Srbija

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv Matijevića

Komisija za zaštitiu konkurencije je po službenoj dužnosti pokrenula postupak protiv privrednog društva "MAT-Real Estate" iz Novog Sada zbog toga što je ova kompanija kupila akcionarsko društvo "Radijator" koje je bilo u stečaju, a da prethodno nije zatražila odobrenje Komisije.Firma "MAT-Estate" nalazi se u vlasništvu biznismena Petra Matijevića (70 odsto) i Zore Matijević (30 odsto) i registrovana je za upravljanje nekretninama za naknadu.Manja konkurencija, više cene Za istu delatnost sada je registrovano i preduzeće "Radijator" koje se ranije bavilo proizvodnjom kotlova i radijatora za centralno grejanje. U Rešenju objavljenom na sajtu Agencije 31. avgusta upisano da celokupno vlasništvo nad "Radijatorom", koje je do tada bilo u akcijskom kapitalu, prelazi u ruke kompanije "MAT-Real Estate".Firma "MAT-Real Estate" je u junu 2021. godine, kako je objavio portal 021, kupila autobusku stanicu ATP Vojvodina koja, od kada je izgrađena, nikada nije služila svojoj nameni.U novembru 2020. godine Petar Matijević je kupio imovinu na beogradskom Savskom nasipu koja je pripadala građevinskoj firmi Rad International. Meso iz laboratorije: Tehnologija koja će definisati 2021. godinu Biznismen Petar Matijević u vlasništvu je Industrije mesa "Matijević", kao i firmi "MPZ-Agrar" i "MPZ Agrar dva" koje su registrovane za gajenje žita i koje u svom vlasništvu imaju niz drugih poljoprivrednih preduzeća iz Vojvodine. Posredstvom firmi koje ima u vlasništvu, Matijević upravlja i brojnim drugim firmama koje se bave nekretninama, štampom, tehničkim ispitivanjem i slično.

Hobi više podstiče preduzetništvo od fakulteta u Srbiji

Studenti u Srbiji do preduzetničkih ideja uglavnom dolaze baveći se hobijem ili drugim aktivnostima u slobodno vreme, čak u 30 odsto slučajeva. Sa druge strane, samo u 14 odsto slučajeva do ideje su došli pohađajući nastavu na fakultetu. Okruženje na fakultetu ne deluje u dovoljnoj meri podsticajno za razvoj novih preduzetničkih ideja, navodi se u istraživanju "Studentsko preduzetništvo u Srbiji – uloga fakulteta u razvoju preduzetništva mladih" . Istraživanje je pokazalo da u čak 74 odsto slučajeva, fakulteti ne pružaju podršku studentima u razvoju svojih preduzetničkih ideja.Istraživanje je sprovedeno od strane istraživačkog tima FEFA koji su činili profesor i studneti.U 18 odsto slučajeva, studenti dobijaju podršku fakulteta, ali smatraju da ona može biti i veća. Samo u 8 odsto slučajeva, studenti dobijaju od fakulteta svu podršku koja im je potrebna.Većina studentskih ideja spada u domen razvoja softvera i elektronike, zdravstva i veterine i poljoprivrede i prehrambene industrije.Skoro dve trećine studenata koji su učestvovali u istraživanju je izjavilo da namerava da u nekom trenutku svog života pokrene sopstveno preduzeće, dok je 19 odsto studenata kategorično izjavilo da to ne želi, a 18 odsto studenata još nema jasan stav o tome.Među studentima u Srbiji, koji su zainteresovani za preduzetništvo, 60 odsto njih još nema jasnu viziju o tome kada bi se to moglo desiti. Kod ovih studenata je prisutna želja da jednog dana budu preduzetnici, ali ne i konkretna ideja ili plan čime bi se njihovo preduzeće bavilo. Fakultet mora da predstavlja ekosistem, gde će kroz nastavu, studentske projekte i komunikaciju studenata i nastavnika da se razvija inovativno razmišljanje i podstiču novi poslovni, istraživački, umetnički i drugi poduhvati, piše u istraživanju. Preduzetnički ekosistem koji je potrebno izgraditi na fakultetima, morao bi da podrazumeva i način za vođenje evidencije o studentima zainteresovanim za preduzetništvo, kao i pružanje neophodne podrške u vidu saveta, kontakata i materijalnih resursa fakulteta.Globalni indeks preduzetništva: Srbija na 67. mestuPrema Globalnom indeksu preduzetništva koji obuhvata 137 zemalja, Srbija je u 2019. zauzela 67. mesto i u odnosu na prethodnu godinu, napredovala je za 7 pozicija. Globalni indeks preduzetništva predstavlja meru kvaliteta i dinamike preduzetništva i njime se objašnjava kakvu ulogu ima preduzetništvo u ekonomskom razvoju. Globalni indeks preduzetništva ima 14 podindeksa (startap veštine, prihvatanje ineksa, podrška društva, umrežavanje, ljudski kapital, konkurencija....).Prema većini podindkeska Srbija se nalazi ispod proseka Evropske unije, dok se iznad proseka nalazi samo po podindeksu startap veština.Istraživanje o studentskom preduzetništvu FEFA je sprovela tokom 2019. i 2020. godine na uzorku od 529 studenata državnih i privatnih univerziteta širom Srbije. Odgovori su prikupljani anonimno putem javno dostupne onlajn ankete. U školskoj 2019/20. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Srbiji, upisano je 241.968 studenata. Od ukupnog broja upisanih, 104.058 studenata je muškog pola, a 137.910 ženskog pola.

Kovid bolnica u Novom Sadu otvorena, ali se i dalje odvaja novac za njenu izgradnju

Za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu obezbeđeno je dodatnih 55,1 milion dinara, piše u Rešenju Vlade Srbije.Novac je prebačen iz budžeta Ministarstva privrede koji je bio namenjen za subvencije privatnim preduzećima radi prevencije i ublažavanja poslednica nastalih usled pandemije.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Nakon što je ovaj novac preusmeren u budžetsku rezervu, on je raspoređen Ministarstvu odbrane za izgradnju i opremanje objekta bolnice do 600 kreveta sa pratećom infrastrukturom, pristupnim objektima i priključnim saobraćajnicama u Novom Sadu.Cena izgradnje i opremanja kovid bolnice u Novom Sadu je konstantno rasla, a poslove su dobijale firme u pregovaračkim postupcima bez konkurencije, o čemu je Nova ekonomija pisala.U novosadsku kovid bolnicu primili 216 medicinara, na konkursu tražili više od 1.100 Najpe je u rebalansu republičkog budžeta iz aprila ove godine namenjeno 2,45 milijarde dinara (oko 2,85 miliona evra) za izgradnju zgrada i građevinskih objekata bolnice, dok je u okviru razdela Ministarstva zdravlja, koje je zaduženo za opremanje bolnice opremom i mašinama, za ove namene opredeljeno 1,05 milijardi dinara (8,9 miliona evra).Takođe, poslednja dva meseca iz budžeta Ministarstva privrede je dodatnih 2,3 milijardi dinara (oko 19,5 miliona evra) rešenjima Vlade Srbije prebačeno za izgradnju i opremanje kovid bolnice u Novom Sadu.

Šta je najviše poskupelo u Srbiji?

Potrošačke cene u avgustu 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,3 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane za 4,6 odsto u proseku, saopštio je Republički zavod za statistiku.Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu 2021. godine, u odnosu na jul 2021. godine, u proseku su povećane za 0,9 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u avgustu 2021. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (2 odsto), Transport (0,9 odsto), Rekreacija i kultura (0,8 odsto).Cene hrane globalno rastu, poskupljenje se oseća i u SrbijiCene nekretnina ne rastu samo u Srbiji Cene iz grupa Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana povećane su 0,4 odsto, a iz grupe Restorani i hoteli 0,3 odsto.U grupama Alkoholna pića i duvan, Obrazovanje i Zdravstvo cene su porasle za 0,2 odsto. Pad cena je zabeležen u grupi Odeća i obuća za 0,8 odsto.

Zanima vas karijera u gejmingu? Ovo su otvorene pozicije u Nordeusu

Kompanija Nordeus oglasila je na svom sajtu više otvorenih pozicija za posao. Nordeus, između ostalog, traži junior UI dizajnera, poslovnog analitičara, data naučnika. Otvorene su i pozicije u oblasti ljudskih resursa, za posao UX dizajner, kao i sistem-inženjera. Nordeus se približava društvu "100 naj" po dobitiNeće biti nove Silicijumske doline, evo koji su novi startap gradovi Srpska gejming kompanija Nordeus osnovana je 2010. godine, i bavi se razvojem računarskih igara. Autori su poznatog fudbalskog menadžera Top Eleven.Početkom juna objavljeno je da je jedna od najvećih kompanija u inudstriji video-igara Take-Two Interactive kupila Nordeus za 378 miliona dolara.

Obustavljen tender: Putevi Srbije „potcenili“ izgradnju puta do Golupca

Putevi Srbije obustavili su tender za prostorni plan i idejni projekat izgradnje brzih saobraćajnica Golubac-Donji Milanovac-Brza Palanka i Kladovo-Negotin. Jedina ponuda koja je stigla je za više od 2 milijarde prevazilazila procenjenu vrednost javne nabavke. Putevi Srbije doneli su odluku o obustavi postupka javne nabavke za Izradu prostornog plana i Studije opravdanosti sa idejnim projektom izgradnje za igradnju brzih saobraćajnica na pravcima Golubac-Donji Milanovac-Brza Palanka i Kladovo-Negotin.Jedinu ponuda stigla je od grupe ponuđača Hidroprojekat Saobraćaj, NR GEO Inženjering, Saobraćajni fakultet, Institut za arhitekturu i urbanizam, Građevinski fakultet i Makspro. Njihova ponuda je iznosila 2,7 milijarde i prevazilazila je procenjenu vrednost javne nabavke za 2,2 milijarde.Putevi su javnu nabavku procenili na 500 miliona dinara.Naručilac je javni poziv objavio 2. avgusta, a do isteka roka stigla je samo jedna ponuda. Trasa planiranog koridora sastavljena je od budućih deonica:Golubac – Кožica, Кožica – Boljetin, Boljetin - Stara Oreškovica, Stara Oreškovica - Brza Palanka i Кladovo – Negotin.Okvirna granica Prostornog plana obuhvata delove teritorije opština Golubac, Majdanpek, Кladovo i Negotin

Beograd traži pomoć u nadziranju privatnog partnera koji upravlja deponijom u Vinči

Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda planira da angažuje firmu za stručni nadzor nad realizacijom Ugovora o javno-privatnom partnerstva u pružanju usluge tretmana i odlaganja komunalnog otpada u deponiji Vinča, vidi se iz objavljenog prethodnog informativnog obaveštenja.Na računima Infostana ubuduće i firma čija deponija se zapalila u VinčiFirma koju izabere grad bi trebalo da nadzire realizaciju ugovora koji je Grad Beograd zaključio sa konzorcijumom koju čine francuska kompanija SUEZ Group, japanske firme I-Environment Investments limited i zajedničko preduzeće Beo Čista Energija, kao i da sastavlja izveštaje koji će sadržati preporuke gradskoj upravi "u vidu optimizacije procesa relaizacije Ugovornih partnera, sadržaja i elemenata ključnih događaja, tekućih Ugovornih obaveza obe strane". Izveštaj treba da sadrži i pregled aktivnosti privatnog partnera u proteklom periodu, kao i buduće planove, analizu aktivnosti na gradilištu i spisak nedostataka i oblasti povećanog prioriteta.Pružanje usluge stručnog nadzora planirana je za period od tri godine (2022-2024).Zbrinjavanje porodica sa deponije Vinča iz budžetske rezerve, a planirano godinama unazad Podsetimo, na deponiji u Vinči je u avgustu ove godine izbio požar zbog koga su se dim i neprijatni mirisi osećali na teritoriji celog Beograda. Ugovor o javno-privatnom partnerstvu zaključen je 2017. godine za narednih 25 godine, a privatni partner biće u obavezi da izgradi postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije iz otpada, kako je tada najavio tadašnji gradonačelnik Siniša Mali."Pored toga, privatni partner biće u obavezi da izvrši sanaciju postojeće komunalne deponije u Vinči, čime će se rešiti decenijski problem neadekvatnog odlaganja i odsustva tretmana otpada. Obaveza privatnog partnera Grada Beograda je i izgradnja nove sanitarne deponije, u skladu sa visokim standardima i direktivama Evropske unije, kao i izgradnja postrojenja za tretman građevinskog otpada," rekao je Mali.

MUP Srbije rekonstruiše hotel „Beograd“ u Bečićima

Ministrastvo unutrašnjih poslova Srbije dobilo je od Opštine Budva urbanističko-tehničke uslove za rekonstrukciju svog hotela "Beograd" u Bečićima, pišu Vijesti. Sekretarijat za urbanizam Opštine Budva izdao je UT uslove, kao prvi papir neophodan u daljoj proceduri, od izrade idejnog rješenja, pa do prijave gradnje."Imajući u vidu da je u okviru urbanističke parcele izgrađeno više objekata, neophodno je uraditi Elaborat originalnih terenskih podataka o izvršenim radovima na terenu, snimanje objekta i etažne razrade “, navodi se u rešenju u koje su Vijesti imale uvid.Hotel, u koji šest decenija nije značajno ulagano, se nalazi na jednoj od najatraktivnijih lokacija, na samoj obali u Bečićima.Hotel je zbog višegodišnjeg neinvestiranja doveden na dve zvezdice."Beograd" je izgrađen šezdesetih godina prošlog veka. Reč je projektu poznatog crnogorskog arhitekte Budvanina Vladislava Plamenca, koji je projektovao, između ostalih, i najpoznatije budvanske hotele "Avala", "Mogren", "Palas",Od otvaranja "Beograd" je zbog restorana, terase koja celom dužinom izlazi na šetalište, činjenice da je na samoj plaži i da je sakriven u velikom parku od dva hektara, bio omiljeno mesto u kojem je letovala tadašnja državna administracija SFRJ.

„Zelena“ politika kao osnovni postulat poslovanja kompanije Strauss Adriatic

Kompanija Strauss Adriatic već godinama postavlja standarde u ekspertizi proizvodnje kafe, ali i konstantno radi na poboljšanju održivog razvoja, kao i brizi o očuvanju životne sredine, svesna sve većeg značaja ekoloških poslovnih inicijativa. Jedan od prioriteta kompanije jeste podizanje svesti o važnosti održivog poslovanja ne samo među zaposlenima, već i među partnerima i potrošačima. O tome svedoči i činjenica da se u zaštiti životne sredine kompanija rukovodi principima standarda ISO 14001. Borivoje Petrović, menadžer održavanja kompanije Strauss AdriaticBorivoje Petrović, menadžer održavanja, ističe da je kompanija još pre deset godina prva počela da koristi kafenu plevicu kao biomasu za grejanje kompletnog pogona i administrativnog dela fabrike u Šimanovcima. Kafena plevica predstavlja nusproizvod iz procesa prerade kafe i kao takva je ranije predstavljala otpad i bila neiskorišćena, tako da otkriće njene toplotne moći i njena primena predstavljaju kuriozitet kojim se rešava problem odlaganja otpada i pronalazi njegova nova namena.Inicijalna investicija je iznosila 100.000,00 eura, a samo tokom prve sezone napravljena je ušteda od 83.000,00 eura čime je otplaćeno 80% investicije. Troškovi grejanja su se drastično smanjili, jer smo uvođenjem ovog sistema grejanja sveli potrošnju TNG-a na minimum. Korišćenje briketa plevice kao energenta pruža ne samo finansijski već i ekološki benefit jer je njihovom upotrebom smanjena emisija ugljen dioksida za čak 11%, a sami produkti sagoveranja biomase su bez štetnog uticaja na okolinu i rešava se pitanje odlaganja otpada. Godišnjom preradom sirove kafe dobija se oko 120 tona kafene plevice koja greje fabriku, nastavlja Petrović. Kafena plevicaPredlog za upotrebu kafene plevice je stigao od jednog od zaposlenih u kompaniji i predstavlja izuzetan primer primene Kaizen-a, japanske poslovne filozofije koju kompanija primenjuje, a koja se zasniva na principu da sve aspekte poslovanja treba stalno unapređivati, uz optimalnu upotrebu svih raspoloživih resursa i sa akcentom na razvoju ljudskih kvaliteta. Kako Kaizen predstavlja kontinuiran proces, fokusiran na konstantna poboljšanja, briga o životnoj okolini je okosnica poslovanja fabrike u Šimanovcima. U želji da se poboljšaju uslovi rada, poveća produktivnost i bezbednost, uredi prostor kao i da se poboljša komunikacija među zaposlenima, kompanija Strauss Adriatic je jedna od retkih u Srbiji koja već duži niz godina primenjuje Kaizen poslovnu filozofiju. Zaposleni se motivišu da daju predloge, podstiču se da predlažu najbolja rešenja za određene probleme sa kojima se susreću tokom radnog procesa, od menadžera na visokim pozicijama do osoblja za održavanje higijene prostorija. Reklo bi se da se briga o zaštiti životne sredine tu završava, ali ona zapravo tu tek počinje.Borivoje Petrović ističe da su samo tokom ovog leta završena dva „zelena“ projekta. Najpre je instalirana još jedna solarna elektrana od 66 kW instalisane snage, tako da je sada ukupni kapacitet instaliranih solarnih panela 109kW, a završen je i projekat rekuperacije toplotne energije na sistemu za klimatizaciju proizvodnog pogona te su obezbeđeni dodatni efekti uštede i obezbeđeni bolji uslovi za rad zaposlenih. Solarni paneli na Doncafé fabrici u ŠimanovcimaGrejanje na kafenu plevicu je bio prvi u nizu izuzetnih ekoloških projekata koji su okrenuti održivom poslovanju i „zelenim“ ciljevima. Na krovu Doncafé fabrike u Šimanovcima su instalirane dve solarne elektrane koje imaju kapacitet da proizvedu skoro 100kW solarne energije. Ostatak električne energije koji koristimo iz mreže je iz 100% obnovljivih izvora za šta kao potvrdu na godišnjem nivou dobijamo sertifikat od EPS-a. Ovakva ,,zelena’’ električna energija ima nešto višu cenu nego regularna, ali bez obzira na to naše je opredeljenje da svojim delima dajemo primer drugima i da budemo pokretač u ovoj oblasti. S tim u vezi, postali smo član Zelene alijanse, grupe koju je oformila Privredna komora Srbije, a koja za cilj ima razvoj cirkularne ekonomije i deljenje pozitivnih primera prakse. Započeli smo projekat zamene dela voznog parka vozilima sa hibridnim pogonom. Najviše se menjamo „iznutra“. Plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu, kao što su čaše i slamčice, izbačeni su iz upotrebe. Za svakog zaposlenog su obezbeđene personalizovane EcoCareCup čaše od šećerne trske i instalirana je presa za plastične flaše, a pojedinačne kante za otpatke u kancelarijama su zamenjene onima za sortiranje otpada, napominje Borivoje Petrović. On dodaje da kontinuiranim ulaganjem u zaštitu životne sredine, kompanija istovremeno radi na unapređenju energetske efikasnosti. Vodeći računa o emisiji štetnih gasova, potrošnji vode, utrošku energije i generisanju komunalnog otpada, poštuju se visoko postavljeni standardi Strauss Grupe, čiji je deo.

Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha

Grad Beograd traži firmu za mapiranje divljih deponija, iz vazduha, u opštinama Palilula i Vožodvac.Plan je da se lociraju divlje deponije i izvrši analiza njihovog stanja kako bi se formirala baza podataka. Sekretarijat za zaštitu životne sredine raspisao je javnu nabavku za izradu projekta "Mapiranje divljih deponija iz vazduha na teritoriji GO Palilula i GO Voždovac". Procenjena vrednost javne nabavke je 1,8 miliona dinara. Projektni zadatak podrazumeva lociranje i analizu stanja divljih deponija na teritoriji Palilule i Voždovca, u cilju formiranja dinamičke baze podataka za praćenje statusa divljih deponija. Baza podataka bi se povezala i prikazivala na GIS-u.Jedan od zahteva za ponuđače je i da u bespilotnoj letelici u vazduhu - dronu, mora biti instaliran elektronski uređaj koji omogućava praćenje i određivanje lokacija divljih deponija. Neophodno je da se koristi najsavremeniji sistem praćenja objekata, GPS moduli sa implementiranim algoritmima za povećanje preciznosti za što tačnije lociranje objekta-deponija. Sistem mapiranja treba i da poseduje mogućnost biranja najkraćih putanja do lociranih divljih deponija. Prikupljene informacije o poziciji drona se prikazuju na elektronskim mapama putem interneta ili specijalizovanih softvera. Prema podacima na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine na teritoriji Srbije locirano je 164 deponija koje koriste opštinska javno komunalna preduzeća za odlaganje otpada.

Da li je sadnja šuma „magični štapić“ za rešavanje klimatskih pomena?

Mnoge akcije sadnje drveća su organizovane u proteklih par godina na teritoriji Srbije. Sadnja šuma je samo jedan početak života šume, sledeće pitanje koje se nameće da li će se ta šuma opstati i razviti se na pravi način. Ali pre nego što zasadimo nove šume, moglo bi se postaviti pitanje kako sačuvati postojeće šume.To bi dalo bolji rezultat jer su šume kompleksni sistemi čiji se razvoj ne završava ubacivanjem sadnice u zemlju. „Nema dovoljno površine na planeti Zemlji da bi nas pošumljavanje spasilo“, kaže profesor Đurđević za podkast Klima 101.Fizički nije moguće da šume proizvedu toliko kiseonika, kako bi se nadoknadila količina fosilnih goriva koja se u svetu sagori u toku jedne godine. Trebalo bi da se svake godine pošumi jedan kontinent veličine Afrike, da bi se preradio vazduh koji je zagađen korišćenjem fosilnih goriva.Raznovrsnost šuma u Srbiji je jedna od najvećih u Evropi. Imamo oko 70 vrsta drvenastih vrsta.Zdravstveno stanje šuma u Srbiji je relativno dobro, međutim pojavljuje se tendencija oštećenja i sušenje stabala koja bi dovela do nestajanja nekih vrsta kao što je Hrast Lužnjak. Neke od posledica koje su sada primetne je prerano opadanje žira ili njegovo odsustvo. Klimatske promene ne predstavljaju samo povišene temperature, već i smanjenje nivoa padavina i režim novioa podzemnih voda koje takođe su jedan od negativnih uticaja na šume. Dr Dejan Stojanović rekao je za podkast da je u Srbiji do pogršanja došlo u proteklih 10 godina upravo zbog ovih faktora.

Traži se kupina više u celom svetu

Zalihe smrznute kupine su ove godine (zaključno sa julom) za trećinu manje nego prošle godine, piše u poslednjem izveštaju Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, a prenosi portal Agropress.To je i razlog zašto je kupina ove sezona bila drastično skuplja u otkupu u odnosu na ranije godine i gotovo dostigla cenu maline, piše ovaj portal.Tendenciju smanjenja količina beleže i malina i borovnica sa padom od 11 procenata u odnosu na 2020. godinu.Nema ko da bere kupine, niko neće da radi za male pare Iz grupe jagodastog voća, jedino jagoda beleži porast zaliiha (za 13 procenata). U američkim hladnjačama ove godine bilo je manje i bresaka (za 34 odsto) i jabuka (za 16 odsto).Zbog toga su i voćari u Srbiji imali veoma tešku godinu za sobom, kako je za "Politiku" ocenio dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu, a prenosi Agropress.Hladnjače pune domaćih jabuka, a marketi ih uvoze "Pozni mrazevi tokom cvetanja i oprašivanja, hladno i vlažno proleće, učestala pojava grada u većini proizvodnih regiona... Najzad, i dugotrajna suša praćena niskom relativnom vlažnošću ostavili su velikog traga na prinos i kvalitet celokupne voćarske proizvodnje u našoj zemlji", rekao je Leposavić.Prema njegovim rečima, najveći pad proizvodnje u odnosu na višegodišnji prosek zabeležen je kod kajsije, maline, breskve, šljive, jabuke i kruške. Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća Nažalost, to su voćke koje se najviše gaje kod nas. Kako kaže, šljiva i malina, koje se smatraju nacionalnim voćem Srbije podbacile su za 50 i više procenata."Višegodišnji prosek za šljivu kod nas iznosi od 450 do 500 hiljada tona. Ove godine je prepolovljen, dok je kod maline prosek od oko 70 hiljada tona i to je realna slika stanja za ovo voće", istakao je Leposavić.

Uniforme za komunalce 1,6 miliona evra, bilo i duplo manjih ponuda

Sekretarijat za poslove komunalne milicije Beograda dodelio je ugovor za kupovinu uniformi u vrednosti 186,3 miliona dinara (oko 1,6 miliona evra) firmi MIM Commerce iz Beograda. Na tender su stigle još dve ponude, obe povoljnije od izabrane. Firma Yumco - Prizosi iz Vranja je ponudila da obezbedi uniforme za komunalne milicijace za ukupno 76,5 miliona dinara, što je skoro dva i po puta manje od cene koju će Beograd platiti.Preduzeće DES 2020 iz Šapca ponudio je cenu od 134,3 miliona dinara, za oko 50 miliona manje od izabrane.Ponuda Yumco-prizosi je odbijena kao neprihvatljiva jer nisu dostavljeni svi potrebni uzorci i nije dostavljen izveštaj o ispitavanje boje materijala izdat od akreditovane laboratorije, kao ni laboratorijski izveštaj o ispiutivanju materijala za neke od komada odeće.Za jaknu nije dostavljen izveštaj o ispitavanju materijala iz koga se može utvdiri da li je boja postojana kada se pere na stepeni.Na košunjama nisu našiveni delovi u džepovima za koji bi trebalo da se zakače mikrofoni radio stanice i male kamere. Na torbici nije bilo lastiš gume za olovke, a postojao je i samo jedan džep iako su konkursnom dokumentacijom zahtevana dva.Čarape su bile crne umesto tamno place.Na zimskoj jakni je vertikalni džep, a zahetvan je blago ukošen.Ponuda firme DES 2020 iz Šapca je odbijena takođe jer za neke od stavki nisu odstavljeni uzorci, kao ni izveštaji o ispitavanju "french blue" boje niti izveštaji o ispitavanju materijala, a za neke od stavki nije priložena deklaracija o sastavu ni dokument proizvođača.Sa druge strane, članovi komisije ispred Sekretarijata za poslove komunalen milicije su zaključili da "sva ponuđena dobra ponuđača MIM Commerce ispunjavaju sve zahtevane tehničke karakteristike".Međutim, upravo neke od stavki zbog kojih su jefitiniji ponuđači odbijeni našle su se i na listi zahteva koji su Yumco-prizosi i firme Less textile ranije podnele Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki jer su smatrale da javna nabavka nije u skladu sa zakonom.Yumco-prizosi je u zahtevu naveo da je naručilac odredio minimalni rok koji je zakon prisao kada se sprovodi otvoreni postupak javne nabavke za nabavke čija je procenjena vrednost iznad evrospkih standaradan dok je istovremeno "nametnuo veliki broj obaveza za ponuđače koji se ogledaju u dostavljanju velikog broja izveštaja o ispitavanju materijala, a zatim i veliki broju uzoraka, te je kroz sadržinu predmetnog zahteva pYumco takođe navodi da je naručilac vršio značajne izmene konkursne dokumentacije i da je u sva tri navrata izvršio minimalna zakonski dozvoljena produženja roka za podnošenja ponuda, iako je od njega zahtevano da rok produži za dana. Dodaju da su ponuđači, zbog brojnih izmena bili prinuđeni da pripremaju uzorke ispočetkaNaručilac je umesto svetlno plave boje tkanine propisao koordinate boja, što je dodatno zakomplikovalo već i onako složenu pripremu ponuda jer je za proizvodnju tkanine sa traženim koordinatama potrebno više vremena.Republička komisija je donela odluku da s obzirom na to da propisi ne uslovljavaju kompanije da objavljaju delatnost samo u slučaju ukolko su u Registar priovrednih subjekatra upisani za tu delatnost, što je bio jedan od uslova za učešće na tenderu, te da je on supriotan zakonu i da je Grad dužan da konkursnu dokumentaciju izmeni u osporenom delu.Komsiija je konstatovala da utvrđivanje ispunjenosti tehničkih karakteristika "vizuelnim pregledom" ne predstavlja precizno i jasno predviđen način ocenjivanja ponuda i u vezi sa tim, u konkretnom slučaju, sam postupak stručne ocene ponuda, ne može viti sproveden na zakonit način s obzirom na to da se ne može zaključiti koje tehničke karaktreistike ponuđenih dobara će se utvrditi pregledom istihNeki od uslova podrazumevali su i tačne dimenzije određenih delova odeće (čičak trake na jakni, vratnog izreza na majici, džepa na košulji...), a da nije pojašnjeno da li će utvrđivanje ispunjenosti tehničkih karakteristika obuhvatati i merenje uzoraka i na koji način.Beograd nije dozvolio da je ovlašćeni predstacnici ponuđača prisustvuju vizueltnom pregledu uzoraka, pa je Republička komisija propisala da je naručilac dužan da u roku od dva dana omogući uvid u dokumentaciju i kopiranje iste kako bi ponuđači mogli da izvrše uvid i u priložene uzorke kako bi proverili da je naručilac na pravilan način izvršio pregled i ocenu dostavljenih uzoraka te da bi eventualne uočene nepravilnosti mogao da ospori podnošenjem zahteva za zaštitu prava.Beograd je bio dužan da u roku do 25 dana otkloni manjkavosti predmetne konkursne dokumentacije, da je obajvi na Portalu javnih nabavki i svojoj internet strancii i da produži rok za ponodošenje ponuda koji mora biti primeren i objavi obaveštenje o tome.Beograd je morao da nadoknadi takse koje su Yumco-prizosi i Luss textile platiti prilikom podnošenja zahteva i da plati po 120.000 dinara, odnosno ukupno 240.000 dinara.

U Koceljevi rade 20 meseci za jedan koncert Zorice Brunclik

Biblioteka "Janko Veselinović" iz Koceljeve sprovodi pregovarački postupak za angažovanje estradne umetnice Zorice Brunclik u okviru Festivala zimnice, piše u obaveštenju.Procenjena vrednost nabavke je 963.600 dinara bez PDV-a, odnosno 8.200 evra.Organizacioni odbor Festivala zimnice je doneo odluku da na festivalu u Koceljevi 25. septembra 2021. godine nastupi Zorica Brunclik.Voditeljka TV Pink ostala bez angažmana za motivacione govore nakon pisanja Nove ekonomije "U pitanju je nabavka koju može da izvrši samo određeni ponuđač", piše u obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka.Navodi se da je potencijalni ponuđač "Srebrna planeta" iz Valjeva jedina koja ima pravo da ugovori muzički nastup Zorice Brunclik na manifestaciji "Festival zimnice u Koceljevi 2021. godine".Prosečna zarada u opštini Koceljeva je u junu 2021. godine, što su poslednji dostupni podaci, bila 47.551 dinar. To znači da će građani Koceljave za jedan nastup Zorice Brunclik dati oko 20 svojih prosečnih zarada.

„Goša“ iz Simićeva, nekada najveći izvoznik, razmatra stečaj

Hoće li još jedna fabrika u stečaj?

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije bez javne rasprave

Vlada Srbije predložila je više izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije kojima će, ako budu usvojene, biti dopunjen sadržaj izveštaja o imovini, proširena radnja krivičnog dela vezanog za neprijavljivanje imovine. Novim rešenje se predlaže i veći krug pravnih lica koji imaju obavezu da Agenciji za sprečavanje korupcije dostave određene podatke i dopuna pojma korupcije. Zakon o sprečavanju korupcije usvojen je u maju 2019. godine. Predlog je da se krug pravnih lica, koja imaju obavezu prijavljivanja Agenciji određenih podataka, proširi na sva pravna lica u kojim javni funkcioner ili član porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije.Ovo se odnosi na pravna lica koja učestvuju u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti. Preložena je i dopuna sadržine izveštaja o imovini koji podnosi javni funkcioner, tako što se propisuje obavezna prijava gotovog novca, digitalne imovine i dragocenosti, kao i druge pokretnu imovine čija vrednost prelazi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.Radnja krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini se proširuje i na neprijavljivanje prihoda ili davanje lažnih podataka o prihodima. Predložene su i izmene u delu koji se bavi obavljanjem drugog posla ili delatnosti od strane javnog funkcionera za vreme vršenja javne funkcije.Prema novom predlogu javni funkcioner, čija javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, ne može da obavlja drugi posao ili delatnost. Trenutno rešenje propisuje da ja funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.Takođe se, kako piše u predlogu, u cilju veće transparentnosti, predlaže se vođenje posebne evidencije od strane Agencije o predmetnim pravnim licima, kao i javna dostupnost podataka iz te evidencije.Ako zakon bude usvojen biće dopunjen i sa pojam korupcije pa će ona podrazumevati odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga.Propisuju se i dodatni uslovi za izbor direktora Agencije, na taj način što se pored već predviđenih "posedovanje posebnih znanja i iskustva u oblasti sprečavanja korupcije".Menja se i trajanje mandata zamenika direktora Agencije koji će se izmene usvoje trajati do izbora novog direktora, umesto, kako je sad predviđeno, do prestanka mandata direktora.Takođe se zameniku direktora Agencije daju ovlašćenja da od dana prestanka mandata direktora, pa do stupanja na dužnost novog direktora Agencije, on vrši funkciju direktora.Novim predlogom se dopunjuje član koji se bavi nedozvoljenim uticajem na javnog funkcionera u Agenciji, odnosno uvodi se definicija nedozvoljenog uticaja na javnog fukncionera u Agenciji. "Nedozvoljen uticaj podrazumeva svaki uticaj koji nije zasnovan na zakonu ili drugom propisu, kojim se utiče na zakonito i pravilno postupanje javnog funkcionera agencije u vršenju javne funkcije".Plan je i da se povećaju minimumi novčanih kazni za prekršaje na 100.000 dinara, sa dosadašnjih 50.000.Izmenama se preciziraju i pravila za ograničenje za zasnivanje radnog odnosa i poslovne saradnje za javnog funkcionera, po prestanku javne funkcije."Lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije, ne može, bez saglasnosti Agencije, da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je javni funckioner vršio javnu funkciju", piše u predloženim izmenaa-.Pored toga, precizira se da Agencija u postupku davanja saglasnosti bivšem javnom funkcioneru, za zasnivanje radnog odnosa i poslovne saradnje, naročito ceni koja ovlašćenja je imao taj javni funkcioner u vršenju javne funkcije.Novim predlogom se preciziraju pravila za Agenciju za izricanje mera protiv javnog funkcionera koji povredi Zakon. Кao posebnu činjenicu koju Agencija ceni pri izricanju mera za povredu zakona uvodi se i činjenica da li je javni funkcioner postupio po prethodno izrečenoj meri opomene do isteka roka koji mu je u odluci određen. U obrazloženju piše da su razlozi za izmene i dopune koje se predlažu sadržani u Preporuci XII Drugog izveštaja o usklađenosti Republike Srbije u Četvrtom krugu evaluacije Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO), čiji je Republika Srbija član. U navedenoj preporuci iz predmetnog izveštaja iz oktobra 2020. godine, izrečene su konkretne primedbe na Zakon, koje bi trebalo uvažiti, piše. Pored toga i Agencija za sprečavanje korupcije je ukazala na određene odredbe Zakona koje bi trebalo precizirati u cilju njegove bolje i pravilnije primene, pa su i iz toga razloga izvršene određene intervencije u tekstu Zakona.

Udruženja neće podržati sporne predloge za izmenu medijskih zakona

Grupa medijskih udruženja U dopisu se dalje navodi da se, za slučaj da se Ministarstvo kulture i informisanja i predsednica Radne grupe o ove zahteve ogluše, predstavnici Asocijacije medija, ANEM-a, AOM-a, NDNV-a, NUNS-a, Lokal Presa, Transparentnosti Srbija i UNS-a u radnoj grupi, svojim potpisom i autoritetom neće stati iza rešenja i predloga izmena koje na bilo koji način odstupaju od ciljeva Strategije i mera, odnosno aktivnosti na njenoj implementaciji predviđenih Akcionim planom.Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Transparentnost Srbija i Udruženje novinara Srbije (UNS), saopštili su danas da su se Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja obratili dopisima u kojima su izrazili zabrinutost dosadašnjim radom Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.Asocijacija medija, ANEM, AOM, NDNV, NUNS, Lokal Pres, Transparentnost Srbija i UNS, prihvatili su ciljeve definisane Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji koju je Vlada Republike Srbije usvojila u januaru 2020. godine, kao i aktivnosti na njenoj implementaciji nabrojane u Akcionom planu za sprovođenje strategije iz decembra prošle godine, čvrsto uvereni da će polazne osnove za izradu radne verzije Nacrta biti upravo one koje su definisane Strategijom i Akcionim planom. Vođeni takvim uverenjem, prihvatili su imenovanje svojih predstavnika u Radnu grupu zaduženu za izradu Nacrta, da bi ti isti predstavnici sada bili svedoci pokušaja da se u radnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, kroz Radnu grupu, kao alternativna, a ponekad čak i kao jedina rešenja, unesu i izmene koje ne bi bile usmerene u pravcu ostvarivanja ciljeva definisanih Strategijom i koje kao takve uopšte nisu pobrojane aktivnostima na implementaciji Strateguje u usvojenom Akcionom planu.Neki od primera predloga koje Radna grupa razmatra, a koja odstupaju ne samo od Medijske strategije, već i od ustavom zajemčenih prava, a posebno prava na slobodu izražavanja, ili su u sukobu sa važećim međunarodnim standardima u ovoj oblasti su sledeći:1) Propisivanje prethodne zabrane širenja lažnih vesti, na način koji ne zadovoljava kriterijume razvijene u praksi Evropskog suda za ljudska prava, jer niti je zabrana dovoljno jasna, niti je jasno kojim ciljevima služi, niti je jasno kako će se obezbediti proporcionalnost ograničenja koje se na ovaj način uvodi. Pri svemu, postojeći zakonski mehanizmi u ovoj oblasti već su usklađeni sa međunarodnim standardima, i trebalo bi samo insistirati na pravilnoj primeni zakona ne na veštačkom kreiranju instituta lažnih vesti.2) Uvođenje direktnog subvencionisanja odnosno državne pomoći izdavačima medija za informisanje osoba sa invaliditetom. Direktno subvencionisanje je koncept koji je napušten još ranijim strateškim dokumentima iz oblasti medija. Javni novac koji cirkuliše na medijskom tržištu, po nalazima same Medijske strategije, već pravi značajne poremećaje na tržištu, te je za informisanje osoba sa invaliditetom nužno unapređivati postojeći okvir za projektno sufinansiranje i programe javnih medijskih servisa. Uvođenjem direktnog subvencionisanja izdavača medija za informisanje osoba sa invaliditetom, akcenat se sa proizvodnje kvalitetnog medijskog sadržaja za osobe sa invaliditetom, premešta na neprihvatljivo formiranje novih javnih medija.3) Medijska strategija kao jedan od problema u oblasti projektnog sufinansiranja pominje “nejasno definisanu namenu konkursa, koja ne polazi od prethodno definisanih potreba stanovništva za određenim medijskim sadržajima”. Zato se u Strategiji predviđa da će se “izmenama regulative (zakona koji uređuje javno informisanje i medije) unaprediti sistem projektnog sufinansiranja, a naročito putem: predviđanja obaveze da se vrši analiza potreba za nedostajućim medijskim sadržajima, što bi vodilo raspisivanju konkursa upravo za medijske sadržaje koji nedostaju. Pojedini članovi sada se protive uvođenju analize potreba za nedostajućim medijskim sadržajima u Nacrt, pravdajući to navodima da analiza ni do sada nije sprovođena, da je nema u praksi i da zahteva vreme koje navodno nemamo;4) Iako Medijska strategija predviđa prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu kao uslov za učešće na konkursima za projektno sufinansiranje za štampane i on-line medije, kao i prednost kod projektnog sufinansiranja za medije sa manje, ili bez izrečenih mera Saveta za štampu, u Radnoj grupi se ovo rešenje ponovo dovodi u pitanje, i pokušava da se izuzme iz Nacrta;5) Alterativnim rešenjima pokušava se relativizovati zabrana da izdavači medija budu u javnoj svojini. Ovo je u suprotnosti sa temeljnim opredeljenjem i prethodne i važeće Medijske strategije, te u suprotnosti i sa samim važećim Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji je propisao izlazak organa javnih vlasti izt vlasničke strukture medija. Iako predlog nije prihvaćen od Radne grupe, i dalje nije jasno da li će ostati kao alternativno rešenje ili ne.6) Insistiranje na zakonskoj definiciji pojma novinara. Umesto prihvatanja činjenice da se krug medijskih aktera promenio i da je širi u odnosu na shvatanje novinara u tradicionalnom kontekstu, deo članova Radne grupe i dalje insistira na zakonskoj definiciji novinara. Uvođenje ove definicije ne samo da nije bilo predviđeno Medijskom strategijom, nego i preti da, u slučaju usvajanja uske definicije, izuzme od zakonske zaštite čitav niz lica čiji je rad nesumnjivo od značaja za informisanje javnosti. 7) Ograničavanje slobode prijema i reemitovanja prekograničnih kanala i zakonska obaveza besplatnog prenosa terestrijalnih kanala svim telekomunikacionim platformama. Ova rešenja koja se ponavljaju u radu Radne grupe, pored toga što su generalno problematična, niti su predviđena Medijskom strategijom, niti su uopšte materija Zakona o javnom informisanju i medijima. U dopisima Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja, ukazano je da opisana alternativna rešenja u nacrtu ovako važnog Zakona nisu, i ne mogu biti, prihvatljiva praksa u zakonodavnom radu, te od Ministarstva kulture i informisanja zatraženo da osujeti pokušaje da se i u ovoj Radnoj grupi ponovo raspravlja o rešenjima koja su kao neprihvatljiva odbačena još u fazi izrade Strategije i Akcionog plana, a posebno je zahtevano da se ne dopusti da se takva rešenja, na mala vrata uvedu u Zakon i da se na taj način osujeti stvaranje pravnog okvira koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvoj medijskog tržišta, osnaženu novinarsku profesiju, edukovano građanstvo i institucije sposobne za primenu regulative, iza čega je Vlada Republike Srbije stala usvajanjem Strategije.Organizacije su u dopisu ukazale da im je prevashodni cilj da se obezbedi puno poštovanje rokova predviđenih Akcionim planom i posebno, u kontekstu očekivanog raspisivanja izbora, izbegne svako dalje odlaganje ostvarivanja ciljeva Strategije. U tom smislu su, od predsednice Radne grupe, pomoćnice ministarke kulture i informisanja Slavice Trifunović, zahtevale da predloge koji su u sukobu sa ustavom zajemčenim pravima, a posebno pravom na slobodu izražavanja, ili u sukobu sa važećim međunarodnim standardima u ovoj oblasti i usvojenom Medijskom strategijom, uopšte ne stavlja na dnevni red Radne grupe.

Putujući festival cirkuske umetnosti na ovogodišnjem BITEF-u

Festival Cirkobalkan održaće se u okviru 54./55. BITEF festivala od 16. do 25. septembra.Publika će imati priliku da pogleda cirkuske predstave iz Francuske,Grčke, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Akrobatko-žonglerska predstava Kretanje će otvoriti ovogodišnji festival. Nakon predstave sledi koncert popularnog benda Šajzerbiterlemon sa početkom u 22 časa.Tokom prvog vikenda igraće se predstava Koža, francuske kompanije Vuk za čoveka, čiji je kolektiv pre dve godine glasovima publike proglašen kao najbolji i nagrađen na BITEF-u. Pored glavnog izvođačkog programa, sastavni deo festivala čine koncerti, filmske projekcije, okrugli stolovi, razgovori sa umetnicima, masterklasovi za profesionalno usavršavanje kao i edukacije za najmlađe.Za više informacija o programu festivala i ulaznicama posetite www.cirkobalkana.org i festival.bitef.rs.

Srpske termoelektrane emitovale više sumpor-dioksida nego cela EU

Termoelektrane na ugalj u Srbiji, koje su obuhvaćene Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), bile su u 2020. godini godini najevći emiteri sumpor-dioksida na Zapadnom Balkanu, sa 333,602 tona. Najveći emiter bila je termoelektrana Kostolac B. Emisije sumpor-dioksida iz postrojenja u Srbiji prevazišle su ukupne emisije iz svih 221 postrojenja u Evropskoj uniji u 2020. godini.Podaci su navedeni u Izveštaju pod nazivom "Kako postrojenja na ugalj na Zapadnom Balkanu krše propise i zagađenju vazduha, dovode do smrtnim slučajevima, i šta Vlade moraju da urade povodom toga" koji su objavili CEE Bankwatch Network i Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).Emisije u Srbiji daleko su iznad granice postavljenje NERP-om za 2020. godinu. Najveći problem ostaju emisije sumpor-dioksida koje su bile 6,1 puta više od granice koja je postavljena na nacionalnom nivou. Najveći zagađivač u Srbiji je Kosotlac B, pa je tako ova termoelektrana sama emitovala 1,74 više sumpor-dioksida od dozvoljenih vrednosti, a preko 95 hiljada tona. Slede termoelektrane Nikola Tesla B1 i B2 sa 85,765.9 tona. Na drugom mestu od zemalja Zapadnog Balkana nalazi se Bosna i Hercegovina sa 220,411 tona.U izveštaju piše da je čitav proces usvajanja NERP-a u Srbiji bio obeležen kontradikcijama i nedostatkom transparentnosti te da je za usvajanje bilo potrebno da Sekretarijat energetske zajednice pokrene postupak protiv Srbije. Kako se procenjuje, u 2020. godini bilo je 847 prijema u bolnice zbog kardiovaskularnih problema nastalih zbog PM2.5 čestica. To je i Srbiju, ali i druge zemlje, koštalo 1,12 miliona evra. Među uticajima koje su emisije imale na zdravlje, navodi se podatak da je u 2020. zbog PM10 čestica bilo oko 42,752 dana simptoma astme kod dece sa asmatičnim oboljenjem. Procena je i da je bilo oko 4,077 slučajeva bronhitisa kod dece, zbog istog zagađivača.Postrojenja u Srbiji i emisije iz njih povezana su sa preko 3,3 miliona dana sa ograničenim aktivnostima i izgubljenih dana. To je u 2020. godini ekonomije Srbije i drugih zemalja koštalo 135, 8 miliona evra. U izveštaju se navodi da 2326 smrti koje su izazvane zbog prekoračenja u emisijama, koštaju 5 milijardi evra, a da incidencije bronhitisa kod odraslih koštaju 59,7 miliona evra. Emisije iz termoelektrana na ugalj u regionu Zapadnog Balkana i dalje flagrantno prelaze dozvoljene granice.Iako je u 2020. godini očekivan pad u emisijama zbog smanjenje ekonomske aktivnosti izazvane koronavirusom, to nije bio slučaj.U termoelektranama u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Srbiji, Severnoj Makedoniji emisije sumpor-dioksida su bile su u 2020. godini 6,4 odsto više od dozvoljene vrednosti.

Cene hrane globalno rastu, poskupljenje se oseća i u Srbiji

Prve nedelje septembra porasle su cene svih glavnih poljoprivrednih proizvoda u odnosu na prethodnu sedmicu, pokazuju podaci novosadske Produktne berze. Najviše je porasla cena soje - 11,62 odsto.Pšenica je bila najtraženija na robno-berzanskom tržištu, dok kukuruz već drugu nedelju za redom poskupljuje i već šest meseci mu je cena viša nego pšenici.I globalne cene su naglo skočile u avgustu, nakon što su dva meseca bile u padu. Najviše su porasle cene šećera, pšenice i biljnog ulja, pokazuju podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).FAO indeks cena hrane dostigao je 127,4 poena u avgustu, što je za 3,1 odsto više nego u julu ove godine i za 32,9 odsto više nego u avgustu prošle godine. Ovaj indeks prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda sa kojima se najčešće trguje. Najviše su porastao indeks cena šećera (9,6 odsto), biljnog ulja (6,7 odsto), žitarica (3,4 odsto). Porastao je i indeks cena mesa, pre svega ovčjeg, goveđeg i živinskog, dok je cena svinjskog mesa opala. Blago su opale i cene mleka na svetskom tržištu.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.