Najnovije

Srbija

Blumberg otvara regionalnu podružnicu 2022. godine

Bloomberg Media (Blumberg) i MTel Swiss, emiter u većinskom vlasništvu Telekoma Srbija, danas su najavili otvaranju prve regionalne mreže za poslovne vesti u jugoistočnoj Evropi, sa centrima u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Večernje novosti prenose da podružnica jedne od najvećih medijskih kuća na svetu planira da počne sa radom 2022. godine."Bloomberg Adria baviće se poslovnim i finansijskim vestima, analizama i podacima o rastućoj zajednici donosilaca poslovnih odluka i budućih lidera u regionu, preko elektronskih (TV), štampanih i digitalnih medija kao i mobilinih i društvenih mreža", navodi se u saopštenju.Kompanija će se u svom poslovanju oslanjati na 2.700 novinara i analitičara koje Blumberg zapošljava u 120 zemalja širom sveta funkcionisanju nove platforme, koja će kombinovati lokalno izveštavanje i pokrivanje široke globalne ekonomije i tržišta.Uključivaće takođe prevedeni Blumbergov sadržaj, kao i izvorno izveštavanje producirano iz specijalizovanih uredništava u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Skoplju.

Srbija

Građani sve više sami uplaćuju u penzione fondove

Građani su do kraja juna 2021. godine sklopili 282 403 ugovora u dobrovljnim penzijskim fondovima. 9,3% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih su korisnici usluga penzijskih fondova, dok je oko  42 000 građana su članovi dva ili više fondova.Iako se najveći broj uplata vrši preko poslodavaca koji uplaćuju sredstva u fond za svoje zaposlene, čime pokazuju visok stepen odgovornosti, primetan je i rast individualnih uplata doprinosa, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije. Oko 39 odsto građana je samostalno izvršilo uplate, dok je za 33,6 odsto korisnika uplatu izvršio poslodavac.Struktura korisnika po polu i iznosu njihovih sredstava nije se znatno promenila u odnosu na prethodne periode. 57,4 odsto korisnika čine muškarci.U prvih šest meseci prosečna starost iznosi oko 47 godina, a najviše korisnika je u starosnoj dobi od 40 do 60 godina, njih 62 odsto. Dok se broj korisnika starijih od 50 godina nije mnogo menjao prethodnih godina.

Srbija

Novi fudbalski centar na Zlatiboru, pešačka zona, put i igrališta

Na Zlatiboru će se graditi novi sportski kompleks namenjen pripremama fudbalskih ekipa, vidi se iz tehničke specifikacije tendera koji je raspisala opština Čajetina. U okviru novog kompleksa predviđena je i pešačka zona, novi asflatni put, restoran, dečija igrališta i teretana na otvorenom. Predviđeno je i da budu posečena stabla koja utiču na postavku objekata.Raspisani tender odnosi se na izradu projektne dokumentacije.Objavljen plan za Nacionalni fudbalski stadion, javni uvid do 30. oktobra Sportski kompleks biće u skladu sa UEFA pravilnikom o objektima koji se koriste u trenažne svrhe, piše u tehničkoj specifikaciji. Navodi se i da će opštini Čajetina u izgradnji sportskog kompleksa pomoći i država. Kompleks će se nalaziti u neposrednoj blizini magistralnog puta gde se i sada nalaze sportski tereni.Lokacija budućeg sportskog kompleksa:Fudbalski centar trebalo bi da bude podeljen na sedam segmenata: zonu stadiona, zonu objekata fudbalskog centra, fudbalsku halu i pomoćni teren, "premium" trening zonu, atletski stadion, "standard" trening zonu i pristupni put i pešačku zonu (avenija sporta).Zlatibor između urbanističkog haosa i održivog razvoja Zona stadiona trebalo bi da obuhvata glavni i pomoćni stadion. Glavni stadion bi trebalo da ima tribinu na zapadu kapaciteta 2-2.500 gledalaca i istočnu tribinu čiju infrastrukturu će deliti sa pomoćnim stadionom. Istočna tribina biće kapaciteta 500-750 gledalaca.Trenutno na Zlatiboru postoje tri terena sa prirodnom travnatom podlogom koji se nalaze na mestu Stadiona Švajcarija, na kome svoje utakmice igra i lokalni fudbalski klub "Zlatibor". Tri terena se nalaze na lokaciji južnog oboda naselja, neposredno uz samo mesto gradnje fudbalskog centra. Generalna karakteristika svih terena je da ne postoji centralizovana usluga održavanja, a da je nivo održavanja samih terena "na prihvatljivom nivou ali ipak daleko od idealnih ili vrhunskih".Ne postoji ni dovoljno segmenata koji se odnose na sportsku mediciinu, oporavak igrača, kao ni sistem specijalnih terapeutskih bazena ili hidroterapije. Zbog toga na Zlatibor ne dolaze "vrhunske ili elitne ekipe", navodi se u specifikaciji. "Avenija sporta" koja obuhvata pristupni put i pešarčku zonu, podrazumeva osmišljavanje pešačke zone dužine oko 1,4 km koja bi trebalo da prati trasu današnjeg asfaltnog puta koji vodi ka centru Zlatibora. Ona bi trebalo da vodi od platoa kod hotela Tornik pa sve do budućeg kružnog toka na južnom obodu podučja naseljenog mesta, piše u specifikaciji. Kod stadiona je predviđena i izgradnja komercijalnog objekata u kome bi trebalo da se nađu restoran, supermarket i opciono turistički info centar. Pešačka zona bi trebalo da povezuje i plato ispred stadiona i objekat sa leve strane pešačke zone u kome bi se nalazio muzej sporta ili slična koncepcija objekta, kojima bi se, kako piše, obogatili turistički sadržaji Zlatibora.Za tri nedelje počinje prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru Duž cele trase pešačke zone potrebno je predvideti i minimalno dva javna dečija igrališta, jednu javnu teretanu na otvorenom, kao i trim trkačku stazu.Po mogućnosti, na fasadu nekog od objekata predvideti i veštačku stenu za penjanje, navodi se u specifikaciji.Zapadno od pešačke zone, novom trasom od kružnog toka do centra Zlatibora predviđen je i novi asfaltni put za pristup centru. Između ovog puta i pešačke zone potrebno je predvideti i zonu za parkirnaje sa minimum 300 parking mesta.Piše i da bi se postojećom trasom puta kao i budućom pešarkom zonom trebalo sačuvati "svako odraslo i zdravo drvo koje ne utiče na postavku objekata".

Svet

Mlađi od 18 i porodice sa više dece najizloženiji riziku od siromaštva

U 2020. godini 96,5 miliona ljudi u Evropskoj uniji bilo je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, što je 21,9 odsto populacije, objavio je Eurostat.U 2020. godini je u Evropskoj uniji bilo 75,3 miliona ljudi u riziku od siromaštva, 27,6 miliona ljudi koji su ozbiljno materijano i socijalno uskraćeni i 27,1 milion onih koji žive u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada.Među 96,5 miliona stanovnika u Evropskoj uniji koji su se suočili sa rizikom od siromaštva i socijalne isključenosti, oko 5,9 miliona ili 1,3 odsto populacije živelo je u domaćinstvima koja se suočavaju sa sva tri rizika od siromaštva i socijalne isključenosti (rizik od siromaštva, ozbiljna materijalna i socijalna deprivacija i nizak intezitet rada).U četiri zemlje u Evropskoj uniji je zabeleženo da je više od četvrtine populacije bilo u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti ( u Rumuniji 35,8 odsto, Bugarskoj 35,8 odsto, Grčkoj 27,5 odsto, i Španiji 27 odsto).Sa druge strane, najmanji udeo ljudi koji su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti zabeležile su Češka (11,5 odsto), Slovačka (13,8 odsto), Slovenija (14,3 odsto), Holandija (15,8 odsto) i Finska (15,9 odsto). Podaci su pokazali da je rizik od siromaštva u Evropskoj uniji bio veći među ženama  (nego kod muškaraca), mladima (nego kod ljudi srednjih godina ili starijih), ljudima sa niskim stepenom obrazovanja (nego kod ljudi sa srednjim ili visokim obrazovanje).Rizik od siromaštva i socijalne isključensoti je posebno bio veći kod nezaposlenih ljudi. Radni status je, očekivano, jedan od glavnih socio-ekonomskih karakteristika koji utiče na rizik od siromaštva i socijalnu isključenost.

Srbija

Kako se prijaviti za subvencije namenjene fiskalnim obveznicima

Obveznici fiskalizacije mogu da se prijave do 31. januara naredne godine, saopštila je Poreska uprava. Subvencije će biti u iznosu od 100 evra po jednom uređaju i 100 evra po prodajnom mestu, a njihovi korisnici imaju obavezu da u roku od pola godine počnu sa evidentiranjem prometa putem elektronskog fiskalnog uređaja.Preduslov za dobijanje subvencije je podnošenje prijave sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije (PGJO).Obveznik fiskalizacije je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa zakonom kojim se one uređuju. Za one koji nisu u sistemu PDV-a iznos subvencija će biti povećan za 20 odsto.Kako bi ostvario pravo na subvencije obveznik fiskalizacije može da podnese samo jednu izjavu za dodelu finansijske podrške. Potrebno je i da bude osnovan i upisan u nadležnom registru zaključno sa 29. oktobrom 2021. godine.Prijava PGJO se podnosi putem portala ePorezi. Korisničko uputstvo za prijavu poslovnog prostora i poslovnih prostorija može da se pronađe na sledećem LINKU.Počinje prijava za subvencije fiskalnim obveznicima Prema najnovijim zakonskim izmenama korisnici fiskalizacije biće u obavezi da pređu na novi način fiskalizacije od 1. novembra 2021. do 30. aprila 2022. godine.Nakon provere dostavljenih podataka, Poreska uprava odlučuje o prijavi u roku od tri dana od dana podnošenja. O tome u poresko sanduče na portalu ePorezi dostavlja obaveštenje podnosiocu prijave u elektronskom obliku.Obaveštenje je digitalno potpisano od strane Poreske uprave, što kako se objašnjava potvrđuje validnost dokumenta.Obveznici fiskalizacije koji ostvare pravo na subvencije biće u obavezi da u roku od šest meseci od početka primene zakona o fiskalizaciji počnu sa evidentiranjem prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja. U suprotnom moraju da vrate subvencije, sa obračunatom kamatom.MINISTARSTVO SPREMA NOVI ZAKON, ČITAĆE FISKALNE KASE U REALNOM VREMENUMALI: NAJVEĆI TERET NOVIH FISKALNIH KASA I SOFTVERA PREUZEĆE DRŽAVA

Srbija

Vlada Srbije: Rast cene energenata pratiće posebna radna grupa

Vlada Srbije formiraće posebnu radnu grupu koja će pratiti cene energenata na tržištu, najavila je premijerka Ana Brnabić. Napominje se da bi glavni izazov za srpsku ekonomiju mogli da budu poremećaji na tržištu električne energije i prirodnog gasa.Radna grupa će predlagati mere za ublažavanje situacije u kojoj bi potencijalno mogla da se nađe srpska ekonomija, ako energenti značajno poskupe. Vlada Srbije podseća da je kompletnom građanstvu i malim privrednicima garantovano snabdevanje energentima.Brnabić je formiranje nove radne grupe najavila na sednici Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i Komisije za kapitalne investicije gde su analizirani pokazatelji koje utiču na BDP kao i efekti koje bi rast cene energenata mogao da ima na privredu i cene nekih potrošačkih dobara.Ministar finansija Siniša Mali smatra da energetska kriza neće dugo trajati, kao i da će se tržište stabilizovati. Ipak, dodaje da će se efekti osećati dugoročno i napominje da cena električne energije ne utiče podjednako na sve grane privrede.Srbija u ralјama energetske politike EU, ili zašto plaćamo karbonske kvote Cene energenata na svetskim berzama u poslednje vreme enormno rastu i očekuje se da će taj trend stvoriti velike probleme trgovcima i privrednicima u Srbiji.Stalno rastu i cene naftnih energenata, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj. Na pumpama u Srbiji benzin se u sredu prodavao od 163,90 do 164,40 dinara, evrodizel od 167,90 do 168,40, dok je za autogas trebalo izdvojiti 94,40 dinara, što su značajna poskupljenja u odnosu na cene koje su bile aktuelne nekoliko meseci ranije.Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS) predložilo je Vladi Srbije da zbog toga smanji akcize koje se naplaćuju na naftne derivate. Unija poslodavaca Srbije uputila je inicijativu da se zaustavi trend drastičnog povećanja cene struje za preduzeća, jer će ono značiti poskupljenja većine proizvoda i usluga.Za samo dva meseca barel je poskupeo 15 odsto. U Hrvatskoj je Vlada posebnom uredbom naložila trgovcima da u narednih 30 dana benzin mogu da prodaju za najviše 1,48 evra za litar, a dizel za 1,46 evra, prenela je Radio televizija Srbije (RTS).Zemunac uhapšen jer je prodavao gorivo na pumpi u svom dvorištuUnija poslodavaca: Zaustavite trend drastičnog poskupljenja struje

Srbija

Pošta kupuje preko 1.000 mopeda

Pošta Srbije objavila je tender za nabavku preko 1000 mopeda za šta planira da izdvoji preko 395 miliona dinara.Pošta je raspisala javnu nabavku za 1024 mopeda žute boje i maksimalne brzine do 45 km/h. Moped treba da bude dvostrano brendiran znakom i logotipom Pošte.Pošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službePotrebno je da mopedi poseduju prednji nosač prtljaga minimalne nosivosti 25 kilograma, a od dodatne opreme i kofer-kutiju za transport tereta, kao i prenosivu torbu. Rok za podnošenje ponuda je 19. novembar.V.d . direktora Pošte Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.

Srbija

Aerodrom „Rosulje“ postaje deo „Aerodroma Srbije“

Vlada je odobrila pripajanje Javnog preduzeća "Aerodrom Rosulje" privrednom društvu "Aerodromi Srbije", kao i povećanje osnovnog kapitala potonjeg preduzeća, objavljeno je u rešenjima.Nacrtom Ugovora o pripajanju iz novembra 2020. godine Vlada je dala saglasnot da se započne sa aktivnostima pripajanja.Srbija ima 30 malih aerodroma, koliko su oni isplativi? U ovom nacrtu se navodi da se ovim pripajanjem sva imovina i obaveze "Aerodorma Rosulje" prenose na "Aerodrome Srbije", kao i da javno preduzeće iz Kruševca prestaje da postoji.Ovim pripajanjem doći će do ušteda, racionalizacije celog poslovanja i javne potrošnje, kao i smanjenje administrativnih troškova i ubzavanje i optimizacije procesa rada, navodi se u nacrtu ugovora.Skupština "Aerodroma Srbije" donela je u maju ove godine odluku o povećanju osnivačkog kapitala u ukupnom iznosu od 200,8 miliona dinara. Novčani ulog čini građevinsko zemljište kod Kruševca (KO Parunovac) površine 401,6 hiljada kvarata (blizu 40,2 hektara).Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinara Javno preduzeće za obavljanje aerodromskih usluga "Aerodorm Rosulje" je osnovano 1995. godine odlukom Skupštine opštine Kruševac. U januaru 2020. sva osnivačka prava su sa grada preneta na republiku.U julu 2021. portal B92 je objavio da je na kruševačkom aerdoromu "Rosulje" u toku izgradnja poletno-sletne staze kojom se zaokružuje kompletan projekat izgradnje aerodroma.

Srbija

Stručnjaci za saobraćaj: Preispitati koncept i troškove predloženog metro sistema

Stručnjaci za saobraćaj traže da se preispita koncept predloženog metro sistema, proveri informaciona osnova za planirano rešenje, kao i investicioni i operativni troškovi koji su izuzetno visoki.Prva linija metroa namenjena je prevashodno korisnicima prostora uz savsku i dunavsku obalu, a trenutno najopterećeniji koridori ostaju za neka buduća vremena, poručeno je na konferenciji koju je organizovao Centar za lokalnu samoupravu. Inženjer saobraćaja Dušan Milanović koji je i autor važećeg urbanističkog plana iz 2003. godine za Beograd poručio je da je, kada god se rade ovakve trase, primarno da se povežu zone najveće atrakcije sa zonama stanovanja. Takođe je, navodi, potrebno da se metroom povežu najveći i najznačajniji saobraćajni čvorovi za prigradski, međugradski i međunarodni saobraćaj.On kaže da je trasa metroa prema predlogu koji je izradila kompanije Ežis pretežno namenjena stambenoj izgradnji, da se metro linija 2 većim delom pruža obodom područja najvećih gustina i da nema vezu sa gradskom železnicom."Oni kažu treba iskopati novu železničku stanicu u Makenzijevoj ulici, to nema u ceni metroa, a navodno treba metrou", rekao je Milanović.Poredeći trase metroa u Generalnom urbanističkom planu (GUP) i trase u predloženom rešenju, Mlilanović je rekao da koridor u GUP-u obuhvata 37 obrazovnih ustanova, dok sada predloženo rešenje obuhvata svega 18 obrazovnih ustanova.Odbijene sve primedbe Građevinskog fakulteta na projekat beogradskog metroaInženjer saobraćaja Dragomir Lukić rekao je da Vlada Srbije posao za gradnju metroa ugovorila sa kompanijom PowerChina, ali da, kako kaže,  na internet stranama te kompanije ne stoji da su ikada gradili metroe.Podsetio je da je  2019. godine donet zakon po kome posao za velike infrastrukturne objekte od značaja ugovara Vlada direktno sa izvođačem. Nabavka vozova je bez konkursa ugovorena sa kompanijom Alstom, dodao je Lukić.Lukić je  naveo primer Londona koji je raspisao tender za zamenu vozova na liniji Pikadili, a posao je dobio Simens mobiliti.  "Kad su dobili posao oni su krenuli u izgradnju fabrike koja će da proizvodi delove za te vozove, zaposliće 700 ljudi, plus inženjere..". rekeo je Lukić. Lukić je poručio da kompanija Simens mobiliti koja posluje i u Srbiji zapošljava 900 ljudi. "Da je bio tender i Simens pobedio jedan deo posla bi ostao u Srbiji. To je posledica zakona koji smo doneli", rekao je Lukić. On je kazao da u Prokopu postoje četiri izgrađena kanala za prolaz metroa, kao i da Vukov spomenik ima priključak za liniju koja bi išla Bulevarom. Inženjer saobraćaja Mirko Radovanac rekao je da se linija 1 pravi uz reke gde su nova naselja koja će biti veoma ekskluzivna i gde će  živeti ljudi koji će imati dva automobila po domaćinstvu i neće se voziti metrom.Prema njegovim rečima prva linija metroa je "potpuni promašaj". "Trasa prolazi kroz prazne prstore koji su predviđeni za privatne investitore", rekao je Radovanac.Radovanac je rekao da je veštački nagurano da će Savski trg imati 27.000 putnika u vršnom času, što je 245.000 putnika na dan."King kros stanica ispod Lamanša ima 260.000 putnika, a mi imamo 245.000", rekao je Radovanac.  

Srbija

Marija Ilić napustila gejming studio Two Desperados

Marija Ilić, suosnivačica beogradskog gejming studija Two Desperatos čiju video igru Woka Woka igra više od 30 miliona ljudi širom sveta, napustila je kompaniju."Moje vreme ovde bilo je ispunjeno kako izazovima, tako i trijumfima, a kada se osvrnem - ne mogu da osetim ništa osim ponosa što sam deo ovog uspeha," ocenila je Marija.Marija je nedavno izabrana za Predsednicu Upravnog odbora Asocijacije industrije video igara Srbije  (SGA - Serbian Games Association) čija je i suosnivačica. Asocijacija je posvećena razvoju domaće gejming industrije.Kako kaže za Novu ekonomiju, njen fokus u narednom periodu biće upravo na Asocijaciji.Marija je poznata kao promoterka većeg učešća žena u gejming industriji.Kompanija Two Desperados iza sebe ima dve popularne mobilne igre, i više od 60 zaposlenih. Pročitajte INTERVJU koji su Marija i Vojislav Milutinović, takođe osnivač Two Desperados, dali za Novu ekonomiju u oktobru 2019. godine.  

Svet

BiH privremeno ukida carinu za električne automobile

Carinska od 5% za uvoz električnih automobila u Bosni i Hercegovini uskoro bi mogla da bude privremeno ukinuta, dok bi za hibridna vozila bila smanjena sa 15% na 5%, prenosi Balkangreenenergyways. Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH predložilo je da te mere traju do kraja naredne godine.Nove carinske stope bi važile za uvoz automobila koji nemaju preferencijalni status robe iz zemalja sa kojima BiH ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini, naveli su u ministarstvu.Odlukom bi se stimulisao uvoz te vrste automobile, od čega bi BiH imala višestruku korist kako sa aspekta smanjenja zagađenja vazduha i zaštite životne sredine tako i sa aspekta podizanja stepena bezbednosti saobraćaja.Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Takođe, izvršila bi se i harmonizacija carinskih stopa koje se primenjuju prilikom uvoza novih automobila u BiH sa carinskim stopama koje se primenjuju u regionu prilikom uvoza ovih proizvoda.Polovinom 2019. godine, BiH je zabranila uvoz polovnih automobila sa motorom Euro 4 i novih automobila sa motorom Euro 5. Cilj te odluke, prema ranijim izveštajima, takođe je bio da se smanji zagađenje vazduha, kao i ispunjavanje uslova za prijem u Evropsku uniju u kontekstu smanjenja emisija CO2.BMW: Električnim automobilima je dovoljan domet od 600 kilometaraTrka u proizvodnji električnih automobila: Šta "Folksvagen" uči od "Tesle"?

Srbija

Zantatski poslovi ne treba da budu hobi, već isplativa delatnost

Održan je okrugli sto na temu zaštite porekla i kvaliteta zanatskih proizvoda u organizaciji NALEDA. Povod predstavlja inicijativa žena iz Etno mreže koje su se usaglasile oko zajedničkih standarda kvaliteta koji će biti registrovani pri Zavodu za intelektualnu svojinu kao Kolektivni žig. Dragana Tar, direktorka švajcarskog programa za zaštitu intelektualne svojine, govorila je o kolektivnim pravima proizvoda sa geografskim poreklom koji nisu dovoljno vrednovani i promovisani na tržištu. Kolektivni žig predstavlja jedan načina da se pomogne proizvođačima ne mogu samostalno da prolaze kroz procedure kontrole i sertifikacije koje ne mogu samostalno da obavljaju, već im se pruža podrška i pomoć kroz saveze i asocijacije.  Pirotski brendovi su nastali iz muke kako bi se prilaogili geografskim i vremenskim uslovima, rekao je Miloš Colić zamenik gradonačelnika Pirota.Ukazao je na problem nedostatak radne snage u proizvodnji ćilima, kačkavalja i peglane kobasice. Kao primer naveo porudžbinu velikog ćilima za Hilandar na koju čeka već nekoliko meseci. Dodao je da tkalje nemaju materijalnu satisfakciju kakvu trebaju da imaju. Da bi se promovisali proizvodi koji su dosadni treba ih izvući iz konteksta, rekao je jedan promotera Rambo Amadeus. Kao primer za nadevedeno pokazao je sako koji napravljen od starog i oštećenog ćilima. “Proizvod koji je ručni rad treba da bude nešto potpuno drugo. On treba da bude skup. Njegova cena treba da se odredi tako što mi vidimo kolika je satnica te žene, da ona može da plati račune. Tog momenta će posao prestati da bude hobi. Meni je muzika prestala da bude hobi kada sam za jedno veče zaradio više nego moj otac za mesec dana.” rekao je Rambo. Srbija ima jedno od najbogatijih i najraznovrsnijih kulturnih nasleđa u Evropi. Problem sa kojim se susreću danas je nerazvijena svest o upravo tom kulturnom nasleđu i njegovom očuvanju. Pored nematerijalnog nasleđa važan je ekonomski momenat. Jedan od ciljeva predtavlja da se ženama koje učestvuju u očuvanju starih zanata omogući da stvore sebi izvor prihoda. Tržište zanataskih proizvoda u našoj zemlji je trenutno u razvoju. Cilj je da kupci ne budu samo institucionalni i iz privrede, već i svakodnevni turisti kao i naši ljudi iz inostranstva. Kolektivni žig je trenutno razvijen za pet proizvoda i dva sa geografskim poreklom, a to su pirotski ćilim i peškiri šabaškog kraja. 

Svet

SZO obustavila odobrenje Sputnjika V

Postupak za hitno odobravanje ruske vakcine Sputnjik V za sada je obustavljen , saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Razlog za tu odluku je nedostatak podataka i neusaglašenost pravnih procedura. Ipak, u SZO se nadaju da bi ti problemi uskoro mogli da se reše."Skoro svakodnevno radimo sa Ministarstvom zdravstva Rusije na rešavanju preostalih pitanja koja treba da ispuni Ruski fond za direktna ulaganja", izjavila je Marijanđela Simao, pomoćnica generalnog direktora SZO za pristup lekovima i zdravstvenim proizvodima.Ona je potvrdila da će SZO ponovo otvoriti slučaj, proceniti dostavljene podatke i nastaviti inspekciju proizvodnih kapaciteta u Rusiji čak i ako dosije za rusku vakcinu i dalje bude nepotpun: "Svi podnesci koje imamo, obrađuju se na isti način".SPUTNJIK PODELIO EVROPU I PRE PRVOG UBODA Međutim, ona nije precizirala rok do kada bi mogao da se dovrši proces odobravanja ruske vakcine za ulazak na listu anti-kovid vakcina koje su dozvoljene za upotrebu.Ruski ministar zdravstva Mihail Muraško je ranije ovog meseca rekao da su sve prepreke za registraciju Sputnjik V vakcine kod SZO otklonjene i da za to preostaje još samo nekoliko koraka.Ruski istraživači su u avgustu objavili da su modifikovali vakcinu protiv korona virusa Sputnjik V za upotrebu protiv zaraznije delta varijante korona virusa. Sputnjik V, koji je odobren u oko 70 zemalja, plasiran je i koristi se na međunarodnom tržištu.Revakcina "Sputnjika" može da se primi i nakon tri mesecaTorlak ulaže još 2,9 miliona evra u proizvodnju vakcine, očekuje i veće prihode

Srbija

Goša iz Simićeva odlučila da pokrene stečaj

Skupština akcionara Fabrike za proizvodnju specijalne opreme (FSO) "Goša" donela je jednoglasnu odluku o podnošenju podnošenju predloga za pokretanje stečajnog postupka. Ovaj potez je u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije (UPPR), navodi se u tekstu odluke.Fabrika se nalazi u mestu Simićevo, na oko 30 kilometara od Smederevske Palanke, a na kraju 2020. godine imala je 137 zaposlenih.FSO "Goša" je pre deset godina bila najveći izvoznik među mali i srednjim preduzećima, kako je Nova ekonomija već pisala.Pre deset godina, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) dodelila je "Goši"  priznanje za najvećeg izvoznika među malim i srednjim preduzećima, kako je prenela Politika.Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode Kako piše u tada objavljenom Politikinom tekstu, u fabrici je radilo 250 ljudi, a sve što su proiizvodili su i izvozili. Pogon fabrike izgradnjen je krajem 70-ih, kako se navodi u tekstu Politike, novcem iz kredita Fonda za razvoj po licenci nemačke kompanije "Teklamit".Tadašnji gigant proizvodio je pokretne sistemi za podmazivanje, najviše za vojsku i velike auto-servise, a potom traktorske prikolice i cisterne za tečna đubriva.Fabrika je 2004. godine privatizovana, a kupac je bilo preduzeće IG Group iz Beograda koje i danas poseduje 79 odsto ukupnih akcija društva. Vlasnici "IG Group" su Dragoslav Miličić i Radiša Jovičić, koji je ujedno i generalni direktor FSO "Goša".Fabrika je iz godine u godinu imala sve manje poslovnih prihoda pa je tako 2018. godine imalo prihode od 913 miliona dinara, naredne, 2019, 427 miliona dinara i prethodne, 2020. godine, 193 miliona dinara. "Mostogradnja" završila u stečaju Istovremeno i rezultati su bili sve lošiji pa je 2018. godine fabrika bila u dobitku 40,5 miliona dinara, dok je 2019. već beležilo neto gubitak od 123 miliona, a 2020. skoro 99 miliona dinara. Preduzeće je takođe na kraju svake godine imalo sve manje zaposlenih - na kraju 2018. godine - 227, 2019. godine - 206, 2020. godine - 137 radnika.U revizorskom izveštaju za 2020. godinu se navodi da akcionarsko društvo ima više sudskih i radnih sporova za koje nije rezervisalo moguće troškove koji će nastati u budućem periodu.U periodu pandemije fabrika je radila sa trećinom proizvodnih kapaciteta i nije prekidala rad, ali je došlo do smanjenja radnika, a proizvodni proces se odvijao u veoma otežanim uslovima, navodi se u izveštaju revizora.

Srbija

Zemunac uhapšen jer je prodavao gorivo na pumpi u svom dvorištu

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske ispostave za bezbednost na rekama, podneće krivičnu prijavu protiv šezdesetdevetogodišnjeg muškaraca zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda i nedozvoljeno skladištenje robe.Policija je u jednom dvorištu u Zemunu pronašla dve točilice i kamion u kojem je bilo skladišteno oko 1.000 litara naftnih derivata i tom prilikom zatekla šezdesetdevetogodišnjaka koji je prodavao naftu.Daljim pregledom, pronađena su još dva tanka sa ukupno 2.500 litara nafte, kao i veća količina novca.Protiv osumnjičenog će biti podneta krivična prijava Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Srbija

Prodaja organske hrane povećana, problemi ostali isti

Prodaja organske hrane povećana je od početka pandemije u našim maloprodajnim radnjama, ali i dalje se borimo sa istim problemima u proizvodnji, kaže Tatjana Idei, preduzetnica iz Temerina, koja se bavi proizvodnjom organske hrane, u porodičnoj firmi "Bio salaš Idei"."U našim maloprodajnim radnjama od početka pandemije primetno je povećano interesovanje kupaca za bio i organskim proizvodima, koji se uzgajaju na lokalnim imanjima", kaže ona. Iako je povećana potražnja na tom porodičnom poljoprivrednom dobru i dalje se  proizvodi više nego što se proda.  "Situacija na tržištu nije sjajna", kaže Tatjana, koja je zajedno sa suprugom 2014. godine kupila poljoprivredno dobro u Vojvodini, od 4,5 hektara, gde proizvode organsko voće, povrće, speltu, lekovito bilje.Proizvođači organske hrane bore se godinama da dobiju odobrenje za proširenje sortne liste."Nama je potrebno da država proširi sortnu listu za vrste koje možemo gajiti. Osim toga, problem nam predstavlja i to što su veoma skupa sredstva za zaštitu organske proizvodnje u Srbiji, nigde u Evropi nisu toliko skupa", kaže ona. Nada Letić, iz Udruženja proizvođača organske hrane, kaže da je potražnja za organskom hranom u Novom Sadu naglo skočila od početka pandemije, tokom vanrednog stanja prošle godine prodaja je bila povećana čak oko 50 odsto u odnosu na period pre pandemije.Prema poslednjim podacima, objavljenim na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u 2019. godini), organska proizvodnja uzgaja se na ukupnoj obradivoj površini od 15.915 hektara, dok je 2010. bilo svega 2.784 hektara obradive površine.Vrednost tržišta organskih proizvoda u svetu iznosi oko 97 milijardi evra, prema podacima u 2018. godini najveća tržišta po vrednosti maloprodaje organskih proizvoda su SAD, EU i Kina.

Srbija

Gajenje lekovitog bilja isplativo i na malim posedima

Srbija izvozi lekovito i aromatično bilje u vrednosti od oko 20 miliona evra godišnje i od tog posla živi oko 5.000 ljudi. U okviru EU projekta Poralist Institut Dr Josif Pančić je krenuo sa stvaranjem onlajn platforme na kojoj će biti registrovane razne vrste lokovitog bilja koje rastu u Srbiji i okolnim zemljama."Projekat je finansirala Evropska unija i od tih sredstava obezbeđen je budžet za istraživanja i pravljenje sveobuhvatne platforme lekovitog bilja na području opština Bijelo Polje i Prijepolje. Na osnovu tog budžeta dobili smo i aparate, uz pomoć kojih ćemo nastaviti istraživački rad", objašnjava Dejan Pljevljakušić iz Instituta Dr Josif Pančić.U pitanju je prekogranični projekat saradnje Srbije i Crne Gore, u kome je tokom godinu dana učestvovalo šestoro istraživača Instituta Dr Josif Pančić. Zadatak je bio da se napravi popis lekovitog bilja u dve opštine, kao i da se održe kursevi o sakupljanju bilja."Glavni proizvod ovog projekta jeste opservatorija, kakve smo pre ovoga mogli da vidimo samo u 'Royal Botanical Gardens'. Ta opservatorija je zapravo online platforma, koju obični korisnik može da poseti i pogleda tutorijale o sakupljanju i primarnoj preradi lekovitog bilja," dodaje Pljevljakušić .On napominje da neki travari čak i ne znaju da su neke vrste bilja strogo zaštićene. Zbog toga se daju preporuke o sakupljanju kako bi endemske vrste mogle da se ostave mlađim generacijama.Proizvodnja lekovitog bilja donosi dobre prihodeDomaći proizvođači lekovitog bilja uglavnom robu prodaju u inostranstvu Proizvođači lekovitog bilja kažu da ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, kao i da je zarada solidna, čak i na malim površinama. Lekovite biljne vrste u koje najviše vredi uložiti su: beli slez, mirođija i peršun, a profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.Raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta može se iskoristiti u svrhe privlačenja turista i razvijanja nove dimenzije turističke ponude. Održivi turizam i očuvanje prirodne sredine zasnivaju se na odgovornom stavu i ponašanju prema prirodi.Milan Lukić, direktor Instituta Dr Josif Pančić, kaže da se bave različitim vrstama istraživanja, poput etnobotanike, etnomedicine, razmnožavanja različitih vrsta aromatičnog i lekovitog bilja, retkih vrsta:"Sve su to veoma vredni rezultati za našu struku, medicinsku, farmaceutsku i za poljoprivrednu. Za naše proizvođače važno je da znaju na kojoj lokaciji mogu gajiti pojedine vrste sa najboljim uspehom, koju tehnologiju gajenja da koriste, kao i da li se mogu gajiti po organskom metodu."U Srbiji postoji više od 700 biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima, dok je 400 registrovano kao lekovito bilje. Sa 280 vrsta trguje se kao industrijskom sirovinom. Izbor biljaka, kako se navodi zavisi i od temperature područja, pa se u skladu sa tim biraju određene začinske i lekovite vrste.Izvoz organske hrane 2019. godine vredeo 30 miliona evraNarodi Južne Amerike piju dva litra dnevno: Zašto je akai tako lekovit