Konferencije Vesti iz zemlje Investicije
Srbija svoju skoro celokupnu trgovinu obavlja sa Evropskom unijom, odakle dolazi i većina stranih investicija, pa drugu adekvatnu alternativu za poslovnu saradnju nema. Iako će se iz Evropske unije čuti puno...
Konferencije Vesti iz zemlje energetika
Elektroprivreda Srbije (EPS) je od prošle jeseni napravila gubitke od milijardu evra, uglavnom za uvoz skupe struje, a gubici ovog preduzeća će nastaviti da se gomilaju i ove i naredne zime. Kakva će bit...
Televizija je ostala snažan i moćan mediji, ali joj opada popularnost i opslužuje uglavnom starije ljude, dok se mladi sve više okreću informisanju preko interneta i društvenih mreža. Mediji treba da prave s...
Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David navela je da će sutra nordijske države zvanično pokrenuti "Nordic Green Solutions for Serbia", događaj na kom će skandinavske zemlje prikazati najbolje prakse u z...
Konferencije Vesti iz zemlje Konferencija
Business Info Grupa u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Ambasadom Kraljevine Švedske organizuje konferenciju ZELENI BIZNIS - ODGOVOR NA RASTUĆU ENERGETSKU KRIZU, u utorak 11. oktobra 2022, u 10 ...
Srbija je za kazne i penale u poslednjoj deceniji dala milijardu evra. Zašto Srbija gubi arbitraže? Srbija privredne arbitraže gubi zbog loše ugovorenih poslova sa stranim investitorima iza čega često stoji nestručnost i neznanje, a nekada i korupcija. Arbitražni sporovi gube se i zbog loše postavljanog slučaja u konkretnim sporovima.
Da bi doneli informisane odluke, biračima su potrebne tačne informacije i jednaki uslovi za medije. Na sadašnjoj društvenoj sceni Srbije, koja je duboko polarizovana i podeljena, novinari ne smeju da doprinose "kopanju rovova" koji su političari i ostali moćnici napravili između delova zajednice.
Kada građani ukazuju institucijama na postojanje ekoloških problema, obično svoje žalbe šalju nenadležnim telima, što često otežava njihovo rešavanje, kažu učesnici panela Otvoreni podaci za građanski aktivizam u ekologiji.
Onlajn mediji koji su u stalnoj poteri za "klikovima" ubrzano gube svoj identitet, počinju da liče jedna na drugi, a taj proces je pogoršan zbog toga što se prilagođavaju društvenim mrežama umesto da neguju ...
Da li su maske nove plastične kese? Količina infektivnog otpada povećala se za 30 do 40 odsto tokom perioda zdravstvene krize izazvane koronavirusom, a povećanju je doprinelo i kućno lečenje, smatraju stručn...
Državna pomoć se u Srbiji intenzivno koristi, tokom 2019. godine je dostigla iznos od 940 miliona evra, ili dva odsto bruto domaćeg proizvoda, zbog čega je važno ceo proces učiniti transparentnijim. Pored...
O javnim preduzećima ne treba diskutovati samo na temu finansijskih performansi, dobiti ili subvencija, već pažnju treba obratiti da li ispunjavaju svoju osnovnu funkciju. Legitimno je da JP posluje sa gu...
Konferencije Vesti iz zemlje konferencije
kažu učesnici panela Kako mladi da se osamostale?, koji su organizovali Nova ekonomija i Fondaciha Fridrih Ebart. Duže od 2,5 god mladu traže posao, imaće manje radnog iskustva. Generacija sa ozbiljnim ožiljcima na zaradama, plate će im biti manje neko pre pandemije. Branka Anđelković, Centar za istraživanje javnih politika Kriza 2008 i pandemija ne mogu da s eporede, Prvi i Drugi sv rat, revolucije, ovo vreme onda može da se poredi sa tim. Kovid vidljivi i nevid član porodice, posledice su još nesagledive. 2020. osnovna godina, base line, u odnosu na nju ćemo gledati sve promene koje će se desiti. Kovid će uticati na sve. Zapošlj mlade na uštrb onih koji imaju preko 50 godina, onda je pitanje veliko pravičnosti politike. Ljudi često ne znaju šta znači ugovor, niti razumeju šta znače poresle olakšice, mlađa populacija nema pojam gde je, ali i roditelji se ne snalaze. Danas je najlakše otići iz neke zemlje, preko inteneta mkladi vide gde se šta traži. Na sve to utiče i digitalizacija, rad preko platformi, trendovi zahtevaju brzi odgovor, poslodavci svesni tih trendova odliva radne snage. Sve zavisi od toga u kojoj ste industriji, nemamo brzog odgovora koji se traži. Rad preko platformi nameće nova pravila. Mora da post poreksa administracija koja će pratiti sve ideje om olakšicma, koje se sprovode u praksi. Strategija za mlade dobra, ali pisana za neko drugo vreme, pandemija je presekla njenu primenu, treba je izmeniti i dodati nedostaje, razumevanje globalnog tržišta, mi ćemo neke psolove gubiti, a neke ćemo dobijati. Naciona služb za zapošlj nikada nije imala srredstva za neke aktivne mere, treba raditi na promeni na veštinama. Strategija je nastavak strategije obrazovanja, te dve stvari su uvezane, to je kao leva i desna ruka. Strategija treba da izbacije kadrove koji odgovaraju ovom novom vremenu. Marko Perić, Savez samostalnih sindikata Beograda SSSB Pandemija mladima zaust mog da se zaposle u uslugama sektoru se to dosta primetilo. Ova kriza posebno kritična. To se oseti kada se oseti potreba u pandemiji za zdravstvenim radnicima. Ovo će zahvatiti mali broj mladih u IT sektoru. Trend u drž politikama koje treba da izađu u susret mladima, ali su polovično osmišljene. Prekarizacija rada projekat Moja prva platta samo ih dodatno gura u nestabilnost i pokazuje im kako će na tržištu biti tretirani kao jeftina radna snaga. Da li može da se živi od branja malina? To zavisi od poznav radnih prava, od toga zavisi, da li su potpisali i razumeli ugovor koji su potpisali. Proširuje se i komplikuje Nacrt zakona o sezonskim radovima, pa je preimenovan, komplikovanije ime je dobio. Tu pokušavaju da dodatno kroz komplikacije dodatno fleksibiluju tržište rada, kako bi se radilo bez radnih prava. Uvek može gore od onoga što je sada, trudimos e da aedukujemo mlade koji izlaze na tržište rada. Lakše zapošljavanje, onda će biti lakše zapravo poslodavcu, motiv da se dodatno uposle strani radnici, pogotovu na građevini, sve više ih dolazi iz Indije, turske, sve više ih je na gradilištima Beograda, sve ide ka tome da se uprosti zapošljavanje tih radnika, a ne maldih u kriznim momentima pandemije. Dajna Marinković iz Centra za omladinski rad u Novom Sadu smatra da će se stvari funkcionisati kao, pa samim tim i u vezi sa osamostaljivanjem mladih ljudi. Kaže da oni često imaju problem sa preopterećenošću informacijama koje su u vezi sa pandemijom, pa su izgleda odlučili da sve to ignorišu. Marinkovićeva podseća da su mladi ljudi najpre bili oduševljeni državnim programom "Moja prva plata", čiji je cilj bio da se podstakne njihovo zapošljavanje. Međutim, navodi primere nekih koji su se žalili jer su posodavci tražili da im se vrati deo isplaćene zarade, jer nisu ispunili neka njihova očekivanja.. Mladi su često izloženi takozvanim prekarnim uslovima rada, gde ne mogu da ostvare svoja osnovna prava. Programi koji su osmišljeni, nemaju pravo dejstvo. U vezi sa najavljenim poreskim olakšicama za mlade, ona primećuje da mladima to zapravo uopšte nije jasno. Sa druge strane programi Nacionalne službe za zapošljavanje do njih ne dolaze, a veliki broj njih ne razume ni najosnovnija prava koja se tiču radnog odnosa. Situacija je naravno čudna, jer u Srbiji postoje brojni mediji i televizije koji o tome mogu da ih informišu na pravi način. Međutim, to ipak ne čine. Centra za omladinski rad u Novom Sadu kaže da je među poslovima koji mladi ljudi obavljaju u Vojvodini najpopularniji rad u kafićima. Međutim, mnogi od njih katkad odlaze na jug zemlje, gde sezonski rade na branju malina ili lubenica. Kada rade takve poslove, čak i ako su potpisali nekakav ugovor, pitanje je da li im je zaista jasno šta u njemu piše. U IT industriji nema dovoljno radne snage, u pitanju je začarani krug, gorući je to problem za Novi Sad, nema dovoljno kvalifikovanih mladih za IT, za to moraju da se plate kirsevi, za njihovu obuku. Veliki broj mladih mere koje se donose neće dostići, recimo minimalac za stažiranje nakon završene srednje škole. Kaže da s eopet vraćamo na razumevanje svega toga, kao i na obaveštenost o tome. Drugo pitanje je da li mlada osoba može da se osamostali sa minimalcem, to je veoma upitno, moraju da žive sa cimerima. Istraž o mladima koji se ne školuju niti traže posao. Predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije (KONS), Marko Stanković kaže da pandemijski period nije toliko prijatan za mlade ljude, ali smatra da će se mladi lakše i brže snaći nakon promena koje je natržištu rada donela pandemija korona virusa. Period ne rtako prijatan, mladi će se lakše i brže snaći nakon promena zbog korone, ipak će kada se sve završi biti normalnije. Obratiti šažnju na mentalnos tanje zdravlje mladih. Mladi se lako zapošljavaju u IT industriji, ako su za to kvalifikovani, ali je problem da do radnog mesta dođu oni koji su studirali dršštvene nauke. Oni se obrazuju za jednu oblast, pa se kasnije prekvalifikuju za ona zanimanja koaj se traže na tržištu. "Fenomen da uvek ima mesta za mlade jeste tačan, ukoliko nemaju zahteve za neka posebna primanja i ukoliko uzmu da rade nešto za šta se nisu školovali", ocenjuje prestavnik KONS-a. Mladi ljudi u Srbiji međutim uglavnom ne poznaju svoja radna prava, pa su im nepoznate i privilegije koje mogu da imaju za neko radno mesto, nekada ne znaju ni šta znači zdravstveno osiuguranje. KONS je prema njegovim rečima ukazao i na potrebu da se mladim ljudima olakša dolazak do stana. Kaže da bi prema tom predlogu lokalne samouprave mladima mogle da ponude stanove po povoljnijim uslovima, što bim im donelo neku vrstu sigurnosti. Stamb polit lok samoupra da po povlaš ceni ponude mladima dom, sigurnost, i slično. To su predložili. Primeri iiz susednih zemalja, prva nit su subvencije, prilika da se prave neprofitna gradnja namenjena mladima.
Konferencije Vesti iz zemlje energetika
Na panelu "Treba li Srbiji rudnik litijuma" koji je u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom organizovala Nova ekonomija predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike ocenili su da će se o eksploataciji litijuma u dolini Jadara najverovatnije organizovati referendum. Sa druge strane, deo stručne javnosti smatra da od tog projekta treba odustati ili ga odložiti. "Ne može ono što je ispod zemlje da bude vrenije od onog što je iznad nje. Poljoprivreda i stanovništvo je važnije od toga. Realizaciju Projekta Jadar trebalo bi odložiti ili od njega odustati", kaže redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović. On smatra da je dobro što u društvu ima dijaloga o takvim temama, ali primećuje da su oni "retki ili zakasneli", a Projekat Jadar netransparentan. Dodao je da su istraživanja litijuma u dolini Jadra počela mnogo ranije, a ne pre četiri godine, kako tvrde predstavnici nadležnog ministarstva. "Rudna jalovišta će ostati trajno. Problem je i voda, ali ne njeno prečišćavanje. Kako ćemo se nositi sa atmosferskim vodama? Da li će ta jalovišta da popuste pod pritiskom vode, kao što je bilo sa jalovištem u Stolicama", kaže Stevanović. On je dodao da bi izgradnjom rudnika bilo ugroženo vodosnabdevanje Mačve, kao i da je naš odnos prema životnoj sredini "katastrofalan". "Nemamo sređenu životnu sredinu, da smo o njoj vodili računa, onda bi i Rio Tinto vodio računa o tome. Mora se gledati u budućnost, sad su aktuelne litijumske baterije, šta će biti za 30 godina, ako se vozila budu kretala na vodonik", dodaje Stevanović. Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano povrenje u državu, jer država razgovara sa svima i pozvala je sve zainteresovane strane da uđu u dijalog o rudniku litijuma. Ona je ocenila da se u Srbiji najvarovatnije organizovati referendum u vezi sa eksploatacijom litijuma. Ako građani o tome pozitivno odluče, Srbija kako kaže ne bi trebalo samo da izvozi litijum, već treba da ga koristi i u proizvodnji "Smatramo da u trenutnu energetsku tranziciju, treba da vidimo kao šansu za naš narod i državu da poastanemo lider u regionu, koristeći sve principe koji danas važe u ekologiji", naglašava Atanacković. Ona je ukazala na činjenicu da ljudi često koriste energiju do koje se došlo devastacijom životne sredine, a da se u isto vreme bave ekologijom, pa zbog togma mnogi predstavljaju "licemere". "Ne treba nam rudnik litijuma, a sa prihvatljivim narušavanjem životne sredine slažem se u slučajevima kada za to postoji jasan javni interes", kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta. Dodaje i da je protiv rudnika litijuma, jer je Srbija ratifikolvala konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, biodiverzitetu i degradaciji zemljišta: "Obavezali se da ne povećavamo učešće degradiranih površina", naglašava Ristić. Ristić smatra da će planiranim rudnikom i postrojenjem za preradu rude jadarit biti uništeno 533 hektara zemljiša, od čega je oko 240 hektara šume na slivu potoka Štavice. To zemljište je prema njegovim rečima već kontaminirano, jer su poplave provalile deponiju nekadašnjeg rudnika. Ristić je ocenio da Srbija može da bude uspešna u poljoprivrednom inženjerstvu, proizvodnji softvera i nameštaja, ne samo u oblasti rudarstva. Rekao ima veliko poverenje u državu, ali da mali stepen poverenja u ministarstvo rudarstva, koje se ponaša i protežira rudarstvo koje samo po sebi treba da bude cilj. "To se naziva esnafski autizam, oni olako dele dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji. Niko ne treba da se čudi ako dođe do velike provale narodnog nezadovoljstva", dodaje Ristić. U vezi sa tim pitanjem sa njim se nije složio pomoćnim ministarke rudarstva Dejan Milijanović, koji je rekao kako veruje u mogućnost održivog rudarstva koje neće ostaviti velike posledice na životnu sredinu Ristić je naglasio da država treba da naručuje studije uticaja na životnu sredinu, a ne kompanije, poput Rio Tinta. Dodao je da kompanije kada sprovode neki projekat za to nisu krive. Projekat Jadar se mesecima nalazi pred javnošću i o njemu treba voditi dijalog na nauč zasnov činjenicama, kaže Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava Exploration (istraživačka firma kompanije Rio Tinto). Ona kaže da se nadležno ministarstvo toj kompaniji nedavno obratilo sa pitanjima koje su o Projektu Jadar nedavno uputili predstavnici SANU i naglasila da će odgovori na njih biti dostupni u narednih nekoliko dana. Naglašava da će se moderan rudarsko-industrijski kompleks u dolini Jadra nalaziti nalaziti na manje od 400 hektara, kao i da neće ugroziti poljoprivredu. Podsetila je da je deo zemljišta u tom području već kontaminiran drugim rudarskim projektima, kao i da je jadarit nađen samo u ovom delu sveta. Studija uticaja budućeg rudnika na životnu sredinu, prema rečima Prodanovićeve trenutno u fazi pripreme, a kada s eona završi biće poznmati i uticaji Projekta Jadar na okolinu. Međutim, dodaje da će ti rizici biti svedeni na najmanju meru. Dodala je da u Srbiji već postoji 50 postrojenja koja su opasnija od postrojenja koje je planirano u dolini Jadra. Smatra i da Projekat Jadar može da napravi pozitivan iskorak u toj oblasti. Predstavnica Rio Tinta je demantovala da je kompanija Rio Sava Exploration osnovana sa 500 evra i ocenila je da su stavljeni u kontekst trenutnih predizbornih političkih aktivnosti, u kojima ne žele da učestvuju. Prodanović je pozvala pravne timove nevladinih organizacija koje se protive izgradnji rudnika da rade zajedno sa pravnim timom Rio Tinta. "Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom", kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tim (PAKT), sa sedištem u Loznici. On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju o zaštit prava javnosti na životnu sredinu i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne. Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7. Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, kao i zakon o državnom katastru. Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima, čije se odluke trenutno iščekuju. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i da su od kompanije često dobijali vrlo šture informacije o njenom projektu. Mijatović je rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva i dodao da se rudnici litijuma u svetu nalaze u napuštenim područjima, dok u okolini Loznice Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području. Profesor Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ocenio je da projekat eksploatacije litijuma prevazilazi Srbiju kao državu, jer se tiče autmobilske industrije, kao i drugih velikih industrija koje sebi ne dozvoljavaju da prave promašaje u planiranju. Rekao je i da je Rio Tinto u svojoj dugoj istriji imao mnogo promašaja, kao i da je to logično imajući u vodu samu veličinu kompanije. Jovović je dodao da je u ovom trenutku teško dati procenu uticaja budućeg projekta na životnu sredinu, koju radi njegov fakultet, zajedno sa drugim institucijama. Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić smatra da je u pitanju i održivost projekta kompanije Rio Tinto. Ukazuje da treba razmotriti koji su ciljevi za bolji život budućih generacija: "Srbija je kao i mnoge zemlje u svetu puna napuštenih rudnika, sa izbušenim devastiranim sredinama. Sa takvim rudarstvom konačno treba završiti", smatra Đukić. On je rekao i da su u Srbiji pogažene institucije, kao i da su referendumi prolazili onako kako je želela vlast koja ih je organizovala. "Nameće se institucija opšte građanske neposlušnosti, mi smo duboko podeljeno društvo", dodaje Đukić. Đukić je podsetio da je Lazarevac do 1991. godine dobilao rudnu rentu kako bi se kao područje oporavljao od rudarenja uglja. Međutim, ti fondovi su propali jer je novac trošen za neke druge namene u okviru gradske uprave Beograda kojoj to mesto administrativno pripada. Moderator panela bio je Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji je takođe primetio da je poljuljano poverenje građana u državu.
Konferencije Vesti iz zemlje konferencije
tri nedelje pred završno zvono VIoleta ALfeldi sada je dobro nakon šoka koji je doneo , prvo sretanje sa školom i nastavnicima, nisu ni imali neka druga iskustva. Uplašeni pre svega za život za zdravlje i problem za planiranje, a sada, što se učitelja tiče snašli. Rad u dve smene, premda zahtevan, doneo dobre rezultate odlično smo prošli kako smo mogli da prođemo. ///////////////// Smiljana istraživanje o perspektivom aktera u školstvu. nešto nam je nedostajal, profesorima, učenicima, sve završite ali nešto nedostaje. ISto to se desilo i roditeljima, stručnim saradnicima subjektivne osećaje i percepciju, svima nedostajala interakcija nastavnci su se osećali nesigurno, podrška im falila, ustalilo se, ali nedostajanje jeste suština nastave, povratne informacije, kada vas gledam uživo i klimateglavom, vi mene podstičete rezličiti podaci zavisno od uspeha učenika mnogo su kritičniji učenici sa odličnim uspehom, očekivali više, želeli više nepravedna, mnogo prepisivanja, //////////////////// Vesna da kapetana nema broda neminovni gubici, nažalost kolege nisu sve prošle, značajne gubitke nedovoljna podrška ministarstva prosvete troškovi su bili jako veliki, kada pričamo o fin strani, ne mali broj podizao kredite da bi kupovali rač, ali to verovatno niej uticalo samo na njih, i roditelje, stoje u redu za računar, onda dolazi roditelj koji je takodje roditelj. iz te cele frustracije, mi ne izlazimo mnogo pametniji, to se videlo u sep 2020, trebalo je prethodno polugodište oiskoristiti da bi se naučili, pomerili neke granice i da udjemo osnaženi Sindikat u avgustu poslali dopis sa udruženjem Koraci, psiholozi i pedagozi, predložili čiotav niz mera kako bi moogli da izadju na najbolji mogući način, da nekako u svoju korist okrenemo. sagorevanje na poslu, borba sa osećanjem besmisla kosi prosvetne radnike, da nikad nije dovo problem sa nedostatkom opreme, naročito kod osetljivih grupa /////////////// Gordana i kod dece se pojavila otpor, guljenje radnih navika, pto je unelo dosta nemira u porodice nije dostupno za svu decu, moramo da priznamo da bi znali šta treba da radimo. svakog dana ////////////////////////////////// Violeta deca neuporedivo bolje snašla, problem sa količinom informacija koja su deca morala sama da prerade, tehnički deo je i sa rdoiteljima dobro funkcionisao //////////// vesna trebalo da se uradi pre mnogo vremena, ne za sutra ili sledeću školskoj godini prosek na nivou Srbije, minus predznak van Beograda Računajte da imate u osnovnom 750-800k minimum 10 odsto nisu imali pristup nastavi na odgovarajući način trajne posledice nedostatka obrazovanja. Svako dete sa okrnjenim obrazovanjem, li neka deca će odustati, vezati za modele koji vam garantuju prekarni rad izgubili barem trećinu godine, ako 1,500 evra , 750 evra po učeniku bačeno 600 miliona evra izgubili da se može meriti u novcu, ali od novca je strašnije motivacija kako da mu objasnite da ne prepisuje, kada imate visoko kotiranog političara, koji ima plagijat u doktoraku. deca pitaju za pesnike, a najbolji đaci će raditi poslove na privremenim ugovorima ne mogu sami nastavnici, ne mogu sami roditelji, potreban društveni dogovor ciljevi sa vlastima se ne podudaraju ///////////////////// smiljana da se okreću prepisivanju predmeta koji ih ne interesuju jaz između beograda i ostatka srbije je postojao nema nacionalnih testiranja, zapravo nemamo podatke ni pre pandemije, i da onda vidimo da li je kvalitet opao, koliko, u čemuj i dalje imamo međunarodno merenje rezultata razlika postoji 50 godina unazad u postignuću, ali dramatično kada se uporedi s regioom, najviša u Srbiji i Severnoj Makedoniji Drugi podatak, postignuće utiču različiti faktori prethodni TIMS ciklusa se duplirao 31, odsto na socioekonomskog statusa sa 17 na 31, a cilj obrazovanja je da bude što pravedniji i da svi imaju jednaku mogućnost pre pandemije, a drastični su, a sada se nastava na daljinu itekako utiče socioekonomski status pilotiranje državne mature rezutati jako loši, kada smo pitali učenike zašto, za neke zadatke su rekli da su slušali preko rts-a, da ih ne računaju ////////// treća, identični odgovori da njih niko ništa nije pitao đačke parlamenit i roditeljski saveta od dece najbolje odgpovroe, znaju šta se dešava i šta žele, uvek navode ada bi voleli da ih više pitaju, imaju inicijative primera radi, deca žele da mogu nekom da postave pitanje, nedostaje vremena, predloge da svaka škola ostavljaju pitanje i predloge, koja bi se onda na nekom nivou razmatrala. /////////////////// istraživanja ličnim poznancima i postojećim mrežama dobri rezultati isključivo zbog entuzijazna nastavnika i direktora nastava na daljinu je kada želite 1 na 1, neku dodatnu podršku, ne za grupnu ///////////// treći da li će ministarstvo ikada da kaže da ne može da reši pa da ////////// posle godinu ipo dana i dalje ima nastavnika bez računara, videćete u raznim sredima razni modaliteti, ali najveća za prepušteni sami sebi, plan i program ne prate realnost, kako se ko snađe, uinute su eventualno dodatne zarade //// više prosečne ocene na kraju godine nego što je uobičajeno. srbija u odnosu na region i Evropu imala veliki dan školskim danaom kako se popunjava rupa? da digitalni resursi , ali nedostaje interackija interakcija interakcija pojačati individualno //////////// dopunsko dodatnu u elektronskom, komunikacija sa roditeljima preko digitalnih platformi,
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
