Najnovije

Srbija

Pokret Tvrđava: Preduzeće zagađuje Smederevo i bez vodne dozvole

Nadležne inspekcijske službe su ustanovile da preduzeće SWAN LAKE iz Kovina ispušta otpadne vode sa prekoračenim graničnim vrednostima više zagađujućih materija, kao i da uopšte nema vodnu dozvolu, čime je počinilo ozbiljan privredni prestup i prekršilo Zakon o vodama, saopštio je Pokret Tvrđava. Inspekcija je reagovala po prijavi Pokreta Tvrđava "usled smrada koji se u Smederevu oseća mesecima unazad"."Uvidom u izveštaje o ispitivanju otpadne vode, sačinjene od strane ovlašćenih laboratorija, utvrđeno je da ispitivani parametri otpadne vode koja predstavlja tehnološku otpadnu vodu – džibru, suspendovane materije, pH vrednost, hemijska potošnja kiseonika, biološka potrošnja kiseonika, ukupni fosfor i ukupni neorganski azot, prekoračuju granične vrednosti propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje",  navele su inpekcijske službe u odgovoru koji su dostavili Pokretu Tvrđava. Utvrđeno je i da nadzirani subjekat nije pribavio vodna akta odnosno Vodnu dozvolu u skladu sa odredbama Zakona o vodama kojim se utvđuju način, uslovi i obim, tako da je postupjući inspektor prosledio zapisnik o inspekcijskom nadzoru Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, navodi se u saopštenju. Predstavnici Pokreta Tvrđava su, početkom avgusta, nakon što se mesecima u Smederevu i okolini širio nesnosan smrad, izašli ne teren i obišli nekoliko lokacija pretpostavljajući da je izvor takvog zagađenja najverovatnije neka od deponija. Ispostavilo se da je u pitanju ispust za otpadne vode iz proizvodnje fabrike SWAN LAKE DOO, koja teritorijalno pripada opštini Kovin, ali se nalazi na samo nekoliko kilometara od centra Smedereva. Kako navode iz Pokreta Tvrđava reč je o fabrici koja se bavi proizvodnjom rafinisanog etil alkohola i tehničkog alkohola i koja kao sirovinu koristi melasu – kukuruz i da tokom 24 sata generiše 270 000 litara procesne otpadne vode, osnosno džibre, koja se sprovodi do taložnog polja.   

Srbija

Vrhovni kasacioni sud: Bankama dozvoljeno da ugovaraju troškove kredita

Vrhovni Kasacioni sud (VKS) je na sednici Građanskog odeljenja doneo pravni stav o dozvoljenosti bankama da ugovaraju troškove kredita, objavljeno je danas na sajtu suda, piše Beta. Advokat Bojan Mićanović rekao je Beti da je VKS na direktan način uneo pravnu nesigurnost kod građana i poništio sopstveni pravni stav od 22. maja 2018. godine.Objasnio je da je pravni stav vrsta odluke koju na sednici odeljenja donosi Vrhovni kasacioni sud i koji predstavlja obavezujuće uputstvo za postupanje u nižestepenim sudovima."Dakle, pravni stav koji je tri i po godine primenjivan je pao u vodu, pod pritiskom krupnog kapitala i bankarskog lobija. Pre nepuna dva meseca Skupština Srbije je pokušala da donese autentično tumačenje Zakona o obligacionim odnosima koji se primenjuje preko 40 godina i na mala vrata pogura banke da mogu nesmetano da ugovaraju troškove kredita po svom nahođenju", kazao je Mićanović.Građani tuže banke zbog troškova obrade kredita, sudovima preti blokadaKREDITNO ZADUŽIVANJE – KLJUČNA PITANJA I ODGOVORIAdvokati obustavljaju rad zbog skupštinskog tumačenja troškova kredita Po njegovim rečima, ovakvim postpanjem VKS je direktno ugrozio prava građana koji su tužili banke za troškove obrade kredita, puštanja kredita u tečaj, kao i druge troškove koje banka obračunava korisniku."Pored toga građani će morati da snose i troškove spora. Zakon o obligacionim odnosima je nedvosmisleno jasan po tom pitanju i propisuje da je kamata jedini trošak kredita. Do sada je sudska praksa bila jedinstvena po ovom pitanju i odluke su donosile u korist tužilaca – korisnika kredita, međutim ovakvom odlukom VKS sudovi će biti prinuđeni da donose odluke suprotne dosadašnjim, a građani koji su tužili banke biće nasamareni", naglasio je advokat Bojan Mićanović.Kako Beta saznaje, na istoj sednici VKS donet je i pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja, kao obaveze korisnika kredita, kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), gde se kaže da je takva odredba kod ugovora o stambenim kreditima pravno valjana.VKS je do sada po reviziji, kao vanrednom pravnom sredstvu, preinačavao odluke u kojima su donete odbijajuće presude, po tužbama za neosnovanost naplate premije osiguranja kod NKOSK, odnosno VKS je presuđivao u korist građana – korisnika kredita."VKS narušava suštinu pravnog sistema, a suština uređenog pravnog sistema se ogleda u pravnoj sigurnosti kojoj bi VKS kao najviša sudska instanca trebalo da teži. Ovakvim narušavanjem pravne sigurnosti u narodu se stvara utisak da se stavovi VKS mogu naručivati od strane različitih centara moći", zaključio je advokat Bojan Mićanović.

Srbija

Civilni sektor zabrinut zbog izmena Zakona o unutrašnjim poslovima

Nacrt zakona o unutrašnim poslovima predviđa proširenje policijskih ovlašćenja i na prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lika što predstavlja opasnost po privatnost građana, saopštila je organizacija Partneri Srbija. Konkretno, radi se o ovlašćenju za korišćenje tzv. sistema za automatsko prepoznavanje lica.Uvođenje ovog sistema MUP predlaže bez prethodno sprovedene analize potencijalnih rizika po prava građana i  bez šire društvene rasprave o potrebi, prednostima i manama jednog ovakvog sistema, navode.Organizacija Partneri Srbija ukazala je na činjenicu da Nacrt sadrži više spornih odredbi koje mogu imati štetan uticaj na prava i slobode građana Srbije, pre svega na pravo na privatnost.Kako ocenjuju, posebno zabrinjava odredba Nacrta da se sistemi za obradu podataka, uključujući i onaj za automatsko prepoznavanje lica, mogu povezati sa odgovarajućim sistemima drugih državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, ali i bilo kog drugog pravnog lica.Time bi se biometrijski podaci građana stavili na raspolaganje širokom krugu korisnika gde bi kontrola njihovog korišćena i zaštite postala gotovo nemoguća."Ovo posebno zabrinjava imajući u vidu činjenicu da je najveći broj povreda privatnosti građana, uključujući i one masovne, u našoj zemlji dolazilo upravo iz javnog sektora".MUP planira nadzor sa 8100 kamera, nepoznato da li već koristi softver za prepoznavanje lica Policajcima zabranjeno objavljivanje fotografija koje "narušavaju ugled" MUP-aNIN: Ugovori MUP-a ukazuju na trgovinu uticajemSporna je i odbredba Nacrta zakona koja zabranjuje objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja čime se pruža dodatna zaštita privatnosti ovlašćenih službenih lica, dok se u privatnost građana invanzivno zadire upotrebom novih sistema obrade podataka, navodi se u saopštenju. Partneri Srbija navode i da je, zbog prepoznatih rizika po prava i slobode građana, globalni trend zabrana ili ograničavanje ovakvih sistema, kao i da  međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, pozivaju na ograničenje i oprez prilikom korišćenja sistema za automatsko prepoznavanje lica.Pored ovih odredbi, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) ukazao je Nacrt predviđa i to da pravo na upotrebu pojma "Policija" osim MUP-a, sindikata koji deluju u okviru njega, i Ministarstva odbrane, ministar može odobriti i drugim subjektima. "U praksi ovo bi moglo da znači da ako ministar želi da organizovanu grupu za nasilno suzbijanje protesta proglasi policijom, to može da uradi, bez ikakvog ograničenja", navodi se u saopštenju BCBP-a.Zbog toga BCBP traži od Ministarstva unutrašnjih poslova da razmotri komentare pristigle od organizacija u javnoj raspravi i spreči potencijalnu štetu koja bi nastala usvajanjem Nacrta.O Nacrtu novog zakona oglasilo se i Nezavisno udruženje novinara Srbije koje je navelo da će ukoliko bude usvojen u trenutnoj formi urušiti dostignuti ljudskih prava između ostalog pravo na slobodu govora i pravo na privatnost.Navode da odrede predstavljene u Nacrtu zakona mogu pogubno uticati i na ugrožavanje tajnosti novinarskih izvora što razvija efekat autocenzure i onemogućava rad novinara, pre svega onih koji istražuju i izveštavaju o korupciji i organizovanom kriminalu.Odredbe u suprotnosti sa ciljevima u Medijskoj strategiji koja je predvidela pojačavanje zaštite novinarskih izvora, što ovakvim predlozima može odvesti samo u suprotnom smeru, navodi NUNS.NUNS ocenjuje da je rad na ovom Nacrtu Zakona protekao prilično netransparentno i da zainteresovane strane uprkos programu javnih rasprava koji je objavljen na sajtu MUP -a, nisu bile obaveštene o istom.   

Lifestyle

Da li je i kada Miloš Obrenović rekao: „Evo mene, eto vas – rat Turcima“

Generacijama se prenosi da je podižući u Takovu Drugi srpski ustanak knjaz Miloš izgovorio one poletne reči ističući sebe samog „Evo mene, evo vas - rat Turcima!“ Međutim, današnjim medijskim rečnikom rečeno, ova istorijska istina nastala je tako što su je pronosili tadašnji, a i potonji „senzacionalistički i tabloidni izveštači“. Zato pravi, profesionalni istraživački novinar mora da nađe dobro obavešteni izvor. U ovom slučaju biće to dobri stari Vuk Stefanović Karadžić koga, izgleda, ne čitaju pažljivo (svi) oni koji se mnogo hvale da to rade.Elem,  da proverimo da li beše Vuk ima nešto o tim rečima kodže Miloša, što su bezmalo postale poslovica. A kad je nešto poslovica, tu je negde blizu i legenda, a iza brda već i - mit. Za početak treba precizirati -  pomenute reči nije izgovorio Miloš kao knjaz, već kao knez rudnički, što je tada bio. Kako se selio Arsenije III Čarnojević: Ništa nije bilo kao na slici Paje JovanovićaKnjazom je postao tek kad je ustanak uspeo i pošto mu ni saborci, ni Turci nisu došli glave. Već on mnogima od njih. Ili druga stvar - kad se govori o ustanicima, uvek se samo ističe njihov patriotizam i slobodarstvo, a o tome da su nahijski kneževi kao inspiratori bune zapravo bili nekakva „lokalna samouprava“ i „poreznici“ turske države, nema reči ni koliko kod Vuka.Elem, je li Miloš ono rekao i kad? Jeste, ali po svoj prilici sutradan po takovskom zboru srpskih knezova, nahijskih gradonačelnika i poreznika, a svakako ne u Takovu, a to mnogo govori i o Milošu i o taktici Drugog ustanka.Čitamo dakle Vukov članak „Hadži-Prodanova buna i Drugi srpski ustanak“ uz kratko pojednostavljeno podsećanje na kontekst: po propasti Karađorđevog ustanka, u godinama, naročito mesecima pred proleće 1815. godine, odnosi srpske i turske uprave se sve više kvare. Nahijski kneževi su sve nezadovoljniji ponašanjem svojih „pretpostavljenih“ i to nezadovoljstvo ide ka domunđavanju o novoj buni, ustanku, ali i ka odmetanju, hajdučiji ili saradnji sa hajducima. Tako se i desila poznata Hadži-Prodanova buna koju su Turci silom smirivali, ali i oslanjanjem na Miloša. On se kao junak Prvog ustanka bio nekako nametnuo za vođu, a konačno, piše Vuk, „Miloš je uz ovu bunu dobio čast i poverenije kako kod Sulejman-paše i kod ostali Turaka, tako i kod naroda Srpskoga“. Kako su se stvari i potom, tokom razoružavanja Srba, pogoršavale, uz nečuvene zulume (pečenje čoveka na ražnju, npr.) mnogi su na njega navaljivali da se dižu ponovo, pogotovo posle ubistva Stanoja Glavaša. Miloš je, s druge strane, uviđao da Sulejman-paša ne drži reč i već se opredelio za ustanak, ali ga je odlagao što zbog hladnoće, što zato da otpremi „brata Jefrema u Ostružnicu“ da proda još jednu turu volova, a i da se dobije vreme i sakupi para za novi ustanak. A otkupljivao je i zarobljenike, njih „šezdeset duša“.U to vreme Miloš je nekoliko puta uzmicao uz Rudnik gradeći nekoliko kuća jednu za drugom, sve dublje u planinu i dalje od puteva. Oko njega skućile su se i mnoge druge vođe pobuna. Bili su uz njega „i još mlogi kojekakvi momci koji su očekivali smrt od Turaka; pa su onde kao čuvali Miloševu kuću, a upravo su kod njegove kuće čuvali i krili svoje glave. I da ne bi u kakvo podozrenije pali bili su pokupovali nekoliko trnokopa, pa su danju na lepom vremenu od besposlice krčili i sadili šljive...“Konak kneza Miloša više neće biti isti (VIDEO)Sad ono glavno: „Miloš na cveti u jutru dođe u Takovo i onaj dan onde kod crkve učini skupštinu, i stane se već javno dogovarati s narodom i s kmetovima, šta će se sad činiti i sav sabor nađe da drukčije nikako biti ne može nego da se biju s Turcima dok svi ne izginu; i što je najčudnije i sami starci i kmetovi, koji su svagda bili protivni buni i oni sad pristanu i poviču da nema drugoga spasenija... Miloš onda im na to odgovori da će im on biti starešina, ako će oni njega slušati i između sebe se kao braća paziti...“

Lifestyle

Kako i zašto je Karađorđe ubio Teodosija

Knez orašački je imao plan da Karađorđe bude istovremeno i vođa i žrtveni jarac, ako stvar ne pretegne na srpsku stranu, ali ga je Vožd prozreo, prezreo – i lično ubio. U jednom istorijskom spisu Vuka Karadžića stoji kako se idući na Beograd Karađorđe ulogorio na Vračaru „na dan jahanja od Grada“, dakle kalemegdanske tvrđave.Znamo da je i od današnjeg Vračara do grada tada postojala šuma, šikara, nekoliko reka (pa i Đorđu Genčiću su se još potkraj devetnaestog veka čudili što se odlučio da svoju vilu –  sada na uglu Beogradske i Krunske – podigne „daleko od grada, među vinogradima na Vračaru).Za Vukov zapis o dugom jahanju do Kalemegdana sam ipak pomišljao – da nije možda neki prepisivač, urednik ili štampar nekim čudom „dan hoda“ pretvorio u „dan jahanja“. Kad sam to pomenuo jednom drugu koji obožava da se izražava u definicijama, rekao mi je otprilike ovo: e, kolega, drugačiji su onda bili pojmovi o destinacijama, a i naši preci se nisu baš pretrzali od žurbe, znaš li da je prvi konak kad se krene na jugozapad iz Beograda bio - već u selu Banjica.Dobra je ovo anegdota, ali istina je i da se ne zna pouzdano šta se tada sve, a šta sada, zove Vračarom. Nije li to bio i onaj deo koji se sada po voždu zove Voždovcem, da li je tačno da je pepeo Svetog Save rasut ne kod Hrama, nego u današnjem Tašmajdanu – gde je Vračar i „gde je bio nekad“, zanimljivo je pitanje...Ali, još zanimljivija je „veza“ između samog izbora Karađorđa za vođu ustanka i jednog dramatičnog raspleta kad se potom ulogorio na tom „neznasetačnogde“ Vračaru. Ponovo za svedoka pozivamo Vuka i njegove istorijske zapise. Kada je dogorelo do nokata zbog „daijskog“ zuluma i kad su posle seče, srpski knezovi – podvlačimo, tada predstavnici sultanove legalne vlasti – odlučili da se ipak bore protiv dahija, ali ako može i uopšte protiv turske vlasti koju su i sami predstavljali „onda se ove Šumadinske četobaše stanu razgovarati i dogovarati između sebe ’Ko će biti starješina’. Ni jedna kuća ne može biti bez starješine, a kamo li toliki narod.“Predlagali su Stanoja Glavaša, a on je odbio jer je „ajduk koga ajduci slušaju“, ali „sav narod nijesu ajduci, pak će ljudi sutra reći: kuda ćemo mi za ajdukom.“ Onda su predlagali kneza orašačkog Teodosija, ali i on je odbio sa perfidnijim razlogom.Piše Vuk o Teodosijevom odbijanju: „ ...te on, uzevši na stranu nekolicinu od knezova, ne pokazavši pravi uzrok zašto se svi odriču, govoreći ’Bog s vama, braćo! Kako ću ja kao knez narodni, biti starješina ajdučki četa? Ako sjutra Turska vojska rupi u Srbiju, kako ću ja izaći pred Turke?... kad me zapitaju ko pobi ovolike Turke... Ajduke i ovu momčad mi možemo lasno predati, ali kad se mi nazovemo poglavice ajdučke, nas ne može predati niko. Nego za sad neka bude starješina Kara-Đorđije, koji je kod Turaka ionako poznat kao ajduk; pa ako Turska vojska odma stigne u Srbiju i Turci opet obladaju, on s ajducima neka bježi u šumu, a mi ćemo izaći pred Turke i bacićemo krivicu na njega i na ostale ajduke, pak ćemo mi poslije njemu lasno izvaditi buruntiju i predati ga kao ajduka; ako li se što drugačije okrene, i ako ovo se pretegne, mi ćemo vladati i zapovedati, narod je nama svakojako u rukama.“Dakle, Teodosije je imao plan da Karađorđe bude istovremeno i vođa i potencijalni žrtveni jarac, ako stvar ne pretegne na srpsku stranu, a da u svakom slučaju kneževi zadrže – kneževstva.Na kraju su ubedili Karađorđa, ali je on kad se prihvatio „starješinstva“ odmah počeo „suditi i zapovjedati“. I nije - sada bi se reklo „verbalno pretio“ – nego poče „iz pištolja gađati“ i tako oglašavati „starešinstvo svoje po svoj Srbiji“. A Teodosija je prozreo, možda i prezreo.Knezovi i ostali poglavari koji su izabrali Karađorđa, kako piše Vuk, „gotovo da im bude sluga“ ubrzo su videli „da starješinstvo donosi čest i slavu i bogatstvo i onda se svaki stane kajati što nije on starješina“. Zbog toga su se i svađali, ali niko nije bio tako kivan kao Teodosije, jer mu, uza sve, „Crni Đorđije malo po malo i naiju Kragujevačku... uzme pod svoju vlast...“

Svet

Grupe sa Balkana sve aktivnije u dopremanju kokaina iz Latinske Amerike

Trgovci drogom iz zemalja Zapadnog Balkana sve su aktivniji u nabavci velikih količina kokaina u Latinskoj Americi. Aktivnost ovih grupa u Latinskoj Americi nije skroz novi fenomen, ali se njihov domet i značaj na ovoj teritoriji proširio i svrstao ih među "glavne igrače", navodi se u izveštaju koji je objavio Europol. Povećana fragmentacija kriminalog miljea u Kolumbiji podstakla je stvaranje novih saveza među kriminalnim grupama i stvorila nove šanse za kriminalne organizacije iz Evrope da uspostave nove kontakte sa dobavljačima kokaina iz Južne Amerike.Neke od ovih grupa, posebno one iz Albanije i sa Zapadnog Balkana postale su posebno istaknute u nabavci velikih količina kokaina direktno na izvoru, bez posrednika. Kako bi olakšale svoje "poslovanje", ove grupe imaju stalne stanovnike u Latinskom Americi, bilo u zemljama proizvodnje, bilo u zemljama koje se koriste kao glavan tranzitne tačke za drogu na putu ka Evropi. U julu 2016. godine u Peruu je uhapšen srpski državljanin, sa sedištem u Argentini, koji je navodno bio poveezan sa Grupom Amerika. On je iz Argentine navodno orkestrirao trgovinu velikim količinama kokaina u Holandiju i Španiju. Postoji mogućnost da je u Peruu pokušao da uspostavi veze sa trgovcima drogom u luci Kalao. Ranije su organizacije sastavljene od državljana zemalja Balkana, kao što su Hrvatska i Srbija, prvenstveno bile prisutne u zemljama iz kojih je kokain polazio za Evropu, kao što su Argentina, Urugvaj i Brazil. Sve više organizacije iz balkanskih država prisutne su i u zemljama proizvodnje kokaina, pre svega u Peruu, gde mogu da se povežu sa lokalnim kriminalnim grupama koje direknto kontrolišu proizvodnju kokaina. Rastući uticaj kriminalnih mreža koje su poreklom sa Zapadnog Balkana potvrđuju i inofrmacije o uhapšenima, koje se prikupljene od slučaja do slučaja. Informacije ukazuju da iako državljani nekih od zemalja u regiona ne čine veliki broj uhapšenih, one imaju tendenciju da budu uključene u trgovinu većih razmera. 

Svet

Gde ulagati u 2021. godini?

Prethodnih godinu i po dana svedoci smo brojnih promena na globalnom tržištu. Pandemija je uticala ne samo na lični život svakog od nas, već i na brojne industrije. Kompanije koje nisu umele da se adaptiraju na nove uslove su otišle u stečaj, dok su one agilnije višestruko profitirale u izmenjenim okolnostima.Građani suočeni sa finansijskom krizom gube poverenje u vlade svojih zemalja koje nisu uspele da se izbore sa pandemijom na odgovarajući način. Smanjuje se poverenje u banke i državne penzione fondove, a raste interesovanje za druge oblike ulaganja novca. Kako su podsticaji za štednju i kamatne stope izuzetno mali ili čak nepostojeći, mnogi se okreću ulaganju ušteđevine u profitabilnije poduhvate. Najpopularniji među njima su pasivni prihodi, koji ne oduzimaju dragoceno vreme vlasnicima kapitala. Trendovi koji su obeležili ovu, a verujemo da će i naredne godine su investiranje u kriptovalute, plemenite metale i akcije.KriptovaluteKriptovalute su uvele pravu revoluciju u finansijski svet, kao jedina valuta koja postoji isključivo u digitalnom obliku i omogućava vlasniku iste da plaća putem Interneta bez posredstva banke. Takođe su veoma značajne kao investicija, jer im je vrednost značajno porasla tokom prethodnih nekoliko godina. Oni koji se prvi put susreću sa kriptovalutama često su zbunjeni i preplavljeni informacijama o hiljadama različitih valuta, kao što su Bitcoin, Ethereum, Dogecoin, Tether, Cardano, Solana ili Polkadot. Najpoznatiji među njima je svakako Bitcoin, prva kriptovaluta kreirana 2009. godine koristeći blockchain tehnologiju. Procenjena tržišna vrednost ove valute je preko 856 milijardi dolara, pa ne čudi podatak da većina ljudi odlučuje da kupi Bitcoin umesto drugih kriptovaluta jer veruje da će se tendencija rasta nastaviti i u budućnosti. Iako njegova vrednost fluktuira tokom meseca i dalje je daleko najvrednija kriptovaluta na svetu. Vrednost samo jednog novčića na današnji dan iznosi preko 46 hiljada američkih dolara. Blockchain tehnologija koju koristi omogućava anonimne i direktne transakcije, pritom vodeći računa o bezbednosti.Plemeniti metaliU vreme ekonomskih previranja i finansijskih kriza, cena plemenitih metala poput zlata, srebra i platine raste. Prethodnu godinu obeležio je rast cene zlata od 24%, što je ujedno i najveći godišnji rast od 2010. godine. Iako je cena zlata u blagom padu otkako su Američke Federalne rezerve najavile pooštravanje monetarne polike i dalje je drastično veća nego pre dve godine. Na rast cene zlata uticao je porast tražnje, ali i opravdan strah od inflacije koja bi mogla da nastupi nakon pandemije. Pored zlata, primetan je porast cena srebra i platine, što se objašnjava oporavkom mnogih industrijskih grana, ali i problemima sa isporukom, što ih čini teže dostupnim. Najavljena ulaganja u zelenu energiju u SAD će takođe uticati na rast tražnje za srebrom u godinama koje slede. Cene platine i paladijuma u uskoj su vezi sa industrijskom aktivnošću, jer se koriste prvenstveno u industriji automobila i električnih uređaja. Samim tim, teže je proceniti kretanje njihovih cena u narednom periodu.AkcijeBerza je pretrpela korenite promene otkako je počela pandemija. Stagnacija privredne delatnosti, udružena sa pesimističnim prognozama uticala je na drastičan pad cene akcija u mnogim industrijama, na čelu sa ugostiteljstvom, hotelijerstvom, avionskim transportom, industrijama zabave, događaja i sporta. Nakon početnog šoka u martu prošle godine, neke od navedenih delatnosti zabeležile su rast cene akcija, ali ne do nivoa na kojem su se nalazile pre. Sa druge strane, globalna zdravstvena kriza uticala je na procvat drugih industrija, poput dostave hrane, on-line kupovine, kurseva, fitnes opreme i društvenih igara. Uzimajući navedene trendove u obzir, možemo primetiti dve strategije ulaganja na berzi – kratkoročnu i dugoročnu. Neki su uložili u akcije restorana, hotela, avionskih kompanija i zabavnih parkova dok je njihova vrednost bila značajno niža kako bi je prodali čim dostigne pređašnji nivo. Drugi su odabrali ulaganje na dugi rok, u industrije koje će nastaviti da rastu i nakon pandemije, kao što je npr. on-line kupovina. Prilikom odabira akcija potrebno je istražiti ne samo tekuća makroekonomska kretanja, već i novonastale navike potrošača kako biste imali potpuniju sliku o budućim trendovima.Svaki od navedenih oblika investiranja nosi sa sobom specifične prednosti i mane, te je na vama da procenite koliko ste spremni da rizikujete da biste ostvarili novčanu dobit. Pre bilo koje investicije savetuje se da prikupite što više informacija i iskustava, kao i da konsultujete stručno lice u oblasti finansijskog savetovanja.

Svet

Svetska banka ukida Duing biznis listu zbog mahinacija sa rangiranjem

Svetska banka obustaviće objavljivanje Duing biznis liste zbog otkrivenih nepravilnosti, objavilo je rukovodstvo ove institucije.Svetska banka ostaje čvrsto posvećena unapređivanju uloge privatnog sektora u razvoju i pružanju podrške vladama u kreiranju regulatornog okruženja koje to podržava, dodaje se u saopštenju."Ubuduće ćemo raditi na novom pristupu proceni poslovne i investicione klime", piše u saopštenju.Kristina Georgieva, generalna direktora MMF-a, koja je istragom Svetske banke optužena da je učestvovala u veštačkom poboljšanju ranga Kine na listi, demantovala je ove navode, prenosi Fajnenšl Tajms.Optužbe se odnose na period dok je Georgieva bila izvršna direktorka Svetske banke. U izveštaju koji je izradila američka advokatska kancelarija Wilmer Hale za potrebe odbora direktora Svetske banke, navodi se da je Georgieva i njen najbliži saradnik vršili direktne pritiske kako bi se izmenili podaci koji se tiču Kine, u cilju poboljšanju pozicije na Duing biznis listi. Ti pritisci su se dešavali u trenutku kada je banka pokušavala da poveća svoj kapital gde je Kina trebalo najviše da doprinese, za šta se Georgieva zalagala.Revizija je utvrdila da su napori Georgieve imale ključnu ulogu u promeni kineskih podataka.Predmet revizije bili su i podaci za Azerbejdžan, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.

Srbija

Srbija emitovala prvu zelenu evroobveznicu, dug veći za milijardu

Prvi put u svojoj istoriji Srbija je emitovala zelenu evroobveznicu u iznosu od jedne milijardi evra, ročnosti sedam godina, saopštila je NBS.Kako je saopštila Narodna banka Srbije, evroobveznica je emitovana po "najnižoj kuponskoj stopi ikada" zabeleženoj od 1 odsto i stopi prinosa od 1,26 odsto, uz tražnju investitora koja je tokom aukcije premašila 3 milijarde evra.Srbija je, inače, juče na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala dve emisije evroobveznica u evrima (dual-tranche).Pored zelene,  emitovana je i petnaestogodišnja konvencionalna evroobveznica u evrima u iznosu od 750 miliona evra, po kuponskoj stopi od 2,05 odsto i stopi prinosa od 2,3 odsto, što je evroobveznica najduže ročnosti koju je Srbija do sada emitovala, a za kojom je tražnja investitora premašila nivo od 2,5 milijardi evra, dodaje NBS.Emisijom zelene obveznice Srbija je postala jedna od malobrojnih evropskih zemalja i jedina evropska država van Evropske unije koja je emitovala zeleni instrument, navodi NBS.Prikupljena sredstva biće iskorišćena isključivo za finansiranje ili refinansiranje novih i postojećih rashoda usmerenih na postizanje još održivijeg rasta naše ekonomije, putem ulaganja u oblasti obnovljive energije, energetske efikasnosti, saobraćaja, održivog upravljanja vodama i sprečavanja i kontrole zagađenja."Кoliko su današnje emisije bile uspešne, govori i to što je Srbija tokom dana od početnih uslova uspela da snizi kamatne stope za petinu, odnosno 20 odsto (odnosno 0,35 procentnih poena) kod zelene sedmogodišnje obveznice i za 13 odsto (odnosno 0,30 procentnih poena) u slučaju konvencionalne petnaestogodišnje obveznice", naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.Vlada Srbije se sprema za emitovanje zelenih obveznicaNemačka prikupila 6,5 milijardi evra od prvih zelenih obveznicaMinistar finansija Siniša Mali rekao je da je Srbija prva zemlja u razvoju i regionu koja je emitovala zelenu obveznicu, a sredstva će se koristiti isključivo za zaštitu životne sredine."Sa tim novcem gradićemo železničku mrežu, kanalizaciju, jer smo obećali da će svako domaćinstvo imati priključak, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Iskoristićemo taj novac i za energetsku efikasnost, odnosno zamenu stolarije, za solarne panele. Time dajemo ogroman signal celoj međunarodnoj zajednici da je Srbija u potpunosti posvećena zelenoj agendi. U budućnosti ćemo još više novca uložiti u te namene", objasnio je on gostujući na Pinku.

Srbija

Projekat JADAR – Činjenice su važne

Naša kompanija razvija projekat Jadar blizu dve decenije. To su dve decenije naučnog i inženjerskog rada, istraživanja, proračuna, modelovanja i projektovanja u kojima je učestvovalo preko 300 stručnih i posvećenih kolega, kao i više stotina spoljnih saradnika iz 40 internacionalnih kompanija i sa 10 instituta i fakulteta Beogradskog univerziteta - uključujući 40 univerzitetskih profesora. U tom periodu analizirano je preko 38.000 uzoraka rude, ispitano više od 23.000 parametara za analizu zemljišta, vode, vazduha i buke, obavljeno preko 700 testova potencijalnog otpada. Digitalni model rudnog tela kreiran je od 22 miliona pojedinačnih ćelija. Samo jedna od projektnih baza podataka sadrži preko 21 hiljadu dokumenata kreiranih od strane našeg tima u prethodnom periodu.  Ovako obimnu naučno tehnološku bazu je teško u punom svetlu predstaviti zainteresovanoj javnosti, ali ju je, nažalost, izuzetno lako pogrešno interpretirati. Zato, ovim tekstom kompanija Rio Sava Exploration nastoji da uputi sve građane na izvore iz kojih se mogu tačno informisati, i gde će dobiti detaljne i obrazložene podatke. Jer mi verujemo u to da su naučne činjenice važne.Na Internet strani www.riotintoserbia.com možete pronaći detalje o projektu Jadar, odgovore na najčešća pitanja i netačne informacije, niz prezentacija, i posebno ističemo video zapise sa 4 Otvorena sastanka. Na njima su, putem Interneta, brojni eksperti predstavili najintresantnije teme i odgovarali na pitanja javnosti u vezi sa projektom. Nastavićemo sa komuniciranjem odgovora i nadalje i putem naše facebook strane na www.facebook.com/JadarProjekat.Uz puno poštovanje i podržavanje prava na kritički stav, smatramo da je za donošenje mišljenja o razvoju i uticaju ovako kompleksnog projekta neophodno uputiti se u sve raspoložive materijale i informisati se iz relevantnih izvora. Koristeći informacije iz naučnih studija i analiza koje su već prezentovane javnosti, u nastavku ćemo i ovom prilikom izneti činjenice kao odgovor na netačne navode sa skupa 11. septembra i iz prethodnog perioda. Za odgovore na sve ostale tvrdnje molimo sve zainteresovane da posete našu internet stranicu.Detalji tehnološke šeme prerade rude nisu poznati, a poseban rizik procesa je agresivno tretiranje sumpornom kiselinom Koncentrat naše rude neće se agresivno tretirati sumpornom kiselinom – kiselina se dodaje u fazi digestije da se održi pH3, a temperatura procesa je ispod 100 stepeni, što je temperatura na kojoj je ova kiselina stabilna. To je razlog što se u pomenutom postupku NE stvara zasićena vodena para koja sadrži tragove sumporne kiseline, što je potvrđeno i pilot testiranjima i brojnim proverama. Sam proces, je takav da neće i ne može biti ostataka sumporne kiseline u bilo kom od otpadnih tokova (otpad neće biti “kiseo”), niti će sumpor napustiti proces u obliku gasa sumpor-dioksida, pošto u reakcijama koje se odvijaju u procesnom postrojenju ne dolazi do generisanja tog gasa.Biće uništen biodiverzitet, stanište 130 endemskih i zaštićenih vrstaPovršine projektovane za podzemni rudnik i postrojenje za preradu iznose nešto preko 200 hektara (za indutrsijske zone u Srbiji opredeljeno preko 20.000 hektara). To je visokourbanizovan prostor, na kojem nisu identifikovane endemske vrste (karakteristične samo za lokalni prostor), a sve identifikovane vrste se mogu naći širom zapadne Srbije. Što se tiče lokacije prostornim planom opredeljene za odlagalište otpada – Štavice, to područje jeste bogatog biodiverziteta i to je studija Biološkog fakulteta pokazala. Iz tog razloga, kompanija ima u planu da uloži dodatna sredstva i sledeće godine nastavi istraživanja na ovom području, kako bi se kreirale i primenile najsavremenije mere u konzervaciji vrsta, a uticaji sveli na minimum.  To je i jedan od razloga za pokretanje postupka izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene za uvođenje alternativne lokacije Severni pogon i aktivan rad na rešenjima za ponovno iskorišćenje industrijskog otpada, kako ovo odlagalište nikada ne bi bilo formirano.U Drinu će se vraćati destilovana voda Tvrdnja sa protesta da će se iz postrojenja ispuštati destilovana voda, je neistinita, jer na kraju procesa prečišćavanja voda prolazi kroz proces REMINERALIZACIJE, čime se obezbeđuje prisustvo esencijalnih mineralnih materija u vodi pre ispuštanja u reku Jadar. Netačan je i suprotan navod da će se ispuštati neprečišćena voda koja će svojim sastavom ugroziti vodotokove i vodosnabdevanje nizvodno do Šapca i Beograda. Projektom je predviđeno da kvalitet prečišćene vode odgovora propisanom kvalitetu vode reke Jadar (II klasa, kao i reka Drina), čime se osigurava da ispuštanje otpadnih voda ni na koji način ne može ugroziti propisani kvalitet reke, u skladu sa EU i domaćom regulativom koja se odnosi na očuvanje kvaliteta vodotoka. Investiciona vrednost postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je blizu 40 miliona USD, a bazira se na naprednoj i široko primenjenoj tehnologiji.Generisanje otpadaVažno je naglasiti da je otpad od prerade jadarita u čvrstom stanju, što je u donosu na uobičajeni tečni otpad rešenje sa značajno manjim uticajem. Takođe, zbog čvrstog stanja otpada (suvi otpad) nije opravdana bojazan javnosti da će zagađivati vodotokove i podzemne vode. Mere protiv otprašivanja otpada se testiraju u najmodernijim vazdušnim tunelima, što je nova praksa za ove prostore. Po količini otpada, rudnik se rangira među niže do srednje rudničke operacije, a u EU postoje rudnici koji za dve godine rada generišu otpadnog materijala koliko će Jadar za čitav životni vek.  Sa otpadom će se pažljivo rukovati u skladu sa standardima u Srbiji i EU standardima. Rio Tinto primenjuje  i  D5 standard za upravljanje otpadom koji je često u nekim segmentima strožiji od regulativa određenih zemalja. Takođe, deo smo Globalnog industrijskog standarda za upravljanje otpadom. 

Srbija

Er Srbia od oktobra ponovo relaciji Kraljevo-Beč

Er Srbija planira da od 12. oktobra obnovi letove između Aerodroma Morava kod Kraljeva i Beča, preneo je portal Exyuaviation. Letovi će biti dva puta nedeljno, svakog utorka i četvrtka, do 30. decembra."Putnicima iz centralne i zapadne Srbije omogućavamo direktne letove za Beč sa trećeg aerodroma u Srbiji. Naš cilj je da im u narednom periodu olakšamo organizovanje putovanja i ponudimo tradicionalno dobru uslugu, kao i svim našim putnicima", rekao je predstavnik Er Srbije Boško Rupić.Letovi između Kraljeva i Beča prvi put su uvedeni u decembru 2019, a obustavljeni u martu 2020. godine kada je počela pandemija koronavirusa.Letove subvencioniše Vlada Srbije i prvobitno je planirano da se odvijaju tokom cele godine.Aerodormoima Konstantin Veliki u Nišu i Morava u Kraljevu upravlja preduzeće Aerodromi Srbije. Tom preduzeću komisija za Kontrolu državne pomoći nedavno je odobrila državnu pomoć u iznosu od 670 miliona dinara.Beogradski aerodrom Nikola Tesla, Vlada Srbije pre nekoliko godina dala je pod dugogodišnju koncesiju francuskoj kompaniji Vansi.Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinaraKako će Er Srbija platiti svoje dugoveEr Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners

Svet

Italija prva uvodi obavezne „kovid propusnice“ za sve zaposlene

Italijanska vlada je usvojila neke od najrigoroznijih anti-kovid mera na svetu, tako što je uvela obavezu za sve zaposlene da obezbede dokaz o vakcinaciji, negativnom testu ili nedavno preležanom virusu, piše Rojters.Nova pravila stupaju na snagu 15. oktobra.Fajzer vakcina dobila potpuno odobrenje u SAD, korak bliže uslovnoj vakcinacijiSvaki radnik koji ne dostavi važeće zdravstveno uvereneje biće suspendovan bez plate, ali ne može da bude otpušten, rekli su zvaničnici italijanske vlade novinarima nakon usvajanja mera.Ljudi koji zanemare uredbu i dođu na posao bez obzira na to suočiće se sa novčanom kaznom od 600 do 1.500 evra. Sankcija za poslodavce biće 400-1000 evra.Neke od država Evropske unije su uvele obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike, ali nijedna od njih nije uvela tzv. "zelenu propusnicu" (Green Pass) za sve zaposlene. Na taj način, Italija je postala test za ceo kontinet, ocenjuje Rojters.Propusnica je prvobitno zamišljena da olakša putovanja po Evropii, ali je Italija takođe bila među grupom zemalja koje su brzo postavile uslov za ulazak u muzeje, teretane i restorane u zatvorenom prostoru.Može li Sud u Stazburu da propiše obaveznu vakcinaciju?Poslednjih nedelja u celoj Italiji je bilo povremenih protesta protiv sve većeg pritiska da se građni vakcinipu, ali su većina političkih partija, kao i glavna unija poslodavaca, podržale obaveznu vakcinaciju za zaposlene jer se nadaju da bi to moglo da spreči nov zatvaranja. Sindikalni lideri traže da se radnicima koji odbiju da se vakcinišu pruži mogućnost besplatnog testiranja, što bi im omogućilo da ostanu na poslu.Vlada je ovaj zahtev odbila, ali je rekla da će testiranje za potrebe posla biti 15 evra, što je značajno ispod trenutne cene.Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajniceItalija beleži najveći broj smrtnih slučajeva, čiji je uzrok kovid-19, u Evropi, a ispred nje je jedino Ujedinjeno Kraljevstvo.Oko 74 odsto stanovništva Italije je primilo makar jednu dozu vakcine, a 68 odsto građana je potpuno vakcinisano.Italijanska zdravstvena fondacija "Gimbe" je u svoj izveštaju objavila da je većina zaraženih koji su na bolničkom lečenmju nevakcinisana. Izveštaj pokazuje da je vakcinacija uticala da se broj smrtnih ishoda smanji za 96,3 odsto, hospitalizacija za 93,4 odsto, a potreba za lečenjem na intezivnoj nezi za 95,7 odsto.

Svet

Da li će Severni tok 2 oboriti cenu gasa u Evropi?

Zvanični Kremlj saopštio je da bi brzo puštanje u rad gasovoda Severni tok 2 ublažilo strah od nestašice prirodnog gasa u Evropi naredne zime, preneo je Fajnenšl tajms. Očekuje se i da se njegovim puštanjem u rad značajno izbalansiraju cene gasa koje su od početka godine četiri puta veće.U Moskvi naglašavaju da tome prethodi uslov da Nemačka brzo odobri rad gasovoda. Ipak, to bi moglo da potraje nekoliko meseci. Severni tok 2 ide preko Baltičkog mora do Nemačke i predstavljao bi alternativa gasovodu koji ruski gas u Evropu dovodi preko Ukrajine.Rusija je prošle nedelje saopštila da je gasovod dugačak 1.230 kilometara završen, uprkos višegodišnjem protivljenju Sjedinjenih Američkih Država i mnogih istočnoevropskih zemalja. Nemački regulatori moraju odobriti rad gasovoda, što bi moglo potrajati nekoliko meseci.Ukrajina je optužila Rusiju da pokušava da uceni Evropu odobravanjem Severnog toka 2, pogotovu imajući u vidu male zalihe gasa u skladištima.Nemačka i SAD postigle dogovor o Severnom toku 2Nemačka u izgradnji Severnog toka 2 ne mari za američku politikuZavršen Severni tok 2 Ruska državna kompanija Gazprom je prema svojim kupcima u Evropi ispunio je do sada ispunila sve dugoročne obaveze, ali nije isporučivala dodatne količine preko Ukrajine i u više navrata odbila je da proda dodatne količine na aukcijama.Na cene prirodnog gasa uticala je i tražnja u Aziji i Latinskoj Americi, dok je evropska proizvodnja opala usled održavanja odloženog prošle godine zbog pandemije koronavirusa. Ako počne da radi, Severni tok 2 moći će da šalje 55 milijardi kubika gasa u Evropu svake godine i udvostručiće izvozne kapacitete Rusije.Gasprom je nagovestio da će količine koje će ići u Evropu ostati na približno istom nivou, kao i da je snabdevanje gasom na ruskom tržištu povećano za 14,8 odsto. Zemlje u jugoistočnoj Evropi, uključujući Tursku, Rumuniju, Srbiju i Bugarsku, poslednjih godina su zabeležile porast u potrošnji nakon puštanja u rad gasovoda Turski tok.

Svet

Teslin auto salon uskoro i u Zagrebu

Američki milijarder i vlasnik kompanije Tesla Ilon Mask uskoro će svoj prodajni salon otvoriti i u Zagrebu, prenosi Jutarnji list. Tesla Motors je prošle godine več otvorio prvi pop-up store, odnosno izložbeni salon, u zagrebačkom trgovačkom centru Avenue Mall.Američka kompanija o tome zasad nije objavila nikakve informacije, ali u salonskom prostoru u sklopu nekad najvišeg nebodera u Zagrebu užurbano se radi. Na toj lokaciji se nalaze i dve nove Tesline punionice i njegov poster."Tačno je da Tesla Motors planira da otvori prvu trgovinu u Hrvatskoj i to u Zagrepčanci u Zagrebu. Poster je već na zidu, ispred su postavljena dva punjača, radovi na unutrašnjem uređenju su u punom jeku i po svemu sudeći prva trgovina Tesle u Hrvatskoj mogla bi biti otvorena krajem septembra, odnosno početkom oktobra", kaže vlasnik prvog Tesla vozila u Hrvatskoj Saša Cvetojević.On objašnjava da da će u Zagrebu otvoriti prodajni salon kakav kompanija ima i u drugim državama. Navodi da kompanija ne objavljuje podatke o svojoj prodaji na lokalnom tržištu. Izuzetak je bio jun mesec kada je Tesla objavila da je u Hrvatskoj prodala 111 svojih vozila.Tesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobilaTesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinomBroj letova sa "Nikole Tesle" sve bliži pretpandemijskom nivou "Poznato je da je prodaja u vreme subvencionisanja bila jako dobra. Električna vozila se izvan sezone subvencija slabije prodaju pa je tako i sa Teslom", kaže Cvetojević.Pre novembra 2020, kad je Tesla Motors otvorio pop-up store u Zagrebu, najbliže prodajno mesto Tesla je imala u Ljubljani. Do sada su u Zagrebu mogla da se kupe tri modela: Model 3, X i S.Od oglašenih radnih mesta, Tesla Motors lani je tražio Sales & Delivery Managera i Tesla Advisora. Novih oglasa za radna mesta u Hrvatskoj za sada nema.Cvetojević ističe da Tesla Motors u Hrvatskoj planira da izgradi kompletnu infrastrukturu koju ima i u drugim državama.  Što se tiče punjača, za elektro vozila, Tesla ima dve vrste, brze superpunjače i klasične AC destinacijske punjače.Hotelima, trgovačkim centrima, Tesla na primer nudi besplatnu instalaciju destinacijskih punjača.

Srbija

Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinara

Komisija za konotrolu državne pomoći odobrila je državnu pomoć od 670 miliona dinara Aerodromima Srbije za upravljanje Aerodormom "Konstantin Veliki" u Nišu. Davalac državne pomoći je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a iz budžeta Srbije u 2020. godini društvu Aerodromi Srbije dodeljena je subvencija u ukupnom iznosu od 670 miliona dinara, od čega iznos subvencije za upravljanje aerodromom "Кonstantin Veliki", Niš iznosi 335 miliona dinara, navodi se u rešenju Komisije. Кomisija je ocenila da finansiranje delatnosti upravljanja Aerodromom "Кonstantin Veliki" Niš u 2020. godini, predstavlja državnu pomoć koja se dodeljuje u obliku naknade za obavljanje delatnosti od opšteg ekonomskog interesa, navodi se u rešenju.Komisija je u martu pokrenula prethodni postupak u vezi dodele sredstava "Aerodoromima Srbije" radi utvrđivanje postojanja državne pomoći kao i ocene usklađenosti državne pomoći. 

Srbija

Poslovni partner gradskog urbaniste renovira salu u ministarstvu za 74 miliona

Ministarstvo finansija je tokom avgusta sklopilo ugovor za renoviranje svečane sale sa firmom poslovnog partnera glavnog gradskog urbaniste u Beogradu Marka Stojčića, piše portal Pištaljka. Ugovor je kako se navodi vredan preko 74 miliona dinara, odnosno oko 1150 evra po jednom kvadratu.Posao je, bez konkurencije, kako se navodi dobila firma Jugogradnja, čiji je većinski vlasnik Nenad Radonjić. Ovaj biznismen zajedno sa gradskim urbanistom poseduje fantomsku firmu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada Vladetina 22. Osim delatnosti i vlasništva Jugogradnja i Vladetina 22 dele i istu i-mejl adresu, naglašava Piptaljka.Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), 20 odsto vlasništva u Vladetinoj 22 ima firma Jugogradnja, 30 odsto Nenad Radonjić, koliko i Marko Stojčić, dok preostalih 20 odsto ima firma Otvoreni atelje grada Arhitekton, koja je u stopostotnom vlasništvu beogradskog urbaniste.U APR-u piše da je privredno društvo Vladetina 22 registrovano na adresi Žorža Klemansoa 23 ali, na toj lokaciji nedaleko od Luke Beograd nema traga o toj firmi. Međutim, vide se skladišta i oznaka firme Jugogradnja, koja je registrovana na Zvezdari.Vladetinu 22 osnovale su firma Jugogradnja i bivša Stojčićeva firma Institut za savremenu arhitekturu u januaru 2018. godine. Prema finansijskim izveštajima, firma čiji je direktor Nenad Radonjić od početka beleži milionske gubitke, a u prve dve godine nije imala ni zaposlene ni prihode.Pištaljka: Portal javnih nabavki "prepun netačnih podataka" koštao milionePištaljka: Bus plusu profit, Beogradu manja naplata karataGradsko stambeno lepljenje plastičnih slagalica u liftovima platilo 24 miliona Tek prošle godine je i dalje bez zaposlenih, ostvarila poslovni prihod u iznosu od 87.041.000 dinara, ali i dalje neto gubitak od 23.681.000 dinara.Jugogradnja, kako se navodi na njenom sajtu, ima i projekat Vladetina 22 u okviru kog prodaje stanove na toj adresi u centru Beograda. Reč je o zgradi sa deset luksuznih stanova koji se prodaju po ceni od 2.700 evra po kvadratu. Stojčićeva firma Otvoreni atelje grada Arhitekton nalazi se na istoj adresi.STOJČIĆ BIO U SUKOBU INTERESAPištaljka je inače pre dve godine pisala da je Marko Stojčić bio u sukobu interesa kada je kao potpredsednik gradskog Saveta za urbanizam pobedio na tenderu Instituta za fiziku za izradu dokumentacije za građevinsku dozvolu za naučni centar Verokio.Pošto je jedna od odbijenih firmi u ovom postupku uložila žalbu Komisiji za zaštitu prava, javna nabavka je poništena, ali ne zbog sukoba interesa već zbog propusta u izradi konkursne dokumentacije. Realizacija projekta Verokio trebalo je da bude gotova krajem prošle godine, ali odgovora o razlozima kašnjenja iz Instituta za fiziku još nema.Firma Jugogradnja osnovana je 1992. godine, a većinski udeo od 90% u njenom vlasništvu ima njen direktor firme Nenad Radonjić, dok 10% pripada Marku Radonjiću. Prema poslednjem finansijskom izveštaju iz 2020. godine Jugogradnja broji 108 zaposlenih, ima poslovni prihod od preko jedne milijarde dinara i neto dobitak veći od 45 miliona dinara.Na sajtu te firme, između ostalog, navedeno je da su učestvovali u brojnim državnim i gradskim projektima: izgradnji Doma zdravlja u Borči, stambeno-poslovnog kompleksa u naselju Stepa Stepanović, Kliničkog centra Srbije, restauraciji Generalštaba Vojske Srbije, bioskopa Jugoslavija u Beogradu, Studentskog trga, Botaničke bašte Jevremovac i mnogih drugih objekata.Vrednost ugovora javne nabavke podeljene u dve partije za renoviranje i opremanje svečane sale u zgradi Ministarstva finansija iznosi ukupno 110.434.399 dinara i skoro je identična procenjenoj vrednosti tendera, čak i po partijama.Uvidom u konkursnu dokumentaciju jasno je da je ugovorena vrednost ove javne nabavke ipak sklona promenama, te postoji mogućnost da se cena radova uveća ili smanji."Kako Naručilac nije u mogućnosti da precizno predvidi količinu i obim radova, predmet radova je osnov za formiranje cene, a konačna količina i vrednost radova utvrđuju se na bazi stvarno izvedenih količina radova overenih u građevinskoj knjizi za svaku privremenu ili okončanu situaciju od strane stručnog nadzora i usvojenih jediničnih cena iz ponude", navodi se u tehničkoj specifikaciji tendera.U tenderskoj dokumentaciji navodi se da je trenutno stanje ove prostorije veoma loše zbog "neadekvatnog održavanja": "Osim problema sa kapilarnom vlagom vidna su prokišnjavanja sa krova koja su doprinela da su sve podne, zidne i plafonske obloge u veoma lošem stanju", piše u dokumentaciji.Projektom je predviđena sanacija krova, vlage, postavljanje parketa, instalacija audio i video sistema, postavljanje prostorije za režiju, demontiranje panela na zidovima. Predviđeno je i postavljanje novih radijatora, iako se u specifikaciji napominje da sala već ima novo grejanje, klimatizaciju, ventilaciju i ostale instalacije.Firma Smart bilding tehnolodžis (Smart Building Technologies) dobila je posao na ovoj javnoj nabavci kao podizvođač firme Jugogradnja. Vlasnik i direktor ove firme je Pavle Banić, koji je takođe i član upravnog odbora Rotari kluba Beograd.

Srbija

Kako će izgledati akva park u Niškoj banji?

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Niša je raspisala tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju sportsko rekreativnog kompleksa "Aqua park Niška banja" čija bi prva faza trebalo da košta blizu pola milijarde dinara.Kompleks bi trebalo da obukvata površinu od 5,5 hektara i da se nalazi na području opštine Ništa Banja, na potezu Lozni kalem, nedaleko od petlje auto puta i jednog od glavnih koridora.Novi Sad dobija akva-park i hotel od 600 miliona Analizom potreba stanovnika grada Niša i njegovih turističkih mogućnosti, a uz proračune potrebnih kapaciteta, ustanovljeno je da kompleks treba projektovati tako da može da ga koristi maksimalno 3.400 posetilaca dnevno, navodi se u specifikaciji javne nabavke.U akva parku će se nalaziti zatvoreni objekat vodenih i zabavnih sadržaja, pomoćna zgrada letnjeg ulaza sa biletarnicom, kao i bazeni sa atrakcijama na otvorenom koji će činiti procentualno najzastupljeniji deo kompeksa, površine oko 1.740 kvadrata.Akva park će biti građen u dve faze, zbog, kako navode, predviđenog obima radova koji treba da se izvedu. Foto: Tehnička specifikacijaU sklopu prve faze planirano je da se izgrade zatvoreni objekat, pomoćna zgrada letnjeg ulaza, bazen sa talasima, rekreativni bazen, vitality bazen, lenja trka i mašinska sala sa kompenzacijom.Drugom fazom je predviđen dečiji splash bazen, dečiji bazen sa "tower" toboganima, rekreativni bazen sa toboganima za porodičnu zabavu i sfera-multi-kamikaze bazen.U tehničkoj dokumentaciji se ističe da je sve potrebne tobogane i dečije atrakcije potrebno predvideti od proizvođača Polin ili u kvalitetu slično njihovom.Tobogani turskog proizvođača "Polin" nalaze se i u akva parku u Aranđelovcu, što se može zaključiti iz tekstova koji su objavljeni nakon nezgoda koje su se desile u ovom zabavnom parku 2017. godine u kojima se citiraju čelnici akva parka koji su navodili da su kontrole obavili inženjeri iz kompanije "Polin" koja je i postavila tobogane.Funkcioner SNS u Nišu: O zapošljavanju u javnim preduzećima odlučuje SNS Firma "Polin" trebalo je da pruži i finansijsku i upravljačku podršku dugo očekivanom akva parku u novobeogradskom Bloku 44.Izgradnja akva parka u Nišu bila je planirana godinama unazad, ali se čekao investitor koji bi ovaj projekat hteo da finansira.Jedina firma koja je jedno vreme bila zainteresovana za ovo ulaganje je crnogorska kompanija "Akvater solušn" koja je, međutim, 2018. godine zatražila da se zastane sa postupkom zbog drugih investicija koje ima.Grad Niš je još tada isticao da mi zemljište za akva park ustupio besplatno.Kako ni pod ovim uslovima nisu uspeli da pronađu zainteresovanog investitora, Grad Niš je odlučio da sam finansira izgradnju akva parka i u ovogodišnjem budžetu grada je za prvu fazu opredeljeno 490 miliona dinara, kako je preneo portal "Niške vesti".

Srbija

Šta posetiti u zapadnoj Srbiji?

Zapadna Srbija je područje u kom se sureću izuzetne prirodne lepote i vredni kulturno-istorijski spomenici. Na ovom području još ima netaknutih šume koje mame posetioce da pobegnu iz grada. Poznata je po bogatom kulturnom nasleđu, fascinantnoj istoriji, gostoprimljivim domaćinima i izvrsnoj hrani.To su samo neki od razloga zbog kojih se zapadna Srbija učvrstila kao jedna od omiljenih destinacija za odmor u Srbiji. Bezbroj je prelepih dragulja prirode i zanimljivih atrakcija u ovom delu države, pa smo probali da suzimo izbor i odlučimo se za nekoliko najzanimljivijih. ValjevoValjevo je danas veliki grad i kulturni i administrativni centar Kolubarske regije. Kroz istoriju je često imalo presudan značaj, što se ogleda i u velikom broju neprocenjivih znamenitosti spomenika koji krase ulice ovog grada. Brojni velikani srpske istorije potiču iz ovih krajeva, pa je upoznavanje sa našom prošlošću na mestu gde je rođena jedan od razloga zašto vredi posetiti ovaj grad.Valjevo je grad sa dva lica, odnosno grad sa dve čaršije, kako ga u narodu ponekad nazivaju. Razlog za to su dva jezgra smeštena sa obe strane reke Kolubare, stari Tešnjar orijentalnog duha i mlađi centar grada izgrađen u modernijem evropskom stilu. Oba jezgra simpatična su na svoj način i čine divno mesto za šetnju i razgledanje.Okolina grada krije mnoge dragocene lepote, od kojih su mnoge nezasluženo skrajnute. U blizini Valjeva nalazi se najmlađe veštačko jezero u Srbiji, Rovni. Iako je u pitanju tvorevina nastala ljudskom rukom, jezero poseduje izuzetnu lepotu.U nju ćete se najbolje uveriti ukoliko se uputite ka jednom od vidikovaca sa kojih se pruža nezaboravan pogled. Najpoznatiji se zove Lazareva stena i do njega vodi staza duga kilometar i po, koja se pruža kroz divne krajolike.Jedno od najvećih blaga valjevskog kraja je reka Gradac, koja se smatra najčistijom rekom u Evropi. Kristalno bistra voda i prirodne lepote obala reke Gradac učinile su je jednim od omiljenih izletišta kako Valjevaca, tako i posetioca iz čitave Srbije.Valjevo se nalazi na oko sat i po vožnje od glavnog grada, a sa većinom centara Srbije dobro je povezano. Uz to, ovaj grad ima i veoma razvijenu ponudu smeštaja sa nekoliko različitih tipova. Turisti mogu odsesti u jednom od hotela ili se oprediliti za privatni smeštaj Valjevo. DivčibareJedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Srbiji nalazi se na planini Maljen. Divčibare su slavu stekle još kada je turizam Srbije bio u povoju. Tome najviše mogu da zahvale predivnoj prirodi koja je bila darežljiva na ovim prostorima. Divčibare se nalaze na tački koja je poznata kao ruža vetrova, što je ovu visoravan učinilo pravom vazdušnom banjom. Boravak na ovom prostoru zaista je okrepljujuć za telo, ali i za dušu.U Divčibarama će najviše uživati zaljubljenici u čistu prirodu, neuprljanju ljudskom rukom. Širom visoravni rasprostranjena je velika mreža pešačkih i biciklističkih staza koje će oduševiti sve posetioce željne aktivnog odmora. Pešačke staze su dobro obeležene i vode na neke od najlepših vrhova i vidikovaca planine Maljen. Većinu staza mogu obići i oni sa slabijom kondicijom, kao i porodice s decom.Divčibare su izvrsna turistička destinacija jer u njoj možete istinski uživati u bilo kom periodu godine. Tokom leta, možete osvojiti neke od veličanstvenih planinskih vrhova, poput Crnog vrha ili Kraljevog stola. Proleće i leto savršeno su vreme za piknik na nekom od prijatnih izletišta u dubokoj hladovini maljenskih šuma. Zimski sadržaji takođe se sve više razvijaju, pa su Divčibare danas bogatije za četiri ski staze, žičaru i ski-lift.Divčibare je planinski i ski-centar najbliži Beogradu i Vojvodini, što je dodatno uticalo na popularnost turističkog centra. Smeštaj Divčibare veoma je bogat i raznovrstan, pa nije teško naći odgovarajući apartman u bilo kom delu godine.   UvacKada se govori o zapadnoj Srbiji, obavezno je spomenuti i, po mišljenju mnogih, najlepšu reku Srbije. Predivni meandri reke Uvac stekli su svetsku slavu i svojim čarima privlače sve veći broj zainteresovanih posetilaca. Krstarenje ovom neobičnom rekom magičan je doživljaj kakav se retko može osetiti. Priroda ušuškana u kanjonu ove bistre reke toliko je bogata i raskošna da je čitav predeo proglašen za vredan specijalan rezervat prirode.Posetioci Uvca mogu uživati u posmatranju hranjenja nekih retkih životinja, poput beloglavog supa, jednog od zaštitnih znakova Uvca.Sem za orintologe, Uvac je i za speleologe predstavlja posebno i nezaobilazno mesto. U klisuri reke nalazi se najkompleksniji pećinski sistem u Srbiji, koji je danas otvoren i za znatiželjne turiste. Ukoliko imate hrabrosti da se spustite u zagonetne podzemne hodnike, bićete nagrađeni nekim od najlepših primera pećinskog nakita u zemlji.U blizini Uvca nalazi se i nekoliko divnih veštačkih jezera, od kojih je najpoznatije Zlatarsko jezero. Tokom leta ono je prava osvežavajuća turistička atrakcija. Spas od letnjih vrućina možete naći sunčanjem na pontonskoj plaži ili plivanjem u bistroj vodi. Na obali se nalazi teren za odbojku na pesku, a vožnja čamcem po ovom jezeru predstavlja jedinstven doživljaj.Ovo je samo jedan delić božanstvenog mozaika bajkovite prirode i spomenika nastalih ljudskom rukom koji nazivamo zapadna Srbija. Ovak kraj naše zemlje poznat je još i po magičnim padinama planine Tare, neukrotivoj Drini, čuvenom zimovalištu Zlatiboru, tirkiznim vodama Perućačkog jezera i mnogim drugim neponovljivim predelima. Najbolje je zaputiti se u ove čarobne krajeve i osetiti njihovu lepotu iz prve ruke. 

Svet

Četiri petine programera u EU su muškarci

Od 2,3 miliona ljudi u Evropskoj uniji koji rade u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija i koji su obrazovani za taj sektor, 83 odsto su muškarci. Letonija od svih zemalja EU ima najveći udeo muškaraca u ukupnom broju zaposlenih sa obrazovanjem za IKT( 94 odsto).Sledeća je Slovenija, sa 90 odsto muškaraca, Belgija i Češka sa 89 odsto,  i Poljska sa 88 odsto muškaraca u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija. Koliko države EU troše na vojsku?Sa druge strane, žene su činile više od četvrtine zaposlenih sa IKT obrazovanjem u Danskoj (33 odsto), Grčkoj (31 odsto), Kipru (28 odsto), Bugarskoj (27 odsto, niska pouzdanost) i Rumuniji (27 odsto).Ko Evropsku uniju snabdeva sladoledom?U 2020. godini 66 odsto zaposlenih u informaciono-komunikacionim tehnlogijama bili su između 15 i 34 godina, a 34 odsto njih između 35 i 74 godine.