Pored uvećanih cena goriva, cene industrijskih ulja naglo su takođe skočile, a preti i opasnost da će biti nestašice sirovine zbog krize i rata u Ukrajini, kaže Boban Stamenković, vlasnik firme Marcoi...
Honda HR-V, novi hibridni SUV model popularnog japanskog brenda, premijerno je predstavljena u Delta House-u, navodi se u saopštenju te kompanije. Terensko vozilo poseduje pametni e:HEV pog...
Striming platforma Netfliks testira uvođenje doplate za deljenje naloga i lozinki sa ljudima van domaćinstva. Nove funkcije Netfliks za sada testira samo u Čileu, Kostariki, i Peruu. Najveća platforma...
Zeleni koridori bi uskoro mogli da se uspostave na graničnim prelazima između članica CEFTA sporazuma i zemalja Evropske unije, saopštile su organizacija Sekretarijata CEFTA i Transportna zajedni...
Pokrenut je novi servis predstavništava Privredne komore Srbije (PKS) u Evropi i svetu gde se objavljuju najaktuelnije informacije o uticaju krize u Ukraniji na tržišta Austrije, Nemačke, Kine,...
Vraćena kilometraža je najčešći tip prevare vezan za automobile u centralnoj i istočnoj Evropi. Nešto više od deset odsto vozila u Srbiji je bilo podvrgnuto ovom "zahvatu", čime se na&sc...
Cake news Srbija Vesti zdravstvo
U državnim zdravstvenim ustanovama je 2020. godine radilo 2.700 manje lekara nego 2016. godine, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Prema poslednjim podacima, u d...
Narodna banka Srbije zatvorila je devedeset menjačkih mesta u Beogradu i Novom Sadu na 30 dana zbog različitih nepravilnosti u radu, ali nije objavljeno i koje. Nova ekonomija je zatražila juče od NBS...
Rafinisano suncokretovo ulje dodato je na listu proizvoda za koje se privremeno zabranjuje izvoz, odlučila je Vlada Srbije. Takođe, na današnjoj sednici je odlučeno da se isporuka goriva na pumpama mo...
MMF podržava odluku vlade Srbije o isplati 20.000 dinara penzionerima u februaru ove godine, kazala je za RTS Šefica Kancelarije MMF-a u Beogradu Julija Ustjugova. MMF ovih dana boravi u drugoj revizi...
-270x152.jpg)
Posle dve godine pandemije korone, neverovatno je koliko se sve razvilo na Internetu. Spisak je dugaaačak. Beskontaktno plaćanje, fintech aplikacije, eksplozija kripto valuta, eksplozija dostave hrane ...
-270x152.jpg)
Fond za inovacionu delatnost traži partnere za osnivanje fondova preduzetničkog kapitala, u cilju ubrzavanja rasta startap firmi u Srbiji, saopštilo je ta državna organizacija. Privatnim investit...
Narodna banka Srbije zatvorila je devedeset menjačkih mesta u Beogradu i Novom Sadu na 30 dana zbog različitih nepravilnosti u radu, a kurs evra i raspon u kursu su samo jedan od razloga, preneo je RTS...
Narodna banka Srbije (NBS) u postupku kontrole moći će da donese rešenje o privremenom oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova ovlašćenom menjaču na svim menjačkim mestima,...
Nacionalni fudbalski stadion, prema trenutnim planovima, nalaziće se u delu Surčinskog polja i zauzimaće, zajedno sa pratećim sportskim kompleksima, 46,5 hekatra. Vlada Srbije donela je nedavno Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ukupna površina obuhvaćena planom iznosi oko 119 hektara, a za sam stadion je definisana građevinska parcela od 32 hektara. Osim samog stadiona, u planu su i otvorene parking površine za vozila posetilaca. Prostornim planom je obuhvaćen deo teritorije gradske opštine Surčin, deo Surčinskog polja, između petlje Surčin-jug i petlje Ostružnica. Stadion će, prema planu, imati 52.000 mesta uz mogućnost obezbeđivanja dodatniih (pomoćnih) 8000 mesta. Trenutno više od 75 odsto ovog područja zauzmaju poljoprivredne površine (89,6 hektara). Prostornim planom je predviđeno je da ubuduće saobraćajne površine zauzimaju 59,2 hektara, vodne površine 7,5 hektara, a zelene 1,7 hektar.Prostorni plan će se sprovoditi direktno (neposredno) za sve planirane namene, izuzev saobraćajne površine - železnica, za koju je obavezna dalja planska razrada, piše u Uredbi. Područje Prostornog plana nalazi se u široj zoni sanitarne zaštite Beogradskog izvorišta (zona III). Najveći deo obuhvata predmetnog Prostornog plana je u zoni niske ranjivosti podzemnih voda, a samo jedan manji (dve zone duž istočne granice predmetnog plana) ulazi u zonu umerene ranjivosti podzemnih voda, piše u Prostornom planu.
Srbija će ipak izvoziti svoje žitarice, ali najpre u albaniju, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da zabrana izvoza nije dobra za poljoprivrednike, kojima su potrebne i veće subvencije i ukidanje akcize na gorivo.Kako je za naš portal izjavio Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, uredba o zabrani izvoza žitarica je katastrofalna odluka Vlade Srbije i predsenika Srbije, "koji ipak odlučuje o svemu".Poljoprivrednici kako naglašava to neće moći da izdrže zato što plaćaju skup repromaterijal, poput veštačkog đubriva i nafte od 179 dinara. a sve to utiče na cenu njihovih finalnih proizvoda.Pored toga, kako dodaje, poljoprivrednici ne bi mogli da izdrže pad cene pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja, koji je rezultat upravo zabrane njihovog izvoza iz Srbije."Mi imamo izuzetno male desetogodišnje cene, nesubvencionisanje poljoprivrede od strane države i mi nismo konkurentni. Bukvalno smo u robovlasničkom odnosu i praktično u dužničkom ropstvu, što se tiče banaka", naglašava Kleut.On smatra da takve mere dovode do uništavanja poljoprivrede, kao i da će ove godine proizvodnja biti smanjena za 40 odsto zbog nerazumevanja Vlade Srbije za poskupljenje đubriva i nafte na svetskim tržištima."Pitanje da li ćemo sledeće godine išta uspeti da posejemo i šta će ostati od toga. Moraćemo da prodajemo delove svog imanja da bi vratili dugove, jer nam neko uzima 50 odsto zarade", kaže Kleut.Kako dodaje, poljoprivrednici smatraju da uredba o zabrani izvoza žitarica otvara mogućnosti za veliku koriupciju, između ostalog jer je predvidela da Vlada Srbije ima ekskluzivno pravo davanja posebnih dozvola nekim izvoznicima.Kleut smatra da bi subvencije poljoprivrednicima od 200 evra po hektaru omogućile da se nastavi i stabilizuje proizvodnja u narednim godinama."Mi to tražimo kao dugogodišnje rešenje i tražimo ukidanje akcize na gorivo. Podsetiću da je akciza 50 odsto cene naftnih derivata koje mi plaćamo na pumpi", objašnjava Kleut.Bez subvencionisanja poljoprivrednika, a sa spuštanjem cene njihovih proizvoda na 40 odsto, to će značiti i kraj njihove proizvodnje.U okolini Banata i samog Zrenjanina, kako podseća, najviše se proizvodi pšenica, kukuruz, suncokret, ali ljudi se bave i stočarsvom, kao i voćarstvom: "Svi smo ugroženi i svi imamo isti problem, kako opstati i zadržati svoja imanja", naglašava Kleut.
Evropska komisija usvojila je novu uredbu kojom je izvršena preraspodela kvota za uvoz čelika u EU koje su do sada bile namenjene Rusiji i Belorusiji. Srbiji su povećane kvote za izvoz pojedinih vrsta čelika, objavila je Privredna komora SrbijeKonkretno, Srbiji je povećana specifična kvota za kategoriju 1, dok su za kategorije 3A, 3B, 7, 12, 13, 16, 19, 21, 24, 25B, 26, 27 i 28 povećane rezidualne kvote koje Srbija može da koristi, navedeno je na sajtu Privredne komore.Evropska komisija je donela Uredbu nakon odluke o zabrani uvoza čelika iz Rusije i Belorusije na tržište Evropske Uunije.EU je od februara 2019. godine uvela globalnu kvotu za uvoz čelika iz drugih država, što znači da sve ostale zemlje, uključujući i velike svetske proizvođače poput Kine, Rusije, Turske i Brazila, mogu ukupno u Uniju da uvezu 3,3 miliona tona čelika.Srbija je takođe potpala pod ovaj sistem kvota Evropske komisije.Glavni domaći izvoznik čelika je kineska HBIS grupa, vlasnik železare Smederevo. Međutim, EU ne gleda blagonaklono na tu činjenicu i njeni proizvođači tvrde da na taj način kineski čelik lakše ulazi u EU. Podsećamo, Brisel je ranije vodio čak tri istrage protiv HBIS i Srbije. Prošle godine HBIS grupa izvezla je čelik za 752,7 miliona evra.
Narodna banka Srbije (NBS) je rešila 3.421 pritužbu korisnika u periodu od 2019. do 2021. godine, a građani su se najviše žalili na banke i kredite, pokazuje izveštaj NBS. Tokom ovog perioda uočljiv je trend rasta broja pritužbi korisnika, sa 800 na 1200 u 2020. godini, a zatim još 1600 u prošloj godini. Od ukupnog broja rešenih pritužbi osnovanih je 929, što znači da je 27,2% pritužbi rešeno u korist korisnika.Ne treba izgubiti iz vida da do NBS kao pritužbe dolaze samo ona sporna pitanja kojima nije odmah očigledno da li postoji povreda prava korisnika.Najviše pritužbi odnosilo se na postupanje banaka (99,4%), dok je zanemarljiv broj pritužbi na postupanje ostalih davalaca finansijskih usluga (0, 6%).U posmatranom periodu najveći broj pritužbi na postupanje banaka odnosio se na kredite (47,1%), platne račune / platne usluge (31,9%) i platne kartice (16,4%).S druge strane, kada se posmatra osnovanost pritužbi na postupanje banaka, najviše osnovanih pritužbi odnosilo na platne račune / platne usluge (čak 40%), ističe NBS.Kada su u pitanju pritužbe na postupanje banaka, korisnici su najčešće podnosili pritužbe u vezi sa izvršenjem platnih transakcija (preko 10%) – smatrajući da je u pitanju neodobrena platna transakcija ili da platna transakcija nije izvršena.Predmet žalbe su i podaci u Kreditnom birou (oko 9%) – građani su smatrali da su evidentirani podaci pogrešni, da podaci o docnji nisu na vreme brisani, da je docnja neosnovano ili sa zakašnjenjem evidentirana.Oko osam odsto žalivi odnosi se na zastoj u otplati obaveza (moratorijum) odnosno na obračun kamate tokom zastoja, (ne)prihvatanje zastoja, nedostavljanje plana otplate;Na otvaranje, vođenje i gašenje računa otpalo je više od 4% žalbi.Ruske banke sigurne i pod nadzorom NBS
Zahvaljujući radu pogona "Naš med" i angažovanju Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) otkupna cena bagremovog meda u našoj zemlju najviša je na svetu i dostigla je 7,1 evro po kilogramu, izjavio je predsednik SPOS i član skupštine pogona "Naš med" Rodoljub Živadinović.Ovom cenom Srbija je pretekla Mađarsku koja je uvek imala najvišu otkupne cene meda na čitavoj planeti.Živadinović je za Agroklub istakao da prethodnih godina nisu dobijali cenu kao i pčelari u drugim državama čak i onda kada je postojala velika tražnja za medom, već prve sezone rada pogona uspeli su da obezbede bolje uslove, a druge sezone da ostvare tržišnu cenu.Dodao je i da nije lako raditi sa tako visokom cenom, jer pogon nema dovoljno obrtnog kapitala."Puno pčelara to ne razume, oni misle da mi imamo milione evra i da možemo bez poteškoća da plaćamo med. Ni kupaca nema mnogo i svi hoće da uzmu na poček, a mi ne možemo da rizikujemo da nam neko ne plati med, pa da se tužimo. Za to nemamo sredstva. Ne dajemo med dok kupac ne plati, tako da nam je tržište veoma suženo", kaže Živadinović i dodaje da nema "igranja" i rizika, tako da su pčelari aposolutno sigurni da će za svoj med dobiti dogovoreni iznos. On objašnjava kako drugu godinu zaredom meda nije bilo dovoljno pa su cene na tržištu prilično stabilne ili su rasle i nada se da će to ove godine, kada bude meda, cene pasti i da će sa većom ponudom biti komplikovanije naći kupce."Nama nije važno da imamo veliku količinu obrađenog meda u pogonu, već nam je bitno da imamo toliko koliko je potrebno da formiramo tržišnu cenu u Srbiji. Godinama unazad otkupljivači su enormno zarađivali, a sada to više ne mogu", objašnjava predsednik SPOS.Podsetio je da je 2008. godine, kada je Savez pčelarskih organizacija krenuo da radi na animiranju kupaca iz inostranstva, otkupna cena bagremovog meda bila 1,55 evra za kilogram."Pokušali smo 2013. godine da se dogovorimo da sa firmama koje otkupljuju i pakuju med da im popunimo kapacitete, da oni rade za fiksnu cenu i da zajedno pronalazimo kupce. Taj dogovor trajao je samo 24 časa. Shvatili smo da nemamo sa kim da radimo i da moramo da imamo svoj pogon. Za četiri godine uspeli smo da ga završimo", rekao je Živadinović.Po ugledu na pčelare, dodao je, o svom pogonu počeli su da razmišljaju i drugi proizvođači u našoj zemlji, a stočari su već krenuli da prikupljaju sredstva za izgradnju klanice jagnjadi.Pčelari su zadovoljni što je država podržala njihove apele za rigorozniju kontrolu meda na tržištu tako da je na domaćem tržištu smanjeno učešće "falsifikata"."Poslednjom kontrolom je ustanovljeno oko 40 odsto 'falsifikata', dok je 2015. godine i 2016. godine, učešće takvog meda na tržištu bilo čak 95 odsto. Prvi put u našoj istoriji, krajem 2020. godine odrađena je jedna velika akcija u kojoj je učestvovala i policija. Falsifikator je uhapšen, a firma mu je ugašena", ističe Živadinović.Kako je kazao, još smo daleko od cilja da na našem tržištu nema ni jednog procenta falsifikovanog meda, ali najgore što čovek može da uradi je da se ne bori za to što želi da ostvari."Trenutno su u toj borbi najveći problem niske kazne za falsifikatore. Mi smo pokrenuli inicijativu da se donese novi zakon ili da se postojeći dopuni tako velikim kaznama da nikome ne padne na pamet da se time bavi", istakao je naš sagovornik.Prema njegovim rečima, naša država mora da se ozbiljno pozabavi i radom sudija i tužilaca, kako rad policije i inspekcije na terenu ne bi bio uzaludan.On je dodao da je Savez pčelarskih organizacija Srbije podneo prijavu nadleženima protiv jednog javnog tužioca za kojeg ima pozdana saznanja da van radnog mesta sastaje sa osumnjičenim za falsifikovanje meda.
Narodna banka Srbije je od januara do danas na odbranu kursa evra potrošila skoro milijardu evra, i to iz psiholoških razloga, da bi sprečila inflatorna očekivanja, piše Danas u š...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
