Najnovije

Srbija

Za Vladu Srbije svi isto žive: Svakom penzioneru po 35.000 u pandemiji

Svim penzionerima u Srbiji će danas na račun leći jednokratna pomoć od 20.000 dinara, što je četvrta jednokratna pomoć tokom pandemije.Prvo je u aprilu 2020. godine isplaćeno 4.000 dinara svakom penzioneru, potom u decembru iste godine isplaćeno još po 5.000 dinara, a zatimi po 50 EUR (5.900dinara) u novembru 2021.godine, da bi danas ministar Siniša Mali najavio pomoć od 20.000 dinara. Međutim, jednokratne isplate penzionerima nisu efikasna mera socijalne politike, ocenjuje  Fisklani savet.Ova pomoć od 20.000 dinara će budžet opteretiti za skoro 300 mln evra, a sa onim prethodnim isplatama to je pola milijarde evra vanrednih "pomoći" za najstarije sugrađane.150.000 starih ljudi u Srbiji ne prima nikakvu penziju, pa neće ni novu pomoćPrema računici Fisklanog saveta, najveći nedostatak ovog pristupa dodele pomoći je što na ovaj način najugroženiji slojevi stanovništva budu izuzeti dok se novac dotira i onima kojima objektivno nije potreban. S jedne strane, 100.000-150.000 starih ljudi ne prima nikakvu penzijsku naknadu i oni nisu ni ovog puta kvalifikovani za ovu vrstu pomoći, dok se, s druge strane, jednokratna davanja istovremeno uplaćuju i penzionerima koji imaju solidan materijalni status. Povećanje plata i penzija poješće inflacija Praksa vođenja socijalne politike preko isplate penzija i s njima povezanih naknada u Srbiji traje odavno i od nje bi napokon trebalo odustati, smatra FIsklani savet. Savet podseća da je svrha socijalne pomoći da se novac iz budžeta isplaćuje materijalno ugroženima. Savet podseća da je to moguće uvođenjem socijalnih karata, za šta je Vlada postavila čvrste rokove donošenjem krovnog zakona 2021.Ukoliko Vlada ispoštuje zakonske rokove, socijalne karte mogle bi da budu osnov za dodelu pomoći najugroženijima već od budžeta za 2023. godinu, ocenjuje ova institucija. Mana svih dosadašnjih programa materijalne podrške najugroženijima (trinaesta penzija, jednokratna davanja penzionerima) bila je u tome što se ugroženost utvrđivala na osnovu pojedinca, što znači da imovinsko stanje i prihodi drugih članova domaćinstva nisu razmatrani – iako su upravo ovo činioci koji presudno utiču na materijalni status osobe. Taj pristup je skup, ekonomski neutemeljen i socijalno neefikasan, budući da nema kapacitet da trajno reši problem nejednakosti i siromaštva, ocenjuje Savet u izveštaju o budžetu za 2022. Najbolji mehanizam dodele socijalne pomoći jesu socijalne karte. To je registar koji ukršta podatke državnih organa iz različitih oblasti (MUP, katastar, Poreska uprava, NSZ) sa ciljem da se precizno utvrdi socio-ekonomski status svakog domaćinstva i da, potom, najsiromašnijima dopunjuje prihode do određenog nominalnog nivoa. Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja 2021?

Srbija

PIO fond kupuje računare za 100 miliona dinara

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje raspisao je tender za nabavku preko 400 desktop i latptop računara. PIO fond je javnu nabavku procenio na 100 miliona dinara (847,9 hiljada evra)PIO fond kupuje 375 računara (tip1) i isto toliko monitora, 19 prenosnih računara (tip 1), 19 prenosnih računara (tip 2), kao i komplet hard diskova.Rok za dostavljanje ponuda je 17. mart.Sto miliona za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumenata PIO fondaIzmeđu ostalog se od zanteresovanog ponuđača traži da je ostvario poslovni prihod od minimum 200 miliona dinara u prethodne tri godine (2018, 2019, 2020), da nije imao blokade tekućih računa u prethodnih godinu dana, i da je ovlašćen od strane proizvođača za prodaju ponuđene opreme u Srbiji.Kriterijum za dodelu ugovora biće cena. PIO fond raspisao tender za isplatu penzija vredan 700 miliona dinaraRepublički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je početkom januara raspisao tender, vredan 100 miliona dinara, za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumentacije u papirnom obliku.U januaru je raspisana i nabavka usluge gotovinske isplate penzija, novčanih nakanada i novčane pomoći, koju je PIO fond procenio na 710 miliona dinara.    

Video

Nakon 130 godina u Jevremovcu procvetala agava, evo i zašto (VIDEO)

Čuda se dešavaju, a priroda ume da iznenadi. U botaničkoj bašti "Jevremovac" u Beogradu neočekivano je procvetala sisal agava. Reč je vrsti koja ima veoma široku primenu u industriji, ali se retko kad dešava da procveta. Svega nekoliko bašti na svetu može da se pohvali ovim "čudom".Visoka biljka žutog cveta, širokih vlažnih listova, zbog nektara kog ispušta, poreklom iz Meksika, procvetala je u Beogradu početkom februara. Iz Botaničke bašte kažu da je mnogo faktora uticalo da se to desi.                                                                           Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meze"Različiti faktori utiču na cvetanje, koje se retko dešava. Pored temperature, vlažnosti, tu su i unutrašnji faktori biljke koji utiču na cvetanje", kaže Tomica Mišljenović iz botaniče bašte "Jevremovac".Agave se često nazivaju i biljkama stogodišnjicama jer ima treba puno vremena da procvetaju. Ovoj našoj je trebalo nešto više od deset godina. "Sisal agava je značajna jer se od nje dobijaju izuzetno kvalitetna vlakna, otporna na UV zračenja i dejstvo morske vode. Od nje se pletu jaki konopci, prostirke, pa čak i sandale", kaže Mišljenović.Od nje se dobijaju i pića "pulke" i "meskal", ali ne i tekila. Ona se dobija od plave agave odnosno agave tekilane.Nakon cvetanja biljka će se osušiti, ali će se vegetativnim putem razmnožiti. 

Srbija

CarGo kupio taksi udruženje, traži 1.200 taksi dozvola u Beogradu

Platforma CarGo saopštila je da je kupila privredno društvo za taksi prevoz, kao i da je gradskom Sekretarijatu za saobraćaj predala zahtev za izdavanje 1.200 taksi dozvola, prenela je Agencija Beta. Kako ocenjuju u tom udruženju, to je jedan je od najboljih načina da se protest koji su pre njih najavili i beogradski taksisti, reši na miran način."Nadamo se da će razum preovladati i da ćemo dobiti rešenje u interesu svih građana. Upravo iz tog razloga nismo izašli na ulice. Kupovinom taksi privrednog društva i predajom taksi dozvola, jednom za svagda želimo da stanemo na put kartelima i otvorimo put za normalan život u Beogradu", ističe se saopštenju.Kako je navedeno, CarGo je zahtev za dobijanje taksi dozvola predao nakon kupovine taksi privrednog društva, koje posluje na tržištu od 1994. godine."Taksisti, njihove javne i tajne vođe, kažu registrujte se, a nijednoj kompaniji ne daju taksi dozvole. Po najnovijoj, zvaničnoj, studiji Beogradu nedostaje 1.700 taksi vozila. CarGo je danas iskazao spremnost da se registruje i reši ovaj problem", ističe se u saopštenju.CarGo najavio kontraproteste od sredePonovo radi šalter za taksi vaučere na beogradskom aerodormu Dodaje se da je to potpuno ispravan i legitiman zahtev i da se nadaju da će odgovor nadležnih biti legalan i "u skladu sa onim što poručuju".CarGo je zahvalio manastiru Hilandar čija je podrška, kako je navedeno, jedan od razloga za drugačiji pristup u rešavaju spora sa udruženjima taksista.Taksi udruženja su proteklih dana zatražili poskupljenje usluge i gašenje CarGo platforme i zapretili zatvaranjem ulica, posle čega je CarGo najavio organizovanje kontra protesta, od kog je sada odustao.

Srbija

Jugoimport – SDPR kupuje softver za digitalizaciju arhive

Javno preduzeće "Jugoimport-SDPR" raspisalo je tender za digitalizaciju arhive i skeniranje dokumenata vredan sedam miliona dinara (59,5 hiljada evra). Sistem za elektronsko arhiviranje dokumentacije predstavlja sistem za uspostavljanje digitalne liste dokumenovanog materijala i arhivsko upavljanje dokumentima.Neophodno je da administratorima sistema omogući jednostavno podešavanje, kreiranje i definisanje nivoa pristupa, a arhivarima i krajnjim korisnicima jednostavno korišćenje, piše u dokumentaciji. Predviđeno je da sistem treba da omogući funkcionalnost univerzalne elektronske arhive za sve vrste dokumenata, kao i neograničen broj klijenata koji pristupaju skeniranim dokumentima.Radi lakšeg skladištenja i pretrage dokumentacije potrebno je da se kreiraju baze podataka. Od ponuđača se traži da je za prethodne tri obračunske godine imao poslovni prihod minimum 14 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 22. februar. 

Srbija

Priključak na gas u Užicu 540 evra

Priključak na gasovod u Užicu, do kraja godine, za vlasnike individulanih stambenih objekata koštaće 540 evra sa uračunatim porezom na dodatu vrednost (PDV), saopštila je gradska uprava. Taj iznos plaća se u 24 rate, a svi zainteresivani za grejanje na gas mogu da se prijave od 10. februara.Kako se objašnjava, reč je o akciji "Užice čistiji grad", koju sprovode gradska uprava i preduzeće Užice gas.Tokom akcije koja je realizovana prošle godine, urađen je 531 priključak. Кako se naglašava, važno je da se građani koji su zainteresovani za uvođenje gasa već narednih dana u upravi preduzeća u Sevojnu i podnesu zahteve.Dodatna pogodnost je i mogućnost nabavke kotlova na gas uz subvencije Grada i resornih ministarstava.Prošle godine, tu pogodnost iskoristilo je  384 vlasnika individualnih porodičnih objekata i 50 vlasnika stanova u zgradama.U Odeljenju za zaštitu životne sredine Grada Užica navode da će ove godine ranije biti objavljen i konkurs za mere energetske efikasnosti, kako bi svi koji su zainteresovani i ispunjavaju uslove na vreme nabavili kotlove i odradili ostale neophodne procedure.Kako je planirano da tri MHE okruže jezero za vodosnabdevanje UžicaBivša fabrika tekstila u Užicu postaje stambeno-poslovni kompleks Za tu ali i ostale mere energetske efikasnosti gradskim budžetom su opredeljena sredstva od blizu 80 miliona dinara.Užice je jedan od gradova u Srbiji koji ima veliki problem sa zagađenjem vazduha, pa se pored uvođenja gasa, sprovodilo i pošumljavanje gradske teritorije.Ipak, prethodnih dana, javnost je mogla da vidi seču drveća ispred Osnovne škole Andrija Đurović. Dok građani negoduju, uglavnom putem društvenih mreža, gradska vlast se pravda starošću posečenih stabala i najavljuje sađenje novih.

Svet

Fajzer u 2021. godini duplirao i prihod i profit

Prihodi kompanije Fajzer (Pfizer) u 2021. godini bili su 81,3 milijardi dolara, što je za 95 odsto više nego u godini ranije, kada su prihodi iznosili 41,65 milijardi dolara.Prošlogodišnji profit američke kompanije bio je blizu 22 milijarde, a 2020. godine 9,2 milijardi dolara.Fajzer je ubedljivo najveći prihod ostvario trgujući sa vakcinama protiv kovida-19. Ukoliko se ne uračunaju prihodi od prodaje vakcina i leka pakslovid (Paxlovid), koji se koristi u lečenju kovida, rast prihoda bi bio oko 6 odsto, navodi se u izveštaju.Fabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolnice Kompanija je u 2020. godini od prodaje vakcina prihodovala 6,6 milijardi dolara, a u toku 2021. godine skoro sedam puta više - 42,6 milijardi dolara.Tokom prošle godine, proizvedeno je oko 3 milijarde doza Comirnaty vakcine, što je zvaničan naziv vakcine protiv korone koju Fajzer proizvodi zajedno sa kompanijom BioNTech.Kako se navodi u izveštaju, kompanije bruto profit od vakcine dele po pola.Fajzer ocenjuje da će u 2022. godini prihodovati između 98 i 102 milijarde dolara, od čega će samo prihod od vakcine protiv korone i leka pakslovid biti ukupno 54 milijarde dolara.Naime, očekivanja kompanije su da će ove godine od prodaje vakcine protiv kovida-19 prihodovati 32 milijarde dolara na osnovu ugovora koji su već potpisani, zaključno sa januarom. Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra Na osnovu ugovora potpisanih u istom periodu Fajzer očekuje da će od prodaje leka pakslovid prihodovati 22 milijarde dolara.U novembru 2021. godine američka vlada je od kompanije Fajzer kupila 10 miliona terapija pakslovida (količina leka za petodnevno korišćenje) za 5,3 milijarde dolara. U januaru 2022. godine vlada se obavezala da nabavi još 10 miliona. Velika Britanije je takođe kupila pakslovid i to 2,75 miliona terapija koje bi trebalo da budu isporučene u toku godine.Fajzer je najavio da će u toku 2022. godine proizvesti do 120 miliona terapija pakslovida, "u zavisnosti od globalne potrebe".Ugovor o kupovini Fajzerovih vakcina "strogo poverljiv" Podsetimo, Ministarsto zdravlja je u ponedeljak objavilo da je u Srbiju stigao prvi kontigent pakslovida. U saopštenju nije navedeno koja količina je kupljena, kao ni po kojoj ceni.Međutim, Agencija za lekove i medicnska sredstva (ALIMS) je u januaru izdala uvoznu dozvolu za količinu "5.000" ne precizirajući da li se radi o tabletama ili kutijama (terapijama). U izveštaju se takođe navodi da su Fajzer i BioNTech u januaru pokrenuli kliničku studiju razvoja nove vakcine koja bi bila dodatno prilagođena odbrani protiv omikron soja koronavirusa. Dve kompanije rade i na razvoju vakcine protiv herpes zostera.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra

Svet

Amerikanci utvrđuju tačan broj ljudi hospitalizovanih zbog COVID-19

Administrtacija američkog predsednika Džozefa Bajdena želi da utvrdi broj precizan broj ljudi koji su primljeni u bolnice zbog toga što su imali simptome korona virusa, piše Politico. Cilj je i da se preciznije utvrdi da li taj virus izaziva teške bolesti, kao i da se na osnovu dobijenih podataka osmisle nove mere protiv pandemije.Radna grupa koja je za to zadužena, traži od bolnica širom Sjedinjenih Država da prijave broj pacijenata koji dolaze jer su zaraženi covidom 19 i u tim statistikama odvoje ih od onih koji su se zarazili tek nakon prijema u bolnicu.Na osnovu dobijenih podataka, kako se objašnjava, mogle bi da se preduzmu neke mere za jačanje javnog zdravlja, kao što je nošenje zaštitne maske. Takođe, utvrdiće se i opterećenje bolnica, kao i koliko su efikasne vakcine.Ipak, lekari naglašavaju da je statistika ponekad loše protumačena u zvaničnim izveštajima.PREGLED - Globus u doba korone Erik Topol, profesor molekularne medicine, koji je radio na prikupljanju podataka o pandemiji, napominje da je kod mnogih pacijenata covid 19 narušio zdravlje pluća i srca, iako su oni u bolničkoj evudenciji upisani kao pacijenti koji na lečenje nisu primljeni zbog korone.Sličnu akciju, kako se podseća, pokrenula je i Trampova administracija na vrhuncu pandemije 2020. godine, pa su neke bolnice promenile način evidentiranja pacijenata.Mnoge ustanove, kako se podseća, tada nisu bile u stanju da dosledno odvajaju pacijente koji su zaraženi koronom od onih kojni su hospitalizovani zbog srčanih problema ili ortopedskih povreda.Očekuje se da će akcija Bajdenove administracije, koju je pokrenulo novi korone omikron, trajati nekoliko meseci.Slučajevi omikrona u SAD su se, kako se dodaje, smanjili, ali se i dalje beleži veliki broj hospitalizacija.

Srbija

Digitalni privezak pronalazi izgubljene ljubimce

Servis izgubiosamse.com, baziran na NFC tehnologiji, pomaže jednostavno i brzo pronalaženje izgubljenih ljubimaca. Reč je o NFC privescima koji u saradnji sa web baziranim servisom šalju sve potrebne informacije vlasnicima pasa, piše Netokracija. Goran Živković koji je razvio alat izgubiosamse.com, rekao je za Netokraciju da u slučaju da se ljubimac izgubi,svako ko ga pronađe ne mora da ga voditi kod veterinara da bi mu očitali podatke sa čipa, već može to uraditi odmah na licu mesta svojim mobilnim telefonom. Bitno je samo da je na telefonu uključen NFC čitač.Živković kaže da je alat on baziran na web platformi tako da za njegovo korišćenje nije potrebna aplikacija korisnicima koji su kupili proizvod (privezak) ali ni osobama koje su pronašle ljubimca."Za očitavanje priveska potrebno je samo da su aktivirani internet i NFC funkcija na telefonu korisnika koji je pronašao izgubljenu životinju".Pronalazač prislanjanjem telefona na privezak u sekundi dobija sledeće podatke: ime ljubimca; sliku ljubimca; ime vlasnika; broj telefona vlasnika; adresu u vidu Google mape koje su podešene tako da od trenutne lokacije odmah pokažu najkraći put kako doći do adrese vlasnika. "Ideja je krenula nakon što smo plasirali prvi projekat takođe baziran na NFC tehnologiji (www.bcard.rs). Tokom razvijanja bcard projekta neprestano su mi dolazile razne ideje i načini primene NFC tehnologije i na druge oblasti života, a kao jedna od njih bila je upravo 'izgubiosamse' ",  rekao je Goran. Svi ljubimci moraju imati potkožni čip koji je zakonski obavezan, ali je problem kada se ljubimac izgubi jer taj čip mogu očitati samo veterinari i komunalna policija. "S obzirom na to da živimo u svetu gde vremena imamo sve manje, retko ko će se odlučiti da životinju vodi u ambulantu ili zove komunalnu policiju, a u nemogućstvu da očitaju podatke vlasnika sa potkožnog čipa, dolaze u situaciju da životinju ostave na ulici ili je uslikaju i okače na društvenu mrežu sa nadom da će je neko prepoznati. Naš proizvod rešava upravo ovaj problem."

Srbija

Danas počeo elektronski upis u vrtiće

Počeo je ovogodišnji konkurs za upis dece u predškolske ustanove „eVrtić“ putem portala eUprava, saopštila je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije.  Usluga eVrtić je dostupna na portalu eUprava svim registrovanim korisnicima Portala, a roditelji mogu koristiti uslugu i prijaviti dete u željenu predškolsku ustanovu, dok traje konkurs te predškolske ustanove. Podsećamo sve roditelje da u svojim lokalnim samoupravama prate kada je konkurs za upis dece u vrtiće u njihovom gradu otvoren kako bi mogli zahtev da podnesu elektronski za upis deteta u predškolsku ustanovu.U ovom trenutku, usluga je dostupna u Subotici, Batočini, Nišu, Ražnju, Užicu, Čajetini, Vladičinom Hanu, Aleksincu i Vladimircima. Takođe, sredinom februara počinju upisni konkursi i u Beloj Crkvi, Bosilegradu, Despotovcu, Dimitrovgradu, Doljevcu, Kniću, Lapovu, Lebanu, Sremskoj Mitrovici, Surdulici, Gadžin Hanu, Svilajncu. Krajem februara konkursi će početi i u Bojniku, Boru, Vranju, Zaječaru, Lučanima, Medveđi, Merošini, Priboju, Raškoj, Smederevskoj Palanci, Somboru, Tutinu, Bačkoj Palanci, Beloj Palanci i Paraćinu.Na Portalu je dostupna usluga upisa dece u predškolske ustanove i u Beogradu za prošlogodišnji upisni rok, a ovogodišnji upisni rok počeće početkom aprila.Prilikom korišćenja ove elektronske usluge automatski se pribavljaju neophodni podaci iz matične knjige rođenih, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i evidencije prebivališta, tako da roditelji ne moraju da dostavljaju nijedan dokument prilikom upisa deteta, niti da odlaze ni na jedan šalter.Usluga eVrtić namenjena je roditeljima koji su državljani Srbije, a pojedine predškolske ustanove pružaju ovu uslugu i u slučaju da je jedan od roditelja strani državljanin.Za decu samohranih roditelja, decu žrtava nasilja u porodici, decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili decu iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite predškolska ustanova je u mogućnosti da prihvati prijavu elektronskim putem, ali je potrebno je da roditelji podnesu relevantnu dokumentaciju kojom dokazuje navedeni status lično u predškolsku ustanovu.

Srbija

Meta: Ne pretimo i ne želimo da se povučemo iz Evrope

Meta ne želi da "preti" da će napustiti Evropu i svako izveštavanje koje tako nešto tvrdi nije tačno, objavljeno je na sajtu ove kompanije.Podsetimo, Meta je u svom izveštaju za 2020. godinu istakla da verovatno neće moći da pruži svoje "brojne važne proizvode i usluge, uključujući Fejsbuk (Facebook) i Instagram, u Evropi" ukoliko ne bude usvojen novi okvir za transfer podataka između EU i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).Vlasnik Fejsbuka i Instagrama izgubio 200 milijardi dolara za dan Mnogi mediji su ove navode protumačili kao pretnju da bi Meta mogla da ugasi popularne društvene mreže ukoliko se evropska politika privatnosti ne promeni.Ipak, u svojoj novoj objavi na blogu Meta ističe da "svakako ne žele" da se povuku iz Evrope, ali da odnosi između EU i SAD utiču na njihov biznis."Realnost je da se Meta, kao i mnoge druge komapnije, organizacije i servisi, oslanja na razmenu podataka između EU i SAD kako bismo upraljali našim globalnim servisima. I nismo sami. Najmanje 70 drugih kompanija iz različitih industrija, uključujući i deset evropskih biznisa, su u svojim izveštajima o prihodima podigli rizike u vezi sa prenosom podataka," piše u objavi.Superkompjuter će pomagati razvoj metaverzuma Američke i evropske kompanije su podatke "preko okeana" podatke razmenjivale i prikupljale u okviru mehanizma "štit privatnosti" (Privacy Shield) koji je Evropska komisija pozitivno ocenila 2016. godine.Međutim, u julu 2020. godine Evropski sud pravde je ovu odluku Evropske komisije proglasio nevažećom. Nakon donošenja ove odluke svi prenosi podataka o ličnosti iz EU u SAD na osnovu ovog mehanizma su bili nezakoniti.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je, nakon odluke evropskog suda, pozvao i Vladu Srbije da domaće propise usaglasi sa evropskom praksom.

Srbija

Fijat iz Kragujevca ponovo zove svoje radnike u Slovačku

Kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) ponovo zove svoje radnike iz Kragujevca da idu na tromesečni rad u Slovačku, prenela je agencija Beta. U Savezu samostalnih sindikata Kragujevca (SSSK) ocenjuju da se iza te ponude jasno vidi da ta kompanija ne namerava da radi u Kragujevcu i da neće biti ništa od proizvodnje njenog novog modela.Predsednika Saveza samostalnih sindikata Kragujevca (SSSK) Jugoslav Ristić rekao je da iz kragujevačkog Fijata zovu radnike telefonom i predstavljaju im ponudu za rad u fabrici automobila u Trnavi u Slovačkoj."Pritom ih, ako nisu zainteresovani, pitaju o razlozima za to čime remete njihovu privatnost. Radnici koji ne prihvataju ovu ponudu obično navode porodične razloge, budući da su to pre svega mladi ljudi", rekao je Ristić.On je istakao da sindikat insistira da izjašnjavanje o ponudi bude samo na dobrovoljnoj osnovi, kao i da je za taj sindikat je diskutabilan zakonski osnov za upućivanje radnika FCA u Slovačku."Ako je to Zakon o upućivanju radnika na rad u inostranstvo, onda se radnici mogu slati samo u fabriku čiji je vlasnik ili većinski vlasnik poslodavac koji ih upućuje na rad", naveo je Ristić.On je objasnio da fabrika automobila u Trnavi u Slovačkoj proizvodi vozila pežo i citroen, pa se može tumačiti da uslov iz našeg zakona nije ispunjen, iako FCA može da se pozove na grupaciju Stelantis čiji je član.Spajaju se Fijat i PežoRadnici Fijat plastike započeli generalni štrajk "Po tom zakonu radnicima sleduje mesečna novčana naknada koja mora biti veća od prosečne zarade države u koju se šalju na rad, kao i da im budu plaćeni troškovi putovanja, smeštaja i ishrane", rekao je Ristić.On je naveo da su iskustva sa prvom grupom kragujevačkih radnika koja je prošle godine otišla da radi u Slovačku loša, kao i da su u fabrici ostala samo dvojica od devetorice radnika koji su lane prihvatili jednogodišnji rad u Trnavi.Jedan od radnika rekao je predstavnicima tog sindikata da im je bila obećana plata od 850 evra mesečno, ali da su prva tri meseca imali 580 jer im je rečeno da su na obuci. Pored toga, nije im bio plaćen ni smeštaj, ni ishrana.Prema saznanjima Samostalnog sindikata u FCA, poslodavac je ovoga puta ponudio bolje uslove za radnike koji se odluče za odlazak na rad u Slovačku u trajanju od 90 dana.Fijatova fabrika u Kragujevcu 67 odsto je u vlasništvu kompanije FIAT Chrysler Automobiles (FCA), dok je ostatak u vlasništvu Vlade Srbije.

Srbija

„Ekspo Rusija-Srbija 2022“ od 16 do 18. marta u Beogradu

Šesta međunarodna privredna izložba „Ekspo Rusija Srbija 2022“ i šesti Beogradski poslovni forum biće održan od 16 do 18. marta 2022. godine u Kongresnom centru „Metropol palas“u Beogradu.Na izložbi će učestvovati kompanije velikog, srednjeg i malog biznisa, a biće predstavljene i regionalne ekspozicije republika, krajeva i oblasti Rusije, kompanija iz Srbije i drugih zemalja Jugoistočne Evrope.Tematske celine: energetika i tehnologije za štednju energije, rudarstvo, mašinstvo i metalurgija, avionski i železnički saobraćaj, agroindustrijski kompleksi, građevinarstvo, naftna i gasna industrija, visokotehnološke grane, bankarstvo, telekomunikacije, medicina, farmacija, obrazovanje i nauka, turizam, uključujući i medicinu, robu široke potrošnje i drugo.Tokom izložbe će biti održana „Berza poslovnih kontakata“, prezentacije ruskih i srpskih kompanija, tematski okrugli stolovi, koji će biti organizovani u saradnji sa ministarstvima Republike Srbije i u kojima će učestvovati rukovodioci biznis društava balkanskih država.Očekuje se i dolazak poslovnih delegacija iz susednih država: Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Bugarske, a moguće je i iz Albanije i Severne Makedonije.Pet prethodnih međunarodnih privrednih izložbi je održano sa velikim uspehom. Štandove ruskih kompanija je posetilo više od 20.000 ljudi. Tokom izložbi u Beogradu potpisano je više od tri stotine ugovora za izvoz.Šesta međunarodna privredna izložba „Ekspo Rusija Srbija 2022“ i Šesti Beogradski poslovni forum su organizovale ruska kompanija „Zarubež Ekspo“ i Privredna komora Srbije pod rukovodstvom Privredne komore Rusije i Moskovske privredne komore, uz podršku Državne dume i Saveta Federacije Rusije, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva ekonomskog razvoja, Ministarstva trgovine Rusije, Ministarstva nauke i obrazovanja, Ministarstva poljoprivrede, ambasade i trgovinskog predstavništva Rusije u Srbiji, ambasade Srbije u Rusiji, Sovjetskog fonda mira, Ruske organizacije „Poslovna Rusija“, Privredne komore Srbije, Ruskog centra za nauku i kulturu u Beogradu „Ruski dom“, kao i ministarstva drugih država Balkana.U Protokolu XIX zasedanja Međuvladinog rusko-srpskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, koje je održano 6-7. oktobra prošle godine na Zlatiboru, u Srbiji, je navedeno: „Strane su podržale inicijativu za održavanje Šeste međunarodne privredne rusko-srpske izložbe „Ekspo Rusija Srbija 2022“ i Beogradskog poslovnog foruma 16-18. marta 2022. godine u Beogradu“.Cilj izložbe je širenje trgovinsko-ekonomskih odnosa Rusije i Srbije u kontekstu Sporazuma o slobodnoj trgovini među zemljama i intenziviranje trgovinskih operacija sa drugim zemljama regiona.On-lajn verziju izložbe u virtuelnom formatu je moguće pratiti na platformi www.ExpoRF.ru.Registraciju za „Ekspo Rusija Srbija 2022“  možete obaviti na ovom linku: http://eng.zarubezhexpo.ru/ERSerbian//

Svet

Hrvatska dobila prvu „virtuelnu elektranu“

Hrvatska tehnološka kompanija KOER aktivirala je prvu virtuelnu elektranu u toj zemlji. U toj kompaniji kažu da je uloga virtuelne elektrane na tržištu slična Uberu ili Airbnb-u, digitalnim platformama koje daju priliku vlasnicima vozila ili nekretnina da zarade od svoje imovine."Virtuelnu elektranu čine agregator, koji njome upravlja i krajnji korisnici koji stavljaju na raspolaganje deo svog kapaciteta potrošnje i proizvodnje električne energije", naveo je direktor KOER-a Marko Lasić.Kako objašnjava, svi proizvođači ili potrošači struje koji imaju takozvanu upravljivu potrošnju ili proizvodnju između 100 kilovata (kW) i nekoliko desetina megavata (MW) mogu da postanu partneri virtuelne elektrane.On je izjavio da krajnji korisnik mora da ima i mogućnost da u svakom trenutku, na zahtev, smanji svoju potrošnju.Kako se dodaje, virtuelne elektrane su mreže u takozvanim cloud, "oblak" memorijama koje korisnicima omogućavaju da prodaju višak energije.Proizvođači, kao i potrošači mogu da formiraju grupe ili klastere u okviru tog sistema i da smanje troškove. Energetska tranzicija, kako se navodi, omogućila je prozjumerima (oni koji su istovremeno potrošači i proizvođači) da proizvode i da skladište i da troše električnu energiju.Struja za privredu od Nove godine skuplja za skoro 40 odstoSistemske greške plaćamo skupim uvozom struje Samim tim balansiranje raspoloživom energijom postaje kompleksnije.Iz ugla elektroenergetskog sistema, kada su na raspolaganju koji mogu da na zahtev smanje potrošnju, to je kao da je na raspolaganju prava elektrana koja bi pokrila manjak struje, dodaju u KOER-u.Ugovor o aktiviranju prve virtuelne elekttrane KOER je potpisao sa Hrvatskim operatorom prijenosnog sustava (HOPS), kome će pružati uslugu smanjenja potrošnje.U KOER-u kažu da će kasnije uvesti uslugu povećanja potrošnje, koja će koristiti u situacijama kada proizvodnja neočekivano poraste, jer i tada može da dođe do poremećaja u elektroenergetskom sistemu.Virtuelne elektrane imaju mogućnost da upravljaju strujom iz geografski razasutih izvora, naročito obnovljivih, kao i sistema za skladištenje poput baterija.Ova tehnologija omogućava kombinaciju vetroelektrana, hidrocentrala i stabilnih izvora struje poput geotermalnih postrojenja, a doprinosi ravnoteži proizvodnje i potrošnje.Na novom tržištu električne energije, proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih parkova je nepredvidljiva zbog mogućnosti nagle promene meteoroloških uslova, pa balansiranje ima velik udeo u troškovima.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuVanredni uvoz struje bi EPS mogao da košta i milijardu evra

Srbija

Inovacije iz Srbije na sajmu u Dubaiju

Pet projekata koji su deo StarTech programa predstavljeni su na sajmu Expo 2020 Dubai, uz podršku kompanije Philip Morris, NALED-a i Privredne komore Srbije.U fokusu osme nedelje sajma tema je bila zdravstvo i na sajmu su se predstavili sistem za praćenje temperature beba, uređaj sa video-igrama za rehabilitaciju kod neuroloških oboljenja, mobilni CT skener, kao i inovativni preparati protiv helikobakterije i za ublažavanje simptoma dijabetesa su najnovija dostignuća naših inovatora. Ovom prilikom, startap BabyFm predstavio je sistem za kontinuirano, komforno merenje temperature kod male dece pomoću senzora, a najavljeno je da će testiranje ovog proizvoda uskoro početi na klinici u Tiršovoj.Takođe, pažnju javnosti privukao je i tim Neuroblast, koji  razvija novi senzorski uređaj, povezan sa modernim video-igrama, koji će koristiti za kućnu fizikalnu terapiju neuroloških pacijenata i na ovaj način pomagati u regeneraciji moždanih ćelija, navodi se u saopštenju. Strateške partnere iz farmaceutske industrije na sajmu su potražili i Dia Solution, startap nastao u okviru Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, koji je dizajnirao inovativni prirodni probiotik za ublažavanje simptoma dijabetesa, i kompanija HerbElixa čiji je tim razvio dijetetski suplement HerbELICO na bazi lekovitog bilja, visoko efikasan u borbi protiv bakterije Helicobacter pylori.Kompanija TechnoNaiss Group predstavila je moderno tehnološko rešenje za medicinski skener koji omogućava 10 do 15 puta manji nivo štetnog iks-zračenja u odnosu na postojeće uređaje, a uz dodatna usavršavanja moći će da se koristi i na terenu, na primer u vozilu saniteta.Na Expo 2020 učestvovale su još tri kompanije iz StarTech zajednice – Sentiguide, White Lemur i Uniplast –koje su se ovog puta predstavile sa projektima za primenu AI tehnologija u zdravstvu, razvoj sredstva jačanje imuniteta i proizvodnju moderne abalaže za medicinske proizvode. Promocija na međunarodnim sajmovima čini važan stub Startech programa i izdvaja ga u odnosu na slične inicijative. „Hteli smo da grantistima pored novčane pomoći pružimo priliku da budu deo velikih svetskih manifestacija jer su ovakvi događaji mesta gde se razmenjuju iskustva i stvaraju nove poslovne prilike. Nastavićemo da osluškujemo zajednicu i da dodatno prilagođavamo program potrebama kandidata, jer verujemo da kao kompanija sa velikim iskustvom na polju inovacija možemo da doprinesemo stvaranju podsticajnog ambijenta za razvoj ekonomije zasnovane na znanju,“ istakla je Dragana Vujko, senior menadžerka korporativnih poslova Philip Morris-a, kompanije koja je osmislila i sa pet miliona dolara podržala ovaj trogodišnji program, koji sprovodi NALED, u saradnji sa Vladom Srbije.Na prvom konkursu Startech programa 29 domaćih malih i srednjih firmi dobilo je finansijsku i mentorsku podršku (ukupno blizu milion dolara) da digitalizuju poslovanje, razviju inovativne proizvode i usluge, postignu ubrzani rast i krenu u pohod na domaće i svetsko tržište.Drugi od tri godišnja konkursa biće objavljen u martu 2022, a više detalja o programu i uslovima za apliciranje dostupno je na platformi Startech.org.rs. 

Svet

Poljska privremeno ukinula PDV na osnovne namirnice

Poljska vlada od 1. februara privremeno je ukinula porez na dodatnu vrednost (PDV) na osnovne namirnice poput hleba, mesa i mlečnih proizvoda, prenosi portal SEEbiz. Mera će trajati šest meseci, a cilj je da se obustavi nagli porast cena.Zbog te odluke Česi su požurili u poljske prodavnice, a češke novine objavile kako se "šoping ludilo", pretvorilo u manju "seobu naroda".Stopa inflacije u Poljskoj dostigla je 8,6 odsto u decembru, u odnosu na isti mesec 2020. godine.Mnogi češki kupci napunili su i rezervoare svojih automobila u Poljskoj jer je vlada u Varšavi privremeno smanjila porez na gorivo sa 23 na osam odsto.Istovremeno, maloprodajni trgovci u Češkoj na granici sa Poljskom, žale se na velike gubitke u prodaji.Česi koji odlaze u nabavku u Poljsku verovatno su motivisani naglim porastom cena kod svoje kuće. Cene u Češkoj su u decembru porasle za 6,6 odsto u odnosu na decembar 2020. godine.Češka ukida PDV na struju i gasPLAĆAMO LI POTREBU ILI LUKSUZ: ANALIZA RAČUNA ZA STRUJU

Srbija

Platforma Open Data Hub traži inovatore

Digitalna platforma Open Data Hub raspisala je Javni poziv za inovacije koje će koristiti informacije sa Portala otvorenih podataka. Cilj je da se podstakne upotreba otvorenih podataka za razvoj novih usluga i servisa koji će unaprediti svakodnevni život građana i građanki Srbije.Open Data Hub je namenjen svim učesnicima ekosistema otvorenih podataka u Srbiji: startapima, kompanijama, stručnjacima, institucijama, medijima i civilnom sektoru. Portal otvorenih podataka predstavlja centralno mesto na kojem su objedinjeni podaci državnih organa.U pozivu Open Data Hub-a, raspisana su dva Izazova za učesnike.Izazov "Do pametnijih gradova uz pomoć otvorenih podataka" otvoren je za pametna rešenja, dizajnirana uz pomoć tehnologije i otvorenih podataka, kako bi se olakšao život stanovnika u urbanim sredinama.Predložena rešenja treba da se odnose na neku od sledećih oblasti:  finansije, životna sredina, transport i mobilnost (parking, javni prevoz, biciklističke staze), urbanizam, komunalne usluge, i energetika.Izazov "Otvoreni podaci za unapređenje dijabetološke zdravstvene zaštite" ima za cilj da poboljša položaj obolelih od dijabetesa, ljudi koji u Srbiji čine oko 12% odraslog stanovništva.Kako se objašnjava, ovde je potrebno kreirati rešenja koja će doprineti efikasnijem trošenju sredstava za dijabetološku zdravstvenu zaštitu, planiranje mera prevencije, podizanje svesti o ovoj bolesti."Pozivaju se svi zainteresovani, a posebno startapi, udruženja, mala i srednja preduzeća i naučno-istraživačke ustanove, da ponude inovativne odgovore na teme ova dva Izazova koristeći otvorene podatke", dodaje se u saopštenju.Uslov Izazova je da se koristi najmanje jedan set podataka sa Portala otvorenih podataka, a mogu se koristiti i drugi podaci. Posebno se ohrabruje njihovo kombinovanje sa podacima prikupljenim od korisnika, kao i kreiranje ili otvaranje novih baza podataka.Počeo da radi Open Data habOtvoreni podaci adresnog registra za efikasniju privredu Podaci o dijabetesu i podaci lokalnih samouprava dostupni su na Portalu otvorenih podataka. Na platformi Otvoreni budžeti mogu da se pronađu planirani prihodi i rashodi lokalnih samouprava.Timovi koji osmisle šest najboljih rešenja, tri po svakom izazovu, dobiće priliku da ih predstave uživo komisiji za evaluaciju. Najmanje dve ideje, po jedna u okviru svakog izazova, biće nagrađene sa po najviše 10 hiljada dolara.Rok za prijavu je 17. februar do ponoći, a rok za razvoj rešenja biće 30 dana od dana potpisivanja ugovora. Prijava se vrši slanjem popunjenog formulara na adresu: datachallenge.rs@undp.org. Više detalja o izazovu, procesu prijave i selekcije zainteresovani mogu pronaći na sledećem LINKU.Izazov otvorenih podataka, kao i sam Open Data Hub, pokrenut je u okviru projekta "Otvoreni podaci za održivi razvoj". Sprovodi ga Кancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (ITE) u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva.

Srbija

Planira se proširenje Ibarske magistrale

Grad Beograd planira proširenje Ibarske magistrale na teritoriji Lazarevca, Čukarice Obrenovca i Barajeva. U granici plana plana generalne regulacije koji je objavio Sekretarijat za urbanizam nalazi se deonica Ibarske magistrale u dužini od oko 18 kilometara. Broj priključaka, kako se navodi, biće smanjen, a rastojanja između njih treba da obezbede neometano funkcionisanje saobraćaja na putu. Кolovoz Ibarske magistrale kod Beograda ubuduće je planiran sa dve saobraćajne trake po smeru, pri čemu će krajnje saobraćajne trake biti namenjene za kretanje autobusa i ulive/izlive. U planu je da se postojeći pešački prelazi zadrže, eventualno uvedu i novi, što će biti definisano u daljoj planskoj razradi. Trenutno se planiraju dve pešačke pasarele i jedan podzemni pešački prolaz. Planirano je i da sa tri mesta sa Ibarske magistrale bude pristup privrednoj zoni prema Barajevu.  U objavljenoj dokumentaciji se navodi da je uz Ibarsku magistralu trenutno nalaze objekti za individualno stanovanje, koji su dobrog boniteta, uglavnom dvospratni sa potrkovljem. Manji broj objekata je izgrađen u zaštitnom pojasu Ibarske magistrale, dok se veći broj, kako se navodi, nalazi u delu van granice plana.U granicama plana se i poljoprivredne površine koje se intenzivno obrađuju.Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije saobraćajnice sa infrastrukturom u koridoru planiranog državnog puta IB reda br. 22 (Ibarska magistrala), na teritoriji gradskih opština Čukarica, Barajevo, Obrenovac i Lazarevac.  Javni uvid će se obavljati od 7. do 23. februara 2022. godine, svakog radnog dana od 9 do 18 časova.Okvirnom granicom plana obuhvaćeno je oko 130 hektara: postojeća parcela Ibarske magistrale (širine do 30 metara) zaštitni pojas uz nju (širine obostrano 20 metara), veze saobraćajnica i infrastruktura.Saobraćajnica koja je predmet plana je deo Ibarske magistrale koja jedna od značajnijih i najprometnijih putnih pravaca koja polazi od Beograda kroz Lazarevac, Lajkovac, Ljig, Gornji Milanovac, Čačak, Кraljevo, Rašku i Novi Pazar i dalje do državne granice sa Crnom Gorom.