img
Broj 129, April 2026.
Broj 129, April 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Nemačka zbog Ukrajine obustavila Severni tok 2

Nemački kancelar Olaf Šolc odložio je sertifikaciju gasovoda Severni tok 2 koji bi toj zemlji trebalo da duplira  količine ruskog gasa, preneo je Rojters. Odluka je usledila nakon što je Rusija zvanično priznala dva otcepljena regiona, Donbas i Luganjsk u istočnoj Ukrajini.Šolc je naveo da je zatražio od ministarstva ekonomije da preduzme korake kako bi se osiguralo da sertifikacija Severnog toka 2 ne može da se obavi u ovom trenutku.Izgradnjom novog gasovoda na dnu Baltičkog mora Rusija ima nameru da obiđe gasovod koji do Evrope ide kroz Ukrajinu.Projekat se suočava sa otporom Evropske unije, Sjedinjenih Država, kao i Ukrajine, jer bi kako se dodaje, povećao energetsku zavisnost od Rusije, a Ukrajini uskratio tranzitne takse za korišćenje njenog gasovoda.Vlada Nemačke dugo je tvrdila kako je Severni tok 2 prvenstveno komercijalni projekat koji na evropsko tržište energenata donosi konkurenciju.Nemačka ekonomija je najveća u Evropi i polovina njenih energetskih potreba, kako se dodaje, zavisi od Rusije.Severni tok 2 na čekanjuAmerički Senat protiv novih sankcija za "Severni tok 2"SAD su već odobrile sankcije protiv otcepljenih oblasti u Ukrajini koje je ukazom priznao ruski predsednik Vladimir Putin i odobrio slanje vojnih trupa u tu zemlju. Nekoliko nedelja pre toga, Američki Senat je glasao protiv sankcija za Severni tok 2.Kako je prenela Slobodna Evropa, čelnici Evropske unije najavili su usvajanje paketa sankcija protiv Rusije.U saopštenju predsednice Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta, Čarls Mišela navodi se kako će se te mere odnositi na sve koji su umešani u nezakonitu odluku Rusije, kao i na banke koje finansiraju ruske operacije na tim teritorijama.Kako se dodaje, mere će ciljati sposobnost ruske države i vlade da pristupe kapitalu i finansijskim tržištima i uslugama EU, kao i trgovinsku razmenu sa Donbasom i Luganjskom.Rusija je blizu granice sa Ukrajinom u prethodnom periodu rasporedila oko 130.000 vojnika.Kako je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zapadne zemlje će od Srbije ponovo tražiti da uvede sankcije Rusiji zbog vojnih akcija u Ukrajini. To pitanje je u Srbiji inače veoma osetljivo jer Rusija nije priznala nezavisnost Kosova.Ipak, Rusija je 2008. godine priznala i Abhaziju i Južnu Osetiju koje su se nakon desetodnevnog rata otcepile od Gruzije, države koja je kao i Ukrajina bila članica Sovjetskog Saveza (SSSR). Ruska vojska je tada ušla u Južnu Osetiju i potisla gruzijsku armiju.

Svet

Kina: Još jedna građevinska firma u finansijskim problemima

Kineski graditelji stambenih naselja sada se suočavaju sa novim izazovom – problemima  poverenja. Stvari su bile loše za ovaj sektor još od krize Evergranda prošle godine, ali kompanija koja se smatra jednim od retkih preostalih stubova snage iznenada je upozorila na neizvršenje obaveza narušivši ono što je ostalo od poverenja investitora u ovaj sektor, prenosi Fajnenšl tajms.Zhenro Properties je najnovija kompanija nekretnina koja je priznala da možda neće imati dovoljno novca za plaćanje duga. Ovaj graditelj stambenih naselja srednje veličine u kontinentalnoj Kini, ranije procenjen na više od tri milijarde dolara, zamolio je vlasnike obveznica da se odreknu svojih potraživanja zbog neizvršenja obaveza od 200 miliona dolara sledeće nedelje.Akcije Zhenro-a su u ponedeljak pale za 14 odsto, što je pad od ukuono 80 odsto za mesec dana. Obustavljeno je trgovanje obveznicama za 2024. godinu zbog ekstremne nestabilnosti. Njena novčanica je pala na 25 centi za dolar, u odnosu na 80 centi pre samo nekoliko nedelja.Iznenadni pad nije nešto za šta su vlasnici obveznica mogli da se pripreme. Zhenro je nedavno obezbedio kreditnu liniju od oko 1,4 milijarde dolara od državne Banke Kine, a za razliku od drugih kompanija, nije bilo znakova rizika otkupa.Rejting agencije Fitch i Moodi's snizile su Zhenro-ov dugoročni rizik od neizvršenja obaveza emitenta na B i B3. Brzina i obim pada cene obveznica ukazuju na prekid veze sa takvim rejtingom, ocena "B" predstavlja materijalni rizik neizvršenja obaveza, ali obično sa marginom sigurnosti. Takvi rejtinzi ranije nisu signalizirali neizbežna neispunjenja obaveza.Informacije samih kompanija slabo su pouzdane, a kako su akcije prošle nedelje pale, Zhenro je umanjio nagađanja o neizvršenju obaveza koje je sada neizbežno. Lokalna kompanija Fantasia Holdings, koja je negirala da ima problema sa likvidnošću, takođe nije izvršila isplatu obveznica.Kineske kompanije nekretnina imaju oko 100 milijardi dolara duga koji dospeva ove godine. Nevolje kompanija kao što su Evergrande, Zhenro i Fantasia će otežati refinansiranje, a treba očekivati više neplaćanja od problematičnih kompanija.Prelazak krize sa graditelja stambenih naselja na širi finansijski je malo verovatan, a umesto toga kineski emitenti će morati da plaćaju veće naknade za prikupljanje kapitala, bez obzira na njihov sektor, kako bi se investitorima nadoknadila nepouzdanost ugovora.

Svet

Fejsbuk gubi oglašivače usled promene pravila privatnosti na Epl uređajima

Fejsbuk (Facebook) je dugo bio jedna od najsigurnijih opcija kada je u pitanju digitalno oglašavanje, ali sada kada je Epl (Apple) promenio funkcije privatnosti više nije, budući da ove promene podstiču preduzeća koja se baziraju na e-trgovini da smanje troškove oglašavanja na ovoj platformi, piše The Wall Street Journal. Marta Kruger, koja vodi posao sa poklon korpama pod nazivom Giften Market, trošila je ceo svoj budžet za oglašavanje na Metinim platformama, Fejsbuku i Instagramu, a za svakih potrošenih 14 dolara u proseku, dobijala bi jednog kupca.Kada je kompanija Epl prošle godine uvela novu funkciju privatnosti za mobilne uređaje koja ograničava praćenje korisnika njeni troškovi za sticanje takvih kupaca porasli su 10 puta, a u oktobru je preusmerila ceo svoj budžet za oglašavanje na oglase za pretragu na Guglu.Mnoge druge kompanije koje zavise od prodaje putem internet trgovine razmatraju svoje rezučtate i odlučuju da urade istu stvar. One smanjuju svoju potrošnju na Fejsbuku i Instagramu i šalju novac od reklama Guglu, Amazonu, Snepčetu i drugim platformama.Promena privatnosti pogađa centar poslovanja kompanije Meta i njenu sposobnost da precizno targetira korisnike i dokaže trgovcima da oglasi generišu prodaju. Ranije ovog meseca, Meta je saopštila da očekuje udar od oko 10 milijardi dolara na prodaju ove godine, kao rezultat Eplove promene, koja zahteva da aplikacije traže od korisnika dozvolu za praćenje i deljenje njihovih aktivnosti.Gugl je ove nedelje predstavio sopstveni predlog da smanji praćenje korisnika u aplikacijama na Android uređajima, potencijalno pogoršavajući izazove sa kojima se suočila kompanija Meta."Već neko vreme je poznato da fejsbuk radi po hiru platformi na kojima potrošači pristupaju njihovoj aplikaciji", rekao je Ari Paparo, izvršni direktor za reklamne tehnologije koji je prodao svoju kompaniju Comcast i dodao da sada te platforme menjaju pravila, a oni na to ne mogu mnogo da utiču.Meta je saopštila da makroekonomske sile, uključujući inflaciju i poremećaj lanca snabdevanja, takođe vrše pritisak na potrošnju na reklame, ali čini se da je pritisak na privatnost najveća pretnja za nekada čvrstu kontrolu giganta društvenih medija u pogledu potrošnje na oglase malih onlajn preduzeća i kompanija za e-trgovinu.Strahovanje investitora od posledica Eplove promene jedan je od razloga što je tržišna vrednost Mete pala za više od 300 milijardi dolara od nedavnog izveštaja o zaradi.Fejsbuk pokušava da ublaži efekte ovih promena, a neki analitičari su optimisti i smatraju da će Meta obuzdati štetu i da bi njeno poslovanje moglo da počne da se oporavlja u drugoj polovini 2022. godine.Meta je u pisanoj izjavi navela da ima više od 10 miliona oglašivača kao i da Eplova štetna politika otežava i poskupljuje preduzećima svih veličina da dođu do svojih kupaca. "Verujemo da će Fejsbuk i Instagram ostati najbolje platforme za rast preduzeća i povezivanje sa ljudima, i uvek ćemo nastaviti da radimo na poboljšanju performansi i merenja", navodi se.Meta radi na tome da pokaže oglašivačima da oglasi na Fejsbuku i Instagramu pokreću veću prodaju nego što pokazuje njena analitika kao i to da kompanija razvija novu tehnologiju za koju se nada da će marketinškim stručnjacima dati skoro onoliko informacija o učinku oglasa kao što su imali pre Eplovih promena.Eplova promena bi mogla da bude najteža inovacija sa kojom se Meta ikad suočila, rekao je analitičar Danijel Njuman iz kompanije Futurum Research, koja se fokusira na digitalnu tehnologiju. "Fejsbuk je izgradio svoje carstvo na mogućnosti da dobije intimne detalje o ponašanju korisnika preko interneta", rekao je on i dodao da je Epl promenio igru.Metino veliko ulaganje u metaverzum je pokušaj da se stvori budućnost u kojoj ona neće biti vezana za druge proizvođače uređaja, rekli su neki rukovodioci reklamne industrije.Meta je kritikovala Eplov potez, rekavši da bi to naštetilo ne samo njegovim prihodima, već i malim preduzećima i proizvođačima aplikacija, kao i da je Epl napravio lažni kompromis između personalizovanih usluga i privatnosti.Unutar Mete, neki zaposleni su videli Eplovu promenu i Guglov potez, kao napore da naškodi Metinom poslovanju, kaže anonimni izvor koji je bio zaposlen u Metinom odeljenju za reklamne proizvode.U Metinom pozivu za zaradu od 2. februara, glavni finansijski direktor Dejvid Vener kritikovao je Eple i Gugl zbog doprinosa problemima njenog reklamnog poslovanja i sugerisao da su Eplove promene koristile Guglu, a napomenuo je i to da Gugl plaća milijarde dolara Eplu godišnje da bi bio podrazumevani pretraživač na Ajfon (iPhone) uređajima. Brows by Bossy, proizvođač šablona za obrve, trošio je i do 7.000 dolara dnevno na Fejsbuk oglase, ali kako su Eplove promene uvedene, cene oglasa su "počele da rastu, praćenje očigledno više nije bilo tačno i performanse su se smanjile", rekla je Amanda Sibert, suosnivač kompanije za e-trgovinu. Ona je rekla da je kompanija smanjila svoju potrošnju na Fejsbuku za oko 80 odsto i prebacila novac na drugo mesto, uključujući i reklame za pretragu na Amazonu.Ath Sport, kompanija koja proizvodi i prodaje dodatke ishrani za sportiste, nekada je dobijala novog kupca za svakih 40 dolara koje je potrošila na Facebook i Instagram oglase. U leto 2021. godine taj trošak se udvostručio, rekao je vlasnik ove kompanije Stjuart Kam. Ath Sport je smanjio svoju potrošnju na Fejsbuk oglase i počeo da troši 60 odsto svog ukupnog marketinškog budžeta na oglase na Gugl pretraživaču, koji su bili efikasniji, rekao je on.Kako kompanije sve više troše na reklamiranje na  Guglu, cene za oglašavanje i tamo rastu.

Svet

London i dalje najprivlačniji grad za investitore

Jugoistok Engleske, uključujući London, istakao je da se kao najbolji u klasi u Evropi u osmoj iteraciji vodeće liste fDi Intelligence Evropski gradovi i regioni budućnosti 2022/23.Studija, koja određuje najperspektivnije investicione destinacije širom Evrope, pokazala je da su evropske lokacije dokazale određene otpornosti na neizbežne posledice pandemije. Dok je London potvrdio svoju investicionu privlačnost, konkurencija među kolegama širom kontinenta se pojačala pošto su Amsterdam, Dablin, Pariz i Frankfurt uspeli da presretnu neke kompanije koje su se preselile iz Velike Britanije nakon Bregzita, a Barselona i Katalonija dobile su naklonost žirija za njihov strategije promocije investicija.fDi-jevi Evropski gradovi i regioni budućnosti 2022/23 odredili su lokacije zbog njihove privlačnosti za direktne strane investicije (SDI).Čak 356 gradova je ocenjeno i grupisano prema veličini stanovništva u pet: veliki, veliki, srednji, mali i mikro gradovi. Zatim su rangirani na osnovu podataka prikupljenih u pet kategorija: ekonomski potencijal, povoljnost za poslovanje, povezanost, ljudski kapital i način života i isplativost.London je ponovo predvodio ovu oblast, zadržavši status vodećeg magneta za strane investitora među najvećim evropskim gradovima, uprkos tome što je Bregzit podstakao nekoliko stranih investitora da ponovo procene svoj evropski otisak. Međutim, gradska kombinacija talenta, kapitala i povezanosti i dalje ne može da se poredi sa evropskim kolegama.Druge prestonice, kao što su Amsterdam, Pariz i Dablin, takođe su svrstane u fDi-jevu kategoriju 10 najvećih evropskih gradova, pošto su svoju ponudu nakon Bregzita poboljšali do određenog stepena uspeha. Značajan novi učesnik bio je Bukurešt, koji je bio peti, što je prvi put da se plasirao u prvih 10 najvećih gradova.Frankfurt na Majni, peti po veličini grada u Nemačkoj, bio je pobednik fDi-jeve kategorije velikih gradova. Kao dom Evropske centralne banke i osam od 1000 najvećih svetskih banaka, Frankfurt ima dobre rezultate u pogledu poslovnog pristupa i ekonomskog potencijala, i smatra se bezbednim mestom za kapital.Cirih, najveći švajcarski grad, držao je vrhunsku poziciju u kategoriji gradova srednje veličine, delimično zahvaljujući investitorima koji su prepoznali prednosti posedovanja uporišta u dobro razvijenom inovacionom ekosistemu grada. Drugoplasirani veliki grad bio je Vilnjus; glavni grad Litvanije je postao tražena lokacija za tehnološke firme i funkcije sa visokom dodatnom vrednošću kao što su istraživanje i razvoj.Bazel, Švajcarska, plasirao se u prvo mesto u kategoriji malih gradova. U njemu se nalazi sedište nekoliko velikih kompanija za nauku o životu. Još jedan švajcarski grad, Cug, osvojio je priznanje kao najbolji u klasi u kategoriji mikro gradova.Na regionalnom nivou, istraživački tim fDi-ja je procenio 148 evropskih regiona grupisanih u tri kategorije veličine — male, srednje i velike — kako bi pronašao jednu lokaciju sa najvećim potencijalom za privlačenje investicija.Jugoistok Engleske je priznat kao vodeći veliki evropski region u celini. U međuvremenu, holandski region Severne Holandije zadržao je svoje prvo mesto u kategoriji srednjih regiona, dok je irski region Dablin zauzeo prvo mesto u kategoriji malih regiona.Ova rang lista je takođe uporedila partnerstva lokalnih preduzeća u Velikoj Britaniji, pri čemu je Londonsko partnerstvo za lokalna preduzeća osvojilo prvo mesto.Rangiranje Evropski gradovi i regioni budućnosti 2022/23 takođe je prikupilo ankete lokalnih agencija za promociju investicija za kategoriju Strategija SDI. To je jedina kvalitativna kategorija u inače studiji zasnovanoj na podacima, a takođe je uključena u ukupne rezultate.Urednik fDi-ja Jacopo Dettoni i četiri eksterna suda iz industrije promocije investicija i SDI pregledali su 75 podnetih anketa iz gradova širom Evrope. Gradsko veće Barselone je dobilo naklonost sudija kao najbolji grad u vrhuncu svoje strategije promocije investicija, a Antverpen, Vilnjus, Donkaster u Velikoj Britaniji i Valmiera iz Letonije su na vrhu u kategoriji velikih, srednjih, malih i mikro gradova, respektivno.Na regionalnom nivou, Catalonia Trade & Investment je pobedio među najboljim regionima zbog svoje strategije promocije investicija. Agencija za razvoj Holandskog Brabanta i Invest Northern Ireland bili su dobitnici glavne nagrade među regionima srednje veličine, dok je Jugoistočna Irska pobedila među malim regionima.

Svet

Investitori veruju u dalje poboljšanje litijum-jonskih baterija

Stvaranje efikasnih i ekološki prihvatljivijih skladišta energije je ključna komponenta u borbi protiv klimatskih promena. Naročito u brzom širenju prostora za električna vozila (EV), postoji potreba da se razvije alternativa litijum-jonskim baterijama, koje se oslanjaju na rudarstvo kobalta i nikla.Litijum-jonske baterije vremenom degradiraju, što ograničava njihovo skladištenje energije i izlaznu snagu, i utiče na srodne performanse, cenu i životni vek EV. Nadalje, GlobalData izveštava da metale koji se koriste za pravljenje litijum-jonskih baterija nije samo teško iskopati, već se njihove globalne rezerve brzo iscrpljuju kako se tržište električnih vozila širi.Izveštaj Centra za pravo, energiju i životnu sredinu i Instituta za upravljanje prirodnim resursima naglašava da iskopavanje ovih materijala i njihovih lanaca snabdevanja takođe „često prekrivaju područja sa visokim rizikom od kršenja ljudskih prava, korupcije i slabe vladavine zakona i lokalizovanih opasnosti po životnu sredinu “, i da „svi ovi izazovi mogu biti pogoršani ekstrakcijom minerala.”U ovom kontekstu, nova tehnologija baterija je vitalni sektor u Cleantech-u. Evo pogleda kako se industrija baterija razvila poslednjih godina.Alternative litijum-jonskim baterijamaBaterije se preispituju u vidu litijum-jonskih baterija nove generacije i litijum-sumpornih baterija, kao i čvrstih baterija, koje koriste čvrste elektrode i elektrolite i koje se mogu reciklirati i ponovo koristiti, za razliku od litijum-jonskih baterija. Ova druga tehnologija posebno privlači pažnju zbog svog potencijala da zameni tradicionalne baterije, a „poludovodna baterija“ je jedan od 10 najboljih ključnih pojmova koji se nalaze u patentima u poslednje dve godine.Patenti tehnologije baterijaBroj globalnih patenata u vezi sa baterijama je stalno rastao od 2010. do 2018. godine, ali je od tada opao. Moguće je da je ovo povezano sa opštim pomeranjem fokusa sa Cleantech-a u kontekstu COVID-19. Od izbijanja pandemije 2019. godine, mnogi tehnološki startupi skrenuli su pažnju na novije koje su odmah relevantne.Koji ekosistemi ulažu u baterije?SAD i Azija su jasni lideri u pogledu iznosa finansiranja i broja poslova u inovacijama baterija. Primeri uključuju KuantumScape iz Silicijumske doline, koji razvija tehnologiju čvrstih baterija za električna vozila i kupljen je za 3,3 milijarde dolara krajem 2020. godine, i Sila Nanotechnologies, ​​koji stvara litijum-jonske baterije sa većom gustinom energije za EV i prikupio 880 miliona dolara za datum.Peking se rangira kao drugi globalni ekosistem u smislu uloženog iznosa, ali ovaj broj je reprezentativan za nekoliko startapa sa velikim prosečnim iznosom finansiranja, a ne za raširenije ulaganje u tehnologiju baterija. Solid State Lion, koji se bavi istraživanjem i razvojem i proizvodnjom hibridnih litijum-jonskih baterija čvrstog i tečnog elektrolita i potpuno čvrstih litijumskih baterija, dobio je jedan od najvećih krugova finansiranja.Severna Amerika i Azija su takođe lideri u pogledu broja nosilaca patenata u oblasti baterija. Japan i Južna Koreja nadmašuju Kinu po broju patenata prijavljenih u Zavodu za patente Sjedinjenih Država, ali to nije reprezentativno da imaju više inovacija. Umesto toga, to sugeriše da Japan i Južna Koreja žele da plasiraju svoje tehnologije na međunarodnom tržištu.SAD i Azija su jasni lideri u pogledu iznosa finansiranja, broja poslova i broja relevantnih patenata, ali drugi regioni imaju značajne inicijative u inovacijama baterija.Evropska inicijativa Batteri 2030+ ima viziju stvaranja održivih baterija koje će „obezbediti evropskoj industriji disruptivne tehnologije i konkurentsku prednost u celom lancu vrednosti baterija i omogućiti Evropi da dostigne ciljeve klimatski neutralnog društva predviđene Evropskim zelenim dogovorom .” Pokrenut 2020. godine, deo je inicijative Evropske komisije od 272 miliona evra za unapređenje i ubrzanje istraživanja i proizvodnje baterija.U narednim godinama, takvi programi mogu dovesti do toga da Evropa prijavi mnogo veći broj patenata za baterije i veće runde finansiranja.

Svet

SAD postale energetski nezavisne

Sjedinjene Američke Države su 2020. godine proizvele više nafte nego što su uspele da potrše, piše Axios. Potrošnja i proizvodnja tog energenta u SAD ostale su u ravnoteži i tokom prošle godine, što navodi na zaključak da je najveća svetska ekonomija konačno postala energetski nezavisna.Procene se zasnivaju na podacima američke državne Agencije za informacije u energetici.Kako se podseća, američki političari su decenijama govorili o tome kako SAD treba da postignu energetsku nezavisnost, pa je izgledalo da je taj cilj nemoguće postići.Cilj je naravno, da SAD može da proizvode dovoljno energenata kako bi se obezbedilo dovoljno nafte i struje za domaće potrebe, bez oslanjanja na njihov uvoz.Poskupljenje nafte 2022. godine imalo je potpuno drugačiji uticaj na američku ekonomiju, kao i na odnose sa Rusojom i zemljama Bliskog istoka, nego u prethodnim vremenima kada su rasle cene energenata.U prošlosti, kada bi nafte poskupela, to bi na američku ekonomiju mnogo direktnije uticalo , jer je mnogo novca bilo potrebno za uvoz energenata.Saudijska Arabija povećava proizvodnju nafte zbog oporavka cenaCene gasa Evropi se stabilizuje, u Americi nastavlja da pada U poslednjig 15 godina, kada se razvila eksploatacija uljnih i gasnih škriljaca u poslednjih 15 godina, stvari su se preokrenule. Veće cene goriva ugrožavaju potrošače i industriju, ali domaći proizvođači energije i njihovi radnici profitiraju.Veće cene nafte više ne smanjuju bruto-domaći proizvod (BDP) u SAD, ali pomeraju izvor njegovog. Dobitnici su države poznate po proizvodnji nafte Teksas i Severna Dakote, a gubitnici Masačusets i Severna Karolina.SAD su 2010. godine uvozile 9,4 miliona barela nafte dnevno više nego što su izvozile. Deset godina kasnije SAD su imale 650.000 barela više nafte, nego što im je potrebno za proizvodnju, a 2021. ta trgovina je bila prilično uravnotežena.U prvih 10 meseci prošlem godine SAD su 51 odsto nafte uvezle iz Kanade, a osam odsto je stiglo iz Persijskog zaliva.Poređenja radi, iz zalivskih država SAD su 2008. godine uvozile 30 odsto nafte. Kako se ocenjuje, eventualna ruska invazija Ukrajine i prekidi u snabdevanju energentima, sada bi imali daleko manji uticaj na SAD, nego ranije.

Svet

Usledio preokret: Rusija sad predlaže legalizaciju kriptovaluta

Rusko ministarstvo finansija predložilo je legalizaciju razmene kriptovaluta u ruske rublje, prenosi Breakingthenews. Ne tako davno, tokom januara, u toj zemlji se razmišljalo o zabrani kriptovaluta.Ideja da se kriptovalute u Rusiji zabrane, kako se podseća, brzo je odbačena, a nova ideja o njihovoj legalizaciji objašnjava se činjenicom da se milioni ruskih građana bare njihovim rudarenjem.Zbog toga je zabrana te aktivnosti nemoguća, objasnio ruski ministar finansija Anton Siluanov.Kabinet ministara je odlučio da dozvoli razmjenu kriptovaluta, pod strogim propisima koji tek treba da budu usvojeni.Kada je Ruska centralna banka predložila sada već odbačenu ideju o zabrani korišćenja i rudarenja kriptovaluta, kao razlog za to je navela pretnje za finansijsku stabilnost, dobrobit građana i suverenitet monetarne politike.Srbija je pre godinu dana usvojila Zakon o digitalnoj imovini, kojim se definiše oblast digitalne imovine u koju spadaju i kriptovalute. Među takozvanim, crypto/blockchain prijateljskim evropskim državama, kako je tada pisala Netokracija, izdvajaju se Švajcarska, Estonija, Kipar i Malta.KINESKA CENTRALNA BANKA: SVE AKTIVNOSTI VEZANE ZA KRIPTOVALUTE SU ILEGALNERusija predlaže zabranu kriptovaluta

Svet

Zašto Amerika ima masovne zalihe sira?

Da li ste nekada čuli za "državni sir"? Oko 1,4 milijardi funti ovog mlečnog proizvoda skladišteno je u pećini u Misuriju u Sjedinjenim Američkim Državama, piše Desert.com.SAD imaju najveće domaće rezerve sira različitih vrsta, uključujući američki i švajcarski i čedar, pisao je Vašington post.Zašto američka Vlada ima toliko zalihe sira?Sve je počelo sedamdesetih godina obećanjem tadašnjeg predsednika Džimi Kartera. Karter je hteo da podigne cenu mleka, ali Vlada nije mogla jednostavno da ga kupi i skladišti pa je počela da kupuje onoliko sira koliko su ljudi hteli da prodaju, pisao je  Pacific Standard Magazine.Međutim farmeri su počeli da proizvode previše sira, pa se postavilo pitanje pitanje: Šta će vlada sa svim tim čedarom? Kako bi rešio problem predsednik SAD Ronald Regan pokrenuo je programe pomoći i hreni kako bi raspodelio 30 miliona funti sira."Ljudi o programima pomoći u hrani govore kao da su ti programi pravljeni da pomognu siromašnim ljudima", poručio je profesor agroekonomije na Korenl univerzitetu Endru Novakovic. Novaković, međutim, objašnjava da je veći deo od velikih programa pomoći u hrani bila ideja koja je proistekla iz poljoprivrede, jer je država imala previše nečega. Tokom devedesetih Vlada je počela da sklapa dogovre sa fast fud restoranima kako bi pomogla da se preda višak sira.Formiran je i Nacionalni odbor za promociju mlečnih proizvoda koji je pokrenuo kampanje kao što je "Imate mleko?" i stavio na menije restorana niz popularnih stavki kao što je pica sa sedam sireva u restoranu Domino's, piše,  WBUR.Oko 1,4 milijardi funti sira i dalje postoji u hladnjačama, ali nije u potpusnosti u vlasništvu vlade, već i privatnih kompanija. Problem prevelika proizvodnja sira nastavljao se iz godine u godinu, uz manju potrošnju mlečnih proizvoda. Vlada je opet 2016. godine ponudila da kupi sir z vrednosti od 20 miliona dolara, pisao je Vox.Ministarstvo poljoprivrede nije prestalo sa kupovinom. U avgustu prošle godine, agencoja je objavila program nabavke sira kako bi kupula mocarelu, za potrebe programa nacionalnog školskog ručka i druge savezne programe pomoći u hrani.Prema pisanju Gardijana, očekuje se da američki proizvođači mleka nastaviti da traže načine da se otarase viška sira, s obzirom na pad potražnje i rast veganstva i održive ishrane.

Svet

Kompanija Reno prebrodila gubitke, pozitivno poslovala prošle godine

Francuski proizvođač automobila Reno (Renault) saopštio je da je prošle godine ostvario pozitivan poslovni rezultat i premašio očekivanja, prenosi Rojters. Profitabilno poslovanje kako se navodi, rezultat je velikog restrukturisanja koje je sprovela ta kompanija.Renault je u savezu sa japanskim Nisanom (Nissan) i Micubišijem (Mitsubishi) i saopštio je da je njegov udeo u neto dobiti te grupacije 888 miliona evra.Analitičari u anketi Refinitive previđali su da će taj udeo iznositi 818,7 miliona evra.Neto dobit dolazi nakon ogromnog gubitka od 8,01 milijardu evra 2020. godine i gubitka od 141 milion evra u 2019. godini.Kompanija je kako se navodi morala da smanji fiksne troškove i fokusira se na proizvodnju svojih najprofitabilnijih modela, kao i na svoja najvažnija tržišta.Hrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evraReno i Nisan pregovaraju da ožive dogovor sa Fijatom Pre toga, tokom dve uzastopne godine kompanija je kako se dodaje trpela gubitke zbog pandemije i nedostatka čipova na globalnoim tržištu.Problem sa nedostatkom čipova napravio je velike probleme u automobilskoj industriji, jer se zbog manje proizvodnje tokom pandemije, kasnije pojavila velika tražnja za njima, a fabrike nisu mogle da zadovolje želje narućilaca.U toj kompaniji dodaju kako da su prošle godine zabilježili pozitivan novčani tok od 1,6 milijardi evra te da je plan smanjenja troškova dovršen godinu dana pre roka.

Svet

Norveška povećava ulaganja u naftu i gas

Norveške naftne i gasne kompanije povećale su prognoze svojih ulaganja u ovoj godini, prenosi SEEbiz. Prema istraživanju norveškog zavoda za statistiku one za te investicije planiraju da iskoriste poreske subvencije dobijene tokom pandemije.Najveći poslovni sektor u Norveškoj očekuje da će u 2022. u proizvodnju nafte i gasa uložite oko 15 milijardi evra, što je za pet milijardi više od sume koja je tokom proše godine uložena do novembra.Ipak, dodaje se da bi ulaganja zapravo trebalo da budu manja nego prošle godine za osam odsto, kao i da će porasti tokom 2023. godine, jer se ubrzano sprovode veliki projekti u toj oblasti.Iako prve procene govore o tome kako bi norveške kompanije tokom sledeće godine trebalo da smanje ulaganja u naftu na 13 milijardi evra, to bi moglo da se promeni, jer se pripremaju novi planovi. Bloomberg: Neophodno smanjenje investicija u fosilna goriva Ako raspored njihovog sprovođenja bude potvrđen, ulaganja u nova naftna polja bi mogla da budu znatno veća tokom 2023. godine.Kako se dodaje, dozvole za razvoj naftnih i gasnih polja u Norveškoj čekaju se za područje Noaka, koje se nalazi u novreškom delu Barencovog mora.Kako je nedavno prenela Nova ekonomija, neprofitna organizacija Share Action pozvala je akcionare najvećih evropskih banaka da se usprotive investiranju u projekte eksploatcije nafte i gasa.Cilj je kako se navodi da se spreče klimatske promene.I pored toga što su se banke najavile da će smanjiti te investicije, evropske banke 2021. godine su uložile 48 milijardi evra u projekte za eksploataciju fosilnih goriva.

Svet

Zbog klimatskih promena ugroženi zasadi kafe, avokada, indijskog oraha

Od svih tropskih biljnih kultura, kafa će biti najteže pogođena globalnim zagrevanjem, a sličan scenario očekuje avokado i indijski orah, pokazuje istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Plos One, prenosi portal Klima 101. Procenjuje se da samo od proizvodnje i distribucije kafe za život zarađuje 100 miliona ljudi. Kako se objašnjava, na gajenje tropskih biljaka utiče promena klimatskih uslova u oblastima gde se one tradicionalno uzgajaju i koji su najveći ptoizvođači, Brazilu, Meksiku, Indiji i Vijetnamu.Studija je pokazala da će prilagođavanje klimatskim promenama biti neophodno u većini velikih regiona koji su pogodni za sva tri useva.  Biće potrebno da se te biljke oplemene i dobiju sorte otpornije na sušu, a kafa arabika bi mogla da bude zamenjena sortom kafe robusta u određenim regionima.Naglašava se da promene u načinu proizvodnje tropskih biljaka ne bi smele da ugrožavaju životnu sredinu, poput krčenja šuma, kao i gubitka biodiverziteta. Rezultati pokazuju da će se područja za uzgoj kafe, avokada ili indijskog oraha sužavati, dok bi neke nove regije stekle povoljne uslove za njihov uzgoj.DRŽAVE SE OBAVEZALE NA RADIKALNIJE MERE ZA UBLAŽAVANJE KLIMATSKIH PROMENA Ako se planeta bude umereno zagrevala Brazil bi do 2050. godine mogao da izgubi uslove za uzgoj zrna kafe arabika na skoro 80 odsto površine na kojoj se ona trenutno uzgaja, dok bi na južnoj i severnoj granici tog područja mogao da proširi njenu proizvodnju. Površina zemljišta pogodnog za uzgoj kafe  znatno će se smanjiti i u Indoneziji, Vijetnamu i Kolumbiji, koje su  najveći proizvođači koje su posle Brazila takođe njeni veliki proizvođači. DA LI SMO SVESNI – KLIMATSKE PROMENE PRETE DA ZBRIŠU PLANETU Umereni scenario zagrevanja doneće povoljnije uslove za nekoliko novih regiona, kao i da će do 2050. godine ukipna površina pogodna za uzgoj arabike opasti za više od 50 odsto na globalnom nivou.Razlog sužavanja područja na kojima kafa može da uspe je dobrim delom zbog toga što je ona prilično osetljivija na klimatske promene i na  kvalitet zemljišta.Zbog klimatskih promena napravili vegansku mocarelu Kako se dodaje, dovoljno je da poraste prosečna temperatura, padne previše kiše, minimalna temperatura bude preniska ili da zemljište nema pogodnu kiselost.Studija upozorava na velika smanjenja površine za uzgoj avokada u Meksiku, Peruu i Indoneziji i za indijski orah u Beninu. Ovi regioni su trenutno među najvećim izvoznicima tih biljnih kultura, dok bi uzgoj kafe mnogao da bude povoljniji na jugu Sjedinjenih Država.Uticaj klimatskih promena u Srbiji: Umesto šljiva, uzgajaćemo bananeProcenenjujući klimatske promene, autori studije sa Univerziteta primenjenih nauka u Cirihu, najpre su odredili klimatske faktore i karakteristike zemljišta koji su važni za proizvodnju tih biljaka.Napominje se da bruto-domaći proizvod (BDP) zemalja tradicionalnih proizvođača tropskih biljaka velikm delom oslanja na njihov izvoz.U 2019. godini je prema statistici koju su prikupile Ujedinjene nacije proizvedeno je oko sedam miliona tona avokada, četiri miliona tona indijskog oraha i 10 miliona tona kafe. Ukupna bruto vrednost sva tri proizvoda na svetskom tržištu iznosila je tada preko 30 milijardi dolara. 

Svet

Gugl menja politiku privatnosti i na Android uređajima

Kompanija Gugl planira da razvije nove mere privatnosti koje će otkloniti mogućnost praćenja korisnika putem android aplikacija na mobilnim uređajima, prenosi CNN. To bi moglo dodatno da uzdrma kompanije poput Fejsbuka koje zarađuju od oglašavanja u digitalnom prostoru.Fejsbuk i ostale kompanije koje imaju značajne prihode od digitalnog opglašavanja, već su trpele gubitke zbog promene u politici privatnosti su već poremetile promene praćenja aplikacija koje je prošle godine uvela kompanija Epl (Apple).Gugl (Google) je u sredu saopštio kako će okončati višegodišnje napore sa ciljem da napravi reklame koje će ograničiti deljenje korisničkih podataka sa trećim stranama.Kako se objašnjava, to će funkcionisati bez pojedinačnih identifikatora koji omogućavaju programerima da prate aktivnosti korisnika u različitim mobilnim aplikacijama i omogućavaju im da prave oglase koji koriste podatke o njihovom ponašanju i o njihovim interesovanjima.Takođe, Gugl istražuje tehnologije koje bi smanjile mogućnost da se podaci korisnika prikupljaju bez njihovog znanja.Evropa bi mogla da ostane bez Fejsbuka i Instagrama zbog politike privatnosti Tehnološke kompanije se inače suočavaju sa sve većim zahtevima regilatora da svojim korisnicima obezbede privatnost. To je kako se podseća bilo dovoljno da se uznemire deoničari kompanija koje se oslanjaju na ciljano digitalno oglašavanje.Deonice Facebook-parent Meta, Snap-a, Tvitter-a i Pinterest-a inače su zabeležile novi pad vrednosti nakon najnovije najave Gugla da će menjati politiku privatnosti svojih korisnika na android aplikacijama..Neke su već pretrpele finansijske udae poslednjih nekoliko meseci nakon što je Epl ažurirao sproveo promene u svom softveru.Kompanija Meta, kako glasi novo ime Fejsbuka, nedavno je prijavila pad svoje tržišne vrednosti od preko 230 milijardi dolara, odnosnoi 26,4 odsto vrednosti.  Nova promena politike privatnosti, kako se dodaje, Fejsbuk bi mogla da košta 10 milijardi dolara do kraja godine. Fejsbuk Meta je ranije najavilio kako bi mogao da ugasi društvene mreže Fejsbuk i Instagram ukoliko joj ne bude omogućeno da prenosi prikupljene podatke između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

Svet

Hajneken: Pivo će morati da poskupi

Holandska kompanija Hajneken, najveći evropski proizvođač piva, saopštila je da će visoke troškove sirovina, energije i transporta morati da nadoknadi poskupljenjem svog proizvoda, preneo je Bloomberg. Cena ječma koji se koristi za proizvodnju piva, kao i cena aluminijuma od kog se izrađuju limenke, porasle su za oko 50 odsto.Pored toga, očekuje se da će ostale sirovine poskupeti za 15 do 17 odsto i sve to bi kako se dodaje, moglo da smanji potrošnju piva."Mislim da nismo videli ovakva povećanja cena i troškova u čitavoj generaciji. Veliko pitanje je kako će to utiecati na razvijenija tržišta koja do sada nisu videla takve ciene", rekao je izvršni direktor Hajnekena Dolf van den Brink.Prema njegovim rečima, tržišta koja se već formiraju, pokazala su se kao otpornija na povećanje cena.Rukovodioci Hajnekena ocenili su da će pandemija uticati na prihode kompanije i u 2022. godini.LJUBLJANČANI NE DAJU DA SE PRESELI UNION PIVOJEDAN HOTEL SPASAVA SVE MALE PIVARE U SRBIJI (VIDEO) Uz sve to, kako se napominje, očekuje se i dugotrajan oporavak evropskog ugostiteljstva od pandemije korona virusa.Holandska kompanija, kako se napominje dalje cilja na maržu operativne dobiti (dobit bez obračuna kamata i poreza) od 17 odsto u sledećoj, 2023. godini.Hajneken je lane prodao 4,6 posto više piva nego godinu ranije, u svim regijama izuzev Azije.Povećanje cena i prelaz na skuplja piva povećali su neto prihod (prihod u koji su uračunate dažbine) kompanije za 12,2 odsto, na 21,9 milijardi evra. Operativna dobit porasla je 43,8 odsto, na 3,41 milijardu evra, ali je, kako se napominje i dalje niža nego predpandemijske 2019. godine.Kompanija Hajneken u svom vlasništvu poseduje i pivare u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.

Svet

Rekordne cene goriva u Crnoj Gori

Cene svih vrsta goriva u Crnoj Gori od juče u ponoć su na istorijskom maksimumu, više za tri i četiri centa, saopšteno je iz Ministarstva kapitalnih investicija, prenosi Biznis.rs.Tako će u naredne dve nedelje cena litra evrosupera 98 biti 1,58 evra, dok će evrosuper 95 koštati 1,54 evra, a evrodizel 1,42 evra po litru, piše Beta.Novim rastom cena, gorivo je premašilo rekordne vrednosti iz 2012. godine, do danas najviše koje su registrovane - 1,54 i 1,50 evra za benzin, i 1,38 evra za dizel.Nakon brašna, sad i gorivo: Vlada Srbije zamrzla cene benzinaU Crnoj Gori ne postoji zakonski osnov da vlada ograniči ili zamrzne cene goriva, kao što su to nedavno uradile Hrvatska i Srbija.Jedini način za niže cene goriva je da Skupština Crne Gore izmeni zakon o akcizama i smanji ove dažbine koje iznose 55 i 44 centa po litru ili da usvoji zakon kojim bi ovlastila vladu da zamrzne ili privremeno smanji iznose dažbina.Vlada Crne Gore povećala je 2017. godine akcize na gorivo za devet centi, i od tada su maloprodajne cene među višim u regionu, ali i od nekoliko država u Evropi.Novim cenama goriva nezadovoljni i vozači i poljoprivrednici

Svet

Kanada najavila zamrzavanje bankovnih računa demonstranata

Kanadski premijer Džastin Trudo pozvao se na Zakon o vanrednim situacijama kako bi suzbio proteste u toj državi, što znači da će, između ostalog, banke moći bez sudskog naloga da zamrznu račune bilo koga ko je povezan sa protestima.Pozivanje na Zakon o vanrednim situacijama je korak bez presedana u toj državi i dolazi u momentu kada demonstracije u Kanadi ulaze u treću nedelju. Zakon o vanrednim situacijama je donet 1988. godine i može biti koršićen u hitnim i kritičnim situacijama koje ozbiljno ugrožavaju živote, zdravlje i bezbednost Kanađana. Protesti u skladu sa zakonom ne spadaju u ove situacije, piše BBC. Trudo je rekao da će mera biti vremenski ograničena, racionalna i propocionalna i da neće biti raspoređivanja vojske. Policiji će biti dato "više alata" da uhapsi ili kazni demonstrante i zaštiti kritičnu infrastrukturu. Zamenica premijera Kristija Frilend rekla je da će banke bez sudskih naloga moći da da zamrznu račune bilo koga ko je povezan sa protestima. Dodala je i da za svakog ko je uključen u demonstracije može biti suspendovano osiguranje vozila. Kandska pravila vezana za finansiranje terorizma biće proširena kako bi obuhvatila kriptovalute i kraudfanding platforme. "Sve je u praćenju novca", dodala je Kristija Frilend. Protesti u Kanadi krenuli su prvenstveno kao skup kamionidžija protiv novog pravila da sve kamionidžije moraju da budu vakcinisane kako bi prešle amereičko-kanadsku granicu, ili da idu u karantin nakon povratka. Međutim ubrzo su prerasli u šire nezadovoljstvo kovid ograničenjima.U nedelju je policija rasturila proteste kod mosta Ambasador u Vindzoru, koji je ključna trasa za trgovinu između SAD i Kanade. Stotine demonstranata i dalje ostaje u glavnom gradu Kanade. 

Svet

Luj Viton podiže cene zbog rasta cena proizvodnje

Čuveni svetski modni brend Luj Viton najavio je povećanje cena nekih proizvoda na globalnom niovu zbog rasta troškova proizvodnje i inflacije, prenosi agencija Rojters.Cene će biti veće u radnjama Luj Vitona širom sveta i povećanje se odnosi na kožne proizvode, modni "aksesorajz" i parfeme, prenosi Rojters izjavu PR-a te modne kuće.Odluka o povećanju cena, doneta je zbog promene troškova proizvodnje, repromaterijala, transporta kao i inflacije.

Svet

Kompanije iz Srbije na prehrambenom sajmu Gulfood

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije peti put zaredom organizuju učešće i predstavljanje srpskih kompanija na najvećoj i najznačajnijoj specijalizovanoj izložbi prehrambene industrije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i regionu Golfskog zaliva - Gulfood, saopštila je Razvojna agencija Srbije (RAS). Proizvodne i izvozne kapacitete predstaviće petnaest kompanija iz Srbije.Na sajmu će učestvovati: Master fruits Beograd, PIK Bečej, Tisa coop Kanjiža, Cmana Krnjevo, Yumis Niš, Zdravo organic Selenča, BMN malinas Požega, ITN group Beograd, Budimka Požega, Damar confit Beograd, Fruct company Udovice, Mlekara Šabac, Tropic trade Beograd, Mlekara Ub, Mirax agrar Beograd, objavljeno je na sajtu RAS.Posetioci sajma Gulfood, potencijalni poslovni partneri, uvoznici i distributeri, moći će da se upoznaju sa širokim asortimanom najkvalitetnijih proizvoda iz Srbije od svežeg i prerađenog, smrznutog, pasterizovanog i konzerviranog voća i povrća, mlečnih proizvoda, smrznute i dimljene ribe i morskih plodova, proizvoda na bazi tartufa, ajvara, meda, supa, začina, čajeva, voćnih sokova i kašastih voćnih nektara, kvalitetnih voćnih džemova i marmelada, navodi se u saopštenju.Gulfood se održava na prostoru od 100.000 kvadrata, a godišnje ga poseti više od 70.000 posetilaca iz oko 100 zemalja.U okviru prezentacija poslovnih programa planirani su susreti proizvođača, izvoznika i distributera i predstavnika vodećih maloprodajnih trgovinskih lanaca."Posetioci sajma uglavnom su predstavnici maloprodajnih lanaca i uvoznici, više od polovine je sa Srednjeg istoka, oko 20 odsto iz Azije, oko 10 odsto iz iz Afrike, dok je nešto manji procenat posetilaca iz Evrope i Amerike", saopštio je RAS.Kompanije prehrambenog sektora iz Srbije promovisaće proizvodne programe i izvozne potencijale u jednoj od glavnih hala Trade Centre Arena rezervisanoj za nacionalne paviljone.Ove godine registrovano je 4.000 izlagača iz 120 zemalja sveta, a pored Srbije u okviru nacionalnih paviljona predstaviće se kompanije iz Italije, Francuske, Belgije, Nemačke, Rusije, Austrije, Španije, Holandije, Kipra, Grčke, Bugarske, Rumunije, Turske, Tunisa, Saudijske Arabije, SAD, Kanade, Brazila, Perua, Meksika, Indije, Egipta, Japana.

Svet

Industrijske sirovine na minimumu: Nedostaju, metali, energenti, kafa…

Nedostatak osnovnih sirovina koje se koriste u poroizvodnji otežava oporavak proizvodnje u svetu i podstiče opšti rast cena, piše Financial Times. Nedostaju aluminijum, bakar, litijum-karbonat, energenti i kafa.Nestašice prati visoka globalna inflacijom (opšti porast cena), poremećaji u snabdevanju. U isto vreme mnog ekonomije se oporavljaju od pandemije, što dodatno podstiče tražnju.U Evropi su kako se navodi cene gasa i dalje visoke zbog geopolitičkih tenzija izmešu Ukrajine i Rusije. Širom kontinenta, skladišta gasa su popunjena ispod proseka na oko 35 odsto kapaciteta.Rizik od nestašice energenata do kraja zime u ovom trenutku je mali, ali tokom leta treba obezbediti nove količine kako bi se sprečilo da isti problemi ostanu i sledeće zime, ocenjuju analitičari.Na tržištu poljoprivrednih proizvoda rezerve kvalitetnije arabika kafe, koja se koristi za espreso, pale su na najniži nivo u poslednje 22 godine. Njena cena je na desetogodišnjem maksimumu od od 2,59 dolara po funti (453 grama) i duplo je veća nego pre godinu dana.Globalna Citigroup banka procenjuje da će porasti i tražnja za litijumom, koji se koristi u izradi baterija. Ta ponuda će ove godine premašiti ponudu za šest odsto zbog sve veće prodaje električnih vozila.Cena litijum-karbonata porasla je za više od 400 odsto tokom prošle godine, na više od 50.000 dolara po toni. Sa ograničenim zalihama, analitičari očekuju "ekstremne cene" kako bi se suzbila tražnja i tržište dovelo u ravnotežu.Zalihe bakra na glavnim robnim berzama iznose nešto više od 400.000 tona, što je manje od sedmodnevne globalne potrošnje.Zalihe aluminijuma su takođe niske, jer su topionice u Evropi i Kini bile prinuđene da smanje kapacitete zbog poskupljenja energenata. Aluminijum je prošle nedelje dostigao najveću cenu za 13 godina i košta više od 3.200 dolara po toni.U Americi najviša inflacija u poslednjih 40 godinaInflacija u evrozoni dostigla novi rekord Među drugim uzrocima nestašice sirovina su, kako se dodaje, manjak investicija u nove rudnike i naftna polja, kao i loše vremenske prilike.Međunarodna agencija za energetiku je prošle nedelje upozorila da bi cene sirove nafte, kojima se već trguje po cenama iznad 90 dolara po barelu, mogle i dalje da rastu. Istovremeno, njeni izvoznici okupljeni u grupu OPEC trude da ožive proizvodnju.Zalihe sirovina su kako se dodaje niske, ne samo u skladištima za razmenu, već i u celom lancu snabdevanja. Potrošačke cene u najvećoj svetskoj ekonomiji, Sjedinjenim Državama, prošlog meseca su porasle najbrže u poslednje četiri decenije za 7,5 odsto.

Svet

Skupi energenati usporavaju evropsku ekonomiju

Ekonomija Evropske unije ove godine imaće manji rast žnego što se očekivalo, saopštila je Evropska komisija. Razlog za to su brzo širenje omikrona, skupi energenti i problemi u globalnom lancu snabdevanja koji podstiču inflaciju i odlažu oporavak od pandemije korona virusa."Visoke cene verovatno će biti aktuelne do leta, nakon čega se predviđa pad inflacije, cene energenata, kao i šešavanje problema u sanbdevanju", dodao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.Nakon snažnog rasta od 5,3 odsto koji je zabeležen u 2021. godini, Evropska komisija je saopštila da će BDP u Evropskoj uniji i evrozoni ove godine porasti za 4 odsto, umesto 4,3 odsto, kako je prognozirano pre tri meseca.Visoka inflacija veći rizik od eventualnog sukoba Rusije i UkrajineU EU rastu investicije u istraživanja i razvoj Inflacija bi se povećala preko očekivanih 3,5 odsto tokom 2022. godine.Đentiloni, koji je bivši italijanski premijer naglasio je da pored tih prognoza neizvesnost i rizici i dalje ostaju visoki. Naročito su se, kako je dodao znatno pogoršale geopolitičke tenzije u Istočnoj Evropi.Kako se podseća, više od 100.000 ruskih vojnika raspoređeno je na granici sa Ukrajinom. To je izazvalo strah Zapada od mogućeg vojnog sukoba.Ta kriza je donela veliku neizvesnost u vezi sa snabdevanjem energijom iz Rusije. Oko 40 odsto gasa koji greje kuće i fabrike u Evropskoj uniji dolazi upravo iz te zemlje.

Izdanja

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.