Raiffeisen Banka pustila u funkciju ažuriranu verziju aplikacije za mobilno bankarstvo za instant plaćanja na prodajnim mestima i plaćanje računa skeniranjem IPS QR koda Narodne banke Srbije (NBS), navodi se...
Građani širom Srbije imaće priliku da od 27. aprila tokom trajanja vanrednog stanja besplatno obave brze i lake konsultacije sa lekarom putem DokTok-a, prve platforme za onlajn medicinsko savetovanje....
Većina startapa i digitalnih kompanija već oseća negativne posledice pandemije COVID-19, dve trećine startapa beleži pad prodaje od preko 60%, a polovina digitalnih firmi i frilensera beleži pad prihoda veći od 30%, rezultati su Skenera digitalne privrede koji je danas predstavila Inicijativa "Digitalna Srbija". U izveštaju koji pokazuje prve rezultate istraživanja o uticaju koronavirusa na domaću digitalnu privredu navodi se da većina aktera na ovom tržištu ne planira otpuštanja, ali da 40% digitalnih kompanija i četvrtina startapa planira da zaposlenima usled krize umanji platu."Digitalni sektor je uglavnom pesimističan. Čak dve trećine digitalnih kompanija, 50% startapa i 46% frilensera misli da će se situacija još pogoršavati. Za sada, uslužne kompanije su pogođene više od onih koje prihoduju od prodaje svojih proizvoda... Kada je reč o negativnim efektima COVID-19, podaci pokazuju da su domaće kompanije trenutno više pogođene od stranih", navodi se u istraživanju.Među frilenserima koji su doživeli negativne efekte 85% njih misli da će zbog posledica COVID-19 morati da traži alternativne načine prihoda. "Ovo je posebno zabrinjavajuće imajući u vidu da zaposlenost opada širom sveta, a da je Srbija među prvim zemljama u svetu po udelu stanovništva koji zarađuju na internetu, sa čak četiri frilensera na 1.000 stanovnika. Ipak, stručnjaci predviđaju ciklično negativan uticaj na frilensere uz strukturalno pozitivan uticaj koji se može očekivati na dugi rok", dodaje se u analizi.Skener digitalne privrede ukazuje su ove kompanije možda i najpripremljenije za rad na daljinu i od kuće, kao i da 10% digitalnog sektora vidi rast prihoda usled porasta tražnje za njihovim proizvodima tokom pandemije.Autori istraživanja naglašavaju da će digitalna privreda imati vrlo važnu ulogu u budućem ekonomskom poretku, kao i da je uticaj tehnoloških rešenja u periodima kriza, poput ove pandemije, "ogroman".Nebojša Đurđević, direktor Inicijative "Digitalna Srbija", ukazuje na važnost saznanja koja Skener digitalne privrede donosi svima onima koji rade u ovom sektoru privrede ili se bave njegovim razvojem, poput međunarodnih organizacija i državnih institucija."Na osnovu ovih informacija, svi relevantni igrači u digitalnom ekosistemu moći će da kvalitetnije planiraju svoje programe za oporavak digitalne privrede, ali i šire ekonomije. To je svakako ono što ćemo i mi u Inicijativi 'Digitalna Srbija' uraditi,” ističe Đurđević.
.jpg){kind=small}
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je juče da je u transportnom sektoru najveća šteta u prevozu putnika i da je verovatno najpogođeniji vazdušni s...
Fond za razvoj Srbije odobrio je juče prve kredite za likvidnost za 25 firmi u iznosu od 729 miliona dinara, kao deo garantne šeme države za pomoć privredi u krizi izazvanoj pandemijom koronavirusom. Ukupna vrednost kredita koje su ovih 25 preduzeća iz sektora mikro malih i srednjih preduzeća tražila bila je nešto više od 804 miliona dinara.Sva preduzeća dobila su kredite na 24 meseca sa kamatom od 1 odsto. Prema podacima objavljenim na sajtu Fonda, u Beogradu najveći kredit od 70 miliona dinara dobilo je preduzeće Coning, za obrtna sredstva i tekuću likvidnost.U jablaničkom okrugu, po 120 miliona dinara dobili su Džinsi iz Leksovca i kompanija za transport Jugprom. U južno-bačkom okrugu, 28 miliona dinara za likvidnost dobilo je preduzeće Bramar Plus, a 40 miliona Agromonterra.Za nabavku sirovina i plaćanje dobavljača, Ari Fruct iz Donje Kravarice dobio je 40 miliona, a preduzeću Miralex Fruits iz Čačka odobreno je 20 miliona za plaćanje dobavljačima za smrznuto voće i povrće i isplatu plata.U nišavskom kraju, Alu holding je za nabavku materijala dobio kredit od skoro 25 miliona dinara, a Zlatni Timok iz Svrljiga kredit od 18 miliona dinara.Vlora Comm, firma za proizvodnju, trgovinu i građevinske usluge iz Preševa, može da računa na kredit od 30 miliona dinara.Janeks iz Brusa dobiće od države kredit od 10 miliona dinara.Kotleniku iz Lađevaca odobreno je 120 miliona dinara za tekuću likvidnost.Povoljne kredite dobilo je i pet preduzetnika u iznosu 25,6 miliona dinara.
Oko 1,5 milijardi evra ili 6,1 odsto ukupnog duga opšte države na kraju 2019. godine predstavljaju indirektne obaveze koje nastaju po osnovu izdatih garancija na kredite koje su uzeli javna preduzeća i lokalni organi vlasti. Najviše garancija izdato je za EPS, Puteve Srbije i grad Beograd, pokazuje analiza Parlamentarne budžetske kancelarije (PBK). Indirektne obaveze nastaju po osnovu državnih izdatih garancija na zaduživanje javnih preduzeća i jedinica lokalne samouprave. Državne garancije utiču na visinu javnog duga, kao i na visinu budžetskog deficita. (Do 2014. godine država nije prikazivala ove izdatke u bužetu, već su se one knjižila “ispod crte”. Od 2015. ova zaduženja se uključuju u obračun fiskalnog rezultata.)Najveći deo garancija odnosi se na javna preduzeća (1,3 milijarde), a potom na gradove i opštine (209 milona evra), dok 12 miliona otpada na preduzeća u kojima država ima udeo u vlasništvu.Najveći korisnici ovih garancija su javna preduzeća - EPS, Puteve Srbije, Železnice Srbije, Srbijagas i EMS. Među mešovitim preduzećima u kojima država Srbije ima vlasnički udeo nalaze se FIAT i JAT tehnika. Najviše garancija lokalnim jedinicama otpada na grad Beograd (189 miliona evra), Novi Sad (13 miliona evra) i Suboticu (7 miliona).Jedan deo ovih garancija se aktivira. Aktivirane garancije predstavljaju deo duga nekog javnog preduzeća, grada ili države koji je Republika Srbija preuzela na sebe kada javno preduzeće, grad ili opština nisu bili u stanju da ga vrate. Tokom 2019. godine aktivirano je 91,6 miliona evra na ime garancija u odnosu na 167 miliona u prethodnoj 2018. godini.Nivo indirektnih obaveza se smanjuje. Godine 2015. iznosio je 2,4 milijarde evra, a na kraju 2019. gdine iznosi 1,5 milijardi. U Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2020. godinu, Vlada Srbije najavljuje dalje smanjivanje državnih garancija, obrazlažući to povećanom svešću o rastućim fiskanim rizicima koji proizilaze iz izdatih garancija (moralni zahard).U strategiji se podseća da je izmenama zakona o javnom dugu zabranjeno izdavanja novih garancija za kredite za likvidnost. Zašto će nam javni dug skočiti na 60 odsto BDP-a
Vlasti Srbije u krizi izazvanoj pandemijom COVID-19 nisu zahtevale finansiranje od MMF-a, ali MMF ostaje spreman za podršku, kazali su u ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji za Novu ekonomiju.U okviru aktulenog aranžmana sa Srbijom sklopljenog 2018.godine, Instrumenta za koordinaciju politika, podsećaju da pružaju samo savetovatnu pomoć.U slučaju da Vlada Srbije zatraži i finansijsku pomoć, na raspolaganju je nekoliko mehanizama, uključujući i instrument za brzo finansiranje (RFI) i stand-baj aranžman (SBA).Podsećamo, juče je objavljena vest da je Evropska komisija usvojila predlog paketa za makrofinansijsku pomoć od tri milijarde evra za države u procesu proširenja kako bi im se pomoglo da ograniče posledice krize zbog pandemije koronavirusa, a Srbija je jedina iz regiona koja time nije obuhvaćena jer to nije tražila. Reč je, kako je navedeno, o povoljnim kreditima MMF-a za potrebe brzog finansiranja u krizi nastaloj zbog korona virusa. Reč je o kreditu koji dobiju zemlje koje imaju hitan problem platnog bilansa, ali ne moraju da uspostave ceo program aranžmana sa MMF-om, kazali su ranije u beogradskoj kancelariji MMF-a za Novu ekonomiju. Da je tražila tu pomoć, Srbija bi mogla da računa na oko 830 miliona eura. Druga vrsta moguće saradnje Srbije sa MMF je javnosti poznatiji stend baj aranžman koji je dostupan zemljama koje se suočavaju sa stvarnim ili potencijalnim spoljnim finansijskim potrebama. Takav trogodišnji aranžman u iznosu 1,2 milijarde evra je Srbija okončala sa MMF u februaru 2018. godine. Taj novac koji je bio na raspolaganju, Srbija nije povukla.Dužina SBA je fleksibilna i obično obuhvata period od 12–24 meseca, ali ne više od 36 meseci. SBA iz predostrožnosti dostupni su zemljama koje su suočene sa potencijalnim finansijskim potrebama i koje ne nameravaju da iskoriste odobrene iznose, ali zadržavaju mogućnost da to učine ako im zatreba, objašnjavaju u MMF.Kamatna stopa i za brzo finansiranje i za stend-baj aranžmana iznosi 105 baznih poenta.Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2000. godine Srbija je imala sedam aranžmana sa MMF-om. Nisu se se svi završili do kraja zbog odstupanja od dogovorenih reformi sa MMF.Podsećamo, Vlada Srbije zbog novonastale krize izazvane pandemijom planira da se zaduži kako bi finansirala budžetski deficit, održala tekuću likvidnost i obezbedila novac za sprovođenje mera za ublažavanje ekonomskih efekata pandemije koronavirusa. Načelno to namerava da uradi uzimanjem kredita ili emitovanjem državnih hartija na finansijskim tržištima.Kod kojih stranih vlada se Vlada Srbije zaduživala Fiskalni savet je izračunao da će planirane mere pomoći privredi i građanima koštati poreske obveznike više od tri milijerde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava. Zato će Srbija morati u kratkom roku snažno da se zaduži, "a taj dug vraćaće s kamatom svi građani u godinama nakon završetka krize"."Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov", naveli su iz Fiskalnog saveta i istakli da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. za finansiranje svih svojih obaveza."Zbog svega toga prioritet Ministarstva finansija morao bi biti da što pre ova sredstva obezbedi, a to praktično znači da se odmah započnu pregovori sa bankama, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim kreditorima o uslovima pod kojim bi Srbija mogla dobiti potrebna sredstva", upozorio je Fiskalni savet uz ocenu da će to biti izazov budući da je veliki broj zemalja trenutno u sličnoj situaciji kao Srbija i već traži novac na medjunarodnom tržištu kapitala.I.Pavlović
Evropska komisija (EK) usvojila je predlog paketa makro-finansijske pomoći za deset zemalja u procesu proširenja EU i drugim zemljama u vrednosti od 3 milijarde evra, u cilju ublažavanje krize zbog koronavirusa, ali Srbija nije među njima.Paket obuhvata Albaniju (180 miliona evra), Bosnu i Hercegovinu (100 miliona), Gruziju (150 miliona), Jordan (200 miliona), Kosovo (100 miliona), Moldaviju (100 miliona), Crnu Goru (60 miliona), Severnu Makedoniju (160 miliona), Tunis (600 miliona) i Ukrajinu (1,2 milijarde).Radio Slobodna Evropa (RSE) javlja da je Srbija izuzeta iz paketa jer se nije obratila Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) za pomoć, odnosno za dobijanje povoljnih kredita u trenutnoj krizi."Službe EK su predočile Srbiji mogućnost pomoći od MMF-a u kontekstu spremnog instrumenta za brzo finansiranje. Vlasti Srbije u ovom trenutku ne vide potrebu za spoljnom finansijskom pomoći i odlučile su da se ne obrate MMF-u za finansijsku podršku“, izjavio je za RSE jedan od medijskih predstavnika EK.Sredstva iz paketa za pomoć biće na raspolaganju tokom 12 meseci u formi kredita po vrlo povoljnim uslovima, kako bi zemlje pokrile hitne finansijske potrebe.Predlog Komisije treba da usvoje Evropski palrament i Savet ministara Evropske unije, nakon čega će Komisija početi sa isplatom prve tranše pomoći. Druga tranša predviđena je za poslednji kvartal 2020. ili prvi kvartal 2021. godine.
Najveći izazovi prilikom sprovođenja Programa reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020 (PRUJF) tokom prošle godine, kao i do sada, bili su tehničke i administrativne prirode, poput nedostatka stručnog kadra usled ograničenja novog zapošljavanje i njihovog odliva, navodi se u Izveštaju o sprovođenju PRUJF koje je objavilo Ministartstvo finansija.Upravo zbog toga je tokom 2019. godine težište sprovođenja tog programa bilo na obukama zaposlenih nosioca stubova PRUJF, dodaje se u dokumentu.U međuvremenu, procenat prethodno definisanih mera koje su izvršene lani iznosio je 74%, preskočivši zadatu vrednost od 72%."Cilj fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu je ostvarivanje relativno niskih fiskalnih deficita od 0,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji omogućavaju pad učešća javnog duga ispod 50% BDP-a. Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji kumulativna stopa rasta u periodu od 2019. do 2021. godine iznosiće 11,9% i biće opredeljena rastom domaće tražnje. Prosečno godišnje srpska privreda će rasti po stopi od 3,8%" navodi se u izveštaju.Ministarstvo podseća da je krajem 2019. godine, u okviru početka pripreme nove krovne Strategije reforme javne uprave, započet i proces pripreme novog Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2021-2025."U periodu od juna do avgusta 2020. godine biće održane radionice za članove Radne grupe Programa, na kojima će biti formulisane nove aktivnosti, pokazatelji učinka i izvori verifikacije, kao procena finansijskih sredstava neophodnih za njihovu realizaciju", navodi se u dokumentu.U Izveštaju o sprovođenju PRUJF se navodi da je u dosadašnjem posmatranom periodu ostvaren najvažniji cilj fiskalne konsolidacije, odnosno zaustavljanje daljeg rasta i postepeno smanjenje duga krajem 2016. godine.Minisatrstvo navodi da je još važnije što je tokom sprovođenja mera štednje Srbija uspela da ostvari realni rast BDP-a od 3,3 odsto u 2016. godini, tačno 2% tokom 2017. godine, dok je 2018. i 2019. godine iznosio i 4.3% i 4.2%."Zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i makroekonomskom okruženju, nivo javnog duga je na stabilnoj silaznoj putanji, od 71.2% u 2015. godini na 52.9% na kraju 2019. godine. Budžet Republike Srbije je zabeležio suficit u 2017. i 2018. godini od 1.1% i 0,6%. Ovaj trend nastavljen je treću godinu zaredom, pa je tako suficit u budžetu na kraju 2019. godine iznosio 12.9 milijardi dinara", dodaje se u izveštaju.Priliv stranih direktnih investicija na kraju 2019. godine iznosio je 3.5 milijarde evra, i samim tim je premašio deficit tekućeg računa za nešto manje od 20%. Najveći fokus investicija bio je na proizvodnji (26%), građevinarstvu (24%), finansijskom sektoru (15%) i transportu (11%).Dodaje se i da je prošle godini nastavljen trend povećanja naplate prihoda na ime uvoznih dažbina, koji su u odnosu na 2018. godinu bili veći za 565,5 miliona evra.Detalji o napretku unutar pojedinačnih stubova reforme mogu se pročitati u Izveštaju, koji je dostupan OVDE.
Oko 120.000 korisnika kredita u Srbiji kasni sa otplatom, navodi se u Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije za mart ove godine. Njihovo učešće u ukupnim kreditima iznosi 4,1 odsto i smanj...
Odbor za imenovanje kompanije Better Collective izabrao je Toda Dunlapa, generalnog direktora za Severnu Ameriku kompanije Booking.com, za novog člana Upravnog odbora, saopštila je kompanija. O...
EBRD i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (u daljem tekstu "MPNTR") udružuju snage kako bi osigurali da učenici završnih godina na stručnim i visoko-škol...
S obzirom da veoma niske cene nafte na svetskom tržištu, veoma je povoljna situacija da Srbija kupuje naftu za stvaranje obavezne rezerve nafte, piše Danas. Kako se navodi, Srbija je u procesu pridruživanja EU preuzela obavezu da ima rezerve nafte za 61 dan do 2023. godine. Goran Radosavljević, genealni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije rekao je za Danas da država ne raspolaže dovoljnim kapacitetima za skladištenje nafte, kao i da postoji tehnička mogućnost da se sklopi dogovor sa naftnim kompanijama da se kupljena nafta smesti u njihovim skladištenim prostorima.List nije dobio odgovor od resornog Ministarstva energetike da li će kupovati naftu, ali podseća da je ministar energetike Aleksandar Antić krajem prošle godine rekao da će Srbija do novembra raspolagati obaveznim zalihama nafte do 24 dana.Dodaje se da shodno tome Srbija sada raspolaže sa rezervama od 1,82 miliona barela, i da bi prema preuzetim obavezama trebalo da ima 4,63 miliona barela. Stručnjaci navode i da Srbija vrlo malo izdvaja za formiranje naftnih rezervi iako je to najefikasnija odbrana u slučaju nestašice.List piše da su stručnjaci prošle godine upozorili da od 2014. kad je uvedena naknada za formiranje obaveznih rezervi nafte koju plaćaju vozači prilikom kupovine goriva, ni četvtina tog novca nije uložena za te namene. Ta naknada za obezbeđivanje novca za nabavku obaveznih rezervi nafte iznosi 2,62 dinara po litru goriva. Međutim, novac se godinama koristi za krpljenje budžeta, pa je epilog da bi Srbija u slučaju nestašice nafte imala rezerve za 10 dana.
Evropski sud za ljudska prava pokrenuo je postupak za izricanje privremene mere Srbiji, zbog opasnosti od kršenja prava na život i zabrane nečovečnog i ponižavajućeg postupanja prema Romima koji žive u neformalnom naselju Čukarička šuma u Beogradu, saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11."U ovom naselju stanuje 70 romskih porodica koje su od 1999. godine kada su izbegle sa Kosova prepuštene same sebi, bez ikakvih uslova za život – bez vode, struje i organizovanog odnošenja smeća, okružene šumom, odnedavno u društvu pacova. U uslovima pandemije korona žvirusa, kada se na sve građane apeluje da pojačanom higijenom utiču na usporavanje širenja zaraze i zaštite sebe i svoje porodice, nekoliko stotina ljudi koji ovde žive nemaju nikakvu mogućnost za to", navodi se u saopštenju A11.Ta organizacija navodi da je apelovala na Vladu Srbije i hitno preduzme mere za zaštitu najugroženijih građana i da je, kako nije ostalo drugih načina za skretanje pažnje na probleme tih ljudi, podnela zahtev za izricanje privremene mere Evropskog suda za ljudska prava.A11 navodi da u Srbiji postoje najmanje 583 neformalna romska naselja, da u skoro 40 odsto njih kuće nisu priključene na vodovodnu mrežu, što znači da najmanje 25.000 Roma i Romkinja u Srbiji živi bez vode."U uslovima vanrednog stanja Evropski sud za ljudska prava je, praktično, jedina instanca kojoj građani Srbije mogu da se obrate radi zaštite svojih prava... Inicijativa A11 očekuje da Vlada Srbije ne čeka pokretanje novih postupaka povodom stanja u drugim naseljima, već da hitno preduzme korake radi zaštite Roma i Romkinja koji žive u neformalnim naseljima", zaključuje se u saopštenju.
Kompanije "Tigar Tajers" iz Pirota najavila je da će u skladu sa preporukama republičkih i lokalnih zvaničnika narednih dana stvoriti uslove za ostvarenje punog kapaciteta i otpočinjanja proizvodnje 4. maja,...
U novonastaloj situaciji izazvanoj širenjem virusa COVID-19, Marketing mreža, u saradnji sa donatorima-kompanijama MARS, Imlek, Jaffa Crvenka, Mioni, Delta Holding, Marbo Product, Knjaz Miloš, Mlekara Šabac i Chameleon Ruma, pokrenula je humanitarnu akciju #WakeUpCall za pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva, navodi se u saopštenju Marketing mreže. U okviru akcije donirano je oko 2.000 paketa pomoći samohranim roditeljima i porodicama bez primanja, kao i beskućnicima u Beogradu i okolini. Paketi pomoći sadrže preko 15 različitih prehrambenih artikala, koje volonteri svakodnevno dele najugroženijima. “Odmah po proglašenju vanrednog stanja smatrali smo da treba reagovati i uraditi nešto konkretno za zajednicu u kojoj živimo i poslujemo. Pozvali smo advertising industriju u Srbiji na zajedničko delovanje u cilju pomoći najugroženijoj grupi stanovništva. Vrlo brzo, našem pozivu odazvale su se kompanije, koje su pokazale humanost i solidarnost na delu. Društvena odgovornost ne sme da bude samo trend o kome se priča, već dužnost i obaveza svih nas”, rekla je Ivana Parčetić Mitić, osnivač i CEO, Marketing mreže. Ona je dodala da je želja da #WakeUpCall akcijom pokrenu talas humanosti, pomognu najugroženijima, ali i da inspirišu kompanije da pokažu koliko je važno da se oslonimo jedni na druge u teškim situacijama.Humanitarnu akciju #WakeUpCall podržalo je socijalno udruženje Banka hrane Beograd.
Poreska uprava će od 4. maja 2020. godine izvršiti odlaganje dospelosti za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica i akontacije poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za one privredne subjekte koji su se opredelili i ispunjavaju uslove za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja u privatnom sektoru, saopštila je Poreska uprava.Naime, Poreska uprava će po završetku meseca aprila, odnosno nakon podnošenja poreskih prijava PPP PD za zaposlene, kao i automatskim putem za poreske obveznike koji nemaju zaposlene radnike, sačiniti spisak privrednih subjekata koji će biti predmet provere ispunjenosti uslova za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja tj. ispunjenosti uslova da nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, počev od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila 2020. godine, kao dana stupanja na snagu Uredbe, odnosno do 30.04.2020. godine.Privrednim subjektima koji ispunjavaju uslove predviđene u Uredbi o fisklanim pogodnostima, biće izvršena uplata direktnih davanja, kao i odlaganje dospelosti akontacija poreza na dobit, odnosno poreza i doprinosa na prihod od obavljanja samostalne delatnosti.Poreska navodi da su akontacije za mesec mart 2020. godine proknjižene na kartici poreskih obveznika, ali će odlaganje njihove dospelosti biti evidentirano u poreskom računovodstvu dana 4. maja 2020. godine, nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za korišćenje pogodnosti u skladu sa Uredbom.Dospelost akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine odlaže se do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske godine za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini, za akontacije poreza na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. aprila 2020. godine, 15. maja 2020. godine i 15. juna 2020. godine do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za odgovarajući poreski period.Dospelost akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine, odlaže se do predaje konačne poreske prijave za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu.
Kompanija za prodaju računara, opreme i bele tehnike uvela je prvu četbot (chatbot) podršku pri onlajn kupovini u Srbiji, što znači da će kupci moći da se konsultuju sa digitalnim prodavcem u realnom vremenu, a da dobiju identično iskustvo kupovine i sve potrebne informacije kao i kada kupuju u prodavnicama."Tehnomanija je napravila ogroman iskorak u smeru najsavremenijih digitalnih trendova, pa će naš chatbot, naročito važan u vreme aktuelne pandemije, dati mogućnost kupcima da sa bezbedne distance, veoma lako i uz sve potrebne informacije kupuju sve što im je potrebno", rekao je Lovro Vučković, direktor marketinga kompanije Tehnomanija.U online prodavnici četbot pruža savetodavnu uslugu kroz jednostavan razgovor, čime klijent putem pitanja i odgovora dolazi do najboljeg proizvoda u skladu sa svojim budžetom i željama.Tehomanijin virtuelni prodavac je povezan i sa agentima kontakt centra, što potrošaču pruža mogućnost prelaska na direktan telefonski razgovor, za dodatne informacije o željenim proizvodima i detaljima isporuke.
Pandemija koronavirusa negativno je uticala na izazove sa kojima se demokratija u Srbiji već suočava, pojačala je uticaj izvršne na zakonodavnu i sudsku vlast, ali je takođe i uvela pokušaje c...
Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da će biti izdvojeno dve milijarde dinara za turističke vaučere za odmor u Srbiji koje će moći da koristi još 400.000 naših građana i dodao da je planirano da destinacije, osim banja i planina, budu i Beograd i Novi Sad, objavljeno je na sajtu ministarstva.On je naveo da će za prvih pet meseci ove godine Srbija imati štetu oko 300 miliona evra zbog manjeg deviznog priliva od stranih turista, dodajući da u to nisu uračunata domaća turistička putovanja.„Zato je ova akcija značajna, jer ćemo manjak koji će uslediti zbog manjeg dolazaka stranih gostiju bar delimično nadomestiti akcijom turističkih vaučera“, rekao je Ljajić.On je kazao da je do 26. februara ove godine podeljeno 160.000 vaučera i podsetio da je za manje od mesec i po radnih dana svih 100.000 vaučera podeljeno, te da je država morala da koristi sredstva iz budžetske rezerve za dodatnih 60.000 vaučera.„To govori o interesovanju za ovu akciju. Sa novih 400.000 vaučera razmatramo da proširimo obuhvat onih koji mogu da ih koriste“, rekao je Ljajić i dodao da su vaučere do sada najviše koristili penzioneri, čak 54 odsto, a zatim nezaposleni i oni čija su primanja manja od 60.000 dinara.Navodi da se sada razmatra mogućnost da se Beograd i Novi Sad uključe kao destinacije za odmor na vaučere, te podseća da vaučeri u tim gradovima nisu mogili da budu korišćeni jer su primat imale destinacije u unutrašnjosti Srbije, pre svega banje i planine.S obzirom da je ova akcija usledila kao odgovor na situaciju nastalu zbog vorisa korona, Ljajić kaće da se razmatra mogućnost da i ova dva grada, koja su najviše pogođena u smislu pada turističkog prometa, budu uključena, jer su, kaže, oni vukli ceo turistički promet u zemlji.Najavio je da će naredne nedelje biti pripremljen konačni tekst uredbe o korišćenju turističkih vaučera.Ljajić kaže da su se vaučeri do sada mogli koristiti u oko 1.460 ugostiteljskih objekata, a ukoliko se uključe Beograd i Novi Sad on veruje da će biti još takvih hotela i pansiona.„Nema sumnje da ćemo sa novim gostima nadomestiti gubitak koji će uslediti zbog pada međunarodnih turističkih putovanja. Ovo je pokušaj da smanjimo gubitke koji će sigurno biti veliki u ovoj godini“, istakao je Ljajić.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
