran jeste da se nikada više nećemo vratiti na staro i da nećemo raditi na način na koji smo radili.“ Poslovnoj zajednici privrede obratio se i g-din Blaž Brodnjak, CEO, kompanije NLB, koji je istakao važnost zajedničkog delovanja za region i naglasio: „Ovo je specifična godina za sve nas, godina u kojoj smo naučili da je skoro sve moguće i da u prvi plan stavljamo solidarnost i održivost našeg načina života i našeg načina poslovanja. Naročito mi je drago da nas je Vlada Republike Srbije prepoznala za pravog strateškog partnera za Komercijalnu banku. Dugo smo prisutni već u Srbiji, ali na ovaj način bićemo u mogućnosti da vama, privrednicima, i građanima Srbije nudimo još bolje usluge i da intenzivnije sarađujemo sa vama.“ SAM Godišnje nagrade 2020. dodeljene su u sledećim kategorijama: menadžer godine, mladi menadžer godine, poslodavac godine i društveno odgovorna kompanija godine.U godini kada se ceo zdravstveni sistem suočio sa izazovima pandemije, a većina privatnih zdravstvenih ustanova prestala s radom zbog visokog rizika, bila je velika hrabrost odlučiti se na pružanje svih usluga, a pritom zaštiti zaposlene. Ovogodišnjeg dobitnika titule Menadžer godine krasi hrabrost, vizionarstvo i spremnost da preuzme rizik i učini da svi osećamo da je naše zdravlje i zdravlje naših bližnjih zaštićeno i da smo u sigurnim rukama lidera privatnog zdravstva u regionu. Tradicionalna titula Menadžer godine 2020. pripala je  dr Jasmini Knežević, CEO, BelMedic.Već tokom prvih mesec dana vanrednog stanja u Srbiji jedna kompanija je promenila fokus i glavni prioritet stavila na saradnju u kreiranju novih Covid laboratorija – „Vatreno oko“ u Beogradu, pogona u Belgiji i najveće Covid laboratorije u Evropi, sve uz maksimalne mere zaštite za sve angažovane inženjere i instalatere. Ova porodična kompanija ostala je posvećena i kreiranju radnih uslova i ambijenta za privlačenje i zadržavanje najboljih talenata u Srbiji, zbog čega je ove godine, kao poseban projekat, pokrenula i kompanijsku Akademiju. Titula Poslodavac godine 2020 pripala je kompaniji Termovent.Nikada nije bilo važnije istaći mlade menadžere koji su i u izazovnim vremenima pokazali da su na visini zadatka. Zbog izuzetnih rezultata koje su ostvarili dvoje mladih menadžera, svako u svom sektoru poslovanja, žiri je odlučio da u kategoriji mladi menadžer godine, nagradu dodeli dvema osobama, u skladu sa ciljevima SAM-a usmerenim na promovisanje dostignuća, ličnog razvoja i preduzetničkog duha mladih menadžera. Ovo veliko priznanje poneli su Dragana Milanović, direktor i osnivač, Roberto Baressi, i Ivan Pribićević, direktor, Simplify.Uz značajnu finansijsku pomoć zdravstvenim institucijama za nabavku neophodnih sredstava za dijagnostiku virusa COVID-19 i nabavku medicinske opreme i humanitarnih paketa za ugrožene građane Srbije, jedna kompanija je otišla korak dalje. Svesna nadljudskih napora koje medicinsko osoblje ulaže da bi spasilo živote naših sugrađana, obezbedila je zasluženi odmor u svojim hotelima u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj za regionalne heroje – 450 lekara i pripadnika medicinskog osoblja. Zato je društveno-odgovorna kompanija 2020 MK Group, sa svojim projektom Odgovorni lideri za regionalne heroje.Ovogodišnja dodela je, u skladu sa aktuelnom situacijom, organizovana virtuelno, uz retrospektivu aktivnosti i događaja koje su obeležile 2020. godinu, a članovi Srpske asocijacije menadžera su tokom programa uputili i posebnu zahvalnost svim medicinskim radnicima koji su u prvim redovima borbe protiv COVID-19. Iz ovog Udruženja najavljuju da će svečano SAM Gala veče povodom dodele godišnjih nagrada, poznato i kao i „poslovni Oskar“, sledeće godine biti ponovo organizovano u decembru mesecu, kada će biti proslavljen i mali jubilej - 10. godina dodele ovih prestižnih priznanja. 

2020

„Zajedno jedni za druge“

U izazovnoj 2020. godini koja nas je uvela u svet takozvane nove normalnosti i promena, iz kompanije dm drogerie markt poručuju da je humanost ostala jedina konstanta. Vođen misijom da poslovni uspesi i društvena odgovornost treba da budu ista strana medalje, drogerijski lanac, nakon finansijskih rezultata, sumira i realizovane aktivnosti koje imaju za cilj da našu zajednicu učine boljim mestom za život svih nas i generacija koje dolaze.Prilagođavajući se neizvesnim okolnostima u kojima se našla globalna zajednica, kompanija dm ostvarila je promet od 15,6 milijardi dinara i porast od 17,7 odsto u poslovnoj 2019/20. godini. Pored novih investicija i projekata, dm je u 2020. godini učvrstio poziciju jedne od  kompanija sa izraženim društveno-odgovornim poslovanjem, nižući nove humane inicijative. Drogerijski lanac dm od početka poslovanja pruža podršku zdravstvenim institucijama širom Srbije, dok je pomoć zdravstvu ove godine bila naročito dragocena, budući da je dm u svim zemljama u kojima posluje donirao medicinske respiratore. U novembru 2020. kompanija je donirala Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ dva medicinska respiratora, anesteziološka ventilatora Primus, nemačkog proizvođača Dreger, ukupne vrednosti od 36.000 evra, s ciljem da doprinese borbi protiv virusa korona, ali i da olakša oporavak hroničnim bolesnicima koji se leče u zdravstvenim ustanovama širom zemlje. Svoju poslovnu vodilju „Zajedno jedni za druge“ dm je nastavio da potvrđuje i prilikom svakog otvaranja novih i preuređenja postojećih drogerija kada donira deo prometa zdravstvenim i obrazovnim institucijama kroz tradicionalni humanitarni sat. Samo tokom ove godine kompanija je na ovaj način prikupila više od 3,5 miliona dinara koji su raspoređeni različitim ustanovama u vidu robe i kupovine neophodne opreme.  Još jedna aktivnost koja prerasta u tradiciju jeste davanje novog značenja Crnom petku pod sloganom „Giving is the new black“, kada kompanija dm umesto ponude popusta tog dana donira pet odsto celokupnog prometa u humanitarne svrhe. Tako je dm i ovog poslednjeg petka u novembru, dok su izlozi prodavnica širom sveta pozivali na vrtoglava sniženja, usmerio 3.000.000 dinara narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije, a slična akcija sprovedena je i u drugim zemljama dm koncerna.Pored toga, dm je donirao robu u vrednosti od 1.750.000 dinara koja je, između ostalih, upućena Sigurnoj kući u Beogradu, Udruženju „Nada za životinje – Riska“, kao i Opštoj bolnici u Novom Pazaru u vidu maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava. Na polju zdravstva, drogerijski lanac svakog novembra, u okviru kampanje dMovember, podseća na važnost uroloških pregleda i samopregleda kao ključne prevencije kobnih muških bolesti koje se najčešće javljaju bez ikakvih simptoma, kao što su rak prostate i rak testisa. Pored niza edukativnih aktivnosti, dm je u okviru ove kampanje opredelio 490.800 dinara Klinici za urologiju u Novom Sadu za obezbeđenje prateće medicinske opreme koja je neophodna za detektovanje ovih bolesti.Kao kompanija koja svaki segment poslovanja boji u zeleno, dm od 2019. godine, u saradnji sa Adria Media Groupom i institucionalnim partnerima, sprovodi projekat „Zasadi drvo“ koji ima za cilj stvaranje zdravije budućnosti. Na samom početku projekat je zabeležio istorijski rekord u našoj zemlji kada je u samo jednom danu posađena čak 51.000 sadnica, dok je za novu sezonu postavljen novi cilj koji uključuje pošumljavanje na više od 100 lokacija širom Srbije. Poslednje tri godine dm podržava akciju „Čepom do osmeha“ koja ima za cilj obezbeđivanje pomagala deci s invaliditetom i smetnjama u razvoju širom Srbije. Za njih je, zahvaljujući saradnji kompanija dm drogerie markt, Loreal (brend Garnier) i Udruženja „Čepom do osmeha“, kao i podršci kupaca, kroz sve dm prodajne objekte prikupljeno čak 63 tone plastičnih čepova i time obezbeđeno 1,4 miliona dinara za nabavku 54 pomagala.Još od davne 1973. godine, kada je osnovan, dm ima jedan princip: „Čovek u centru poslovanja“. Do dana današnjeg ova vodilja ostala je ista, zbog čega će drogerijski lanac nastaviti da bude oslonac zajednice u godinama koje dolaze, ali i motivacija drugim kompanijama i pojedincima da čine dobra dela koja pokreću svet.

2020

Za novorođene bebe više od 5 miliona dinara

I u godini obeleženoj pandemijom koronavirusa, nastavlja se tradicionalna akcija „Podrška porodici” u okviru koje MK Group dodeljuje novčane subvencije zaposlenima u sistemu koji su tokom godine postali roditelji. Za 146 novorođeih beba u 2020. u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, čiji je jedan od roditelja zaposlen u MK Group, obezbeđeno je više od pet miliona dinara.Na događaju u Hotelu Sheraton, na kome su se na video konferenciji okupili novi roditelji iz kompanije, Aleksandar Kostić, potpredsednik MK Group, rekao je da je kroz akciju „Podrška porodici“ u protekle četiri godine nagrađeno 620 porodica i više od 1 000 dece ukupnom sumom u iznosu od više od 31 milion dinara. „Strateška opredeljenost MK Group jeste negovanje pravih vrednosti, pre svega porodičnih vrednosti i zato sam ponosan što i ovu godinu završavamo sa podrškom porodicama koje su postale bogatije za novog člana“, istakao je Kostić i dodao da je svima  jasno da živimo u vremenu kada je neizvesnost postala svakodnevica, ali ono što MK Group ne prepušta okolnostima jeste podrška svojim zaposlenima i društvenoj zajednici u kojoj posluje.Kompaniji MK Group je prošle godine za ovu akciju uručeno i priznanje Privredne komore Srbije, „Prijatelj porodice”, a ove godine je na događaju prisustvovao i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.  „Akcijom “Podrška porodici” i današnjim događajem kompanija MK Group, prvi laureat priznanja “Prijatelj porodice”, koje dodeljuju Privredna komora Srbije i Vlada Srbije,  slavi život, nešto što je najvažnije za svakog roditelja, slavi decu i budućnost. MK Group je kompanija koja 35 godina neguje vrednosti stvaranja, odgovornosti i održivosti“, ocenio je Marko Čadež, predsednik PKS. On je roditeljima poručio da svoju decu uče onako kako i sami rade u ovoj kompaniji – da  budu vredni, istrajni, borci, kakvi su i osnivač kompanije Miodrag Kostić i potpredsednik Aleksandar Kostić.Koliko je važna podrška poslodavca, naglasila je i Ana Micić, zaposlena u MK Group. „Drago mi je što je akcija kompanije MK Group „Podrška porodici“ postala jedna lepa tradicija. Sad kada se završio jedan deo briga i poteškoća sa kojima smo se mi, koji smo dobili bebu ove godine suočavali, mnogo nam znači ovakav gest poslodavca“, rekla je Micić.MK Group je jedna od najuspešnijih regionalnih grupacija, koja posluje u domenu agrara, finansija i turizma. Kroz brojne aktivnosti i društveno odgovorne projekte kompanija nastoji da pruži adekvatan doprinos lokalnoj zajednici i podršku zaposlenima u sistemu. U 2020. godini fokus kompanije je bio na pomoći zdravstvenom sistemu Republike Srbije u borbi protiv pandemije COVID-19, u koju svrhu je donirano preko milion evra za nabavku respiratora, medicinsku opremu, hranu i drugu pomoć ugroženim grupama stanovništva i medicinskim radnicima. 

Izdanja

Broj 114, Oktobar 2024.

Broj 114

Oktobar 2024.
Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.