img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Funkcioneri Hrvatske narodne banke trgovali deonicama i obveznicama banaka

Zaposleni u Hrvatskoj narodnoj banci (HNB) koja nazire rad privrednih društavau finansijskom sektotu trgovali sz hartijama od vrednosti banaka za čiji je nadzor ova institucija zadužena otkriva portal Index.hr i ističe da je zabeleženo više od 400 transakcija u vrednosti od deset miliona kuna (1,3 miliona evra).Uvidom u dokumentaciju transakcija Centralnog Klirinškog i Depozitarnog Društva (SKDD), među onima koji su posljednjih dvadesetak godina trgovali nalazi se preko 40 zaposlenih među kojima su aktuelni guverner Boris Vujčić, aktuelna zamenica guvernera Sandra Švaljek, bivši viceguverneri, aktuelni i bivši direktori HNB.Index istrage navode da je reč o dosada najvećoj aferi unutar bankarskog sistema, a čini se da će poslednju reč imati strani regulatori poput Evropske centralne banke te Evropskog nadzornog tela za bankarstvo (EBA) jer sve upućuje na to da se radi o krivičnom delu zlouporabe povlašćenih informacija, kao i nečemu što Evropska centralna banka (ECB) strogo zabranjuje.HNB obavlja nadzor banaka prikupljanjem i analizom izvještaja i informacija i kontinuirano prati poslovanje banaka, a kako se objašnjava, zaposleni u HNB u određenom raspolažu informacijama o poslovanju banaka koje nisu dostupne javnosti i na osnovu kojih onda mogu da donose odluke o trgovanju hartijama od vrednosti tih istih banaka o kojima imaju povlašćene informacije.U tekstu se naglašava da ECB, čiji je HNB član, strogo zabranjuje zaposlenima trgovanje bilo kakvim vrijednosnim papirima banaka, pa se postavlja pitanje "zašto to onda rade u HNB?", i to vodeći ljudi koji sasvim sigurno znaju kakva su pravila njihove čelne institucije, ECB, i sasvim sigurno su upoznati s krivičnim delom trgovanja povlašćenim informacijama.Na upit Index-a o toj praksi, iz HNB su rekli da je prema Zakonu Hrvatskoj narodnoj banci zabranjeno trgovanje deonicama banaka guvernerima, viceguvernerima i izvršnim direktorima, ali da im nije zabranjeno trgovanje obveznicama tih istih banaka, te da će i to zabraniti od marta ove godine.Hrvatska nacionalna banka je u sistemu europskih banaka od 2013. godine, prihvatila skoro sve, osim odredbe o zabrani trgovanja vrijednosnicama banaka što će učiniti tek ove godine.Index ističe da je redakcija dobila negativan odgovor na pitanje da li su u HNB do sada imali slučajeve nedozvoljenog trgovanja hartija od vrednosti banaka, a kada su ih suočili s konkretnim imenima zaposlenih u centralnoj banci, datumima i nazivima vrijednosnih hartija kojima se trgovalo, dobili su odgovor da će bazu podataka koje su im dostavili dodatno analizirati.Povodom otkrića Index-a oglasili su se pojedini hrvatski političari i funkcioneri.Šef Socijaldemokratske partije Peđa Grbin je napisao na Fejsbuk nalogu da "ova situacija itekako dovodi u pitanje jesmo li s ovakvim ljudima na čelu HNB, koji su spremni na lov u mutnome radi vlastite zarade, kao država spremni za ulazak u evrozonu".Ante Samodol, bivši šef Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (HANFA), rekao je u razgovoru za Index da je u celoj stvari najtužnije insistiranje HNB na razlikovanju obveznica i deonica, da kupci i deonica i obveznica ne očekuju prinos i kao da kod kupovine obveznica nema sukoba interesa.On je izrazio skepsu povodom moguće istrage zbog osnovane sumnje za krivično delo trgovanja povlašćenim informacijama i manipulacije tržištem kapitala.Ministar financija Zdravko Marić rekao je da je vidio tekstove o HNB, ali da nije sve pročitao jer je cijeli dan na sastancima, ali i da jeste sve pročitao, ne zna da li bi mogao "biti kadar za komentiranje i imati dovoljno informacija" da nešto smisleno komentariše na tu temu.

Svet

Tviter uvodi opcije video-odgovora

Tviter je najavio uvođenje nove opcije koju je nazvao "citiranje tvita reakcijom". Kako se objašnjava, to znači da će korisnici moći da dele tuđe tvitove reagujući pomoću video snimka ili fotografije.Slična funkcija takozvani video odgovori već postoji na društvenoj mreži Tiktok, a nedavno je i Instagram dodao svoju verziju ove opcije u aplikaciji.Kako se navodi, opcija se trenutno testira na iOS uređajima i kod određenog broja korisnika. Svako ko ima pristup ovoj funkciji, može da odabere opciju "citiraj tvit sa reakcijom" direktno u meniju za retvitovanje.Tada se otvara kamera i može da se snimi video reakcija korisnika. Kao reakcija može da se odabere neku od već postojećih fotografija ili video snimaka iz telefona.Video odgovori više imaju smisla na mrežama gde su video ili fotografija dominantan sadržaj. Ipak,Tviter dugo vremena nije imao nove funkcije za svoje korisnike, niti je donosio značajnije promene. Ipak, još nije poznat datum kada će nova opcija biti dostupna svim korisnicima.Tviter uvodi opciju "nije se desilo"Tviter označio RTS, Tanjug, Kurir, Politiku kao medije koji sarađuju sa državom

Svet

Prošla godina je bila peta najtoplija u istoriji

Poslednjih sedam godina bile su najtoplije u istoriji, a 2021. godina zabeležena je kao peta najtoplija, dok svet nastavlja da beleži porast emisije gasova sa efektom staklene bašte koje menjaju klimu, navodi se u godišnjem izveštaju Kopernikove službe za klimatske promene (Copernicus Climate Change Service) objavljenom u ponedeljak.Podaci ove međuvladine agencije koja pokazuju kontinuirani trend rasta temperatura jer se emisije fosilnih goriva zadržavaju više toplote u atmosferi, prenosi CNBC."2021. je bila još jedna godina ekstremnih temperatura sa najtoplijim letom u Evropi, toplotnim talasima na Mediteranu, a da ne spominjemo neviđeno visoke temperature u Severnoj Americi", rekao je Karlo Buontempo, direktor službe Kopernikus.Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom podstakle su više temperature i sušnije uslove širom sveta, a naučnici ih naširoko vide kao doprinos pogoršanju katastrofa poput uragana, šumskih požara i toplotnih talasa.Prošla godina je završena Globalnim samitom Ujedinjenih nacija o klimi u Glazgovu u Škotskoj, koji je rezultirao sporazumom između skoro 200 zemalja da se ubrza borba protiv klimatskih promena i posveti strožim obavezivanjima po pitanju klimatskih promena.Uprkos novim obećanjima o zagađenju gasom metanom, krčenju šuma i finansiranju uglja, između ostalog, naučnici i pravni stručnjaci tvrde da je samit rezultirao samo postepenim napretkom koji nije adekvatan za rešavanje krize ove ozbiljnosti.Evropu je zadesilo leto ekstremno visokih temperatura sa ogromnim toplotnim talasima na Mediteranu i poplavama u centralnoj Evropi, a čak deset najtoplijih godina na ovom kontinentu su se desile posle 2000. godine, od kojih je sedam najtoplijih bilo između 2014. i 2020. godine.U Severnoj Americi, jak toplotni talas u junu oborio je maksimalne temperaturne rekorde i rezultirao najtoplijim junom ikada zabeleženim za kontinent, saopštila je agencija. Ekstremno suvi uslovi takođe su pogoršali šumske požare tokom jula i avgusta, posebno požar u Diksiju koji je proglašen za drugi najveći požar u istoriji Kalifornije.„Ovi događaji su oštar podsetnik na potrebu da promenimo naše načine, preduzmemo odlučne i efikasne korake ka održivom društvu i radimo na smanjenju neto emisija ugljenika“, rekao je Buontempo.Prošla godina je bila 0,3 stepena celzijusa iznad proseka za period između 1991. i 2020. godine i između 1,1 i 1,2 stepena celzijusa iznad proseka za predindustrijski period između 1850. i 1900. godine, navodi agencija.Održavanje globalnog porasta temperatura do 1,5 stepeni celzijusa, nivoa koji je postavljen Pariskim sporazumom iz 2015. godine, zahtevalo bi od sveta da skoro prepolovi emisije gasova staklene bašte u narednoj deceniji i dostigne neto nultu emisiju do 2050. godine, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene.Međutim prema trenutnim podacima svet je na putu da doživi porast temperature od 2,4 stepena celzijusa do kraja veka.

Svet

Kineski kredit i izvođač radova za HE „Dabar“ u Republici Srpskoj

Projekat Hidro-elektrane (HE) Dabar u Republici Srpskoj procenjen je na 330 miliona evra, a deo će se finansirati kreditom kineske EXIM banke (Export-Import Bank of China) u iznosu od 189,4 miliona evra, prenosi portal Capital.ba. Hidroelektranu će graditi kineska kompanija "China Energy Gezhouba Group", a kredit će se otplaćivati 20 godina, sa četiri godine grejs perioda."Republika Srpska, kao davalac garancije, bezuslovno garantuje pravovremeno plaćanje svih dospelih iznosa koji su plativi prema ugovoru o zajmu izmežu CEXIM banke i HE Dabar kao zajmoprimca i 'Elektroprivrede RS' kao jemca", naveli su u Vladi.Otplata glavnice vršiće se u jednakim polugodišnjim ratama, a kamate će se otplaćivati polugodišnje i obračunavaće se na ostatak duga. Kako se dodaje, sa Kinezima je potpisan ugovor o finansiranju i izgradnji HE Dabar snage 159,15 MW (mega-vata). Nominalna kamatna stopa jednaka je šestomesečnom euriboru (prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac) plus fiksna marža od 2,3 odsto, uz napomenu da će se euribor računati kao nula ako bude sa negativnim predznakom.Pored navedenog, za kredit mora da se plati i Sinosure premija osiguranja koja iznosi 6,42 odsto od vrednosti zbira glavnoce i kamate, odnosno 15,6 miliona evra.EU će pomoći Crnoj Gori da refinansira kineski kredit?Kineski kredit za autoput „vruće“ pitanje u Crnoj Gori"Plaćanje premije osiguranja je predviđeno u dve jednake godišnje rate i to: prva u roku od 30 dana nakon stupanja na snagu Ugovora o zajmu i druga rata u roku od 12 meseci od plaćanja prve rate", naveli su u Vladi RS.Jednokratna provizija za obradu kredita je 0,5 odsto na iznos kredita, odnosno 947.045 evra. Ako su sredstva raspoloživa, a nepovučena, plaćaće se provizija od 0,5 odsto godišnje.Kako se dodaje nije objavljeno koje su "ostale obaveze plaćanja iz finansijske dokumentacije". Planirani rok za korišćenje kredita je četiri godine.Ukupna vrednost HE Dabar je kako se podseća procenjena na oko 660 miliona konvertibilnih maraka (330 miliona evra). Dodaje se da je cena izgradnje za samo nekoliko godina porasla za 300 miliona maraka, kao i da se može očekivati i novi kredit za realizaciju tog projekta kod domaćih banaka.Prema podacima sa portala Elektro-privrede RS, HE Dabar je derivaciono postrojenje koje se sastoji se od: Akumulacije Nevesinje, Brane Pošćenje, derivacionog tunela, vodostana, cevovoda pod pritiskom, mašinske zgrade, kanala kroz Dabarsko polje, kao i nasipa Grebak i Vranjača.KREDITI KOJE JE UZELA SRBIJASrbija se kod kineske EXIM banke zadužila 1,15 milijardi evra za razne projekte. Kamatne stope na dolarske pozajmice kreću se od 2% za dve deonice brze pruge.Kamatne stope preko 2,5% su za deonice autoputa Surčin-Obrenovac ili Obrenovac-Ljig, do 3% za pozajmicu za most Zemun-Borča ili prvu faze modernizacije termoelektrane "Kostolac B2.Kredit za obilaznicu oko Beograda uzet je u juanima, sa 2,5% kamate.Kineski kredit za auto-put u Crnoj Gori koji je uzet kod EKSIM banke i koji iznosi preko milajrdu dolara, postao je vruća tema 2019. godine. Tada su se javili problemi u vezi sa njegovom otplatom, a pomoć Crnoj Gori u servisiranju tog duga kasnije je najavila Evropska unija.

Svet

Hrvatski startapi uspešni na sajmu u Las Vegasu

Na najvećem svetskom sajmu potrošačke elektronike CES u Las Vegasu predstavila su se četiri startapa iz Hrvatske koji su već privukli pažnju Kompanija Majkrosoft i Amazon, prenosi portal SEEbiz. To su startapi: Sportreact, Codelab, Iron Bull i Orqa kao i Zuluhood koji su pobedili na pršlogodišnjem takmičenja Idea Knockout.Aktualnom pobedniku, startupu Sportreact odlazak u Las Vegas je bio prilika za predstavljanje pred novinarima koji prate oblast npvih tehnologija, investitorima i distributerima iz celog sveta. Oni su kako se objašnjava privukli pažnju amazona i mnogih drugih potencijalnih investitora.Ostali startapi su već iskoristili nagradu i na delu sajma pod nazivom Eureka Park, privukli pažnju potencijalnih investitora, od Epla do Majkrosofta, a neki se prvi put probijaju globalno tržište.CES se održao pedeset peti put i reč je o najvećem svetskom skupu i jednom od najeksponiranijih medijskih događaja na svetu. Startapi iz Hrvatske koji na njemu učestvuju su jedni od 800 startapa iz celog sveta.Startap Sportreact je Internet-of-Things uređaj namijenjen razvoju motoričkih i kognitivnih sposobnosti korisnika, namijenjen je rekreativnim, ali i profesionalnim sportistima. Uređaj je povezan sa mobilnom aplikacijom koja meri i analizira brojne parametre tokom treninga.Codelab se predstavio elektronskom društvenom igrom Clockwork Briefcase. Reč je o igri čiji je cilj da se deaktivira lažni eksploziv koji skriven u kovčegu.Iron Bull je indie-studio za razvoj visoko-realističnih robotiziranih modela tenkova s operacijskim mogućnostima stvarnog tenka, uključivši njihovo pokretanje, sposobnost ispaljivanja plastičnih projektila i sustav za detekciju primljenih projektila i oštećenja. Tenk je opremljen širokokutnom kamerom i kontroliraju ga dva igrača.Orqa FPV. One su first-person-view (FPV) video-naočale za upravljanje utrkama dronova i drugim profesionalnim (industrijskim i civilnim) primjenama dronova.Zuluhood korisnicima donosi čitav niz inovacija sa željom da unaprijedi tržište sigurnosti doma. Zuluhood je organizator CES-a odabrao za jedan od deset najperspektivnijih startupova koji su se predstavili na sajmu.Generalno pokroviteljstvo Idea Knockouta, najvećeg i najuzbudljivijeg regionalnog natjecanja tehnoloških ideja koji organizira magazin Bug, dio je dugoročne strategije Hrvatskog Telekoma koji se etablira kao najveći startup akcelerator u Hrvatskoj.Sajam CES se nakon godine pauze fizički održava u Las Vegasu.

Svet

Cena struje Hrvatskoj i za 130 odsto veća od očekivane

Cena električne energije u Hrvatskoj kod nekih distributera je i za 130 odsto veća od planirane, a pored toga očekuje se i poskupljenje gasa, piše Večernji list. Služba za javne nabavke u Hrvatskoj procenila je da će joj u naredne dve godine biti potrebno 125 miliona kuna (16,67 miliona evra) za struju koju će potrošiti Vlada Hrvatske, parlament, kabinet predsednika i državna administracija, što je za 58 odsto veća cena od one koja je planirana.Do isteka roka za prijavu na tender, koji je prošao u novembru, ponudu za snabdevanje strujom tih državnih institucija u Hrvatskoj u vrednosti od 197,3 miliona kuna (26,30 miliona evra) dostavila je samo Hrvatska elektro-privreda (HEP) Opskrba.Pošto je to 58 odsto više od procenjene vrednosti, odlučeno je da tender bude poništen. HEP Opskrba je deo HEP Snabdevanja, nacionalne energetske kompanije koja je u državnom vlasništvu.Pored cene koju treba da plaćaju državne institucije, kako se dodaje, neke ponude za snabdevanje strujom i gasom u Hrvatskoj su i za 130 odsto veće od planirane.Vlada je za sada sprečila poskupljenje struje, uprkos rastu cena energenta, ali će i gas i struja za hrvatska domaćinstva poskupeti od 1. aprila. Hrvatski energetski regulator cenu gasa određuje svake godine određuje upravo na taj dan.Ministar privrede Tomislav Ćorić nedavno je rekao da će Vlada učiniti sve da poskupljenja budu što niža.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuAnaliza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Poskupljenje struje u Srbiji po svemu sudeći prvo je zadesilo privrednike, koji su se nedavno žalili da ih država diskriminiše različitim cenama struje.Sredinom novembra u Srbiji se desio energetski kolaps u Elektro-privredi Srbije, kada je zbog problema tokom zimskih padavina ta kompanija bila prinuđena da uvozi struju. Pored toga cena struje za privrednike u Srbiji od Nove godine poskupela je za 40 odsto.Privrednik iz Srbije Zoran Drakulić nedavno je izjavio kako tim poskupljenjem od kako se navodi 50 odsto (cena je povećana na 75 odsto po megavat satu) država želi da nadoknadi EPS-ove gubitke koji su nastali zbog problema u decembru. Iz EPS-a su reagovali saopštenjem u kome se navodi da je ta cena znatno manja od tržišne koja je 302,5 evra po megavat satu.Privrednici se žale da ih EPS diskriminiše različitim cenama struje

Svet

Slovenija pooštrava uslove za ulazak u državu

Slovenija je odlučila da  od ponedeljka pooštri uslove za ulazak u državu, jer talas zaraza izazvan omikronom varijantom koronavirusa nastavlja da raste, ipak trajanje karantina je smanjeno zbog zabrinutosti da će previše ljudi odsustvovati s posla.Ulazak u Sloveniju bez karantina je dozvoljen je vakcinisanim, oporavljenim ili testiranim osobama, pri čemu oni koji se testiraju treba da prikažu negativan PCR test ne stariji od 48 sati i brzi test ne stariji od 24 sata, piše EURACTIV.Karantin nakon rizičnog kontakta ili prilikom ulaska u zemlju bez COVID propusnice smanjen je sa deset na sedam dana, a  ako se osobi odredi karantin na granici, vreme provedeno u karantinu može se smanjiti na pet dana uz negativan PCR test."U narednih mesec dana javni život bi mogao da se ugasi zbog ogromnog broja karantina... Postoji mogućnost je da imamo i do 400.000 ljudi koji su bolesni ili u karantinu u isto vreme", rekao je ministar zdravlja Janez Poklukar.Kako se omikron brzo širi Evropom, vlada Slovenije je takođe podigla zabranu za putnike iz nekoliko afričkih zemalja u kojima je ova zarazna varijanta prvi put otkrivena.Omikron je prošle nedelje postao dominantna varijanta koronavirusa u zemlji, a slučajevi se više nego udvostručuju iz nedelje u nedelju.Dok bolnice još nisu počele da se pune, zemlja ulazi u talas omikrona sa skoro dve trećine popunjenih kapaciteta intenzivne nege, budući da se država još uvek oporavlja od posledica delta varijante."Činjenica je da zemlje sa višom stopom vakcinacije imaju mnogo manje zauzetih kreveta u odeljenju intenzivne nege nego mi, i zabrinuti smo zbog toga... U narednim nedeljama naše društvo i privreda će se suočiti sa organizacionim izazovima koje nismo videli otkako smo postati nezavisna država", dodao je Poklular.

Svet

Avio-kompanije prinuđene da organizuju letove bez putnika

Evropske aviokompanije prisiljene su da lete praznim ili gotovo praznim avionima kako ne bi izgubili prava na aerodromske slotove od kojih im zavisi promet, prenosi Jutarnji list. Pravo na slot, odnosno mesto gde avion pristaje kada sleti može da se izgubi ako se ne koristi onako kako je to precizirano ugovorom između avio-kompanije i aerodroma.Protiv svega toga bune se i najveći avioprevoznici, počev od nemačke Lufthanze sa svojom grupom, grupe KLM - Er Frans. Te kompanije kako se dodaje podsećaju da im je omikron zadao nov i neočekivan udarac jer je veoma zarazan i putnici koji ne moraju da lete obično odustaju od putovanja.Kompanije zahtevaju veću fleksibilnost jer u suprotnom uzalud troše gorivo i zagađuju atmosferu, onda kada nemaju dovoljnu kvotu sletanja i uzletanja koja je nužna da se zadrži pravo na slot.Sama Lufthanza je najavila da će ove zime poništiti oko 33.000 letova jer za njih nema interesovanja putnika. Ipak, kako se dodaje, moraće da leti oko 18.000 puta praznim avionima kako ne bi izgubila važne slotove.Ovo je lista dvadeset najbezbednijih avio kompanija na svetu Oko 3.000 praznih letova ove zime najavio je Brisel Erlajns, kompanija sa sedištem u gradu u kom su evropske institucije odlučile da je smanjenje avio letova nužno za ublažavanje klimatskih promena.Uprave evropskih aerodroma kako se ocenjuje pre svega interesuje profit i smatraju da je iskorišćenost njihovih slotova od 50 ili 64 odsto prevelika "žrtva" koju treba da podnesu. Sa druge strane EU ne razmišlja o tome da im nadoknadi taj gubitak, jer bi zbog toga negodovale njene "štedljive" članice.Država će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinaraPravilo slotova na aerodromu se jednostavno zove: "ili ga koristiš ili ga gubiš" ("use it or lose it"). Stalni slotovi za letove ka popularnim destinacijama na najvećim aerodromima predstavljaju veoma važnu i dragocenu uslugu  u industriji vazdušnog  saobraćaja.Da bi očuvala slotove, svaka avio-kompanija mora da garantuje godišnji broj pristajanja, odnosno barem 80 posto ukupnih prava na pristajanje utvrđenih ugovorom isa upravom nekog aerodroma. Aerodromi inače od toga zarađuju mnogo više nego od aerodromskih taksi za putnike i od reklamnih panoa.Avio-kompanija KLM počinje da leti za Beograd Tokom pandemije to ograničenje je bilo ukinuto prošle godine u martu, ali se polako vraća. Avioprevoznici sada gube slot ako ne iskoriste barem 50 odsto u odnosu na ugovoren broj pristajanja. Pored toga najavljuje se da će polovinom marta taj broj biti pobećan na 64 odsto.Ipak, avioprevoznici sve više ulažu u svoje poslove kako bi što spremnije dočekale popuštanje pandemije. Tako je italijanska avio-kompanija Ita koja je nastala od uništene Alitalije, saopštila je kako je Lufthanza zainteresovana da otkupi oko 40 posto njenog vlasništva.Revizori EU ispituju da li su aviokompanije vraćale pare putnicima

Svet

Cena litijuma dostigla maksimum, očekuje se dalji rast

Cena litijuma dostiže nov rekord budući da elektrifikacija vozila velikih proizvođača automobila povećava potražnju za litijumom, dok se rudarske kompanije širom sveta bore da povećaju proizvodnju i razviju nove izvore za pronalaženje najlakšeg metala na svetu, piše ZeroHedge.Kina, najveći proizvođač baterija, izvestila je prošle nedelje da je cena litijum-karbonata bila nešto više od 47 hiljada dolara po toni, što je povećanje od oko šest puta u odnosu na januar 2021. godine. "Ulazimo u neku vrstu nove ere u pogledu cena litijuma u narednih nekoliko godina jer će rast biti jako snažan", rekao je Gavin Mongomeri za, direktor istraživanja sirovina za baterije u Wood Mackenzie, i dodao da cene litijuma ove godine neće pasti kao prethodnih.Do poratsa cena dolazi jer proizvođači električnih automobila, kao što je Tesla, izveštavaju o eksponencijalnom rastu potražnje u SAD, Evropi i Kini. Litijum je jedan od glavnih elemenata u proizvodnju baterija za napajanje električnih vozila koja polako zamenjuju motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Budući da se udeo električnih automobila povećava, potražnja za litijumom će rasti, te će cene ovog metala ostati visoke dok industrija batetrija ne razvije nove rudarske projekte za povećanje proizvodnje.Globalna prodaja električnih automobila iznosila je oko 5,6 miliona u 2021. godini, u odnosu na 3,1 milion u 2020. godini, na ovo značajno povećanje prodaje je najviše urocala rastuća kineska potražnja. Dalja prodaja električnih automobila u 2022. samo će sugerisati da će potražnja za litijumom nadmašiti proizvodnju i iscrpiti zalihe, pomažući da se cene održe na visokom nivou.Litijum-jonske baterije postale su pristupačnije tokom poslednje decenije. U 2010. godini, paketi baterija su koštali 1.200 dolara po kilovat-satu, ali su od tada pali na 132 dolara do 2021. godine. Međutim, današnje rastuće cene mogle bi da povećaju cenu baterija na 135 dolara po kilovat-satu u 2022. godini.

Svet

Nemiri u Kazahstanu podigli cenu uranijuma

Nemiri u Kazahstanu, zemlji u kojoj se nalazi 40 odsto svetskih zaliha uranijuma, podigli su njegovu cenu na svetskim tržištima za skoro osam procenata, prenosi Bloomberg. Portal se poziva na podatke platforme UxC, čiji je vlasnik jedna od vodećih svetskih kompanija za istraživanje i analizu tržišta u nuklearnoj industriji.Prema podacima s UxC-a, cena uranijuma u sredu je na svetskim tržištima skočila na 45,25 dolara po funti (oko 450 grama). U utorak je cena jedna funte tog radioaktivnog metala bila 42 dolara, pa je dnevni rast iznosio oko osam posto.Podseća se da Kazahstan proizvodi oko 40 odsto svetskih zaliha urana. Ranije je objavljeno da su zbog protesta u toj zemlji deonice kazahstanske kompanije Kazatomprom koja se bavi vađenjem prirodnog urana, na Londonskoj berzi pale za 8,8 posto.Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolaraEU razmatra da gasne i nuklearne elektrane finansira kao "zelena" rešenja "Ako postoji čak i kratkoročna neizvesnost u vezi sa snabdevanjem, vlasnici uranijma njim nerado trguju. Uprkos činjenici da se za sada ne pojavljuje manjak zaliha, igrači na tržištu polaze od činjenice da za to postoje preduslovi", kaže stručnjaka UxC-a Džonaton Hinz.Kazahstan je u sredu proglasio vanredno stanje nakon protesta zbog rasta cene gasa. Ti protesti su izrasli u pobunu u kojoj ima i poginulih i ranjenih ljudi.

Svet

Ljubljančani ne daju da se preseli Union pivo

Vlasnik slovenačke pivare u ljubljanskom naselju Donja Šiška, kompanija Hajneken (Hineken) saopštila je svoj plan o preseljenju proizvodnje Union piva u Laško, prenosi ljubljanski Dnevnik. Kako se dodaje pojavile su se i nezvanične informacije da bi to pivo možda moglo da se proizvodi i u Karlovcu, gde je Hajneken takođe vlasnik pivare.Kao glavni razlog za preseljenje proizvodnje Union piva, koje je kako se podseća simbol lokalpatriotizma za građane slovenačke prestonice, navodi se istrošena oprema, a pre svega sistem hlađenja star 35 godina. Dodaje se da to prostrojenje predstavlja i bezbednosni rizik.U blizini pivare, prema pisanju portala maribor24.si, osvanuli su leci koji pozivaju na bojkot i koji podsećaju kako je Hajneken došao sa pričom o velikim rečima, obećanjima i uveravanjima."Uz poštovanje i svest da Laščani itekako znaju i mogu da proiz,vedu dobro pivo, naravno da Union ne može da se vari u Laškom. Jednostavno to ne radi. Jer, svi znamo, osnova svakog dobrog piva je voda", piše u lecima.Autori tih letaka navode da je najbolja ona voda koja dolazi iz slavine, a ne ona koja se toči iz boce. Oni podsećaju ina priču o pivari Padavena u severnoj Italiji, koja radi od 1897. godine i koja je postala jedna od najvećih u toj zemlji.Zrenjaninsko pivo ponovo se proizvodi posle 15 godinaJedan hotel spasava sve male pivare u Srbiji (VIDEO) Pobunjeni građani podsećaju da je ona zatvorena nekoliko godina nakon što je njen vlasnik postao Hajneken."Tamošnji radnici su se borili do zadnjeg i na kraju, ali ne i najmanje važno, okupirali fabriku i došlo je do dogovora. Nakon toga pivara radi u manjem obimu, ali dobro posluje, 'regija živi'", napisali su autori letaka.Ljubljanski Dnevnik piše da je nakon otkrivanja planova o preseljenju proizvodnje i fermentacije piva Union iz Ljubljane u Laško, počelo i preseljenje finansijske uprave te kompanije u Poljsku.Nezvanične informacije da bi Union pivo moglo da se proizvodi i u Karlovcu, gde je Hajneken takođe vlasnik pivare i proizvodi Karlovačko pivo, za sada je demantovala uprava Pivovarne Laško Union.Prema podacima sa sajta kompanije Hajneken ona je u Srbiji vlasnik brenova Zaječarsko pivo i Pils Plus.

Svet

Veće naknade za prolaz kroz Suecki kanal od februara

Predsednik Uprave Sueckog kanala (SCA) Osama Rabi izjavio je za televiziju Arabija da će naknade za plovidbu ovim kanalom biti povećane za šest odsto od februara 2022. godine, što će doprineti rastu godišnjih prihoda za 400 miliona dolara, prenosi Tanjug.Uprkos šestodnevnoj blokadi saobraćaja u oba smera u martu prošle godine, kada se džinovski brod Ever Given poprečno zaglavio u kanalu, SCA je u 2021. ostvario godišnji prihod od 6,3 milijarde dolara, najveći ikada zabeležen u istoriji tog kanala koji se smatra žilom kucavicom svetskog pomorskog prometa, piše egipatski Daily News, a prenosi Tanjug.

Svet

Vrednost dolara dostigla petogodišnji maksimum

Vrednost američkog dolara dostigla je najviši nivo u skoro pet godina u odnosu na japanski jen, a porasla je i prema drugim glavnim valutama, podstaknuta rastom prinosa na državne dužničke obveznice SAD, jer se trgovci klade da će Federalne rezerve ranije podići kamate uprkos sve većem broju zaraženih koronavirusom, prenosi Rojters.Dolar je porastao na čak 115,815 jena, na najviši nivo od 1. januara 2017. godine, pošto su prinosi na američke dugoročne obveznice skočili tokom za 12,5 baznih poena na 1,6420 odsto, što je prvi put od 24. novembra 2021. godine.Tržišta novca su bez izuzetka uračunala procene o prvom povećanju referentne stope u SAD do maja, kao i još dva povećanja do kraja 2022. godine.Dolarski indeks, koji meri vrednost valute u odnosu na jen i pet drugih glavnih parametara, održao se blizu jednonedeljnog maksimuma od 96.328 poena, dostignutog u ponedeljakEvro se trguje za 1,1302 dolara, što znači da se oporavio sa jednonedeljnog minimuma od 1,12795 dolara.Britanska funta je skliznula na 1,34685 dolara, a australijski dolar se takođe kretao blizu dvonedeljnog minimuma od 0,7184 američkih dolara.

Svet

Prihodi Huaveja opali za 29 odsto u 2021.

Kineski telekomunikacioni gigant Huawei (Huavej) rekao je u petak da očekuje da će prihod za ovu godinu iznositi oko 99 milijardi dolara, što je pad od 28,9 odsto u odnosu na pre godinu dana.Kompanija je patila od američkih sankcija, nestašice poluprovodnika i globalnog pada potražnje za pametnim telefonima.Procena za celu 2021. godinu pokazuje da je prihod Huaveja za drugu polovinu godine opao u odnosu na onaj iz prvih šest meseci, sa 50,4 milijarde dolara na 49,3 milijarde dolara.Kompanija je prijavila prihod od 140,2 milijarde dolara u 2020. godini, što je povećanje od 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je daleko sporije od povećanja od 19,1 odsto na godišnjem nivou prijavljenog za 2019. godinu, sa prihodom od 135,1 milijarde dolara.Saopštenje je usledilo kao deo interne novogodišnje poruke rotirajućeg predsednika Huaveja Guo Pinga.U pismu se ne navode razlozi za pad očekivanih prihoda, ali se navode "ozbiljni izazovi" iz "nepredvidivog poslovnog okruženja, politizacije tehnologije i rastućeg pokreta za deglobalizaciju", prema verziji na engleskom jeziku koju je video CNBC.Guo je dodao da je "protekle godine naš posao operatera ostao stabilan, naše preduzeće je doživelo solidan rast, a naše poslovanje s uređajima se brzo proširilo na nove poslovne domene".Za sledeću godinu, Guo je rekao da ciljevi kompanije uključuju povećanje napora da se izgrade i privuku talenti, kao i razvoj tehnologija u oblasti automobilizma.Prošle nedelje, Huavej je najavio da će prvi električni automobil sa operativnim sistemom HarmonyOS verovatno početi da se isporučuje krajem februara.Podaci objavljeni za prvu polovinu 2021. godine pokazuju da su dva najveća poslovna segmenta, potrošač i operateri, zabeležila oštar pad u odnosu na prethodnu godinu. U 2019, godini, administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa stavila je Huavej na crnu listu koja je ograničavala američke kompanije da prodaju tehnologiju kineskoj kompaniji, navodeći zabrinutost za nacionalnu bezbednost. Huavei je negirao da predstavlja takvu pretnju.Iako se ta ograničenja nisu ublažila, druge tenzije između Huaveja i vlade SAD su se pojavile.Finansijski direktor Meng Vandžou, ćerka osnivača Ren Džengfeja, vratila se na posao u sedište kompanije u Šenženu ove jeseni nakon što je postigla sporazum sa vladom SAD u vezi sa optužbama za prevaru.Meng se borila protiv ekstradicije u SAD iz Vankuvera, gde je uhapšena u decembru 2018. godine. Većinu poslednje tri godine provela je u kućnom pritvoru, pri čemu su joj uslovi kaucije od 7,9 miliona dolara omogućili da izađe napolje tokom dana sa sigurnosnim praćenjem.

Svet

Tesla isporučila skoro milion automobila u 2021.

Kompanija Tesla je isporučila rekordnih 936.172 vozila 2021. godine, kako je navedeno u njenom izveštaju, što predstavlja povećanje od 87 odsto u odnosu na 499.550 isporučenih vozila u 2020. godini, prenosi The Verge.Kompanija je uspela da isporuči 308.600 automobila samo u poslednjem kvartalu 2021. godine, u odnosu na 241.300 isporuka u trećem kvartalu. Od tih isporuka, 11.750 je bilo za modele S i X, dok je 296.850 bilo za modele 3 i Y. Oba modela su činila većinu isporuka tokom cele godine sa 936.172 pošiljki, u poređenju sa 24.964 isporuke S i X modela.Kompanija Tesla je ranije izjavila da planira da poveća isporuke za oko 50 odsto svake godine, i iako nije dostigao milion isporuka, ipak je premašila svoj godišnji cilj rasta. U novembru je interni memorandum otkrio da je izvršni direktor Tesle Elon Musk rekao svojim zaposlenima da prestanu da žure sa isporukom do kraja kvartala i da se umesto toga fokusiraju na smanjenje troškova.Nestašica čipova koja je u toku, dovela je do toga da veliki broj proizvođača automobila pumpaju kočnice, uključujući Teslu. Prošle godine Tesla je prepravila sopstveni softver kako bi ublažila uticaj nestašice, a takođe je morala nakratko da zatvori proizvodnju u svojoj fabrici u Kaliforniji u februaru. Neki kupci su čak prijavili da u njihovim vozilima nedostaju USB portovi, potencijalno zbog nestašice.Uprkos svemu ovome, vrednost Tesle je u oktobru premašila 1 bilion dolara, nakon što je kompanija za iznajmljivanje automobila Hertz dodala 100.000 Tesla u svoju flotu. Kompanija je čak imala i najprofitabilniji kvartal ikada u trećem kvartalu 2021. godine, ali to se može promeniti, s obzirom na to da zarada za poslednji kvartal 2021. još nije objavljena.

Svet

Tesla isporučila skoro milion automobila u 2021. godini

Kompanija Tesla je isporučila rekordnih 936.172 vozila 2021. godine, kako je navedeno u njenom izveštaju, što predstavlja povećanje od 87 odsto u odnosu na 499.550 isporučenih vozila u 2020. godini, prenosi The Verge.Kompanija je uspela da isporuči 308.600 automobila samo u poslednjem kvartalu 2021. godine, u odnosu na 241.300 isporuka u trećem kvartalu. Od tih isporuka, 11.750 je bilo za modele S i X, dok je 296.850 bilo za modele 3 i Y. Oba modela su činila većinu isporuka tokom cele godine sa 936.172 pošiljki, u poređenju sa 24.964 isporuke S i X modela.Kompanija Tesla je ranije izjavila da planira da poveća isporuke za oko 50 odsto svake godine, i iako nije dostigao milion isporuka, ipak je premašila svoj godišnji cilj rasta. U novembru je interni memorandum otkrio da je izvršni direktor Tesle Elon Musk rekao svojim zaposlenima da prestanu da žure sa isporukom do kraja kvartala i da se umesto toga fokusiraju na smanjenje troškova.Nestašica čipova koja je u toku, dovela je do toga da veliki broj proizvođača automobila pumpaju kočnice, uključujući Teslu. Prošle godine Tesla je prepravila sopstveni softver kako bi ublažila uticaj nestašice, a takođe je morala nakratko da zatvori proizvodnju u svojoj fabrici u Kaliforniji u februaru. Neki kupci su čak prijavili da u njihovim vozilima nedostaju USB portovi, potencijalno zbog nestašice.Uprkos svemu ovome, vrednost Tesle je u oktobru premašila 1 bilion dolara, nakon što je kompanija za iznajmljivanje automobila Hertz dodala 100.000 Tesla u svoju flotu. Kompanija je čak imala i najprofitabilniji kvartal ikada u trećem kvartalu 2021. godine, ali to se može promeniti, s obzirom na to da zarada za poslednji kvartal 2021. još nije objavljena.

Svet

EU planira da gasne i nuklearne elktrane proglasi za „zelene“

Evropska unija je napravila planove da neke elektrane na prirodni gas i nuklearnu energiju označi kao „prelazne” ili „zelene” investicije pod uslovom da ispunjavaju specifične kriterijume kao što je zamenjivanje elektrana na ugalj koje dosta zagađuju.Očekuje se da će Evropska komisija u januaru predložiti pravila kojima će odlučiti da li će gasni i nuklearni projekti biti uključeni u „taksonomiju održivog finansiranja“ EU.Ovo je lista ekonomskih aktivnosti i ekoloških kriterijuma koje moraju ispuniti da bi bile označene kao zelene investicije. Ovaj sistem ima za cilj da te investicije učini privlačnijim za privatni kapital i zaustavi ekomanimpulacije, gde kompanije ili investitori precenjuju svoje ekološke akreditive.Brisel je takođe preduzeo korake da primeni taksonomiju na neka finansiranja EU, što znači da bi ova pravila mogla da odluče koji projekti ispunjavaju uslove za određene javne finansije.Nacrt predloga Komisije, koji je pribavio EURACTIV, označio bi investicije u nuklearne elektrane kao zelene, ako projekat ima plan, sredstva i lokaciju za bezbedno odlaganje radioaktivnog otpada, a da bi se smatrale zelenim, nove nuklearne elektrane moraju dobiti građevinske dozvole pre 2045. godine.Produženje životnog veka postojećih elektrana takođe će se smatrati zelenim „s obzirom na duga vremena za ulaganja u nove nuklearne proizvodne kapacitete“, stoiji u nacrtu. Da bi se smatrali zelenim, oni će, međutim, morati da „uključuju modifikacije i bezbednosne nadogradnje” kako bi se osiguralo da su u skladu sa „najvećim dostižnim bezbednosnim standardima”.Ulaganja u elektrane na prirodni gas bi se takođe smatralo zelenim ako proizvode emisije ispod 270 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu, ako zamene elektrane na fosilna goriva koje više zagađuju i ako dobiju građevinsku dozvolu do 31. decembra 2030. Takva postrojenja moraju ispunjavati i druge uslove uključujući da su tehnički opremljeni za sagorevanje niskougljeničnih gasova.Proizvodnja energije uz pomoć gasa i nuklearne energije bi bila označena kao zelena na osnovu toga što su to „prelazne“ aktivnosti, one koje nisu u potpunosti održive, ali čija emisija je ispod industrijskog proseka i ne zatvaraju Evropu u sredstva koja zagađuju tokom prelaska na čistu energiju .„Uzimajući u obzir naučne savete i trenutni tehnološki napredak, kao i različite izazove tranzicije u državama članicama, Komisija smatra da prirodni gas i nuklearna energija igraju ulogu kao sredstva za olakšavanje tranzicije ka budućnosti koja je pretežno zasnovana na obnovljivim izvorima,” Komisija navodi u saopštenju i dodaje da su konsultacije o nacrtu počele u petak.Da bi se pomoglo državama sa različitim energetskim pozadinama da pređu u tranziciju, „pod određenim uslovima, rešenja mogu imati smisla koja na prvi pogled ne izgledaju baš ’zeleno“, rekao je izvor iz Evropske komisije.Međutim, prirodni gas i nuklearna energija biće podvrgnuti strogim uslovima, dodao je zvaničnik.Zemlje EU i panel stručnih savetnika razmotriće nacrt predloga, koji bi mogao da se promeni pre nego što bude objavljen kasnije u januaru. Državama članicama EU dat je rok do 12. januara da dostave povratne informacije, razume EURACTIV.Kada se objavi većina zemalja EU ili Evropski parlament na predlog može staviti veto, ali se ne može menjati.Ova politika je zaglibljena u lobiranju vlada više od godinu dana, a zemlje EU se ne slažu oko toga koja goriva su zaista održiva.Stručni savetnici EU preporučili su da se gasna postrojenja ne označavaju kao zelene investicije osim ako ne ispune nižu granicu emisije od 100 grama ugljen-dioksida po kilovat satu, na osnovu dubokog smanjenja emisija koje naučnici kažu da je potrebno da bi se izbegle katastrofalne klimatske promene.Nuklearna energija proizvodi veoma niske emisije CO2, ali je Komisija ove godine tražila savet stručnjaka o tome da li gorivo treba smatrati zelenim s obzirom na potencijalni uticaj odlaganja radioaktivnog otpada na životnu sredinu.Zemlje EU, uključujući Češku Republiku, Finsku i Francusku, koje dobijaju oko 70% svoje energije iz nuklearne energije, smatraju da je to ključno za postepeno ukidanje energije iz uglja koja emituje CO2.Međutim, druge zemlje, poput Luksemburga, Nemačke i Austrije, oštro su protiv nuklearne energije.

Svet

Epl dostiže vrednost od tri biliona evra?

Eplova berzanska vrednost pre manje od 4 godine dostigla vrednost od milijardu evra, smatrali su za vrhunac. Pred kraj 2021. godine nakon što je redefinisala potrošačku tehnologiju, vrednost kompanije bi mogla da premaši 3 milijarde evra.Dobici od 2021. godine nisu ravnomerno raspoređeni. Neki delovi industrije, kao što je e-trgovina, su se ohladili nakon usijane 2020. godine, dok su neke tehnološke zvezde koje su postale istaknute na početku pandemije (mislimo na Zoom i Peloton) znatno pale. Posmatrajući tržište iz šireg ugla uspon tehnologije i neproporcionalni dobici koje su osetile posebno najveće kompanije, nastavili su da podržavaju šire trziste.Da li će to trajati do 2022, drugo je pitanje. Sekularni trendovi koji su digitalizaciju učinili sve važnijim delom ekonomije i dalje su na snazi, a regulatori još nisu učinili ništa da istisnu najmoćnije tehnološke platforme. Pre godinu dana, pet najvećih tehnoloških kompanija Epl, Majkrosoft, Gugl, Amazon i Fejsbuk (sada Meta) smatralo da će njihovi ukupni prihodi porasti za 13 odsto. Slične prognoze su predivđene i za narednu godinu.Međutim prognoze su nadmašene: kada podaci budu dostupni, očekuje se da će godišnji rast prihoda za pet kompanija dostići 27 odsto.Pokazalo se da je oporavak digitalnog oglašavanja, potražnja za novim gadžetima i porast potrošnje na oblak i druge digitalne usluge mnogo jači od projektovanog.Ovaj ogroman učinak produžio je Big Tech miting. Grupacija je ove godine povećala tržišnu kapitalizaciju od 2,7 milijardi  dolara, što je povećanje od 36 odsto. To se ne poklapa sa skokom izazvanim pandemijom od 55 procenata prethodne godine, ali je i dalje iznad 30 procenata napretka u S&P 500, piše FT.Takvu vrstu rasta prihoda na berzi biće teško održati zbog  sve izazovnijih tržišnih i finansijskih uslova. Niska inflacija i benigna monetarna politika koja ju je pratila bili su blagodat za tehnologiju.S jedne strane, upumpa gotovinu na tržište i naduvava procene; s druge strane, proizveo je niske prinose na obveznice koji su smanjili diskontne stope koje se koriste za vrednovanje budućih tokova profita. Kako stope rastu, to neizbežno šteti proceni kompanija u razvoju čije su najbolje godine daleko ispred.Mnogi delovi tehnološke industrije takođe ulaze u period sporijeg rasta jer poređenja iz godine u godinu postaju sve izazovnija.Prošlogodišnji bum e-trgovine doveo je do povećanja onlajn prodaje u SAD za 38 odsto u poslednjem kvartalu. Poređenja radi, rast će ove godine verovatno tek preći na dvocifren broj.Pandemija je samo naglasila potrebu za promenama kako bi se povećala fleksibilnost poslovanja. Računarstvo u oblaku tek počinje da ulazi u većinu uspostavljenih IT poslova, dok e-trgovina još uvek čini samo oko 15 odsto maloprodajne potrošnje u SAD.

Svet

Prvi potpuno autonomni kamion obavio vožnju bez ljudi

Teško da prođe dan a da neki vozači kamiona ne pomisle da su im dani odbrojani jer bi im mašine sa veštačkom inteligencijom i robotika uskoro mogli preuzeti posao. Najnoviji primer da bi automatizovani polu-kamioni mogli biti dostupni za komercijalnu upotrebu u narednih nekoliko godina bio je nedavni test kompanije TuSimple iz San Dijega, prenosi ZeroHede.U industriji koja prenosi preko 70 odsto tereta u SAD, a troškovi rada i goriva postaju sve skuplji, transportne kompanije žude da zamene vozače robotima.Prema saopštenju za štampu, kompanija je testirala vozilo klase 8 na javnom putu bez ljudske  intervencije. Noćni test je sproveden 22. decembra na deonici autoputa između Tusona, Arizone i Feniksa, dugačkoj 80 milja (oko 13km).TuSimple je "uspešno završio prvu potpuno autonomnu vožnju polu-kamiona na svetu na otvorenim javnim putevima bez ljudi u vozilu i bez ljudske intervencije", navodi se u saopštenju za javnost.Vožnja od sat i 20 minuta je prvi put da autonomni kamion klase 8 vozi na otvorenim javnim putevima bez ljudi u vozilu i bez ljudske intervencije i deo je tekućeg programa testiranja koji će se nastaviti do 2022. godine.Test je obavljen u bliskoj saradnji sa Odeljenjem za transport Arizone i policijom i 100 odsto je vođen od strane TuSimple-ovog polu kamiona, a bez ljudi u vozilu, bez daljinskog upravljanja vozilom i bez intervencije u saobraćaju. TuSimple-ov sistem autonomne vožnje može da se kreće ulicama, čita saobraćajne signale, manevriše na autoputevima i van njih, pa čak i da menja trake dok komunicira sa drugim vozilima. Tokom godina, brojni izveštaji sugerišu da roboti mogu potencijalno zameniti poslove. Znaci koje danas vidimo, fokusirajući se na transport, ukazuju da bi automatizovani kamioni mogli da manevrišu putevima i autoputevima do kraja decenije, možda već 2027. godine. 

Svet

Gasprom do oktobra zaradio 20,9 milijardi dolara

Ruska kompanija Gasprom ostvarila za prvih devet meseci zaradu od 20,9 milijardi dolara.Zarada proizvođača gasa veća je od one ostvarene u bilo kojoj kalendarskoj godini u istoriji kompanije, pokazuju podaci iz trećeg kvartala koji su objavljeni krajem novembra.Zbog visokih cena gasa u Evropi u poslednjih par meseci, pretpostavlja se da bi profit Gasproma trebalo da raste dalje.S obzirom na politiku isplate polovine profita investitorima, prinos od dividende sledeće godine trebalo bi da se približi 9 odstoIpak, nakon skoka lokalne cene akcija od 62 procenta ove godine, Gasprom se trguje po nižoj trostrukoj ovogodišnjoj procenjenoj ebitdi. Čini se kao da je Gaspromovo svečano davanje poklona već uračunato u njegove akcije.Iako je Rusija imala najviše koristi od skoka cena prirodnog gasa jer obezbeđuje Evropi 41 odsto svog uvezenog prirodnog gasa.Odlučnost Evrope unije da smanji korišćenje gasa ruskog giganta, dovelo je do skoka cene nagle cene gasa koja je ku drugoj polovini decembra dostigla cenu 2.190,4 dolara za 1.000 kubnih metara.Gasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izboriCene gasa Evropi se stabilizuje, u Americi nastavlja da pada Cene prirodnog gasa u Evropi su skočile kao rezultat ograničenog skladištenja i iznenađujuće hladnog vremena. Dok je Gasprom tražio nova tržišta, uključujući Kinu, Evropa ostaje ključni izvor novčanih prihoda, piše FT.Ruski gigant je optužen za zaustavljanje izvoza evropskim kupcima kao što su Nemačka i Italija, dok čelnici kompanije poriču ove optužbe Pre evropskog tržišta, Gasprom je prvo morao da ispuni domaće obaveze. U oktobru kada su tenzije na evropskom tlu oko cena energenata dostigle vrhunac, proizvođač gasa je punio svoje domaće skladište. Nije mogla da dovede više gasa u Evropu. Ovo je tipičan scenario u to doba godine.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.