Najnovije

Srbija

Kompjuter ispod drveta, noge u moru: Digitalni nomadi od Zadra do Mokrina

Pandemija je negativno uticala na coworking industriju, ali je nakon prvog talasa korone povećana potražnja za radom u takvim prostorima.Digitalni nomadi iz različitih delova sveta, Amerike, Novog Zelanda kao i zemalja regiona, dolaze u jedno banatsko mesto kod Kikinde - Mokrin house, osmišljeno za radnike na daljinu koji vole često da putuju. Branimir Brkljač, osnivač Mokrin house kaže da gosti obično ostaju od nekoliko dana do nekoliko meseci i taj prostor osim što je coworking ujedno je i coliving koncept, ukupne površine 5.500 kvadrata, sa četiri glavna objekta i dvorištem. Coliving prostor uključuje 16 soba, tri obroka koje njihovi kuvari prave od povrća uzgajanog u lokalnim baštama. U okviru tog mesta, postoje i prostori za relaksaciju i druženje: bazen, teretana, bilijar sala.Mladi odlaze zbog veće plate i dostojanstvenog života “Coworking prostor u Mokrinu sastoji se od više celina, zahvaljujući čemu gosti mogu da biraju da li hoće da rade sami, u timu ili da organizuju radionice, sastanke, seminare. Dolaze nam digitalni nomadi i timovi raznih kompanija sa kojima organizujemo različite događaje, u zavisnosti od toga šta im je potrebno”, kaže Brkljač.Moderni tipovi radnika zaposlenih na daljinu, biraju ovo mesto jer im najviše prija boravak u prirodi, tišina i udaljenost od svega što bi moglo da ih dekoncentriše i izaziva stres kakav je danas život u gradu, pogotovo u nekoj metropoli u Americi. To su ljudi kojima je potrebna promena sredine, mir da započnu ili završe neke svoje  važne projekte. Kao i timovi koji žele da se izmeste iz kancelarije i pobegnu od softvera za video pozive i mogu svoju energiju da usmere na rad, druženje i odmor.“Digitalni nomadi bili su nam redovni posetioci u periodu pre pandemije. Sa svim ograničenjima zbog epidemiološke situacije i to se promenilo. Ali, tokom leta, pored timova, ponovo smo imali značajan broj pojedinaca koji su želeli da spoje rad i odmor. I promene okruženje, pronađu mirno mesto izvan svakodnevice, koja je baš tokom pandemije postala opterećujuća”, kaže Brkljač.Sve njih privlači da budu deo okruženja i kulture koju još nisu upoznali, kako on navodi, a da istovremeno rade na svojim projektima. “Zbog toga je za njih Mokrin House bitna tačka, mogu da dobiju sve to što traže: nekoliko nedelja ili meseci života u mirnom selu, boravak u prirodi, prostor za fokus i rad, odmor i zabavu. Prednost je  što smo udaljeni samo nekoliko sati vožnje od Beograda, Budimpešte, Temišvara”, kaže osnivač ovog nomadskog koncepta.U Zadru je prošle sedmice otvoreno digitalno selo Nomad Digital Valley. “Digitalno selo je jedinstven projekat ovog tipa u Hrvatskoj, u svetu postoji tek nekoliko primera. Postoje paketi koliko dugo se ostaje u “dolini“, a najkraći mogući boravak traje dve sedmice. Verujemo da klima i kultura na Jadranu mogu samo povećati produktivnost nomada, ali i da njihov izbor destinacije ne zavisi samo od mora, nego od mnogo više faktora“, odgovaraju u WRC Media, start up firmi koja je pokrenula platformu grabahome.Oni veruju da pandemije neće sprečiti nomade da dolaze, jer kako kažu, ljudska  potreba za putovanjem i upoznavanjem drugih kultura jedna je od osnovnih. Samo u prvoj nedelji imamo više od 200 prijava iz celoga sveta, kažu pokretači ovog projekta.

Srbija

CINS: Gradski sekretar iz slučaja „Stražar“ prećutao 130.000 evra, kola i oružje

Protiv sekretara u beogradskoj upravi i odbornika Srpske napredne stranke Nikole Kovačevića, kome je na aerodromu oduzeta slika Paje Jovanovića, već se vode postupci zbog neprijavljivanja imovine, otkriva CINS.Kovačević je u julu ove godine zaustavljen na aerodromu jer je pokušao bez prijavljivanja da unese sliku Paje Jovanovića "Stražar" i 15 hiljada evra.CINS: Funkcioneru SNS-a na aerodromu oduzeta slika Paje JovanovićaNakon pisanja CINS-a Kovačević se branio da je reč o još jednoj „lažnoj aferi“ preko koje se „napada vlast“.Međutim, Kovačević godinama ne izveštava potpuno i tačno o imovini i prihodima, pokazuje dokumentacija iz postupka kontrole Agencije za sprečavanje korupcije iz 2019. i 2020. godine.Tako nije prijavio 130 hiljada evra koje je, kako tvrdi, dobio 2016. godine od oca na poklon i iskoristio ih za kupovinu stana.Obustavljen tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda Nije izvestio ni da je supruga 2018. prodala auto za 650.000 dinara (a u izveštaju o imovini i prihodima iz januara 2014. nije prijavio ni da poseduje auto).Agencija je, takođe, našla da se na njegovo ime vodi i neprijavljeno oružje – 18 pištolja i pušaka. Kovačević se pravdao da kao aktivni član nekoliko streljačkih udruženja i takmičar koristi oružje u sportske svrhe, ali da ona zapravo pripadaju klubu.Uvid koji je CINS imao u Kovačevićeve izveštaje o imovini i prihodima pokazuje da je ono što Agencija prikazuje na sajtu institucije – samo deo celokupnog „bogatstva“ ove porodice.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Pored redovnih primanja od funkcija na kojima se nalazio, a na kojima nije prihodovao više od 155 hiljada dinara mesečno, Kovačević je trgovao kriptovalutama. Kupovao je i prodavao na berzi više vrsta kriptovaluta – bitkoine, litekoine i ripple.U toku kontrole Kovačević se izjasnio da je nenamerno pravio propuste u prijavama, te da se to više nikada neće ponoviti.„Razlog neprijavljivanja na vreme je moja loša praksa prijavljivanja svih promena početkom godine“, stoji u izjašnjenju.

Svet

Prosečna plata u Zagrebu preko 1.000 evra

Prosečna neto plata u glavnom gradu Hrvatske je 8.130 kuna (1.080 evra), u nekim delatnostima se kreće i preko 13.000 kuna (1728 evra), prenosi Poslovni.hr. Najniža plata je isplaćena kožarskoj industriji gde je iznosila 4.412 kuna (586 evra).Prosečna mesečna neto plata u Zagrebu za jul ove godine bila je za 5,4 posto veća u odnosu na isti mesec lane, saopštila je gradska služba za statistiku.U odnosu na prosečnu mesečnu platu za jul na nivou Hrvatske koja je iznosila 936 evra, prosečna zagrebačka neto plata koja je isplaćena za isti mesec bila je veća za144 evra.U Zagrebu je prema zvaničjoj statistici najveća mesečna plata u julu ove godine isplaćena u delatnosti vađenja sirove nafte i prirodnog gasa. Iznosila je je 1.762 evra, odnosno 13.259 kuna.Prosečna plata u GSP prošle godine 500 evraProsečna plata Vračaraca 122.622 dinara Prosečna bruto plata u Zagrebu je 1.496 evra, gde je takođe zabeležen rast za 3,2 posto u odnosu na jul prošle godine.Prosečna julska plata u Beogradu bila je 80.000 dinara, odnosno oko 700 evra, saopštila je uprava Grada Beograda.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji u junu je iznosila 65.070 dinara (552 evra), dok je medijalna neto zarada iznosila 49.999 dinara (425 evra).Prosečna neto plata u decembru oko 560 evraProsečna plata programera 1.225 evra

Srbija

Ukupne premije osiguranja u Srbiji skočile preko osam odsto

Ukupna premija osiguranja u Srbiji u drugom kvartalu ove godine povećana je za 8,2% odsto u odnosu  na isti period prošle godine bila  i sada iznosi 60,4 milijardi dinara, navodi se u izveštaju za sektor osiguranja Narodne banke Srbije.Neživotna osiguranja su 78,3% ukupne premije i zabeležila su rast od 8,1%, a učešće životnih osiguranja je blago povećano zbog nešto većeg rasta premije.Bilansna suma sektora osiguranja u Srbiji uvećana je za 7,6% i iznosi 333,2 milijarde dinara, dok je kapital u drugom kvartalu iznosio 68,8 milijardi dinara što je uvećanje od 5,4%.

Srbija

Odbijene sve primedbe Građevinskog fakulteta na projekat beogradskog metroa

Građevinski fakultet u Beogradu poručio je da treba zaustaviti ishitrenu realizaciju projekta beogradskog metroa, ažurirati sve ulazne podatke i pristupiti izradi inoviranovog Generalnog projekta i Nacrta plana, u koji će biti uključene sve domaće relevantne naučne i stručne institucije. Javna sednica u vezi sa Nacrtom plana generalne regulacije šinskih sistema i prvom faze prve linije metro sistema, održana je u utorak u prostorijama Skupštine grada Beograda. Na sednici su učestovovali i predstavnici Građevinskog fakulteta, dekan Vladan Кuzmanović, profesor  Dejan Gavran i doc. dr Sanja Fric, sa Кatedre za puteve, železnice i aerodrome koji su izneli primedbe na trenutni plan razvoja metroa. Građevinski fakultet objavio je nedavno dokument sa nizom primedbi na trenutni plan razvoja beogradskog metroa.  Fakultet smatra da prva linija metroa mora povezati centar Novog Beograda sa centrom starog grada, kao i da u prvoj fazi moraju biti povezane tačke kao što su Prokop, Klinički centar, Vukov spomenik, Bulevar Kralja Aleksandra. Kuzmanović je na sednici naveo da je ključ problema nastao je još prilikom definisanja projektnog zadatka, odnosno ulaznih podataka za Smartplan, navodi se u saopštenju Građevinskog fakulteta. Metro možda i do Vidikovca i Ceraka; Prokop izostavljen zbog "nedovoljno istraživanja"Prema njegovim rečima, ulaznim parametrima za izradu Smartplana, Grad je zacrtao delove grada koje treba razvijati (Makiško polje, Hipodrom, Luka Beograd, Ada Huja, Blok 18 i Blok 26) i tako direktno predefinisao koridor prve linije metroa, uzimajući u obzir prognozirani broj potencijalnih stanovnika grada Beograda i prognozirani broj potencijalnih radnih mesta. "Zbog toga se firma "WSP" u Smartplanu ovim pitanjem suštinski nije ni bavila, već je trasu usvojila u skladu sa ulaznim podacima koje je Grad dostavio", naveo je Kuzmanović.On je naveo i da su netačni navodi da je francuska firma "Ežis reil"u Generalnom projektu potvrdila takvo rešenje, jer se ni oni nisu bavili validnošću ulaznih podataka.Predstavnici Građevinskog fakulteta na javnoj sednici su poručili da je, s obzirom na evidentna neslaganja i kontradiktornosti u ulaznim podacima za Nacrt plana, neophodno ažurirati Smartplan pre donošenja konačne odluke o razvoju metro sistema grada Beograda.Plan za metro „jedan od najkontroverznijih“ u decenijskom planiranju BeogradaDekan Građevinskog fakulteta istakao je i da Grad Beograd uopšte i nije nadležan za objekte poput metroa, odnosno da je prekršen član 133. Zakona o planiranju i izgradnji, po kome posao projektovanja i izgradnje metroa (već od nivoa Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti) mora da vodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture."Ako sednete u progrešno projektovan metro, sve linije i stanice biće vam pogrešne", zaključio je Kuzmanović.U saopštenju se navodi da je zbog značaja projekta metroa za Grad Beograd i Srbiju, Građevinski fakultet sa primedbama upoznao i najviše državne organe. 

Svet

Tesla se iz Kalifornije seli u Teksas

Selidba sedišta kompanije Tesla iz Silicijumske doline u Teksas predstavlja veliki udarac za Kaliforniju u kojoj je ta kompanija radila još od svog osnivanja pre 18 godina, piše Bloomberg. Razlog to preseljenja su povoljniji porezi i niži troškovi stanovanja.Ovom potezom Tesla se pridružuje kompanijama poput Oracle Corp, Hevlett Packard Enterprise i Charles Schvab Corp. Te kompanije su zadržae veliko prisustvo u Kaliforniji, čija je ekonomija peta u svetu u pogledu rasta, ali selidba njihovih sediša može da utiče da se taj trend proširi i na druuga preduzeća.Problemi u Kaliforniji poput skupih troškova stanovanja, visokih poreza i klimatskih katastrofa, predstavljaju pretnju za nastavak njenog ekonomskog rasta. Odlazak Tesle dugogodišnjeg pokretača čiste energije koji je preokrenuo automobilsku industriju i utjelovljuje veći dio državne ekonomije-donosi posebno simboličan pogodak."Tesla kao brend nije važna samo za kompanju Motor City USA, već i za Silicijumsku dolinu i Holivud. Tesla je zaista usredsređena na Kaliforniju, ali je njenom vlasniku Ilonu Masku postao važan Teksas", kaže David McCuan.Teslin auto salon uskoro i u ZagrebuTesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobila Mask, osnivač Tesle i njen izvršni direktor, nije se slagao sa lokalnim političarima oko zaključavanja tokom pandemije. Prkosio je njihovim naređenjima i ponovo pokretao proizvodnju. Ipak, on je rekao kako Tesla ne napušta Kaliforniju jer će tamo nastaviti da se širi, ali je jasno istakao bolje mogućnosti koje nudi Teksas, gde su pre svega manji troškovi stanovanja.Kalifornijski trgovci nekretninama procenjuju da će sledeće godine cena jedne porodične kuće skočiti na rekordnih 834.000 dolara, što je dvostruko više od nacionalnog nivoa. Prosečna cena kuća u okrugu Santa Klara u srcu Silicijumske doline u avgustu je iznosila 1,66 miliona dolara, što je skok od skoro 11% u odnosu na prošlu godinu dana ranije.Kalifornija ubira prihode od drugih unosnih sektora poslovanja, poput trgovine i zabave, pa je zabeležila suficit od 75,7 milijardi dolara i najveći kreditni rejting u poslednje dve decenije. Ove godine otvoreno je i oko 750.000 novih radnih mesta.Krajem prošle godine Mask se iz Kalifornije preselio u Teksas, kako bi radio na svom svemirskom programu Space X.

Svet

Bitkoini troši više struje od Finske

Za rad bitkoina se tokom jedne godine potroši oko 91 teravat časova električne energije, pola procenta od ukupne potrošnje u svetu, piše New York Times. To je veće od potriošnje struje u zemljama poput Finske, u kojoj živi oko 5,5 miliona ljudi.Ako želite da nešto platite bitkoinom, prvi deo te transakcije je jednostavan i brz: otvarate račun na platformi za razmenu, poput Coinbase. Ona omogućava da tu kriptovalutu kupite u dolarima. Nakon dobijanja digitalnog novčanika, bitkoin je potrebno premestiti u digitalni novčanik osobe kojoj se nešto plaća.Tada transakcija mora da bude potrvrđena od bitkoin mreže, kako bi primalac bio uveren da ono što prima nije lažno. Tako se objašnjava funkcionisanje džinovske onlajn baze gde se čuvaju ti podaci.Zapravo, tu se troši veliki deo električne energije. Širom sveta, kompanije i pojedinci poznati kao rudari bitkoina nadmeću se kako bi potvrdili tu transakciju i uneli ih u javnu knjigu u kojoj se evidentiraju sve transakcije bitkoina.Oni se u osnovi igraju pogađanja, koristeći moćne računare koji troše mnogo energije kako bi pokušali da pobede druge u tom nadmetanju. Jer ako su u tome uspešni, biće nagrađeni vrednim novostvorenim bitkoinom. Zapravo, to takmičenje za novostvoreni bitkoin naziva se rudarenje.Dugo se o novcu razmišljalo kao o nečemu što može da se drži držati u ruci. Tradicionalne valute nisu potpuno besplatne za upotrebu. Banke, mreže kreditnih kartica, kao i drugi posrednici mogu da vrše kontrolu nad korišćenjem njihove finansijske mreže.Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutuTesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinom To po pravilu treba da spreči pranje novca. Ako na primer, želite da nekome prenesete veliku količinu novca, banka će to prijaviti državi, čak i ako je transfer u toku. Zbog toga se grupa slobodnih mislilaca setila kako da izbegne takve kontrole.Nepoznata osoba ili nekoliko njih pod imenom Satoši Nakamoto 2008. godine predložile su stvaranje elektronskog sistema plaćanja sličnog gotovinskom, bez posrednika. Tako je nastala trenutno najpoznatija digitalna valuta kojim upravlja decentralizovana mreža korisnika.Danas, jedan bitkoin vredi oko 50.000 dolara, ali njegova vrednost često varira. Međutim trošenje velike količine električne energije bilo je razlog da se pojave inicijative za upotrebu čiste struje u rudarenju, o čemu bi svedočio poseban sertifikat.Pokazalo se da upotrebu bitkoina prate i mnoge nelegalne aktivnosti, poput pranja novca. Američke vlasti su u aprilu uhapsile navodnog glavnog operatora web stranice za pranje novca kriptovaluta Bitcoin Fog zbog tri optužbe koje su u vezi sa pranjem novca.Vrednost bitkoina najveća u protekle tri godineBudimpešta dobila spomenik posvećen tvorcu bitkoina

Srbija

Male pekare sve manje isplativ biznis

Male pekare u Srbiji bore se sa nedostatkom radne snage i konkurencijom koju im prave tržni centri, piše Infostud. Trendovi su se promenili, pa umesto majstora za burek i peciva, pekare sada zapošljavaju radnike koji peku smrznuto testo koje je slabijeg kvaliteta od onog koje je ručno mešano.Od januara do septembra poslodavci su putem Infostuda, kako se navodi, objavili ukupno 94 oglasa za pekara. Najmanja plata za pekara, u tom periodu, iznosila je 35.000 dinara, a najveća 120.000. Najveću platu u oglasu je navela jedna beogradska pekara u naselju Zvezdara."Početkom osamdesetih godina u Beogradu je bilo 27 malih pekara, danas nema više od deset. Otvaraju se pitare, sendvičare, poslastičarnice. Ugašena je tradicija samostalnih radnji, a je trend da se prilikom odlaska u velike trgovinske lance kupuju pekarski proizvodi, koji su daleko od onog kvaliteta kakav je nekada bio", kaže Zoran Grubanoski iz Unije pekara Srbije.Kompanija iz Hrvatske kupila 50 odsto udela u pekarskom lancu Hleb i kifle Prema njegovim rečima, trgovinski lanci prodaju smrznute proizvode ili poslusmrznute proizvode, dok klasične pekate sve prave ručno. Napominje da je razlika u kvalitetu velika, kao i da je pekarski zanat na izdisaju."Malo je školovanih pekara i ukoliko država nešto ne preduzme, uveren sam da ovaj zanat neće postojati za pet godina. Do 2010. godine ovaj posao je bio odličan, a od tada do danas je sve mučenje", ocenjuje Grubanoski.On kaže da zanatlije ne mogu da se takmiče sa velikim lancima kod kojih je sve automatizovano. Sa druge strane, sirovine su sve skuplje, a pekari ne mogu da povećaju cene.Manjak PDV-a pokrenuo akciju: Katanac Poreske za više stotina pekara "Naša pekara 'Kuvani đevrek' osnovana je 1959. godine, posao sam od oca preuzeo 1986. godine. Imao sam ideju da radimo još godinu dana, ali ovo više ne može da se izdrži, jer nema isplative računice i zato sam odlučio da zatvorim radnju i izdam lokal", kaže pekar iz Beograda Dragiša Filipović.Pored visokih cena dažbina i sirovina, prema njegovim rečima, pekari se suočavaju i sa ogromnim deficitom radne snage, jer im je teško da pronađu i prodavce za radnju."Manjak je i pravih buregdžija, koji mogu da zarade 1.000 evra i više od toga. Njih je malo, često se događa kako nekoliko pekara ima istog majstora za burek. To je veoma težak i naporan posao koji ne može svako da radi", naglašava Filipović.Pekari poručuju kako je hitno potrebna prava strategiju i upuštanje u borbu sa postojećim problemima.Udruženja pekara traže povećanje cene socijalnog hleba

Srbija

Metro možda i do Vidikovca i Ceraka; Prokop izostavljen zbog „nedovoljno istraživanja“

Predstavnik Udruženja građana "Po meri metro" Miloš Vučković rekao je za Novu ekonomiju da njihova primedba za račvanje trasa metroa ka Petlovom brdu, Vidikovcu i Ceraku (južni krak) nije još usvojena formalno, već je od strane obrađivača plana, odnosno Urbanističkog zavoda, dat predlog da se primedba usvoji. On je objasnio da je na javnoj sednici Komisije za planove Grada Beograda predloženo da se prihvati ta primedba, a da zapravo Komisija u narednim danima odlučuje da li će se primedba prihvatiti ili ne."Ne postoji pravilio, ali kada se to predloži od strane obrađivača plana uglavnom se prihvati, to još uvek nije činjenica, ali nadamo se da će biti", rekao je Vučković.Javna sednica u vezi sa Nacrtom plana generalne regulacije šinskih sistema i prvom faze prve linije metro sistema, održana je juče u prostorijama Skupštine grada Beograda.Vučković je rekao da južni krak neće biti odmah naveden i ucrtan u planu, već će se uneti u tekst tog plana da treba da se izvrši analiza valjanosti izgradnje tog kraka i detaljna istraživanja potreba građana na toj trasi. "Pre ili kasnije će grad raditi raditi istraživanja da vidi opravdanost izgradnje metroa na tom delu. Prva linija će se svakako graditi od Makiša do Mirijeva, dok je ovaj krak za neko buduće vreme", rekao je Vučković. Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centarPlan za metro „jedan od najkontroverznijih“ u decenijskom planiranju BeogradaPredlog da prva linija metroa obuhvati Prokop i Klinički centar je odbijen, naveo je Vučković i dodao da je rečeno da je nemoguće da se nađu na prvoj trasi jer nije vršeno dovoljno istraživanja. Kako kaže Vučković, poručeno je da su u zoni Prokopa i Kliničkog centra potrebna dodatna geološka i urbanistička istraživanja. Udruženje "Po meri Metro" pokrenulo je u julu peticiju u kojoj, između ostalog, zahtevlo da trasa prve linije beogradskog metroa pokrije železničku stanicu Beograd Centar (Prokop) i Klinički centar Srbije (KCS).  U peticiji je bio i zahtev i da se krak prve metro linije izgradi od stanice Žarkovo u Trgovačkoj ulici ka Petlovom brdu, duž naselja Cerak, Cerak-Vinogradi, Vidikovac, Labudovo brdo i Petlovo brdo. I Građevinski fakultet Univreziteta u Beogradu (GRF) nedavno je objavio dokument sa nizom primedbi na trenutni plan razvoja beogradskog metroa u kojem se oštro protivi predloženom rešenju. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić juče je naveo da će metro krenuti da se gradi u novembru, za manje od mesec dana.  

Srbija

Sindikat prosvetara: Nastavnicima treba plata od 96.000 dinara

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštila je da država visokoobrazovanim prosvetnim radnicima treba da omogući platu od 96.000 dinara, jer se prosveta suočava sa manjkom stručnih kadrova. Taj sindikat upozorava da su prosvetni i zdravstveni radnici sve vreme na idaru korona virusa."S obzirom da su zaposleni u obrazovanju, uz medicinske radnike, sve vreme na udaru virusa korona, ne čudi trenutna situacija u kojoj je u svakoj školi u Srbiji između 10 i 30 posto radnika van sistema zbog zaražavanja, izolacije ili samoizolacije", piše u saopštenju USPRS.Prema mišljenju predstavnika tog sindikata, oni se zalažu da odnos zarada 1:3 gde su minimalne plate za pomoćne radnike u prosveti i tetkice oko 32.000 dinara, a za administrativno osoblje 64.000 dinara. Koeficijent tri nosili bi svi ljudi koji su fakultetski obrazovani i rade u školama, pa bi njihova zarada bila 96.000 dinara."Ovom prilikom obaveštavamo javnost da je u školama skoro nemoguće naći stručne zamene. Jedan od razloga za to jeste i zarada zaposlenih, koja je ponovo ispod republičkog proseka za procentualno najobrazovaniju struku u našoj zemlji", dodaje se u saopštenju.Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremenaProsvetari ponovo na protestu uoči nove školske godineSindikat prosvetara: Više od trećine nastavnika radi na određeno KADROVI KOJI NEDOSTAJUSindikat napominje da zapošljavanje u osnovnim i srednjim školama mladima ljudima nije privlačno. Pored kadrova koji već dugo nedostaju, matematičara, informatičara, fizičara, nastavnika stranih jezika, u našim školama trenutno nema ni dovoljno predavači za maternji jezik, kao i učitelji."Ovo bi trebalo da bude jasan signal pred usvajanje budžeta za prosvetu koji je i dalje na dnu evropske lestvice.Ukoliko Vlada Srbije nastavi da ignoriše zaposlene u školama i vrtićima, upozoravamo da će nedostatak kadrova trajno urušiti i kvalitet nastave i njeno nesmetano odvijanje", ocenjuje Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Srbija

Zakon o interoperabilnosti harmonizuje železnice Srbije i EU

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture utvrdilo je Nacrt zakona o interoperabilnosti železničkog sistema. Cilj donošenja ovog zakona je dalje usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije. U Nacrtu se preciziraju uslovi za postizanje interoperabilnosti u okviru železničkog sistema unutar Evropske unije, kao i tehničke harmonizacije kako bi se uspostavio što efikasniji železnički saobraćaj.Na ovaj način ostvario bi se cilj o uspostavljanju Jedinstvene evropske železničke oblasti, navodi Ministarstvo.Ima li mašinovođe u vozuReforma srpske železnice: 55 km na satZakonom se uređuju uslovi koje treba da ispuni železnički sistem u Srbiji u cilju postizanja njegove interoperabilnosti putem definisanja optimalnog nivoa tehničke usklađenosti, olakšanja, poboljšanja i razvoja usluga železničkog prevoza.Ti uslovi se odnose na projektovanje, izgradnju, puštanje u rad, unapređenje, obnovu, eksploataciju i održavanje delova železničkog sistema, kao i na stručne kvalifikacije, zdravstvene i bezbednosne uslove koji se primenjuju na osoblje koje učestvuje u eksploataciji i održavanju železničkog sistema.Kako se navodi u obrazloženju, nacrtom zakona se otklanjaju i nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

Srbija

NIS jedini zainteresovan za privatizaciju Petrohemije

NIS je jedini podneo prijavu na javnom pozivu za izbor strateškog investitora za Akcionarsko društvo za proizvodnju petrohemisjkih proizovda, sirovina i hemikalija HIP - Petrohemija Pančevo, saopštilo je Ministarstvo privrede.Ova institucija je 9. septembra pozvala sva zainteresovana domaća i strana pravna lica da učestvuju u postupku privatizacije modelom stateškog partnerstva dokapitalizacijom HIP - Petrohemije i podnesu svoje prijave za izbor strateškog investitora.Plata u Petrohemiji 35 hiljada dinara, radnici najavili štrajk Predmet javnog poziva bio je izbor strateškog investitora koji novčanom dokapitalizacijom Petrohemije od 150 miliona evra postaje vlasnik najviše 90 odsto udela.Komisija za sprovođenje modela stateškog partnerstva, imenovana od strane Vlade, u narednim danima će ocenjivati dostavljenu dokumentaciju i ponudu, na osnovu čega će dostaviti predlog daljih koraka Vladi na odlučivanje, piše u saopštenju Ministarstva privrede.Kompanija NIS već poseduje 21 odsto akcija HIP Petrohemije, dok je državno 75 odsto vlasništva. Kompanija Lukoil poseduje 3 odsto vlasništva, dok ostala dva akcionara imaju manje od jedan odsto vlasništva akcija.HIP Petrohemija je najveći proizvođač petrohemisjkih proizvoda u Srbiji.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, hlorna linija i VCM (vinil klorid monomera) postrojenje bili su onesposobljeni i obustavljena je proizvodnja VCM/PVC, a ukupan kapacitet HIPP kompleksa je umanjen za 40 odsto.Nakon 1999. godine, fabrika hlor-alkalne elektrolize je imala je vrlo ograničenu iskorišćenost i prestala je da radi, uništeno VCM postrojenje nije obnovljeno, a povezano PVC postrojenje je takođe prestalo da radi.Tokom 2004. godine HIP-Petrohemija je postala akcionarsko društvo kroz konverziju dugova u kapital. U julu 2010. godine vlasnička struktura promenjena je u korist glavnih poverilaca.Vlada Republike Srbije je 2013. godine donela Akcioni plan za okončanje restrukturiranja. Država je u decembru 2016. godine preuzela dugove Petrohemije prema NIS-u u iznosu od 13 milijardi dinara.Proces finansijskog restrukturiranja HIP-Petrohemija je uspešno završen u oktobru 2017. godine kroz delimičnu otplatu, otpis i konverziju obaveza u kapital, uz promenu vlasničke strukture, piše na sajtu Ministarstva privrede.

Srbija

Mirjana Berić, nova direktorka za poslovni razvoj u Mastercard: Fokusiraću se na sajber rizike

“Pozicija direktorke za poslovni razvoj daje novu inspiraciju jer pruža mnogo novih prilika za kreiranje i implementaciju važnih i inovativnih projekata”, kaže Mirjana Berić za Novu ekonomiju, koja je od 1. oktobra ove godine imenovana na poziciju direktorke za poslovni razvoj u kompaniji Mastercard, za tržišta Srbije i Crne Gore. Poseban akcenat, prema njenim rečima, biće kako unaprediti korisničko iskustvo i smanjiti sajber rizike.“Rad na uvođenju novih tehnologija zahteva konstantnu pažnju i posvećenost. I zato će pored daljeg razvoja mobilnih plaćanja na tržištu kao i unapređenja e-commerce rešenja, moj fokus biti na unapređenju korisničkog iskustva, kao i na rešenjima iz oblasti sajber bezbednosti i digitalnog identiteta. Veoma se radujem novim izazovima”, kaže ona.Mirjana Berić je deo Mastercard tima od 2017. godine, a pored iskustva na različitim pozicijama u okviru kompanije Mastercard, ima i 15 godina prethodnog iskustva u finansijskom sektoru, u oblasti kartičarstva i digitalnih tehnologija.  Kartice neće biti ukinuteŠehović (UBS): Bilo je pokušaja, ali ne i prevara tokom pandemije

Srbija

Carska bara prelazi u nadležnost Zrenjanina

Upravljanje specijalnim rezervatom prirode "Carska bara" poverava se na upravljanje Ustanovi "Rezervati prirode" iz Zrenjanina, piše u izmenama Uredbe o proglašenju ovog rezervata.Do sada je "Carskom barom" upravljalo Ribarsko gazdinstvo "Ečka" AD iz Lukinog sela.Osim rezervatom, AD "Ečka" upravljala je hotelom "Sibila" koji se nalazi na ulazu u rezervat.Građanski preokret zbog Linglonga tužio i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam Pre pet godina, AD "Ečka" je, zbog teške finansijske situacije i neplaćenih računa za struju, ostala bez električne energije, preneo je tada Danas.Zrenjaninska inspekcija je tada izašla na teren na poziv radnika koji u tom trenutku nisu imali ni redovne zarade.Danas u tekstu piše da su Grad Zrenjanin i njegovo javno preduzeće "Rezervati prirode" odavno upozoravali da se Rezervatom "Carska bara" ne upravlja na odgovarajući način, zbog čega je i više puta zatraženo da brigu o ovom prostoru preuzmu Zrenjaninci.Na samo par kilometara od prirodnog rezervata kineska kompanija Linglong je od države dobila bespaltno zemljište za izgradnju fabriku automobilskih guma.Svetski fond za prirodu protiv divlje gradnje na Uvcu Građanski preokret iz Zrenjanina je zbog toga u julu ove godine podneo tužbu Upravnom  sudu protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Ova organizacija traži poništavanje saglasnosti za studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koju je taj sekretarijat dao kompaniji Linglong."Carska bara" zauzima površinu od oko 1.600 hektara, piše na sajtu Grada Zrenjanina.Na području Carske bare evidentirano je više od 200 ptičjih vrsta, među kojima su i prave retkosti – primerci ugroženih vrsta čaplji, kormorana, gnjuraca, pataka.... Močvarnu vegetaciju područja čine interesantne biljne vrste, danas retke i ugrožene, poput belog i žutog lokvanja ili močvarne orhideje, dok je prostor oko bare obrastao dugogodišnjim zasadima vrbe i topole. 

Srbija

Erste banka nastavlja sa prodajom fabrike vode u Zrenjaninu

Poverilac fabrike vode u Zrenjaninu, Erste banka, saopštila je kako je odustala od njenog stečaja jer je odlučila da nastavi sa njenom prodajom, prenosi list Danas. Prodaju fabrike će obaviti sudski izvršitej."S obzirom na očekivano trajanje stečaja doneta je odluka da se odustane od stečajnog postupka, jer je u interesu svih, a naročito stanovnika Zrenjanina, da se situacija što pre reši. Nadamo se da će se uskoro pojaviti kupac koji će fabriku staviti u funkciju i rešiti sedamnaestogodišnji problem vodosnabdevanja građana Zrenjanina", piše u odgovoru Jasne Uzelac Braunović iz Erste banke.Zrenjaninski Privredni sud je prošle nedelje, kako se dodaje, obustavio prethodni stečajni postupak koji je Erste banka pokrenula nad stečajnim dužnikom Fabrikom vode DOO Zrenjanin. Stečajni postupak je obustavljen na zahtev Erste banke, koja navodi kako je takva odluka u interesu svih građana Zrenjanina.Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode"U Ečkoj kod Zrenjanina planiraju se stanovi za 3.000 radnika iz Kine" Za Zrenjanince koji protestuju tražeći od gradskih vlasti ispravnu vodu, mala je uteha da će se sad tražiti novi vlasnik fabrike. Ko bi to bio nezahvalno je prognozirati, a interesovanje za kupovinu do sada je pokazala fabrika flaširane vode Minakva iz Novog Sada.Pravo pitanje je šta se dešava iza zatvorenih kapija ove fabrike. Neke detalje otkriva izveštaj njenog privremenog sečajnog upravnika, koji je utvrdio da redovno funkcionisanje postrojenja košta mesečno 18 miliona dinara a kada je fabrika van komercijalnog rada košta tri miliona dinara.Kako se dodaje, pojavila se i informacija da su fabriku noću posećivali zainteresovani kupci, bez prethodne najave i odobrenja, zbog čega je stečajni upravnik imao obavezu da to kontroliše. Privredni sud je naložio meru zabrane otuđivanja imovine i uništavanja dokumentacije ali je ta mera sada van snage.

2021

Podrška Imleka Bogosloviji u Nišu

  Kompanija Imlek odazvala se danas pozivu Njegovog Preosveštenstva Episkopa niškog g. Arsenija da pruži podršku Bogosloviji Svetog Kirila i Metodija u Nišu i u skladu sa svo...

Srbija

Počinje prijava za subvencije fiskalnim obveznicima

Za državne subvencije obveznici fiskalizacije mogu da se prijave d 15. oktobra, a preduslov je uredno podneta prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije PGJO, saopštila je Poreska uprava.Prijava PGJO se podnosi putem portala ePorezi, a na sajtu Poreske uprave www.purs.gov.rs objavljeno je korisničko uputstvo u kome je detaljno objašnjen postupak prijave poslovnog prostora i poslovnih prostorija odnosno podnošenja prijave.Nakon provere dostavljenih podataka, Poreska uprava odlučuje o prijavi PGJO u roku od tri dana od dana podnošenja. O tome u poresko sanduče na portalu ePorezi dostavlja obaveštenje podnosiocu prijave u elektronskom obliku.Obaveštenje je digitalno potpisano od strane Poreske uprave, što potvrđuje validnost dokumenta a sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.Od 15. oktobra 2021. godine, zaključno sa 31. januarom 2022. godine, obveznici fiskalizacije (osnovani i upisani kod nadležnog registra zaključno sa 29. oktobrom 2021. godine) Poreskoj upravi preko portala ePorezi mogu da podnesu Izjavu o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju. Obveznik fiskalizacije može podneti samo jednu izjavu za dodelu finansijske podrške.Postojeći obveznik fiskalizacije, odnosno lice koje je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase, može da ostvari pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji, kao i po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.Novi obveznik fiskalizacije, odnosno lice koje nije u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase, a nije oslobođeno od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, može da ostvari pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji, kao i finansijsku podršku za jedan elektronski fiskalni uređaj u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji.Postojeći kao i novi obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani u sistem poreza na dodatu vrednost na dan podnošenja Izjave o zainteresovanosti, finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20%.Pravo na korišćenje finansijske podrške nemaju:- Privredni subjekti koji su obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenih u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava, osim tipa korisnika javnih sredstava 6, 7 i 10;- Obveznici fiskalizacije kojima je Poreska uprava rešenjem privremeno oduzela poreski identifikacioni broj (PIB).Proveru ispunjenosti uslova za dodelu finansijske podrške i utvrđivanje visine iznosa finansijske podrške za obveznike fiskalizacije koji su podneli u skladu sa Uredbom, vršiće Poreska uprava počev od 15. oktobra 2021. godine zaključno sa 28. februarom 2022. godine.Prenos sredstava sa namenskog računa na poslovne račune obveznika fiskalizacije navedene u izjavi za dodelu finansijske podrške vršiće Uprava za trezor na osnovu spiskova korisnika fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku, koje Poreska uprava dostavlja jednom nedeljno Ministarstvu privrede na čijoj će internet stranici biti objavljeni.Obveznici fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku za fiskalizaciju imaju obavezu da, u roku od šest meseci od početka primene zakona kojim se uređuje fiskalizacija, počnu da evidentiraju promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u svakom poslovnom prostoru i prostoriji za koju su dobili finansijsku podršku za fiskalizaciju.U suprotnom gube pravo na finansijsku podršku u iznosu dobijenom u vezi sa poslovnim prostorom i poslovnom prostorijom u kome nije evidentirao promet na malo, i dužni su da, najkasnije u roku od pet dana od dana gubitka prava na finansijsku podršku, izvrši povraćaj dodeljenih sredstava sa kamatom.    

Svet

Rusija ponudila Bugarskoj novi ugovor o snabdevanju gasom

Ruska ambasadorka u Bugarskoj Elena Mitrofanova pozvala je Bugarsku da potpiše novi dugoročni ugovor o snabdevanju gasom sa Gazpromom. "Posebno u kontekstu povećanja spot cena na svemirske nivoe, stabilni dugoročni ugovori su od velike važnosti, što pokazuje život", rekla je Mitrofanova u intervjuu za RIA Novosti 3. oktobra.Objasnila je da je „Bugarska još uvek siromašna zemlja“ i da je cena električne energije i gasa veoma važna za Bugare.Do sada nije bilo reakcije institucija nakon intervjua sa Mitrofanovom. Mitrofanova priznaje da nije bilo razgovora sa privremenom vladom. Izvori EURACTIV -a su komentarisali da pregovore sa Gazpromom može voditi samo stabilna vlada.Protivljenje ruskoj ponudi u novom parlamentu biće žestoko.Ekonomista Martin Dimitrov, koji je bio poslanik iz proevropske koalicije „Demokratska Bugarska“, prokomentarisao je da je za bugarske interese najbolje da ugovor bude ograničen na dve ili tri godine. „Najvažniji deo njegovog predloga je da u pregovore Bugarske sa Gazpromom budu uključeni i predstavnici Evropske komisije. To bi ojačalo poziciju Bugarske “, rekao je Dimitrov za EURACTIV.Očekuje se da će „demokratska Bugarska“ biti kritični faktor u formiranju stabilne vlade nakon izbora 14. novembra.Ekspert za energetiku Hristo Kazandjiev iz bugarskog Foruma za energetiku i rudarstvo rekao je za EURACTIV da je potrebna pažljiva ravnoteža za pripremu i pregovaranje o ugovoru sa Gazpromom. Prema njegovim rečima, problem sa ovim ugovorima nije toliko njihov rok, već obavezne količine. Prema trenutnom ugovoru sa Gazpromom, 80% količina gasa za Bugarsku je pod klauzulom „uzmi ili plati“."Budući ugovor bi u tom pogledu trebao biti mnogo uravnoteženiji, a Bugarska bi trebala biti u mogućnosti pregovarati o količinama", rekao je Kanzandjiev. Prema njegovim rečima, menadžment državne gasne kompanije Bulgargaz ometa uvoz jeftinijeg azerbejdžanskog gasa iz Grčke, što se može realizovati putem svap poslova.Ekspert za energetiku i bivši bugarski ambasador u Moskvi, Ilian Vassilev, rekao je za EURACTIV da se Kremlj igra geopolitičke igre sa cenom gasa, ali da bi to bilo nemoguće bez „klimatskog ekstremizma“ u EU.„Ove igre nisu imale šanse, ali sada Putinova izjava snižava cenu. Istina je da čak ni Rusija više ne može popraviti zemljotrese koji imaju globalni karakter i u kojima Kina igra ključnu ulogu “, rekao je Vasilev.