-615x345.jpg)
Ponesi ceo svoj online život sa sobom
Kako se približavamo kraju godine, jasno je da će rad na daljinu ostati do daljnjeg. Širom sveta ljudi i kompanije sve više usvajaju ovaj trend, čak 74 odsto zaposlenih veruje da će rad n...
Lifestyle
I Srbija imala svoju Jovanku Orleanku
Usred polemika i priča i skupštinskih ujdurmi u vezi sa rodnom ravnopravnošću, evo jednog zabavnijeg „trik pitanja“– da li je Srbija u srednjem veku imala svoju „Jovanku...
Šefe, ne želim da budemo prijatelji
Nije neuobičajeno da se sprijateljite sa svojim kolegama, a mnogi radnici prate jedni druge na društvenim mrežama. Ali, šta se dešava kada zahtev za prijateljstvo stigne od šefa? Ispostavilo se da su radnici nervozniji kada otvaraju ta vrata svog ličnog života, sledi iz studije čije je rezultate objavila Harvard poslovna škola. Rezultati studije pokazali su da se učesnici osećaju manje prijatno u povezivanju sa svojim šefovima. Smatraju da je rizično pokazati "drugu stranu" sebe menadžerima sa kojima moraju da se suoče u kancelariji u ponedeljak ujutro, kaže istraživačica Lakshmi Ramarajan.„Možda ste pozvali svog šefa u svoju kuću, ali ga nećete pozvati na zabavu u Vegasu, a to su slike koje će videti na Fejsbuku“, kaže Ramarajan. Šefovi bi trebalo da budu svesni da podređeni često oklevaju u povezivanju s njima i trebalo bi pažljivo da razmotre hoće li dovesti u neprijatnu situaciju kolegu kojem su poslali zahtev za prijateljstvo, kaže Ramarajan.Kao što je jedan učesnik u studiji primetio nakon što je od menadžera dobio zahtev za prijateljstvo, „osećao sam se kao da [moj šef] pokušava da izgleda kao kul, ali sam se takođe brinuo da me špijunira.“Ljudi se povezuju sa srdačnim kolegamaPrema istraživanju, radnici su izbegavali kolege koje su u stvarnom životu smatrali odbojnim.Rezultati studije pokazali su da su zaposleni spremniji prihvatiti zahteve za prijateljstvo od ljudi za koje smatraju da su srdačni i spremni da otkriju više, uključujući i one koji već mnogo govore o svom ličnom životu u kancelariji.Konkretno, radnici su bili otvoreniji za povezivanje u sledećim slučajevima:Žene: Učesnici su izjavili da je osam puta veća verovatnoća da će se povezati sa šeficama za koje smatraju da su "tople" i srdačne na radnom mestu nego sa ženama koje nisu. I imali su četiri puta veće šanse da se povežu sa takvim ženama nego sa prijateljski nastrojenim muškim kolegama. Sve u svemu, učesnici su imali dvostruko veću verovatnoću da se povežu sa koleginicama nego sa kolegama muškarcima.Vršnjaci na radnom mestu: Učesnike su privukli vršnjaci, posebno oni za koje su smatrali da su topli i voljni da podele detalje iz svog ličnog života. Na primer, jedan učesnik je ovako opisao srdačnog kolegu: „Njegova supruga je upravo rodila dete i on je trenutno najsrećniji momak na svetu. Zato objavljuje mnogo fotografija beba i supruga na Fejsbuku, sve vrlo slatke i šarmantne. ”Bežanje od muških šefova„Ljudi su podjednako oklevali da se povežu sa muškim šefovima, bez obzira da li su razmenjivali podatke o svom ličnom životu ili ne, kao što su to bili i sa šeficama koje nisu delile informacije o svom ličnom životu“, kaže istraživačica Lakshmi Ramarajan. „Ali šefovi koji su bili otvoreni i razmenjivali informacije o sebi imali su veću verovatnoću da se povežu sa podređenima na Fejsbuku. To je to zato što ljudi gledaju na žene koje dele lične podatke kao na tople."
Objavljen plan proširenja Muzeja savremene umetnosti
Arhitekta Branko Stanojević sa svojim saradnicima osvojio je prvu nagradu na konkursu za paviljon i proširenje kapaciteta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.Muzej savremene umetnosti u Beogradu u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisali su sredinom jula konkurs za idejno rešenje paviljona MSU u Beogradu, sa proširenjem magacinskih kapaciteta muzeja.Žiri je doneo jednoglasnu odluku da se prva nagrada dodeli arhitekti Branku Stanojeviću sa saradnicima: Ana Komnenić, Dimitrije Prelić i Andrea Stanković.Koncept za idejno rešenje Muzeja savremene umetnosti predstavljen je kroz dualan odnos postojećeg i novonastalog arhitektonskog pejzaža, kaže arhitekta Stanojević za naš portal."Dualnost se ogleda u težnji da novonastala arhitektonska volumetrija ne ugrozi postojeće arhitektonsko i kulturno nasleđe, a da se istovremeno oblikom i funkcijom uključi u postojeću strukturu."Paviljon u formi i obliku ostvaruje indirektan/neutalan odnos sa objektom MSU, a direktan/posredan odnos preko funkcije samog objekta. Upravo ova dualnost stvorila je određene preduslove da se iz nje same stvara oblik i funkcija budućeg Paviljona, kaže Stanojević.Ekstenzija parteraOblikovno paviljon postaje ekstenzija već postojećeg parternog uređenja, tako da ne utiče na arhitektonsku volumetriju i proporciju muzeja. Funkcionalno pozicioniran na raskrsnici svih puteva i vizura na parceli, omogućio je stvaranje novih potcelina (trg, pozornica, tribine…).Ovakav pristup neutrališe njegovu pojavnost, a uspešno reaktivira već postojeće sadržaje MSU i ostavlja mogućnost za nove, zaključuje arhitekta Branko Stanojević.Poziv za korišćenje PaviljonaKonkursnim zadatkom predviđene su dve programske celine: paviljon (kafe restoran i prodavnica) i magacini za proširenje postojećih kapaciteta magacinskog prostora muzeja.Prvu projektovanu programsku celinu čini paviljon sa komercijalnim sadržajima muzeja, podeljenim na ugostiteljstvo i trgovinu. Kafe-restoran i prodavnica projektovani su u jednom objektu – Paviljonu, sa svojim glavnim i pomoćnim prostorijama.Paviljon je projektovan tako da posetilac na njega nailazi kada izađe iz muzeja, te mu se nameće logično kretanje ka paviljonu kao poziv na njegovo korišćenje.Objekat je prizemni, sa jednom podzemnom etažom. U prizemlju se nalazi sala i bašta kafe-restorana, šank i pomoćni magacin restorana, kao i prodavnica. Ona zauzima krajnji deo sale i na taj način ne remeti funkcionisanje restorana, već ga dopunjuje sadržajem koji posetioce može zanimati, te održava ambijent izložbenog prostora u ovom restoranu koji i jeste integrativni deo MSU. Prodavnica ima svoj zasebni ulaz, a police-paneli imaju funkciju mobilnosti, tako se da u svakom trenutku njihovim pomeranjem može ostvariti celovitost sa restoranom.Paviljonu se, osim nakon izlaska iz muzeja lako pristupa i okolnom stazom koja vodi od ulaza muzeja do javnog parkinga u ulici Ušće i keja na reci. Paviljon se može u određenim trenucima koristiti kao izložbeni prostor ili prostor za promocije. Takođe, njegova specifična forma može omogućiti da kosina postane gledalište, a travnati deo između ulaza u muzej i paviljona pozornica.Novi magacinski prostoriDrugu projektovanu programsku celinu čini dodatni novi magacinski prostor, u smislu proširenja postojećih kapaciteta Muzeja savremene umetnosti. Isprojektovan je podzemni jednoetažni objekat uz severoistočnu stranu objekta muzeja, te je sa njim direktno povezan komunikacijama sa postojećeg nivoa -1 muzeja.Novi blok magacina ima i spoljni pristup i vezu sa već oformljenom postojećom stazom (rampom) kojom se pristupa postojećem nivou -1 muzeja. Ovakvim rešenjem obezbeđen je tehnički pristup za dovoz/odvoz izložbenog materijala i opreme, kao i potencijalni evakuacioni izlaz za korisnike ovog prostora direktno u spoljni prostor.MaterijalizacijaNa fasadi paviljona predviđena je kvalitetna staklena fasadna bravarija sa niskoemisionim staklima. Blok koji nije transparentan zamišljen je kao betonska konstrukcija (kosina i krovna ploča), na kojoj je formiran zeleni krov. Završna obloga podova predviđena je kao liveni industrijski pod u boji betona.
Oni su napustili Gugl i osnovali ove društvene mreže
Svetske kompanije nisu uvek donosile dobre odluke i procene. Zbog nekih sopstvenih pravila, često su gubili zaposlene koji su potom osnivali uspešne kompanije. Čuveni "Google" zbog svog nekadašnjeg "pravila" da u produkt sektoru mogu da budu samo inženjeri, izgubio je ljude koji su, nakon odlaska iz te firme, osnovali danas svetski poznate društvene mreže i postali milijarderi.1. Kevin Sistrom radio je dve godine za Gugl. Kako, zbog obrazovanja, nije mogao dalje da napreduje, dao je otkaz. Fotografija mu je bila hobi, pa je odlučio da osnuje društvenu mrežu za deljenje ovog medija, danas poznatu kao Instagram. Kevin Systrom Foto: Wikimedia/Christopher Michael2. Biz Stoun (Kristofer Isak Stoun) za Gugl je radio od 2003. do 2005. godine kada napušta radno mesto, a godinu dana kasnije zajedno sa Evanom Vilijamsom i Džekom Dorsijem osniva društvenu mrežu Tviter (Twitter). Stoun je studirao na Univerzitetu u Masačusadsu, ali nema podataka da je ikada diplomirao. Biz Stone Foto: Wikimedia/Joi3. Ben Silberman takođe je napustio Gugl i upustio se u preduzetničke vode jer svoje ideje nije mogao da realizuje u okviru te kompanije. Verovatno zbog svog obrazovanja, završio je političke nauke na Jejlu, nije mogao da učestvuje u kreiranju Guglovih proizvoda. Decembra 2009. godine osniva društvenu mrežu Pinterest koja danas vredi preko milijardu dolara i broji preko 2000 zaposlenih. Ben Silbermann Foto: Wikimedia/AnyaKompanija Gugl, uprkos brojnim pokušajima, do danas nije uspela da osnuje ni približno popularnu društvenu mrežu poput Tvitera, Pinteresta, Instagrama. Osnovali su je ljudi koji su nekada pripadali toj kompaniji, a za koje ista nije imala sluha. Da je naučio lekciju dokazuje i to da se starog pravila o tome ko može da bude deo produkt tima više ne drže.
-e1666262971384-270x152.jpg)
Empple festival: Hajde da pričamo o employer branding-u
U Srbiji se 1.oktobra prvi put organizuje Empple - employer branding festival pod sloganom “Sve počinje sa ljudima”. Oržava se u hibridnom obliku, pa će 100 učesnika imati priliku da prati uživo program iz Barrel House prostora u Beogradu, dok će ostatak publike biti online.Empple je nastao sa ciljem promocije i podsticanja zdravih employer branding praksi i sa željom da se skrene pažnja na employer branding kao struku koja ima značajan doprinos biznisu. Festival je zamišljen da se sastoji iz 3 celine – edukacije, dodele nagrada i networking-a.Edukativni deo obuhvataće predavanja 7 employer branding stručnjaka. Ana Jeličić, Barbara Zych, Chris Fitzner, James Ellis, Nikola Jovanović, Susanna Rantanen i Tomas Reneau preneće publici svoje znanje i uvide o relevantnim employer branding temama. Kompletnu agendu, kao i biografije predavača možete pronaći na zvaničnom sajtu. Deo predavanja će biti na engleskom jeziku, dok će domaći predavači pričati na srpskom. PredavačPozicijaNaziv predavanjaAna JeličićPartner and Senior Facilitator @DesignThinkers Academy AdriaticPrimena Design Thinkig-a u oblikovanju iskustva zaposlenih Barbara ZychCEO @Employer Branding InstituteData-driven employer branding: how to start?Chris FitznerRecruitment Marketing Manager @AppianActivating Your Employer Brand In A Brand New Talent MarketJames EllisEmployer Brand Nerd @RokuWhat Does Employer Brand Want?Nikola JovanovićOsnivač i Senior konsultant @Tuturutu ConsultingVaši zaposleni i cancel kulturaSusanna RantanenCo-founder & CEO @Employee Experience Agency EmineCandidate Journey of the Information Era as the basis for modern employer brandingThomas ReneauEmployer Branding Manager @Ritchie Bros.Unleashing the superpowers of your team bursting silos and bringing Employer Branding to life: how might we increase diversity by 20%Kako dobre prakse ne bi ostale tajna u okviru festivala biće organizovana Empple dodela nagrada. Ove godine će zainteresovane kompanije/pojedinci mogli su da prijave radove u okviru 11 kategorija. Konkurs za prijavu radova je zatvoren i pobednici će biti proglašeni na samom festivalu. U cilju deljenja znanja, 22. oktobra će za sve učesnike biti organizovan online showcase događaj na kome će pobednici predstaviti svoje radove.Svi online učesnici imaće priliku da učestvuju u networking sesijama, vođenim diskusijama na aktuelne employer branding teme kao što su: Deficitarni kadrovi i šta sad; Agencije i kompanije: Šta ko radi?; Kako mladi razmišljaju i kako da se prilagodite njihovoj perspektivi; Employer branding kroz digitalne medije; Liderstvo u organizacijama i uticaj na employer brend; Zašto su zajednice značajne za razvoj employer brenda…ModeratorPozicijaTema Online Networking sesijeIsidora MaksimovićSavetnik za brendiranje poslodavaca @InfostudDeficitirani kadrovi i šta sad?Mia PopićFounder & Director @SinergijaLiderstvo u organizacijama i uticaj na employer brendNataša DespotovićPredsednica Aiesec-a u Srbiji @AiesecKako mladi razmišljaju i kako da se prilagodite njhovoj perspektivi?Dušan VukanovićCo-founder @Benefiti.rsBenefiti zaposlenih - trendovi, potrebe, kako i šta (ne)raditiMilica VujčićCommunity Developer @HR KutakZašto su zajednice značajne za razvoj employer brenda?Marko TadićBusiness Development Manager @NetokracijaEmployer branding kroz digitalne medijeValentina Čolić MihajlovićChief of Research and Development @AFATalent paradoksMiloš SkokićMenadžment partner / Direkcija projekata / Kreativna direkcija / Direkcija produkcije / Scenariji @ŽiškaAgencije i kompanije: Šta ko radi?Za osmišljavanje i realizaciju Empple festivala pobrinule su se Katarina Šonjić, Nikolina Božanović i Angelina Simić. Prva je organizaciji pomoć prijatelja pružila kreativna agencija Žiška, dok su kao sponzori festival podržale kompanije A1, HR Lab, Coca – Cola HBC, Degordian, Centili, Erste banka i FitPass.Online i uživo karte za Empple festival su u prodaji na zvaničnom sajtu festivala.
Bjelogrlić o „Tomi“: Velike nacije prave filmove o „malim“ ljudima
Dragan Bjelogrlić, reditelj i producent filma "Toma", koji je nedavno krenuo da se prikazuje u bioskopima širom Srbije, rekao je Novoj ekonomiji zbog čega je rat, raspad Jugoslavije, zauzeo značajno mesto u filmu o poznatom srpskom šansonjeru. "Nekako se samo to nametalo. Toma je voleo Jugoslaviju, to je bila zemlja u koju se on rado vraćao. Nije moglo drugačije nego da se to poveže. To je neki intiman odnos, moj i ljudi koji su radili film, prema tom vremenu i prema toj državi. To vreme nije bilo davno, desilo se pre trideset godina. Iako sada to deluje kao davna epoha, mnogi od nas se sećaju tog vremena. Ljudi koji su činili to vreme, nikad se neće ponoviti", rekao je Bjelogrlić.Toma Zdravković je preminuo 30. septembra 1991. godine neposredno pred početak rata u Jugoslaviji. U filmu su jasno dočarana njegova dva straha - strah od smrti i strah od rata. Interesantno je da drugi strah, strah od rata, Toma navodi kao najveći u intervjuu za "TV reviju" daleke 1972. godine. Na pitanje Nove ekonomije da li će snimiti poseban film o Silvani Armenulić, koja je u filmu "Toma" glavna sporedna uloga, Bjelogrlić kaže:"Očekujem, najpre, da će ovaj film ohrabriti mnoge da prave filmove, ne samo o Silvani, nego i drugim ljudima značajnim za kulturu, umetnost, pop kulturu. To je privilegija velikih nacija, da ne prave filmove samo o velikim istorijskim događajima i ličnostima, nego o "malim" ljudima koji su činili naše živote. Bilo bi mi drago ako sam ovim filmom motivisao mlađe kolege da hrabro ulaze u biografije takvih ljudi", dodaje Bjelogrlić. Film o Tomi Zdravkoviću: Kad na snimanju zastane knedla u grlu (VIDEO)
Nova ekonomija poklanja KNJIGE
Kao što kažu da jedna jabuka dnevno donosi zdravlje organizmu, tako i knjiga pozitivno utiče na mentalno stanje, a i uspešno se bori protiv usamljenosti. Zato smo odlučili da našem najsrećnijem čitaocu svakog dana poklonimo jednu knjigu.Pravila za učešće:U komentaru objave ostavite link ka tekstu sa našeg sajta koji vam se dopao. Na taj način ste izvršili prijavu. Ne zaboravite da možete ostaviti samo jedan komentar dnevno na post objavljen toga dana. Možete učestvovati svakog dana. Dobitnika proglašavamo na dnevnom nivou.Dobitnik će biti lično kontaktiran i obavešten o detaljima preuzimanja poklona. Poklon knjigu možete preuzeti lično na adresi Bulevar despota Stefana 12, na prijavnici zgrade.Srećno,redakcija Nove ekonomije
Prošlog vikenda održana je manifestacija Ekomobilnost
Manifestacija ekomobilnost je trajala 2 dana, 17 i 18 na dve lokacije ispred Muzeja 25. maj i Kuće Kralja Petra I.17. septembra prvog dana manifestacije Ekomobilnost na lokaciji ispred kuće kralja Petra održana su 4 panela koja su se dotakla odnosa ekomobilnosti i različitih delatnosti kao i segmenata današnjeg društva i života.Prvi panel pod nazivom ,,Nove tehnologije u službi ekologije" koji je i otvorio manifestaciju bavio se uticajem motornih vozila na životnu sredinu. Moderator panela je bio Mlaned Alvirović, a učesnici ministarka za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Irena Vujović, Aleksandra Đurđević ispred Delta Auto, Robert Lukić kao predstavnik Toyota Srbija i Olivera Zlatić kompanija Enel PS. Govorilo se o podizanju svesti o samom značaju ekomobilnosti, edukaciji građana na tu temu, zatim da li je i koliko moguće voziti se bez lošeg uticaja na životnu sredinu. Bitna tema su bile i subvencije koje su 120 miliona dinara ove godine sa dodatkom od još 10. Zanimljiv podatak je da se čak 75% kupaca hibrida odlučuje na taj tip vozila upravo zbog subvencija zbog čega će jedan od ciljeva ministarstva biti ubrzanja procesa apliciranja i dobijanja subvencija. Velika opstrukcija razvoju ekomobilnosti je uvoz starijih polovnih automobila i trenutno je prosečno vozilo u Srbiji starije od 17 godina. U popularizaciji i razvoj ekomobilnosti u Srbiji uključene su sve 3 strane koje su uzele učešće na panelu: država, uvoznici automobila i proizvođači punjača i mreža punjenja.Drugi panel na temu uticaja novih finansijskih i tehnoloških rešenja na razvoj ekomobilnosti pod nazivom ,,Da li smo spremni za ekomobilnost?" kao moderator vodila je Adrijana Čortan, a učešće u istom su uzeli Stanko Čučković direktor prodaje British Motors, Slobodan Pešić direktor AUDI, Vuk Guberinić direktor Car:Go, Goran Koćić član veća gradske opštine Savski Venac i Aleksanda Imširagić pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine. Automobilizam ima značajan uticaj na zagađenje vazduha u urbanim sredinama, ali on nije jedini. Ministarstvo je dužno da se bavi svim izvorima, a ne samo pojedinim. Jedan od glavnih razloga nešto sporijeg uvođenja ekomobilnosti u redovne prakse našeg društva je nedovoljno razvijena infrastruktura. Porsche procenjuje da će u narednoj deceniji dobar deo njihovih korisnika preći na električna vozila, ali ne očekuje se da to svi učine. Car:Go ima 350 vozila i kompanija planira da ih sve zameni električnim i hibridima, ali problem jr trenutno broj punjača kojih je svega 60 do 70 u državi i nadaju se da će se to promeniti. Opština Savski Venac ulaže napore da putem tribina i obuka poveća znanje i svest građana o upotrebi alternativnih tehnologija. Treći panel na temu ,,Mediji u službi ekomobilnosti" čiji je moderator bila Adrijana Čortan, a članovi PR struke srpske Asocijacije uvoznika vozila i delova Miloš Miošević Delta Auto, Aleksandar Andrić Toyota i novinari Darko Gigić SAT Media group i Aleksandar Tucaković RTS. Diskusije se povela na temu tzv. ,,žute trake" koju učesnici u saobraćaju mogu da koriste, ali najčešće nisu upućeni na koji način. Govorilo se i o prednosti hibrida, ali i o čestom nepoznavanju tog tipa vozila što dovodi do nezadovoljstva vozača performansama i potrošnjom i da bi bilo neophodno vršiti dodatnu obuku prilikom prelaska na vožnju hibrida. To bi bilo višestruko korisno jer bi se smanjila emisija štetnih gasova samim smanjenjem poteošnje goriva. Po rečima učesnika, ekomobilnosti je i bezbednost i ekologija jer su podjednako bitne stavke. Ovo o čemu pričamo nije budućnost već sadašnjost, ovo postoji u svetu, ulazi i kod nas. Budućnost je počela, budućnost je sada, složili su se učesnici.Četvrti i poslednji panel na temu uticaja sve većeg broja vozila na dva točka na razvoj ekomobilnosti pod nazivom ,,Infrastruktura, bezbednost i uslovi korišćenja vozila na dva točka" kao moderator je vodio Ignjat Kotlaja, a učestvovali su Zoran Bukvić ispred udruženja građana Ulice za bicikliste, Sveta Simić kompanija Motogrini, Vladimir Jevtić iz ABM (Asocijacija za bezbednost motociklista), Peđa Ezgeta Dualtron, Nikola Grujović Ooter Scooter i Đorđe Jovanović Xiaomi Srbija. Teme su bile o samom uvođenju električnih i dvotočkaša uopšte u saobraćaj kao i o njihovom položaju, bezbednosti i zakonskim regulativama. Bicikla i električni trotineti, skuteri i mopedi se kod nas još uvek tretiraju kao sportska i rekreativna, a ne prevozna sredstva. Zbog toga saobraćajna infrastruktura nije dovoljno razvijena niti definisana da bi obezbedila njihovo učešće u saobraćaju, a ni zakonske regulative nisu jasno definisane. Očekivanja i nade učesnika panela su da će se u narednim godinama položaj dvotočkaše promeniti na bolje.
(1)-270x152.jpeg)
Da li je i kada Miloš Obrenović rekao: „Evo mene, eto vas – rat Turcima“
Generacijama se prenosi da je podižući u Takovu Drugi srpski ustanak knjaz Miloš izgovorio one poletne reči ističući sebe samog „Evo mene, evo vas - rat Turcima!“ Međutim, današnjim medijskim rečnikom rečeno, ova istorijska istina nastala je tako što su je pronosili tadašnji, a i potonji „senzacionalistički i tabloidni izveštači“. Zato pravi, profesionalni istraživački novinar mora da nađe dobro obavešteni izvor. U ovom slučaju biće to dobri stari Vuk Stefanović Karadžić koga, izgleda, ne čitaju pažljivo (svi) oni koji se mnogo hvale da to rade.Elem, da proverimo da li beše Vuk ima nešto o tim rečima kodže Miloša, što su bezmalo postale poslovica. A kad je nešto poslovica, tu je negde blizu i legenda, a iza brda već i - mit. Za početak treba precizirati - pomenute reči nije izgovorio Miloš kao knjaz, već kao knez rudnički, što je tada bio. Kako se selio Arsenije III Čarnojević: Ništa nije bilo kao na slici Paje JovanovićaKnjazom je postao tek kad je ustanak uspeo i pošto mu ni saborci, ni Turci nisu došli glave. Već on mnogima od njih. Ili druga stvar - kad se govori o ustanicima, uvek se samo ističe njihov patriotizam i slobodarstvo, a o tome da su nahijski kneževi kao inspiratori bune zapravo bili nekakva „lokalna samouprava“ i „poreznici“ turske države, nema reči ni koliko kod Vuka.Elem, je li Miloš ono rekao i kad? Jeste, ali po svoj prilici sutradan po takovskom zboru srpskih knezova, nahijskih gradonačelnika i poreznika, a svakako ne u Takovu, a to mnogo govori i o Milošu i o taktici Drugog ustanka.Čitamo dakle Vukov članak „Hadži-Prodanova buna i Drugi srpski ustanak“ uz kratko pojednostavljeno podsećanje na kontekst: po propasti Karađorđevog ustanka, u godinama, naročito mesecima pred proleće 1815. godine, odnosi srpske i turske uprave se sve više kvare. Nahijski kneževi su sve nezadovoljniji ponašanjem svojih „pretpostavljenih“ i to nezadovoljstvo ide ka domunđavanju o novoj buni, ustanku, ali i ka odmetanju, hajdučiji ili saradnji sa hajducima. Tako se i desila poznata Hadži-Prodanova buna koju su Turci silom smirivali, ali i oslanjanjem na Miloša. On se kao junak Prvog ustanka bio nekako nametnuo za vođu, a konačno, piše Vuk, „Miloš je uz ovu bunu dobio čast i poverenije kako kod Sulejman-paše i kod ostali Turaka, tako i kod naroda Srpskoga“. Kako su se stvari i potom, tokom razoružavanja Srba, pogoršavale, uz nečuvene zulume (pečenje čoveka na ražnju, npr.) mnogi su na njega navaljivali da se dižu ponovo, pogotovo posle ubistva Stanoja Glavaša. Miloš je, s druge strane, uviđao da Sulejman-paša ne drži reč i već se opredelio za ustanak, ali ga je odlagao što zbog hladnoće, što zato da otpremi „brata Jefrema u Ostružnicu“ da proda još jednu turu volova, a i da se dobije vreme i sakupi para za novi ustanak. A otkupljivao je i zarobljenike, njih „šezdeset duša“.U to vreme Miloš je nekoliko puta uzmicao uz Rudnik gradeći nekoliko kuća jednu za drugom, sve dublje u planinu i dalje od puteva. Oko njega skućile su se i mnoge druge vođe pobuna. Bili su uz njega „i još mlogi kojekakvi momci koji su očekivali smrt od Turaka; pa su onde kao čuvali Miloševu kuću, a upravo su kod njegove kuće čuvali i krili svoje glave. I da ne bi u kakvo podozrenije pali bili su pokupovali nekoliko trnokopa, pa su danju na lepom vremenu od besposlice krčili i sadili šljive...“Konak kneza Miloša više neće biti isti (VIDEO)Sad ono glavno: „Miloš na cveti u jutru dođe u Takovo i onaj dan onde kod crkve učini skupštinu, i stane se već javno dogovarati s narodom i s kmetovima, šta će se sad činiti i sav sabor nađe da drukčije nikako biti ne može nego da se biju s Turcima dok svi ne izginu; i što je najčudnije i sami starci i kmetovi, koji su svagda bili protivni buni i oni sad pristanu i poviču da nema drugoga spasenija... Miloš onda im na to odgovori da će im on biti starešina, ako će oni njega slušati i između sebe se kao braća paziti...“
Kako i zašto je Karađorđe ubio Teodosija
Knez orašački je imao plan da Karađorđe bude istovremeno i vođa i žrtveni jarac, ako stvar ne pretegne na srpsku stranu, ali ga je Vožd prozreo, prezreo – i lično ubio. U jednom istorijskom spisu Vuka Karadžića stoji kako se idući na Beograd Karađorđe ulogorio na Vračaru „na dan jahanja od Grada“, dakle kalemegdanske tvrđave.Znamo da je i od današnjeg Vračara do grada tada postojala šuma, šikara, nekoliko reka (pa i Đorđu Genčiću su se još potkraj devetnaestog veka čudili što se odlučio da svoju vilu – sada na uglu Beogradske i Krunske – podigne „daleko od grada, među vinogradima na Vračaru).Za Vukov zapis o dugom jahanju do Kalemegdana sam ipak pomišljao – da nije možda neki prepisivač, urednik ili štampar nekim čudom „dan hoda“ pretvorio u „dan jahanja“. Kad sam to pomenuo jednom drugu koji obožava da se izražava u definicijama, rekao mi je otprilike ovo: e, kolega, drugačiji su onda bili pojmovi o destinacijama, a i naši preci se nisu baš pretrzali od žurbe, znaš li da je prvi konak kad se krene na jugozapad iz Beograda bio - već u selu Banjica.Dobra je ovo anegdota, ali istina je i da se ne zna pouzdano šta se tada sve, a šta sada, zove Vračarom. Nije li to bio i onaj deo koji se sada po voždu zove Voždovcem, da li je tačno da je pepeo Svetog Save rasut ne kod Hrama, nego u današnjem Tašmajdanu – gde je Vračar i „gde je bio nekad“, zanimljivo je pitanje...Ali, još zanimljivija je „veza“ između samog izbora Karađorđa za vođu ustanka i jednog dramatičnog raspleta kad se potom ulogorio na tom „neznasetačnogde“ Vračaru. Ponovo za svedoka pozivamo Vuka i njegove istorijske zapise. Kada je dogorelo do nokata zbog „daijskog“ zuluma i kad su posle seče, srpski knezovi – podvlačimo, tada predstavnici sultanove legalne vlasti – odlučili da se ipak bore protiv dahija, ali ako može i uopšte protiv turske vlasti koju su i sami predstavljali „onda se ove Šumadinske četobaše stanu razgovarati i dogovarati između sebe ’Ko će biti starješina’. Ni jedna kuća ne može biti bez starješine, a kamo li toliki narod.“Predlagali su Stanoja Glavaša, a on je odbio jer je „ajduk koga ajduci slušaju“, ali „sav narod nijesu ajduci, pak će ljudi sutra reći: kuda ćemo mi za ajdukom.“ Onda su predlagali kneza orašačkog Teodosija, ali i on je odbio sa perfidnijim razlogom.Piše Vuk o Teodosijevom odbijanju: „ ...te on, uzevši na stranu nekolicinu od knezova, ne pokazavši pravi uzrok zašto se svi odriču, govoreći ’Bog s vama, braćo! Kako ću ja kao knez narodni, biti starješina ajdučki četa? Ako sjutra Turska vojska rupi u Srbiju, kako ću ja izaći pred Turke?... kad me zapitaju ko pobi ovolike Turke... Ajduke i ovu momčad mi možemo lasno predati, ali kad se mi nazovemo poglavice ajdučke, nas ne može predati niko. Nego za sad neka bude starješina Kara-Đorđije, koji je kod Turaka ionako poznat kao ajduk; pa ako Turska vojska odma stigne u Srbiju i Turci opet obladaju, on s ajducima neka bježi u šumu, a mi ćemo izaći pred Turke i bacićemo krivicu na njega i na ostale ajduke, pak ćemo mi poslije njemu lasno izvaditi buruntiju i predati ga kao ajduka; ako li se što drugačije okrene, i ako ovo se pretegne, mi ćemo vladati i zapovedati, narod je nama svakojako u rukama.“Dakle, Teodosije je imao plan da Karađorđe bude istovremeno i vođa i potencijalni žrtveni jarac, ako stvar ne pretegne na srpsku stranu, a da u svakom slučaju kneževi zadrže – kneževstva.Na kraju su ubedili Karađorđa, ali je on kad se prihvatio „starješinstva“ odmah počeo „suditi i zapovjedati“. I nije - sada bi se reklo „verbalno pretio“ – nego poče „iz pištolja gađati“ i tako oglašavati „starešinstvo svoje po svoj Srbiji“. A Teodosija je prozreo, možda i prezreo.Knezovi i ostali poglavari koji su izabrali Karađorđa, kako piše Vuk, „gotovo da im bude sluga“ ubrzo su videli „da starješinstvo donosi čest i slavu i bogatstvo i onda se svaki stane kajati što nije on starješina“. Zbog toga su se i svađali, ali niko nije bio tako kivan kao Teodosije, jer mu, uza sve, „Crni Đorđije malo po malo i naiju Kragujevačku... uzme pod svoju vlast...“
Da li smo spremni za Ekomobilnost?
Ekomobilnost je dvodnevna manifestacija posvećena uticaju vozila na životnu sredinu sa posebnim osvrtnom na ulogu medija u širenju svesti i edukaciji na ovu temu i sa ciljem da nas upozori na stanje životne sredine i razmotri nove načine smanjenja zagađenja koje emituju prevozna sredstva. Ekomobilnost se održava 17. i 18. septembra sa početkom od 10 časova istovremeno na dve lokacije u Beogradu. Prva lokacija je kuća Kralja Petra I gde je prostor rezervisan za ekološke dvotočkaše, klasične i bicikle na električni pogon, zatim mopede i električne trotinete. Pored gore navedenih, izlagači su proizvođači i uvoznici elektropunjača kao i ostale kompanije koje se bave inovacijama u oblasti alternativnih, ekološkijih pogona i goriva. Druga lokacija je plato ispred Muzeja 25. maj gde će biti prikazani najnoviji modeli putničkih vozila na električni i hibridni pogon. U najavi je nekoliko premijera najnovijih modela koji su tek stigli na naše tržište. U kući Kralja Petra predviđeno je održavanje panel diskusija o ekomobilnosti, o novim tehnologijama, zakonskim rešenjima, stimulacijama za prelazak na održivu mobilnost, strategijama razvoja biciklizma kao i tzv. sharing concept bicikala, električnih trotineta i automobila sa ciljem razvoja mikromobilnosti kod nas. Na tribinama učestvuju predstavnici Ministarstva životne sredine, Agencije za bezbednost saobraćaja, predstavnici Privredne komore Srbije, uvoznici vozila, novinari kao i gosti iz inostranstava. Ulaz na obe lokacije je besplatan uz poštovanje svih epidemioloških mera. Više o samoj manifestaciji može se naći na sajtu https://ekomobilnost.com/
Bitef je oduvek bio avangarda, jer je predvodio narod vičući: Za mnom?!
„Nismo mi proroci, ali jasno je da su ljudi ugroženi, te da bez obzira na turističke letove u svemir, svet nema odgovore na mnoge zdravstvene teme, ali i na glad, sve prisutnije siromaštvo, sveo...
Raste broj hronično depresivnih građana u EU
U Evropskoj uniji 7,2 odsto građana pati od hronične depresije, što je mali rast u poređenju sa 2014. godinom, za 0,3 procentna poena, pokazali su podaci Eurostata za 2019. godinu. Od svih država EU, Slovenija ima najveći udeo građana koji pate od hronične depresije, 15, 1 odsto. Na drugom mestu se nalazi Portugal sa udelom od 12,2 odsto građana koji pate od hronične depresije i Švedska sa 11,7 odsto.Najmanji udeo građana koji pate od hronične depresije u populaciji EU ima Rumunija, 1 odsto, zatim Bugarska 2,7 odsto i Malti 3,5 odsto.Nurijel Rubini upozorava - 10 godina depresije i duga nakon pandemijePsiholog: Cilj terapije je da naučimo da tugujemoPrema podacima iz 2019. godine, veći je bio udeo žena nego muškaraca sa prijavljenom hroničnom depresijom u zemljama članicama Evropske unije.Najveći udeo žena sa hroničnom depresijom u populaciji EU zabaeležen je u Portugalu, 16,4 odsto, pa u Sloveniji, 16 odsto.Slovenija je takođe zemlja sa najvećim udelom muškaraca sa hroničnom depresijom - 14,3 odsto. Iza je Švedska sa 10 odsto muškaraca koji pate od hronične depresije i Nemačka sa 9,9 odsto.
-270x152.jpeg)
Milion pratilaca na Instagram profilu na kome magija PRESTAJE
Pampur lagano izlazi iz flaše i leti kroz vazduh, kapi se polako slivaju niz bocu šampanjca, začin koji pada na tek pripremljeno meso ili voće koje "upada" u sok onako lagano da pokrene sva čula... Da li ste se ikada zapitali kako nastaju reklame za hranu?Nije sve u specijalnim efektima, a to pokazuje i instagram stranica @filmmakersworld iza koje stoje dvoje insajdera filmske industrije - Emanuel Đijanini i Rosela Benedeto. Ako ste se pitali kako se snimaju reklame sa hranom gde u nekoliko sekundi treba pobuditi čula kod publike, ali i filmovi u kojima se dešavaju saobraćajne nesreće i mnoge druge neverovatne akcije, odgovori se kriju upravo na ovoj instagram stranici.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Filmmakers World ???????? (@filmmakersworld)U nekoliko klikova možete da zavirite "iza scene" svetski poznatih blokbastera i, recimo, saznate kako su šminkali Švarcenegera za poslednji deo Terminatora. Stranicu prati preko milion ljudi u ovom trenutku.Pogledajte kako, zahvaljujući kreativnosti ali i modernoj tehnologiji, nastaje TV iluzija.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Filmmakers World ???????? (@filmmakersworld)
Oni su preživeli pad iz aviona bez padobrana
Avionske nesreće su retke, ali preživeti pad aviona gotovo je nemoguće. Ipak, postoje oni koji su tog dana, koji je za njihove saputnike bio poslednji, imali mnogo sreće.5. Ber Grils, rijaliti zvezda, preživeo pad sa 4.900 metaraBritanski avanturista i voditelj rijaliti šoua "Man vs. Wild" Ber Grils preživeo je pad iz aviona 1996. godine. Skakao je padobranom u Keniji, međutim, on nije uspeo da ga aktivira. Pao je na leđa sa skoro pet hiljada metara visine.Tom prilikom, slomio je tri pršljena i nakon toga se dugo oporavljao. Njegov avanturistički duh ovaj pad nije onespokojio, a Grils i dalje snima svoj šou. Nedavno je na svom Instagram nalogu izjavio da bolove od tog pada još uvek oseća. Foto: beargryllssurvivalacademy.com 4. Nikolas Alkemande, britanski vojnik, preživeo pad sa 5.500 metaraPripadnik Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Nikolas Alkemande imao je svega 21 godinu kada je avion u kome se nalazio pogođen od strane vojske nemačkog Rajha iznad Šmalenberga, gradića u Severnoj Rajni Festfaliji.Kako mu je padobran izgoreo, prema kasnijim svedočenjima Gestapu koji ga je zarobio, morao je da pokuša da skoči ne bi li preživeo. Pao je na krošnje četinara na kojima je bio i sneg, zbog čega je najverovatnije i preživeo. Nakon rata, pušten je i živeo je 64 godine. 3. Alan Magi, američki vojnik, preživeo pad sa 6.700 metaraUbrzo nakon napada na Perl Harbur, posada ratnog američkog aviona u kome je bio artiljerac Alan Magi, pogođen je iznad Sent Nazara u Francuskoj. Magijev padobran bio je pocepan, a tokom pada aviona, on je izgubio svest.Posada i deo aviona pali su na stakleni krov železničke stanice. Stručnjaci smatraju da je to ublažilo pad i sačuvalo Magiju život. Iako je imao višestruke prelome, posekotine i velike povrede, preživeo je pad i doživeo duboku starost.2. Ivan Mihajlovič Čisov, sovjetski poručnik, preživeo pad sa 7.000 metaraKada su 1944. Vermahtova avio flota napala rusku, mladi potporučnik Čisov morao je da napusti avion koji je već goreo u vazduhu. Njegova ideja je bila da otvori padobran tek pošto se spusti ispod radara nemačkih pilota, ali je u slobodnom padu izgubio svest. Pao je u sneg što je ublažilo pad i sačuvalo mu život. Pronašli su ga ruski vojnici na čelu sa generalom Pavelom Belovim. Uspeo je da se potpuno oporavi i doživi sedamdeseti rođendan.1. Vesna Vulović, srpska stjuardesa, preživela pad sa 10.160 metaraSvakako svetski Ginisov rekord drži Vesna Vulović, beograđanka koja je jedina preživela let JAT-ovog DC-9 koji je eksplodirao iznad Srpske Kamenice u tadašnjoj Čehoslovačkoj krajem januara 1972. godine. Prema mišljenju stručnjaka, preživela je jer se u trenutku eksplozije nalazila u repu aviona i što ju je na vreme pronašao prvi svedok pada aviona u Srpskoj Kamenici.Nakon dvogodišnjeg oporavka i ponovnog učenja da hoda, Vulović se vratila u JAT. Iako je trebalo da bude zemljana stjuardesa, ona je i nakon pada letela, a prema njenom iskustvu koje je podelila u jednom intervjuu nakon pada, putnici su voleli da lete sa njom jer su verovali da donosi sreću. Ušla je u Ginisovu knjigu rekorda, priznanje je dobila od Pola Makartnija, a bila je tema emisije "Mythbusters" na Diskaveriju. Preminula je 2016. godine u 66. godini života. Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Geografski kutak (@geokutak)
Od banane stvara umetnička dela
Izolacija tokom pandemije za mnoge je bila dosadna. Ipak, dosada ume da izrodi nove hobije i zanimanja, a to je shvatila i Ana Hojnjicka iz Velike Britanije, za vreme dvonedeljnjeg karantina, kada je sasvim slučajno počela da slika po bananama."Bio je mart 2020. i zbog sumnje da imam koronu, bila sam u svojoj sobi u izolaciji. Tokom druge nedelje, iz dosade, viljuškom sam krenula da povlačim linije po banani. Nekoliko sati kasnije, primetila sam da su linije postale tamnije."I tako je shvatila da tamne linije, koje svi primećujemo na banani, mogu da budu smislenije i da nešto prikazuju. Počela je da crta i u tom procesu izučava sasvim novu tehniku oslikavanja."Prvo krenem sa tamnijim delovima slike koju želim da prenesem na koru banane. Potom se bavim svetlijim linijama. Jako malo vremena imam dok kora potpuno ne potamni, zato brzo slikam, potom fotografišem i na kraju pojedem bananu", kaže Hojnjickova.Napravila je sajt i pokrenula nalog na društvenim mrežama, a tako je i inspirisala mnoge da krenu da slikaju po bananama."Javljaju mi se ljudi, nedavno je jedan učitelj iz Pretorije poslao radove svojih učenika, potpom jedna mama iz Čikaga čija ćerka voli moje radove inspirisane košarkom koju trenira, pa čak se javljaju i iz Etiopije da zahvale na crtežu inspirisanim njihovom kulturom", kaže na Ana Hojnjicka. Pogledajte njene radove:Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Banana Bruiser (@banana_bruiser)
-270x152.jpg)
Od kasice do kartice – kako usmeriti dete da razvije odgovoran odnos prema novcu
Osim uzbuđenja koje donosi zbog početka nove školske godine, septembar ima i svoju manje lepu stranu, poznatiju kao “septembarski udar na kućni budžet”. Školska matematika samo deli...
„Najveći hitovi klasike i Holivuda“ u Beogradu i Novom Sadu
Simfonijski orkestar "Makris" održaće Letnji gala koncert "Najveći hitovi klasike i Holivuda" u novosadskoj Sinagogi 4. septembra i Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine 5. septembra 2021.Orkestar će nastupati pod dirigentskom palicom Predraga Goste sa Tamarom Rađenović, sopranom i solistkinjama Amaliom Miler (gitara), Anjom Petković i Lenom Lončar (violine). Oba koncerta počinju u 20 časova. "U dve koncertne večeri publiku u Beogradu i Novom Sadu očekuje uzbudljiv i dinamičan program sa odabranim numerama klasične i operske muzike, a magiju letnjih noći upotpuniće hitovi iz holivudskih filmova 'Sever i jug', 'Deset zapovesti', 'Da Vinčijev kod', 'Gladijator' i 'Povratak u budućnost'", navodi se u saopštenju organizatora. Na Letnjem gala koncertu "Najveći hitovi klasike i Holivuda" Tamara Rađenović će izvesti arije iz opera Šarla Gunoa "Romeo i Julija" i "Faust", Pučinijeve "La Boem", te Guastavinovu ariju "La rosa y el sauce".Simfonijski orkestar "Makris" dobitnik je nagrade "Orkestar godine" od časopisa "Muzika klasika" i ima preko 60 muzičara. "Gostini koncerti ostavljaju veoma snažan utisak na publiku, a njegov talenat i energiju najbolje je opisao Kristijan Berzins, jedan od najvažnijih švajcarskih muzičkih kritičara koji je njegov nedavni operski nastup u Švajcarskoj ocenio sa pet zvezdica i napisao 'Gosta diriguje toliko dobro da ne možete a da ne poželite da i sami uđete u orkestarsku grupu'", piše u najavi koncerata. Ulaznice su u prodaji na biletarnici Kolarca i preko sajta tickets.rs.
-270x152.jpeg)
Šta sve može biti promo materijal jedne firme?
Mnoge firme i kompanije kojima je stalo do imidža vrlo rade na svom vizuelnom identitetu. Njima je važno da njihov logo stalno provejava i bude prisutan kako u svesti njihovih klijenata, saradnika, tako i zaposlenih. Zato dosta pažnje pridaju onome što zovemo promo materijal. Uglavnom su to različiti predmeti upotrebne vrednosti, koji su brendirani imenom ili logom firme. U većini slučajeva su to rokovnici, hemijske olovke, upaljači. Ipak, kada je o promo materijalu reč, kreativnije firme imaju nove predloge, pa tako umesto gore pobrojanog, u asortiman promo materijala uključuju i rančeve, pernice, usb, radne cipele, majice.Radne cipele-da, ali ne za sve profesijePomenuli smo da neke od firmi kao promo materijal imaju cipele. Može delovati kao uvrnuta ideja, naročito ako zamislite nekog programera koji nosi cipele sa nazivom svoje firme. Međutim, postoje zanimanja gde su radne čizme ili radne cipele zaposlenima i te kako dobro došle. Tako na primer zaposleni u zdravstvu, privatnim klinikama, umesto cipela mogli bi da dobiju klompe, sa nazivom firme za koju rade. Građevinski radnici i građevinske firme kao promo materijal svojim radnicima mogle bi da dele radne cipele. Podrazumeva se da bi trebalo osim što sadrže logo firme po kom bi radnici na gradilištu mogli da se raspoznaju od drugih firmi, trebalo da budu i izdržljive. Osim toga, snimatelji na televizijama uglavnom od medijske kuće dobijaju radne cipele. Doduše, malo kuća zaista brendira cipele, već vodi računa da radne cipele ispune svrhu svog naziva. Da omoguće da rad bude što komotniji i funkcionalniji. Cipele su takođe važne i za ljude koji su angažovani u vanrednim situacijama, ali one su po sili zakona već brendirane.Pernice-promo materijal za kancelarijske posloveVerovatno da gore pobrojanim zanimanjima pernice nisu potrebne. Oni koji idu na teren svakako neće na gradilištu ili u toku neke akcije reći, sačekaj da izvadim pernicu da zapišem nešto. Ali, pernice kao promo materijal dobar su izbor za sve one čiji posao je vezan za kancelariju. Osim toga, pernice sa logom firme zgodne su da se poklone i poslovnim partnerima. Ne samo da ćete ih obradovati poklonom, već ćete tako učiniti da svaki put kada na nekom sastanku izvade pernicu, svi ostali ugledaju logo vaše firme. Postaćete vidljiviji u poslovnom okruženju. Pernice će koristiti i zaposlenima u vašoj firmi, jer i oni će među svojim kako kontaktima van firme tako i prijateljima promovisati vašu kompaniju. Zato su pernice dobar promo materijal. Naročito za zanimanja kao što su profesori, advokati, novinari-svi oni koji se još uvek nisu odrekli olovke, i koji se ne oslanjaju isključivo na kompjutersku tastaturu.Kapa-zimski promo materijalNije loše da jedna firma ima zimski i letnji promo materijal, ali i univerzalni-koji je nautralan, bez obzira na godišnje doba. Kada stignu hladni dani, uglavnom stiže i više posla. Ljudi se manje kreću, a i kada to čine, onda se štite od zime. Jedan od nezaobilaznih aksesoara svakako je kapa. Zato bi firme koje žele da se razlikuju od drugih mogle da razmišljaju o kapama kao o promo materijalu. Jednostavno, na putu od kuće do posla, zaposleni će firmu učiniti vidljivijom, a verovatno je neće ni svi klijenti baciti u neki ćošač. Ovo je vrlo praktičan promo materijal, a savet je da se izradi u boji koje dominiraju vašim logom, s tim da logo treba da bude zaista ispisan manjim slovima, kako biste dobili na estetici. U suprotnom niko neće nositi kapu, pa čak ni zaposleni.
