Najnovije

2022

Sva deca zaslužuju čistu odeću

 Henkelov brend Persil u partnerstvu sa organizacijom SOS Dečija sela Srbija pokrenuo je projekat čija je poruka da „Sva deca zaslužuju čistu odeću“. Tokom februara i marta svakom kupovinom Persil deterdženta postajete deo misije, a to je da se obezbedi 144.000kg  čistog veša za decu, mlade i porodice koje podržava organizacija SOS Dečija sela Srbija.„Prljava odeća često sprečava decu da bezbrižno provedu svoje detinjstvo i pokažu talente. Ovom kampanjom želimo da obezbedimo da svako dete ima pristup čistoj odeći i da mu prljava odeća ne bude prepreka za ono što želi. Naš cilj je da pomognemo rešavanju higijenskog siromaštva i drago nam je da imamo partnere kao što je organizacija SOS Dečija sela Srbija. Pozivamo vas da nas podržite u ovoj misiji i da zajedničkim snagama obezbedimo 144.000kg1  čistog veša“, istakala je Ivana Mladenović, Marketing menadžerka u kompaniji Henkel.„Saradnja kompanije Henkel i naše Organizacije nastavlja se i u 2022. godini. Poruka kampanje „Sva deca zaslužuju čistu odeću“ predstavlja samo jedan segment naše misije koja kaže da sva deca zaslužuju da žive u toplom, bezbednom i podsticajnom okruženju, kako bi izrasla u zdrave, uspešne i srećne osobe. Pored doma punog ljubavi i podržavajuće sredine, važan preduslov za zdravo odrastanje je redovna higijena. To je, pored snažnog osećaja društvene odgovornosti, tačka susreta kompanije Henkel i naše organizacije“, istakla je Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka SOS Dečija sela Srbija. Poznato je da higijensko siromaštvo izuzetno negativno utiče na razvoj dece. Ne samo na njihovo zdravlje, već i na samopouzdanje, dobrobit, međuljudske odnose i budućnost. Kao odgovorna kompanija, Henkel je prepoznao značaj ovog problema, te je na globalnom nivou doneo odluku o važnosti podizanja svesti javnosti o istom i njegovom rešavanju.

Srbija

Mladima još 100 evra u junu

Vlada Srbije predložila je da se mladima od 16 do 29 godina isplati novčana pomoć od još 100 evra u junu ove godine. Predlog zakona o dopunama zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana za ublažavanje posledica pandemije upućen je u skupštinsku proceduru.Mladi koji su početkom februara već dobili po 100 evra novčane podrške, neće ponovo morati da se prijavljuju, ona biti automatski isplaćena. Šta sprečava mlade da se osamostale? (VIDEO)Sa druge strane,  svi mladi, državljani Srbije koji u trenutku prijave imaju između navršenih 16 i 29 godina, prebivalište na teritoriji Srbije i važeću ličnu kartu, a nisu dobili novac u januaru (bilo da se nisu prijavili ili nisu zadovoljavali propisane uslove), moći će da se prijave za 100 evra novčane podrške. Prijava će biti elektronska, na portalu Uprave za trezor i vrši se u periodu od 16. do 31. maja 2022.  "Od 16. do 31. maja otvorićemo proces prijava, pri čemu svi koji su se već prijavili, njih 1.059.411, ne treba da se ponovo prijavljuju. Njima ćemo automatski uplatiti 100 evra, ali ćemo otvoriti proces prijava za sve one koji u međuvremenu napune 16 godina, ili su na neki drugi način stekli to pravo, jer i njima želimo da omogućimo da dobiju ovu veliku pomoć", rekao je ministar finansija Siniša Mali. Po završetku prijave, u junu će početi isplata 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Srbija

Nakon brašna, sad i gorivo: Vlada Srbije zamrzla cene benzina

Vlada Srbije ograničila je cenu goriva. Vlada Ane Brnabić propisala je da maksimalna maloprodajna cena naftnih derivata Evro dizel i Evro premijum BMB 95 iznosi 179, odnosno 171 dinar po litru, saopšteno je posle sednice Vlade. N1 saznaje u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, da ovo ograničenje važi 30 dana, sa mogućnošću produženja.Prethodno je 1.decembra 2021. Vlada zamrzla cene brašna, šećera i ulja, i da mera i dalje traje. Kako bi sprečila nestašice ovih namirnica, u toj uredbi Vlada je propisala da su proizvođači obavezni da ne smanjuju isporuke u odnosu na dvanaestomesečni prosek. Rast cene energenata, a onda i hrane  

Srbija

Sanjin Laganin je novi generalni direktor Dr. Oetker Srbija

Sanjin Laganin, novi je generalni direktor kompanije Dr. Oetker Srbija, saopštila je ta kompanija.Laganin ima višegodišnje lokalno i međunarodno radno iskustvo, i u toj kompaniji radi već više od deset godina."Pre dolaska u Dr. Oetker Srbija, Laganin je radio u Coca-Cola HBC  i Avon cosmetics na senior management pozicijama. Zajedno sa timom u Srbiji, nakon akvizicije „C“ brenda, veoma uspešno je reorganizovao komercijalni sektor i unapredio naše poslovanje na tržištu Srbije i regiona. Od 2017. godine karijeru je nastavio u Maleziji, gde je radio na poziciji generalnog direktora kompanije Dr. Oetker Malezija koja  pokriva tržište cele jugoistočne Azije", saopštila je ta kompanija. U Dr. Oetker korporaciji u Nemačkoj sredinom prošle godine dobio je ponudu od izvršnog  borda direktora da preuzme funkciju generalnog direktora u Srbiji, počevši od januara 2022. godine. "Nakon više godina ispunjenih kako poslovnim, tako i ličnim napredovanjem, odlučuje sa porodicom da se vrati u Srbiju, uprkos mogućnosti za nastavak angažmana u Maleziji.Njegova želja je da se nastavi uspešno poslovanje kompanije Dr. Oetker Srbija, kroz širenje asortimana u vidu novih kategorija proizvoda na tržištu, uz poseban fokus na transparentnost poslovanja, digitalizaciju, unapređenje organizacione kulture i ekološku održivost", navodi se u saopštenju. 

Srbija

NBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečja

Međugodišnja inflacija, prema februarskoj srednjoročnoj projekciji, će se i tokom prvog tromesečja ove godine kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine ili blago iznad njega, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Potrošačke cene u decembru 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 7,9 odsto, dok je međugodišnja inflacija u novembru iznosila 7,5 odsto.Kako navodi NBS, na inflaciju će se u narednom periodu odraziti efekti i dalje rastućih troškovnih pritiska po osnovu cena energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoja u snabdevanju i visokih cena transporta na globalnom nivou. Od drugog tromesečja inflacija bi trebalo da bude na opadajućoj putanji i da se krajem godine nađe u rasponu 3,5-4 odsto, a da zatim do kraja perioda projekcije nastavi da usporava ka centralnoj vrednosti cilja. Usporavanju inflacije prema oceni Izvršnog odbora doprineće iscrpljivanje efekta viših cena energenata i hrane, očekivano postepeno rešavanje problema zastoja u globalnim lancima snabdevanja, kao i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova i relativna stabilnost deviznog kursa. U kratkom roku ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade u pogledu privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu.Rast BDP-a od 4 do 5 odsto  Izvršni odbor NBS je zadržao procenu da će se stopa privrednog rasta u ovoj godini i u srednjem roku kretati u rasponu 4-5 dosto.Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku rast BDP-a je u poslednjem tromesečju 2021. na međugodišnjem nivou iznosio 6,9 odsto, dok na nivou godine procena rasta iznosi 7,5 odsto.  "Takva kretanja rezultat su rasta aktivnosti u uslužnim sektorima i građevinarstvu, ali i industriji, uprkos i dalje prisutnim izazovima u pogledu zastoja u globalnim lancima snabdevanja. Negativan doprinos rastu zabeležen je jedino od poljoprivredne proizvodnje, koja je usled suše smanjena za 5 odsto", navodi NBS. Izvršni odbor NBS je doneo odluku da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1 odsto. NBS je najavila da će februarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijam predstaviti javnosti na konferenciji za novinare 18. februara.

2022

Strauss Adriatic dobitnik Stanton Chase nagrade za posvećenost i rezultate u razvoju talenata

Strauss Adriatic dobitnik je specijalne nagrade za Posvećenost i rezultate u razvoju talenata, koju dodeljuje međunarodna kompanija za Executive Search Stanton Chase. Među velikim brojem domaćih i internacionalnih kompanija, Strauss Adriatic je prepoznat kao jedna od onih koje nude kvalitetne i napredne programe razvoja talenata na svim nivoima. Nagrada je dodeljena za program Green Belt koji se sprovodi u okviru Lean Six Sigma filozofije poslovanja, o čemu više govori Ljiljana Filipović, Continuous Improvement Manager kompanije Strauss Adriatic.Ljiljana Filipović, Continuous Improvement Manager kompanije Strauss Adriatic1. Kako biste predstavili Lean Six Sigma (LSS) filozofiju poslovanja i koliki je njen značaj?Lean Six Sigma je filozofija poslovanja orijentisana ka stalnom poboljšanju, koja primenjujući efikasne alate i koncepte pruža adekvatan odgovor za različite kompanijske izazove, poput kontinuiranog poboljšanja pozicije na tržištu, smanjenje troškova, kontrolu kvaliteta. Lean je filozofija koja koristi alate i tehnike za kreiranje i promenu kulture u cilju sprovođenja dobre prakse i više se fokusira na potrebe kupaca i procesni pristup poslovanju, dok je Six Sigma pristup zasnovan na podacima koji se koriste za identifikaciju i otklanjanje nedostataka uz pomoć statistike. Kombinovanjem Lean & Six Sigma unapređuju se procesi u kompaniji što sve dovodi do raznih benefita, kako na polju profitabilnosti tako i na polju zadovoljstva zaposlenih ali i svih stejkholdera. DMAIC podrazumeva:D – Define (definisanje), da tačno znamo gde želimo da stignemoM – Measure (merenje), da izmerimo gde smo sadaA – Analyse (analiziranje), da otkrijemo kako najbolje da ostvarimo ciljeveI – Improve (unapređenje), da sprovedemo dogovorene aktivnostiC – Control (kontrolisanje/upravljanje procesima), da onda osiguramo da to stanje i održimo2. Kako izgleda proces implementacije Lean Six Sigma filozofije poslovanja?Sve promene, pa i implementacija Lean Six Sigme se uvode postepeno, u fazama. Ne postoji generički model jer se promene sporo prihvataju, a ustaljene navike se ne menjaju lako. Stvaranje potrebne infrastrukture kadrova za pokretanje i vođenje Lean Six Sigma projekata zahteva strpljenje i ulaganje u obrazovanje i obuku ljudi od strane najvišeg rukovodstva, koje je zaduženo da obezbedi sredstva za ostvarivanje strateških ciljeva organizacije i da transformiše korporativnu kulturu. Mi smo odvažno krenuli od najvišeg nivoa implementacije konstantnog poboljšanja koji se često naziva i Performance excellence (besprekorno izvođenje). To je bilo moguće jer Strauss Adriatic ima specifičnu radnu atmosferu i dobre međuljudske odnose, a naši zaposleni svakodnevno poboljšavaju način rada i procese, kako putem svojih rutinskih aktivnosti, tako i putem projekata. Six Sigma metodologija primenjuje model DMAIC, koji je usmeren na zahteve kupaca sa ciljem da im se neprekidno isporučuje baš ono što oni žele uz maksimalni kvalitet i po najpovoljnijim cenama.3. Šta predstavlja Green belt i zašto ste se odlučili za tu obuku?Za unapređenje procesa ključan je timski rad. Naše kompanijsko okruženje je takvo da su zaposleni ohrabreni da otvoreno diskutuju, rešavaju probleme i prevazilaze greške. Sektori međusobno sarađuju, ciljevi su im usklađeni i svi zajedno vode ka ostvarenju zajedničkih strateških ciljeva.Sam Green Belt tim, ambasador naše kulture kontinuiranih unapređenja, odabran je na osnovu određenih predispozicija: analitičnost, istrajnost, entuzijazam i liderske veštine u radu sa ljudima. Svaki Green Belt je obukom osnažen da identifikuje projekat koji treba da doprinese stvarnom unapređenju i finansijskom efektu sa brzo vidljivim rezultatima, jer su finansijska i poslovna korist unapred utvrđene i kvantifikovane. Kao deo treninga, a i u cilju podrške ostvarenju konkretnih ciljeva u oblasti povećanja efikasnosti procesa, imali smo 5 projekata, a neke od njih smo već i realizovali u praksi.Izuzetno sam ponosna sto su obuka i sertifikacija za Green Belt doprineli, pored drugih aktivnosti za razvoj zaposlenih, da kao kompanija dobijemo nagradu za razvoj talenata, posebno jer su kolege pokazale izuzetnu motivisanost i angažovanje u toku obuke, kao i jasnu opredeljenost za širenje kulture kontinuiranih unapređenja davanjem stručne podrške drugim zaposlenima.

Srbija

Grčka i Bugarska u vrhu po smrtnosti od kovida u EU

Grčka i Bugarska prijavile su više od 2.300 smrtnih slučajeva povezanih sa koronavirusa, dok u ostatku Evrope stopa smrtnosti opada, piše Euractiv. U Atini i Sofiji dramatično je porastao broj smrtnih slučajeva povezanih sa koronavirusam, u poređenju sa njihovom populacijom Nemačka čija je populacija deset puta veća od grčke i bugarske, prijavila je samo 2,256 smrtnih slučajeva povezanih sa koronavirusom u januaru. Slovenija je u januaru prijavila 244 smrtnih slučajeva povezanih sa kovidom, dok su u Hrvatskoj u januaru od kovida umrle 1,254 osobe.U Srbija je bilo 890 smrtnih slučajeva povezanih sa kovidom. Uprkos širenju omikron soja i rekordno visokoj stopi zaražavanja u Evropi, mnogo zemlje ukidaju ograničenja vezana za koronavirus. Neke države, ipak, i dalje beleže neproporcionalno visoke stope smrtnosti.Izvori iz EU visoku smrtnost u Bugarskoj pripisuju niskim stopama vakcinacije i zdravstvenoj infrastrukturi.U slučaju Grčke, koja je među prvima uvela ograničenja, Komisija je zbunjena, jer je 68,9 odsto ukupnog stanovništva potpuno vakcinisano, dok je 45,4 odsto građana takođe primilo buster dozu. Veliki broj smrtnih slučajeva grčke vlasti pripisuju starijoj populaciji. Zamenica ministra zdravlja Mina Gaga kaže da se u 89 odsto smrtnih slučajeva radi o osobama starijim od 60 godina. Gaga je takođe objasnila kako se u poređenju sa ostatkom Evrope računaju smrtni slučajevi od kovida. "Iz bilo kog razloga da osoba dođe u bolnicu, čak i zbog saobraćajne nesreće, ili srčanog udara, ako dobije pozitivan test u bolnici, mi to računamo kao slučaj kovida".

Srbija

Tri četvrtine poslodavaca plaćalo punu zaradu obolelima od korone

U prethodna dva meseca čak 92 odsto preduzeća je imalo zaposlene na bolovanju zbog COVID-19. Od toga, 72 odsto poslodavaca je isplaćivalo puni iznos zarade tokom trajanja bolovanja, pokazala je anketa koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije među skoro 300 vlasnika i direktora firmi svih veličina, od preduzetničkih, do velikih kompanija.Kod tri četvrtine poslodavaca, bolovanje zaposlenih trajalo je do tri nedelje, a kod jedne četvrtine duže od toga. U 65 odsto anketiranih preduzeća zabeležen je gubitak usled odsustva zaposlenih zbog COVID-19, najviše u prerađivačkoj industriji, a mereno prema veličini firme najviše su pogođena mikropreduzeća.Vlasnik trgovine Gomex: Sve više radnika na bolovanju Na pitanje kako su rešavali problem nedostajućih radnika, većina anketiranih odgovara da se odlučila za preraspodelu posla među preostalim zaposlenima (72%). Njih 15 odsto moralo je da smanji obim poslovanja, a 8 odsto je angažovalo nove radnike. Neki su skratili radno vreme, ili uputili zaposlene na rad od kuće.U komentarima na aktuelnu situaciju i preporuku Vlade Srbije da firme isplaćuju sto odsto zarade radnicima zaraženim koronavirusom, velika većina poslodavaca ocenjuje nelogičnim pravljenje razlike među radnicima sa različitim dijagnozama, od kojih neke predstavljaju daleko teža oboljenja nego što je COVID-19. Korona donela više posla za trgovinu i komunikacije I pored toga, čak 81 odsto mikro i malih preduzeća isplaćuje punu naknadu zarade tokom bolovanja zbog COVID-19.Poslodavci koji su učestvovali u anketi ističu da bi bi država trebalo da nadonkadi razliku između 65 odsto zarada, koliko firme inače isplaćuju zaposlenima koji su na bolovanju i punog iznosa plate.Takođe, preporučuju i da država donese i sprovodi jasnu strategiju u borbi protiv pandemije i da intezivno radi na postizanju visoke stope vakcinisanosti, kao i da umanji poreske obaveze i pomeri rokove za njihovo plaćanje.Dve trećine srpskih firmi nema budžet za istraživanje i razvoj

Srbija

Srbija još čeka na stanice za merenje kvaliteta vazduha

Srbija je prošle godine iz fondova Evropske unije dobila oko tri miliona evra da nabavi opremu za merenje zagađenja vazduha, ali to još uvek nije urađeno, piše CINS. U samom finišu predizborne kampanje, u junu 2020, Filip Radović, tadašnji direktor Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) koji je javno podržavao Srpsku naprednu stranku, pohvalio se novim ulaganjima u životnu sredinu."Predviđeno je da dobijemo novih 17 mernih stanica za kvalitet vazduha. To je u ovom trenutku više nego aktuelno. Naša politika jeste da u budućnosti ne bude mesta u Srbiji koje neće biti pokriveno mernim uređajima", naveo je Radović gostujući na Radio Beogradu.Građani godinama udišu štetan vazduh, ali u nekim gradovima merenja izostaju ili se podaci o zagađenju objavljuju sa godinu dana zakašnjenja, pa ljudi budu kasno upozoreni na opasnost.Nema merenja, nema zagađenja"Nešto manje od milion i po građana ne zna u realnom vremenu kakav vazduh udiše. Reč je o stanovnicima mesta sa preko 50 hiljada stanovnika u kojima nema takozvanog automatskog merenja kvaliteta vazduha, već se ono vrši manuelno ili se uopšte ne vrši", objasnio je nedavno u intervjuu za CINS nekadašnji načelnik u SEPA Dejan Lekić.Stanice koje bi se nabavile mogle bi da se iskoriste upravo za neke od tih gradova.Ovo je jedan od razloga zbog kojeg je Srbija iz fondova Evropske unije dobila 3.060.000 evra za kupovinu novih automatskih mernih stanica za merenje kvaliteta vazduha. Novac bi trebalo da posluži i da se poveća broj takozvanih uzorkivača za PM10 čestice koji takođe mere zagađenje.Međutim, iako je ugovor o ovoj pomoći potpisan pre godinu dana, tender za kupovinu stanica još uvek nije raspisan.Dejan Lekić za CINS objašnjava da je učestvovao u izradi ovog projekta i pregovorima za njegovo dobijanje i navodi da "Agencija nikada nije dostavila tehničku specifikaciju toga šta treba da se nabavi". Od ovih specifikacija zavisi koliko će mernih stanica  biti kupljeno."Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u najgorim zemljama Evrope"I Milenko Jovanović, nekadašnji načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u SEPA-i, takođe kaže da je problem u tehničkim specifikacijama za koje je ova institucija zadužena."Tehnička specifikacija se uradi, iskreno rečeno, za sedam dana. Ko zna, naravno."Lekić i Jovanović, koji su u međuvremenu osnovali Nacionalnu ekološku asociaciju (NEA), saglasni su da u Agenciji nema stručnog kadra koji bi ovo mogao da uradi."Mislim da su sada izbori najbitniji i da to neće biti skoro urađeno, a plašim i lično da nećemo to ni završiti kako treba - a to je veliki šamar građanima Srbije", navodi JovanovićAutomatske merne stanice su prema njegovim rečima maksimalno potrebne da bi se napravila "dijagnostika stanja u svim gradovima".Trenutnim tempom Srbiju ćemo pošumiti za 1.400 godinaIz Delegacije EU u Srbiji za CINS navode da Srbija ima rok do 23. aprila 2024. godine da ugovori nabavku ovih stanica, te navode da je do sada samo reč o odlaganju i da novac za kupovinu opreme nije izgubljen.Iz Ministarstva zaštite životne sredine u odgovoru CINS-u naveli da je "u toku je priprema tehničke i tenderske dokumentacije" i da je sve u skladu sa definisanim rokovima. Navode da imaju još dve godine da ugovore posao, ali pojašnjavaju i da je rok za implementaciju projekta duži i da traje do 23. aprila 2027. godine.Podatke o pokretanju javne nabavke za ovaj projekat objaviće Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU. Iz ovog Sektora nisu mogli da daju informacije o trenutnom statusu nabavke, jer se "nalazi u fazi tendering-a koja je poverljiva".SEPA, koja će opremu da koristi, nije odgovrila na pitanja CINS-a.Zagađenje vazduha poslednjih godina jedan je od najvećih ekoloških problema na koje eksperti ukazuju. Dok lekari upozoravaju da zagađenje može da dovede do prevremene smrti kod ljudi, stručnjaci objašnjavaju da automatsko merenje zagađenja može da spreči ljude da udišu štetan vazduh.Andrej Šoštarić, odgovorni analitičar u Laboratoriji za ispitivanje kvaliteta vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd sa kojim je CINS ranije razgovarao objasnio je da je važno da ljudi znaju koliko je vazduh zagađen kako bi prilagodili svoje ponašanje trenutnim uslovima:"Pre svega da znaju ako je zagađen ili jako zagađen da li će u šetnju, da li će na džoging ili da li mogu neke svoje aktivnosti da odlože ne bi li se manje izlagali tom vazduhu. (…) Kao kada vidite da li je temperatura 10 ili 20 stepeni i u skladu sa time pripremite garderobu ili kažete neću da idem da se šetam ako je -4".

Srbija

Danas: Gubici EPS-a 460 miliona zbog kolapsa u Kolubari

Elektro-privreda Srbije (EPS) će zbog lošeg stanja u Rudarskom basenu Kolubara trpeti gubitke od 460 miliona evra, piše list Danas. Sve dok se situacija ne popravi država će manjak struje će se uvoziti iz inostranstva. EPS bi taj gubitak mogao da nadoknadi većim cenama struje ili izgradnjom obnovljivih izvora energije."Mi se borimo sada sa inženjerima iz EPS-a kako da Kolubara u narednih godinu i po dana stane na noge. Sve naše analize kažu da je minimum godinu i po dana do dve potrebno da se u Kolubari otvore nova polja, uloži u mehanizaciju i poveća proizvodnja otkrivke", izjavila je ministarka energetike, Zorana Mihajlović.Prema rečima Mihajlovićeve, Srbija mora da radi na energetskoj bezbednosti i da gradi nove kapacitete, bez obzira na otpore i strah koji postoji uvek kada se dešavaju velike promene.Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Prema rečima nekadašenje predsednika Sindikata radnika EPS-a, Milana Đorđevića, dana se plaća cena lošeg rukoviđenja Kolubarom dugi niz godina."To je posebno eskaliralo u periodu od poslednjih šest godina, sve nedaće posledica su lošeg rukovođenja, pogrešnih kadrovskih rešenja, nestručnosti, neodgovornosti, neodržavanja, neulaganja u rudarski basen", smatra Đorđević.On podseća da se nije redovno popravljala mehanizacija, niti se ulagalo u novu opremu, pa je sve to dovelo da Kolubara ne radi punim kapacitetom.EPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnije "Potrebni je da prođe određeno vreme od godinu i po do dve dana da se stvari dovedu u red. Kada se to ostvari, Kolubara će opet moći da radi punim kapacitetom i da proizvodi 100.000 tona uglja dnevno", kaže Đorđević.Među glavnim krivcima zbog toga što će Srbija u vreme hladnijeg vremena morati da uvozi struju, su kako navodi oni ljudi koji su sistem doveli u loše stanje. Prema njegovom mišljenju, to je pre svega bivši direktor EPS-a Milorad Grčić.Vanredni uvoz struje bi EPS mogao da košta i milijardu evra Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže da će se manja proizvodnja uglja u Kolubari sa jedne strane odraziti pozitivno na interese građana."Manjim sagorevanjem uglja u termoelektranama vazduh u Srbiji biće čistiji, ali sa druge strane s obzirom da s ekonzum povećao, trošiće se više struje zbog privrednih aktivnosti, EPS će morati da uvozi električnu energiju", kaže Gavrilović.Prema njegovim rečima, struja na evropskim berzama je posebno skupa tokom zimske sezone kada je potrošnja u Srbiji velika."Ako bi prosečna cena struje bila 125 evra po megavat-satu, to znači da bi na godišnjem nivou EPS zbog uvoza struje iz inostranstva pretrpeo gubitke od oko 460 miliona evra, s obizorm na nabavne cene veće od prodajnih", objašnjava Garilović.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju On smatra da bi to moglo da se reši izgradnjom novih obnovljivih izvora energije, poput solarnih panela ili povećanjem cene struje za domaćinstva i privredu.  Kako ocenjuje, poskupljenje svakako ne bi bilo dočekano sa odobrenjem, bilo da se radi o individualnim ili privrednim potrošačima.Srbija trenutno dve trećine struje dobija iz uglja. Ipak, i pored toga, havarije u Termoelektranama Nikola Tesla u Obrenovcu, kao i u Kolubari krarem prošle i početkom prethodne godine nisu sprečene, već su primorale državu da uvozi manjak struje koji je zbog toga nastao.

Srbija

Državni revizori započeli nadzor preko sto institucija

Državna revizorska institucija (DRI) je započela postupak revizije 111 korisnika javnih sredstava u skladu sa Programom revizije DRI za 2022. godinu, objavila je ova institucija.DRI je, između ostalog, započela postupak revizije kod ministarstava finansija, odbrane, unustrašnjih poslova, zdravlja, prosvete, poljoprivrede i druga.Takođe, revizija je započeta kod Generalnog sekretarija Vlade i Narodne skupštine.DRI: Nepravilnosti u Pošti, od javnih nabavki do službenog automobila Započeta je i 20 opštinskih, kao i beogradskoj i novosadskoj upravi. Na spisku se nalaze i javna preduzeča kao što su "Putevi Srbije", "Jugoimport-SDPR" i niz komunalnih preduzeća.DRI će proveravati i rad zdravstvenih ustanova i RFZO-a.S obzirom da je Program revizije poverljiv, DRI će u toku godine sukcesivno objavljivati preostale subjekte revizije u skladu sa izdavanjem Zaključaka o sprovođenju revizija, navodi se u saopštenju.DRI će za korisnike javnih sredstava sprovoditi revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme

Policijski automobil Škoda Rapid

Srbija

Uhapšena doktorka i „kupci“ sumnjivih potvrda o vakcinaciji

Tri osobe, među kojima i jedna doktorka, su uhapšeni zbog sumnje da su vršile malverzacije u vezi sa potvrdama o vakcinisanju protiv koronavirusa, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).Zbog postojanja osnova sumnje da su učinili krivično delo zloupotreba položaja policija je uhapsila doktorku u jednom Domu zdravlja D.P.U. (1980) i S.A. (1980), dok se M.B. (1991) tereti za krivično delo falsifikovanje isprave.Kako se sumnja, doktorka je sačinila potvrde o vakcinaciji, a osumnjičeni S.A. i ženska osoba za kojom se traga, su dostavljali doktorki lične podatke za sebe, drugog osumljičenog M.B, ali i druga lica. Sumnja se da su doktorki plaćali naknadu za lažne potvrde.Hapšenje su izvršili pripadnici Odeljanja za borbu protiv korupcije u Novom Sadu, u saradnji sa pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, a po nalogu Višeg javno tužilaštvo u Novom Sadu.Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova, i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu, piše u saopštenju MUP-a.

Srbija

Prihod A1 u prvoj godini od rebrendiranja skočio deset odsto

 U prvoj godini poslovanja pod novim imenom, mobilni operator A1 Srbija zabeležio je uspešne rezultate, predvođene porastom prihoda i broja korisnika. Kompanija je ostvarila rast prihoda od 10% u odnosu na prošlu godinu, koji iznosi 315.3 miliona evra.Dobrodošlicom u novu mrežu, koja je deo internacionalne A1 Telekom Austria Grupe, dočekana je više od 91 hiljada novih korisnika. Takođe, A1 Srbija ima ubedljivo najbolji odnos prenetih brojeva u i iz mreže, a time i rast broj korisnika prema ovoj kategoriji – blizu 10 hiljada.U godini rebrendiranja A1 Srbija pokrenuo je najveći investicioni ciklus do sada, sa ciljem dodatnog unapređenja pokrivenosti i kvaliteta mreže. Izgrađeno je 130 novih baznih stanica, te je kompanija, sa ukupno 2.315 postala drugi najveći operator po broju sopstvenih baznih stanica. Radio kapaciteti na nivou cele Srbije povećani su za 63%, unapređeno je korisničko iskustvo automatizacijom VoLTE tehnologije, što je sve doprinelo da kvalitet A1 mreže potvrde i priznanja Ookla®speedtest za najbržu mobilnu mrežu u Srbiji u 2021. godini, kao i drugo mesto na RATEL-ovom godišnjem merenju. Sve je primetnija tranzicija od telekomunikacione ka ICT kompaniji, posebno imajući u vidu ulazak u segment zaštite na internetu, OTT sadržaje i napredna rešenja za biznise. Ovo je trenutno jedini operator kompanija tržištu koja korisnicima nudi i fizičku i softversku zaštitu.“I privreda i društvo se sve više oslanjaju na telekomunikacione kompanije. Sa uvođenjem A1 brenda otvorila se prilika da im pružimo više i bolje i mi smo je iskoristili. Posebno mi je drago što se sve veći broj korisnika odlučuje na A1 mrežu i prepoznaje napore koje ulažemo da učinimo digitalni život boljim i kvalitetnijim. U narednom periodu ćemo još snažnije biti posvećeni razvoju. Pre svega mislim na mogućnosti koje dolaze sa novim tehnologijama i uvođenjem 5G mreže” – izjavio je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija. 

Srbija

Plamti nezadovoljstvo preduzetnika zbog protivpožarne zaštite

Zaštitniku preduzetnika i privrednika Srbije javljaju se mali privrednici koji se žale zbog obaveza da plaćaju obuke zaštite od požara i da imaju angažovano licencirano stručno lice preko agencije. Mia Amon iz Udruženja Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije poručuje da je problem što privrednici imaju još jedan namet i da nem apotrebe da se naplaćuju obuke koje mogu da se  organizuju u loklanim samoupravama."Kratke obuke mogu da se organizuju u okviru odeljenja za privredu pri opštinama u saradnji sa vatrogascima i nema potrebe da se to naplaćuje jer je stvar od društvenog značaja i bezbednosti", kaže ona.Logično je da svaka firma ima protiv požarne aparate, a planovi evakuacije i slično treba da budu na nivou objekata, a ne pojedinačnih lokala i kancelarija, i šta vredi što se angažuje na papiru neko ovlašćeno lice preko neke agencije u slučaju požara kad se u tom slučaju zovu vatrogasci, poručuje Amon.Nemanja Radević, advokat kaže da organizacija zaštite od požara zavisi od stepena ugroženosti svakog objekta, pa su tako firme u prvoj kategoriji obavezne da organizuju sprovođenje preventivnih mera zaštite, dužni su da obezbede tehnički opremljenu i obučene vatrogasce. Kao i da obezbede adekvatnu opremu i uređaje za gašenje požara, pri čemu sva oprema i oruđe mora biti u vlasništvu firme. U zavisnosti od stepena ugroženosti, razlikuje se, prema njegovim rečima, predmet inspekcijske kontrole, počev od posedovanja Plana zaštite, Plana evakuacije i slično. "U zavisnosti od ozbiljnosti povrede, Zakon propisuje kao prekršaje; neobezbeđivanje tehnički opremljene i obučene vatrogasne jedinice sa potrebnim brojem vatrogasaca, sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara i stalno dežurstvo sa potrebnim brojem stručno osposobljenih za sprovođenje zaštite od požara. Zatim, odsustvo Plana zaštite, nepostupanje po proračunima iz plana zaštite, neisticanje plana evakuacije na vidljivom mestu, nedonošenje pravila zaštite od požara, neodržavanje instalacija u ispravnom stanju", kaže Radević. Za nepoštovanje propisa u ovom slučaju firmama prete novčane kazne između 300.000 i 1.000.000 dinara kao i mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine, kaže on.Preduzetnici se kažnjavaju novčanom kaznom između 150.000 i 500.000 dinara. Podzakonski akti koji uređuju kategorizaciju i uslove koje preduzeća moraju da ispunjavaju kako bi pružala usluge organizovanja zaštite od požara stupili su na snagu 6.2.2021. godine.

Svet

AstraZeneca od vakcina prihodovala četiri milijarde dolara

Farmaceutska kompanija AstraZeneca je 2021. godine imala ukupne prihode od 37,4 milijarde dolara, što je porast od 41 odsto u odnosu na 2020. godinu, piše u izveštaju kompanije. Bruto profit bio je blizu 25 milijardi dolara.Ukoliko se u prihode ne uračunaju oni koji se odnose na prodaju vakcine protiv COVID-19 (Vaxzervia) AstraZeneca je uvećala svoje prihode za 26 odsto.Fajzer u 2021. godini duplirao i prihod i profit Kompanija je najviše prihodovala od prodaje onkoloških lekova i terapija, 13,7 milijardi dolara.Od prodaje vakcine protiv koronavirusa, prošle godine su prihodovali blizu četiri milijarde dolara.Kompanija ističe da je u četvrtom kvartalu isporučila oko 102 miliona doza COVID-19 vakcine preko COVAX sistema.Zaključnom sa februarom ove godine, AstraZeneca i njeni partneru su "izbacili na tržište" preko 2,6 milijardi doza vakcine u preko 180 zemlja, od čega su oko dve trećine države sa niskim i srednjim dohotkom, piše u izveštaju.AstraZeneca pravi vakcinu za omikron soj koronavirusa Osim vakcine, AstraZeneca je u decembru 2021. godine dobila odobrenje od američke agencije za lekova i za lek protiv COVID-19 Evusheld. Kompanija u izveštaju navodi da je od prodaje ovog leka prihodovala 85 miliona dolara, i to 66 miliona dolara na teritoriji Evrope.AstraZeneca je svoje prihode najviše povećala kada su u pitanju tržišta gde očekuju dalji rast (uključujući i Kinu) i oni su porasli za 41 odsto i iznosili su ukupno 12,3 milijarde dolara, od čega 2,3 milijardi dolazi od prodaje vakcine protiv korone.Prihodi koji se odnose na tržište Evrope bili su 8 milijardi dolara i porasli su za 22 odsto, a u Sjedinjenim Američkim Državama prihodovali su 12,2 milijarde dolara što je rast od 33 odsto.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra

Srbija

Cena struje iz uvoza se u evrozoni 2021. godine udvostručila

Između decembra 2020. i decembra 2021. godine cena uvoza energenata u evrozoni se više nego udvosturčila (115 odsto).Proizvođačke cene struje na domaćem tržištu porasle su za gotovo tri četvrtine, odnosno 73 odsto, saopštio je Eurostat. Rast cene energenata, a onda i hranePeriod između 2010.i 2019. obeležeila je relativna cenovna stabilnost uvoza struje (u 2020. cene su pale 31 odsto), kao i relativno nisko godišnje povećanja proizvođačkih cena (0,9 odsto između 2010. i 2019.). Cene proizvođača struje pale su za skoro 10 odsto u 2020. Cene uvoza energije, iako su prilično nestabilne, nisu se promenile za više od 30 odsto tokom prošle godine, dok se cene domaćih proizvođača nisu se menjale za više od oko 10 odsto godišnje.Cene struje, gasa i drugih goriva za potrošače su između decembra 2020. i 2021. porasle 25 odsto.Evropska agencija: Energenti pojeftinjuju u aprilu

Srbija

Savet za štampu: Novine sve češće krše pretpostavku nevinosti

Tamara Skrozza Sedam godina različiti meseci od 31. jula do 31. decembra, ranije osam listova, objektiv i Nova sada uključeni u posmatranje.Posmatrani su Alo, Blic, Kurir, Politika, Nova, Danas, Srpski telegraf, Večernje novosti, Objektiv, Nova, Informer.Ono što se smatra nsepornim prekršajem Kodeksa novinara.Vrlo slož disiplina, post moguć da je nešto prekršaj kodeksa, a da u ovo posmatranje možda nije ubačen podatak o tome.Mi pratimo nepsorne prekršaje, ali uvek postoji mogučćnost različitog tumačenja.Ideja nije da se posrame i kritikuju, već da se stvari posmatrtaju 5.715 tex bar jedna tačka kodneksa iako postoji i više.Prethode dgodine dva lista manje, očigledan rast broj  rasta prekršaja u odnosu na 3.724 prekršaja je bilo, 4.977 ove godine, bez Objektiva i Nove.Apsolut je Alo 1.278, drugi Informer 949, više od 300 prekršaja manje.Tradicionalno Danas, Politika i Nova.Najveći porast broja prekršaja u prvom poglavlju (kodeksa), gde se krši istinitost izveštavanja."Pretpostavljamo da se skok desio početkom predizborene kampanje. To se odnosi na preporuku, zabranu novinama da pretpostavku ne plasiraju kao nesporne činjenice."Kako dodaje, tradicionalno najveći broj prekršaja je u poglavlju četiri, pre svega kod prava na pretrpostavku nevinosti, preporuku novinarima da vode računa o rečniku, kulturu javno izgovorene reči.Kakko navodi, dosta se krši i pravilo koje podrazumeva da se označe PR sadržaji. Ipak, kako dodaje, u toj tački mnogu su se popravili, komercijalne sadržaje čak i tabloidi u velikoj meri su počeli da poštuju.Pretpostavka nevinosti konstantan rast kršenja, sve do pravosnaž presude ne objavljuje se ime počinioca, ubistvo trošl porodice njih rođak osumnjičen, ime navod počinioca, info iz istrage, on je već unapred bio osuđen.Sluč digao broj kršenja.Tačka sedam uzemir i pornograf sadrž na nivou preth godina povećan zbog priče o tome kako je krimin klan mučio i ubijao svoje žrtve.To je dolazilo iz najviših nivoa vlasti.Kada se na nasl strani pojavi info o mlevenju žrtava, deca ne mogu da se odbrane od takvih sadržaja.Decu ne možete od toga da zaštitite, od konferencija možete, jer možete da odaberete da li ćete da ih gledate, ili ne.Dosta se krši i rpavo na privatnost, naročito pravo kod javnih ličnosti. To je u porastu, bez obzira što je to pravo kod njih donekle ograničeno.Konstantno se prate brakorazvodne parnice javnih ličnosti, pa često može da se uoči kako se čak i navija za jednu ili drugu stranu.Mediji su čak i u tom smislu polarizovani, to je nedopustivo, naročito ako se u medijima pojavljuju njihova deca. Mediji razmatraju kolika je pomoć dodeljena tom detetu, ili kod kog roditelja mu je bolje. Na taj način mi žigošemo tu decu za sva vremena.Pored toga, kako dodaje, krši se i pravo na privatnost ljudi koji nisu u javnosti.