Najnovije

Srbija

Ruski lanac marketa dolazi u Srbiju

Ruski diskonter Svetofor uskoro će otvoriti prvi market u Beogradu na adresi Surčinski Put 5, u blizini naselja Bežanijska kosa, navodi Retail Serbia.  Pored otvaranja prvog maloprodajnog objekta u Beogradu, Svetofor će nastaviti  širenje na srpskom tržištu otvaranjem još tri marketa, drugi u Čačku i prve objekte u Kikindi i Trsteniku.Svetofor trenutno posluje sa više od 15 maloprodajnih objekata diskontog tipa u kojima se roba izlaže na palete ili komore.U decembru poskupela testenina i mobilna telefonijaU ponudi Svetofor prodavnica nalazi se oko 40 odsto uvoznih artikala iz Rusije. Prosečna površina Svetofor marketa u Srbiji iznosi oko 1.000 metara kvadratnih.Svetofor je deo ruske Torgservis grupe koja u Srbiji posluje sa dve nezavisne kompanije Beltorg (Svetofor marketi) i Ros Produkt Servis Beograd (MERE marketi). Prvi MERE market otvoren je u Batajnici krajem 2020. godine, dok je lanac Svetofor operacije započeo nekoliko meseci kasnije. Brend MERE uskoro planira da uđe na tržišta Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.Na matičnom tržištu grupacija poseduje treći po veličini lanac.UN: Godina rekordna za trgovinu hranom, u svakom smislu

Svet

Tamara Papić (Baby FM): U Dubaiju smo pronašli potencijalne investitore

Startap firma BabyFm predstavila je na sajmu Expo 2020 Dubai sistem za merenje temperature kod male dece pomoću senzora, a najavljeno je da će testiranje ovog proizvoda uskoro početi na klinici u Tiršovoj.Tamara Papić iz startap Baby FM kaže da su na sajmu razgovarali sa potencijalnim investitorima I dogovorili saradnju sa jednom kompanijom.  “Važno je bilo upoznati naše ljude koji dugo godina posluju na podrčju Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Bliskog istoka. Odmah smo dobili komentar od jedne od učesnica, koja radi za vodeću distributersku kuću lekova i medicinskih sredstava u UAE da se naš proizvod izdvojio i da joj je interesantan za tržište. Takođe, razgovarali smo i sa potencijalnim investitorima, kao i predstavnicima za rusko tržište, ali i napravili premiliminarni dogovor o saradnji sa jednom domaćom farmaceutskom kompanijom”, kaže ona.Posetioce sajma, kako ona kaže, zanimalo je da li će se uređaj koristi i kao “family” toplomer, tako da i roditelji mogu da izmere sebi temperaturu. “Veoma su bili zainteresovani roditelji koji su posetili sajam, ali isto tako i zaposleni u oblasti opremanja bolnica smart sistemima”, kaže Papić.Pet projekata koji su deo StarTech programa predstavljeni su uz podršku kompanije Philip Morris, NALED-a i Privredne komore Srbije na tom međuanrodnom sajmu. 

Srbija

Beograd kupuje 80 trolejbusa, tender vredan 47 miliona evra

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd raspisalo je tender za kupovnu 80 novi trolejbusa. GSP je vrednost nabavke procenio na 5,5 milijardi dinara.Od 80 novih trolejbusa, GSP kupuje 60 solo trolejbusa sa produženom autonomijom  i 20 zglobnih trolejbusa sa produženom autonomijom, piše u specifikaciji. Prvih 20 trolejbusa treba da budu isporučeni u roku od 300 do 365 dana od dana zaključenja ugovora, dok svake naredne godine treba da stigne po još 20 autobusa. Pored trolejbusa, nabavka obuhvata i obuku kadrova GSP-a i tehničku podršku.Trolejbusi koji se kupuju treba da imaju nizak pod, bez stepenika na celokupnoj površini dostupnoj za stajaće putnike.Vozila treba da budu opremljena uređajima sistema za naplatu karata i daljinsko praćenje vozila u sistemu javnog gradskog prevoza u Beogradu, da imaju ugrađen WiFi/4G ruter, kao i da budu opremljeni sistemom za automatsko brojanje ulaza i izlaza putnika. Svi trolejbusi moraju da budu  iste marke i proizvedeni od istog proizvođača, a modeli koje ponuđač nudi moraju biti proizvedeni u serijskoj proizvodnji, piše u specifikaciji.  "Ponuđači moraju da ponude potpuno nove trolejbuse. Pod terminom 'nov trolejbus' podrazumeva se nekorišćen trolejbus proizveden u periodu ne dužem od godinu dana od dana isporuke, sa celokupnom novom konstrukcijom i ugrađenim potpuno novim agregatima, sklopovima, podsklopovima, delovima i drugim ugradbenim stavkama", piše u specifikaciji. Takođe, glavne komponente vozila: vučni elektromotor, invertori, baterije, osovine, strujni oduzimači, i sistemi (klima uređaj, sistem za grejanje, informisanje, brojanje putnika, video nadzor...) moraju da budu od istog proizvođača ugrađeni u solo i zglobne trolejbuse.Koji su uslovi za ponuđače?Ponuđač mora da dokaže da je u prethodne tri godine isporučio minimum 20 komada kompletno novih niskopodnih trolejbusa, opremljenih vučnom baterijom za autonomno kretanje sa radnim dometom u režimu vučne baterije najmanje 5 kilometara i da za iste nije imao nerešene reklamacije koje se odnose na kvalitet ili eksploataciju isporučenih vozila. Ovi trolejbusi moraju biti isporučeni i u eksplotaciji u bilo kojoj zemlji članici Evropske unije, Evropske ekonomske zone (EEA), uključujući Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.Od ponuđača se traži da dokaže da raspolaže servisom koji je od proizvođača ponuđenog vozila ovlašćen da vrši uslugu servisiranja i održavanja vozila i koji je udaljen najdalje do 60 kilometara od JKP GSP Beograd u ulici Kneginje Ljubice 29.Prosečna starost solo trolejbusa na kraju 2020. godine bila je nešto više od 11 godina, dok je starost zglobnih trolejbusa bila 17,6 godina, vidi iz statistike GSP-a.Takođe, na kraju iste godine Beograd je imao 97 solo trolejbusa i 15 zglobih. 

Svet

„Romantični“ prevaranti samo u SAD zaradili milijardu dolara

Oko 24 hiljade građana Sjedinjenih Država prošle godine ostalo je bez milijardu dolara ukupno jer su poslali novac ili kriptovalute takozvanim "romantičnim" prevarantima, saopštio je američki FBI (Federal Bureau of Investigation), prenosi portal Forbes. Kontakti se obično uspostave preko aplikacija za upoznavanje, Fejsbuka ili Instagrama, a kasnije.U takvim situacijama, kontakt se uspostavi preko interneta i žrtve nasednu na priču prevaranta koji obično tvrdi da je trenutno negde u insotranstvu, najčešće zbog služenja u vojsci.Oštećeni se sažale na njihovu priču, pošalju novac, platne kartice, kartice koje je moguće dopuniti novcem, poklone ili kriptovalute.Prema podacima američke Savezne komisije za trgovinu (Federal Trade Commission, FTC) broj prevara i slučajeva krađe identiteta porasto je 240 miliona dolara tokom prošle godine.Prošle godine iznosili su 547 miliona dolara, dok je godinu dana pre toga 307 miliona dolara gubitaka u tim prevarama, a čak četvrtina tih prevara plaćena je kriptovalutama.Po jednoj kriptovaluti prosečno je izgubljeno oko 9.770 dolara, a najviše žrtava prevareno je lažnim savetima za investiranje u kriptovalute.Mežu žrtvama romantičnih prevaranata najviše je porastao broj ljudi starih između 18 i 29 goidina. Njihov prosečni gubitak iznosio je oko 750 dolara. Daleko više su pritem tih prevara izgubili ljudi stariji od 70 godina, oko 9.000 dolara po prevarenoj žrtvi.Kako da se čuvate od onlajn prevara?Onlajn prevaranti širom sveta koriste pandemiju koronavirusa Broj prevara u vezi sa kriptovalutama porastao je skoro pet puta od 2020. do 2021. godine, ali najčešći način plaćanja u sličnim situacijama bile su poklonjene platne kartice. Prošle godine čak 28 odsto prevara "obavljeno" je tim putem.Prevare putem kripotovaluta prošle godine iznosile su 18 odsto, putem apliakcija za plaćanje 14 odsto, dok je udeo bankovnih plaćanja bio 13 odsto.Kako se objašnjava, prevaranti kreiraju lažne onlajn profile koristeći fotografije koje su pronašli na internetu. U opisu tih profila često navode kako služe vojsku u inostranstvu.Kada prevarant stekne poverenje svoje žrtve, često zatraži novac za lečenje bolesnog deteta.Inspektori američkog FBI savetuju građanima da pre stupanja u ozbiljniji kontakt distraže fotografije osobe sa kojom komuniciraju i provere da li su korišćene negde drugde.Takođe, savetuje im se da im ne šalju novac, šifre za kroptovalute, poklone ili platne kartice pre nego što se sa njima lično sastanu.

Srbija

Pola miliona evra iz budžetske rezerve za vakcinaciju i dezinfekciju

Ukupno 60,9 miliona dinara (518,5 hiljada evra) iz budžetske rezerve je dato Generalnom sekretarijatu Vlade kako bi Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju nadokanadio troškove dezinfecije zdravstvenih ustanova i vakcinacije protiv bolesti COVID-19, piše u rešenju Vlade.Novac će se koristiti za neplanirane svrhe, piše u rešenju.Podsetimo, mnogi troškovi u vezi sa potrebama za vreme pandemije bili su obezbeđivani iz budžetske rezerve, kao što je na primer, izgradnja novosadske kovid bolnice ili fabrike vakcina.Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu? Na ovaj način, značajno je smanjena i transparetnost s obzirom na to da troškovi nisu planirani u okviru budžeta.Takođe, nabavke vakcina i medicinske opreme i materijala za vreme pandemije su i dalje tajna.Analiza Nove ekonomije pokazala je da je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) u toku 2020. godine potrošio najmanje 520 miliona evra.Prve godine pandemije, promet PCR testova u Srbiji bio je barem 28,6 miliona evra. PCR testiranje vrši se samo u državnim ustanovama, između ostalog i u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju. Naša redakcija je Zavodu poslala zahtev za pristup informacijama od javnog značaja kako bismo dobili podatke o tome koje PCR testove su kupovali i koliko novca su potrošili na njihovu nabavku, ali odgovor nismo dobili. 

Seoska kuca

Srbija

Nastavlja se sa subvencijama za kupovinu seoskih kuća

Vlada Srbije je izdvojila ukupno 500 miliona dinara bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okićnicom u 2022. godini. Pravo učešća na javnom konkursu, koji će raspisati Ministarstvo za brigu o selu, imaće supružnici ili vanbračni partneri, samohrani roditelj i mladi poljoprivrednik/ca koji ispunjavaju sve propisane uslove za učešće. Maksimalni iznos predviđen za kupovinu seoske kuće sa okućnicom je 1,2 miliona dinara.https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/pola-milijarde-bespovratnih-sredstava-za-kupovinu-seoskih-kuća-u-2022Vlada Srbije dUREDBU O IZMENAMA UREDBE O UTVRĐIVANjU PROGRAMA DODELE BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA KUPOVINU SEOSKE KUĆE SA OKUĆNICOM NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE ZA 2022. GODINUČlan 1.U Uredbi o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 9/22), u Programu dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu, u glavi V. FINANSIJSKI OKVIR, stav 4. menja se i glasi:„Dodeljena bespovratna sredstva će biti preneta jedinici lokalne samouprave nakon zaključivanja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava koji zaključuju Ministarstvo, jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom i podnosilac prijave kome su rešenjem ministra odobrena bespovratna sredstva. Bespovratna sredstva se uplaćuju jedinici lokalne samouprave, u roku predviđenom ugovorom o dodeli bespovratnih sredstava, na podračun za tekuće namenske transfere u užem smislu, od Republike nižem nivou vlasti. Po uplati sredstava na račun jedinice lokalne samouprave, zaključuje se ugovor o prometu nepokretnosti između podnosioca prijave kome su rešenjem ministra odobrena bespovratna sredstva i prodavca nepokretnosti, a čija je ugovorna strana i jedinica lokalne samouprave, koja je u obavezi da sredstva prenese na namenski račun prodavcu nepokretnosti po zaključenom ugovoru o prometu nepokretnosti.”U glavi VI. USLOVI ZA KONKURISANjE, u stavu 1. tačka 6. briše se.U st. 8. i 9. reči: „ugovora o kupoprodajiˮ zamenjuju se rečima: „ugovora o prometu nepokretnostiˮ.U glavi VIII. NEOPHODNA DOKUMENTACIJA, u stavu 1. tačka 12. briše se.U glavi X. ZAKLjUČIVANjE UGOVORA, u st. 1. i 2. reči: „trojni ugovorˮ u određenom padežu zamenjuju se rečima: „ugovor o dodeli bespovratnih sredstavaˮ u odgovarajućem padežu.Stav 3. menja se i glasi:„Korisnici bespovratnih sredstava su u obavezi da sa prodavcem nepokretnosti u roku od sedam dana od dana uplate bespovratnih sredstava jedinici lokalne samouprave od strane Ministarstva zaključe ugovor o prometu nepokretnosti čiji je predmet seoska kuća sa okućnicom. Jedinica lokalne samouprave je ugovorna strana ugovora o prometu nepokretnosti između korisnika bespovratnih sredstava i prodavca nepokretnosti i u obavezi je da izvrši uplatu sredstava na namenski račun prodavca nepokretnosti, odmah nakon zaključivanja ugovora o prometu nepokretnosti. Obaveza jedinice lokalne samouprave kao ugovorne strane ugovora o prometu nepokretnosti se konstatuje u odredbama ugovora i odnosi se isključivo na vršenje uplate sredstava u ime i za račun korisnika bespovratnih sredstava. Jedinica lokalne samouprave nema svojstvo kupca i ne stiče pravo svojine na nepokretnosti. Korisnici bespovratnih sredstava su u obavezi da u roku od 20 dana od dana zaključivanja ugovora o prometu nepokretnosti – predmetne seoske kuće sa okućnicom, uđu u posed nepokretnosti i izvrše promenu prebivališta. Nakon isteka navedenog roka, korisnici bespovratnih sredstava su u obavezi da dostave Ministarstvu i jedinici lokalne samouprave izveštaj o realizaciji.ˮU stavu 4. reči: „ugovora o kupoprodajiˮ zamenjuju se rečima: „ugovora o prometu nepokretnostiˮ.Član 2.U obrascu prijave koji je odštampan uz Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 9/22) i čini njen sastavni deo, u odeljku 2. Podaci koje popunjava podnosilac/podnosioci prijave, u tabeli I. OPŠTI PODACI, tačka 7. briše se.Dosadašnje tač. 8. i 9. postaju tač. 7. i 8.Član 3.Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Srbija

Sad potrebno duplo manje zaposlenih za subvenciju za novi hotel

Vlada Srbije olakšala je kritrijume za dodelu subvencija za izgradnju novog hotela tako što je više nego prepolovila broj ljudi koje je investitor u novi hotel dužan da zaposli da bi dobio državne subvencije.Naime, na poslednjoj sednici Vlada je donela uredbu koja kaže da se novac može dodeliti za investicione projekte u sektoru usluga hotelskog smeštaja čija je minimalna vrednost 2.000.000 evra i kojima se obezbeđuje zapošljavanje najmanje 30 novih zaposlenih na neodređeno vreme povezanih sa investicionim projektom. U prethodnoj uredbi iz 2019, investitor je bio u obavezi da u novom hotelu zaposli najmanje 70 ljudi. Uslovima uredbe, novac iz budžeta može da dobije investitor pod uslovom da hotel radi najmanje pet godina u lokalnoj samoupravi gde je izgrađen. Takođe, postignuti broj zaposlenih ne sme se smanjivati u periodu od pet godina  nakon realizacije investicionog projekta za velika privredna društva ili tri godine za mala i srednja privredna društva.

Svet

Propao prvi proizvođač Marlbora u ex Jugoslaviji posle 140 godina rada

Tvornica duvana Sarajevo koja je poslovala duže od 140 godina, prestaće  s radom poslednjeg dana aprila, na osnovu odluke Nadzornog odbora kompanije, piše Poslovni.hr. Sajt navodi da je time stavljena tačka na dugogodišnji proces "mutne" privatizacije. Najvredniji brendovi cigareta poput legendarne sarajevske “Drine” ili novije “Aure” prodati su ranije, a deo tih cigareta sada se proizvodi i pakuje u Fabrici duvana u Rovinju.Tvornica duvana Sarajevo je bila prvi proizvođač cigareta “Marlboro” u bivšoj Jugoslaviji i jedan od lidera duvanske industrije u bivšoj državi. Zatvaranjem kompanije, bez posla će ostati oko 150 radnika. Očekuje se da počnemo više da pušimo

Srbija

Nema uglja za sve termoblokove, moraćemo da uvozimo struju

Trenutni nivo dovoza uglja ne omogućava angažovanje svih termoblokova, a očekuje se da će i u narednom periodu biti potrebno obezbediti dodatne količine električne energije iz uvoza, rečeno je iz "Elektroprivrede Srbije" (EPS).U drugom kvartalu ove godine se očekuju redovni remonti u ugljarskom sektoru, rečeno je na sednici Radne grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, objavljeno je na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.Danas: Gubici EPS-a 460 miliona zbog kolapsa u Kolubari Iz Elektrodistribucije Srbije (EDS) je saopšteno da je distributivni sistem stabilan, a manji prekidi nastaju usled planiranih radova.Na sednici su predstavljeni izveštaji o radu preduzeća u elektroenergetskom sektoru, planovi za naredni period i analiza proizvodnje i distribucije električne energije.Sistemske greške plaćamo skupim uvozom struje

Svet

Prvi put više strejt nego gej ljudi pozitivno na HIV u Britaniji

Broj novih dijagnoza HIV-a kod heteroseksualnih muškaraca veći je od broja zaraženih homoseksualaca i biseksualnih ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu, po prvi put u deset godina, pokazuju podaci Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (HSA).U 2021.godini, 45 odsto svih novih dijagnoza virusa bilo je kod gej i biseksualnih muškaraca, dok je 50 odsto kod heteroseksualnih muškaraca ili žene.Nivo testiranja je opao tokom pandemije u svim grupama. Takođe, heteroseksulani muškarci i žene kasnije ustanovljavaju da su HIV pozitivni.  Prema  podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" iz 2020, u Srbiji je HIV-om zaraženo blizu 3.000 ljudi, dok oko 400 njih ni ne zna da je pozitivno.Samo u 2020. godini da boluje od HIV-a saznalo je preko 50 ljudi. Od početka epidemije 1985. godine, u Srbiji je registrovano preko 4000 osoba inficiranih virusom imunodeficijencije (HIV) od kojih je čak 57 odsto obolelo od AIDS-a, podaci su Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side (JAZAS).Koliku platu sada imaju lekari?

Srbija

Agilcon otvara kancelariju u Beogradu

Kompanija Agilcon saopštila je da širi svoje poslovanje na Srbiju i region i da otvara kancelariju u Beogradu.Agilcon je, kako se navodi u saopštenju, najveći regionalni partner Salesforce-a, svetske platforme za rešenja u oblasti korisničke podrške, prodaje i marketinga. "Iako već godinama posluje na području Srbije i implementira Salesforce rešenja i Gecko aplikaciju kod klijenata poput Tehnomanije, Milšpeda, A1 i mnogih drugih, otvaranjem kancelarije u Beogradu postaje još bliži trenutnim i budućim saradnicima", navodi se u saopštenju. Kompanija Agilcon specijalizovana je za implementaciju rešenja za prodaju, podršku i marketing za kompanije koje se bave B2B i B2C poslovanjem."Do kraja godine planiramo da zaposlimo veliki broj visoko kvalitenih stručnjaka sa naglaskom na IT, kako u kancelariji u Srbiji, tako i širom regije", rekla je direktorka kompanije Aglicon u Srbiji Katarina Vladić. 

Srbija

Uređaj za pražnjenje vakuum-toaleta na brzom vozu će koštati 15 miliona dinara

Javno preduzeće Srbija voz oglasilo je tender za nabavku uređaja za pražnjenje vakum toaleta na brzim vozovima (Stadler KISS vozovima). Vrednost uređaja procenjena na 15 miliona dinara.Od ponuđača se traži da je u poslednje tri godine isporučivao vakuum pumpe/uređaje koji se koriste za pražnjenje vakuum toaleta i da poseduje ovlašćenje proizvođača uređaja koji nudi. Moderni vozovi i radnici na minimalcuKako se objašnjava u dokumentaciji, na elektromotornoj garnituri КISS za brzine 200km/h proizvođača Štadler u sistemu vakuum toaleta se nalazi bioreaktor (rezervoar za čvrste materije) - Protec Bioreactor proizvođača AКW.Ponuđač treba da dostavi izjavu o usaglašenosti ponuđenog uređaja za pražnjenje i mehaničko čišćenje vakuum toaleta sa tipom bioreaktora koji je ugrađen.Ko vozi ovaj vozOd izabrane firme se traži  i da obezbedi obuku za pet rukovaoca na srpskom jeziku. Rok za podnošenje ponuda je 14. mart. 

Srbija

Dan naučnica i inženjerki, i dalje su u manjini

U Srbiji je 2020. radilo blizu 151 hiljada naučnika i inženjera, od čega blizu 71 hiljada žena i 80 hiljada muškaraca. To znači da od ukupnog broja, naučnice i inženjerke čine 47 odsto, što je iznad proseka EU, pokazuju podaci Eurostata.Iste godine, u Evropskoj uniji, radilo je skoro 6,6 miliona naučnica i inženjerki, 254.500 viš nego 2019. godine. To znači da su žene činile 41 odsto ukupnog broja zaposlenih u nauci i inženjerstvu.Ko stoji iza nje? Ukoliko se posmatra sektorska zasputljenost, žena ima znatno manje u proizvodnji (gde je samo 22 odsto žena u naučno-inženjerskom delu).Najviše naučnica ima u Litvaniji, Portugalu i Danskoj (52 odsto), a najmanje u Finskoj (30 odsto) i Mađarskoj (31 odsto), pokazuju podaci Eurostata.Svake godine Međunardoni dan žena i devojčica u nauci se obeležava 11. februara.Pogledajte i intervju sa Sanjom Kekić, stručnjakinjom za sajber bezbednost:

Srbija

Skupštini Jagodine potrebne usluge restorana sa najmanje 200 mesta

Gradska uprava za budžet, finansije, privredu, poljoprivredu i investicije Jagodine raspisala je tender za nabavku usluge restorana i posluženja. Usluga restorana sa nacionalnom kuhinjom, kako se navodi u specifikaciji, nabavlja se za potrebe Skupštine grada Jagodine. Vrednost nabavke je tri miliona dinara, a usluge će se izvršavati sukcesivno, prema potrebama naručioca i najviše do procenjene vrednosti. Restoran treba da je udaljen od zgrade Skupštine grada Jagodine maksimalno 2000 metara, sa minimum 200 sedećih mesta u restoranu sa sopstvenim parkingom. Bečej najtransparentnija opština, Jagodina najlošije ocenjena"Restoran treba se ističe svojom uslugom, hranom i ambijentom, tako da ne dovede u pitanje ugled primaoca usluge. Odzivno vreme za rezervaciju i obezbeđenje dovoljnog broja mesta je najviše do 30 minuta", piše u dokumentaciji. U specifikaciji usluga nabrojane su različiite vrste mesa i ribe, kajmak, pršuta, sir, salate, sokovi, kafe, kao i i alkoholna pića (vinjak, grejana rakija, šljivovica, vodka, piva, vina, džin, viski). Rok za dostavljanje ponuda je 21. februar. 

2022

L’Oreal poziva mlade naučnice da se prijave za stipendije

 Na međunarodni dan žena i devojaka u nauci koji se svake godine obeležava na današnji dan, kompanija L’Oréal zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalnom Komisijom za UNESCO, poziva mlade naučnice da konkurišu za Nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa L’Oréal - UNESCO “Za žene u nauci” (L’Oréal - UNESCO For Women in Science).Konkurs za 2022. godinu je u toku i prijave su otvorene do 15. aprila ove godine, a namenjen je naučnicama koje se bave naučno-istraživačkim radom u oblasti prirodnih nauka, imaju do 35 godina i  upisane ili završene doktorske studije. Prijave se podnose elektronskim putem, a na veb sajtu www.zeneunauci.co.rs moguće je naći više informacija o samom programu i načinu prijavljivanja, uključujući i prijavni formular i opšta pravila konkursa za 2022. godinu.U okviru dvanaestog ciklusa ovog programa u Srbiji, najtalentovanijim mladim naučnicama biće dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ predstavljaju vid podrške njihovom daljem profesionalnom usavršavanju i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji.„U Srbiji, žene istraživači čine oko 52 odsto populacije istraživača, što je daleko više od evropskog proseka, i činjenica koja sve partnere u ovom projektu motiviše da nastavimo sa podrškom talentovanim i posvećenim ženama koje svojim istraživanjima i naučnim dostignućima menjaju svet u kome živimo. Tokom prethodnih 11 godina uverili smo se da je program „Za žene u nauci“ postao svojevrstan izvor motivacije, podrške i inspiracije ženama u oblasti nauke, i radujemo se novom ciklusu programa i budućim stipendistkinjama koje će se pridružiti našoj zajednici  izvanrednih naučnica. “  - istakla je Vanja Panajotova (Vanya Panayotova), generalna direktorka L’Oréala Adria-BalkanCilj međunarodnog programa „Za žene u nauci“ je da širom sveta, a tako i u našoj zemlji, podrži izvanredne žene istraživače koje svojom posvećenošću, dostignućima i vizijom doprinose napretku nauke i društva. U Srbiji se u okviru ove inicijative već jedanaest godina, u partnerstvu Komisije Republike Srbije za saradnju sa UNESCO-m, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kompanije L'Oréal Balkan, nagrađuju najbolje mlade naučnice. Od pokretanja programa do danas, na konkursu za Nacionalne stipendije učestvovalo je više od 600 mladih naučnica, a najboljima su do sada dodeljene 32 stipendije, u ukupnom iznosu od gotovo 20 miliona dinara. O međunarodnom programu L´Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“Svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne žene!Međunarodni program „Za žene u nauci“ pokrenut je 1998. godine u partnerstvu L´Oréal-a i UNESCO-a, i nagrađuje i promoviše žene čija su izuzetna dostignuća doprinela naučnom napretku u celom svetu. Program se danas realizuje širom sveta i podrazumeva različite vidove podrške ženama u nauci, uključujući velike svetske Nagrade „Za žene u nauci“, program „Internacionalne zvezde u usponu“ i regionalne i lokalne programe stipendija posvećene razvoju mladih talenata. Otkako je pokrenut, kroz program „Za žene u nauci“ obezbeđena je podrška za više od tri hiljade šesto naučnica iz više od 110 zemalja širom sveta. Među njima su mlade žene koje su tek zakoračile u svet nauke, ali i naučnice koje su dobile zasluženo priznanje na vrhuncu svoje karijere. Pet dobitnica nagrada „Za žene u nauci“ su nakon ovog priznanja dobile i Nobelovu nagradu.www.forwomeninscience.com       www.facebook.com/forwomeninsciencewww.twitter.com/4womeninscience      www.youtube.com/forwomeninsciencePovodom obeležavanja Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, L´Oréal Fondacija je pokrenula  #StopTheDropout kampanju i pozvala sve koji veruju u fer i jednake uslove za žene i muškarce, da se pridruže u podizanju svesti o izazovima sa kojima se žene suočavaju tokom razvoja svojih karijera.  https://www.fondationloreal.com/our-programs-women-science/stopthedropout

Srbija

U Americi najviša inflacija u poslednjih 40 godina

Potrošačke cene u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) su na kraju januara bile za 7,5 odsto veće nego godinu dana ranije, piše Forbes. To je najviša zabeležena inflacija od februara 1982. godine.Inflacija je veća nego što su ekonomisti očekivali, pa je američki Sistem federalnih rezervi (Fed) primoran da uspori pandemijske stimulanse privredi.Cene u januaru ove godine su bile za 0,6 odsto veće nego u decembru 2021. godine, što je više od prognoziranih 0,4 odsto.I u Srbiji cene rastu više nego što je očekivano. Prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS) inflacija će tokom prvog tromesečja ove godine biti oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine (7,9 odsto u decembru), a možda i blago iznad njega.To je više nego što se ranije predviđalo, kako bi inflacija na početku 2022. godine mogla da iznosi šest do sedam odsto.NBS takođe predviđa da bi do drugog tromesečja ove godine inflacija trebalo da uspori i da nastavi kretanje ka ciljanoj vrednosti (3,0 ± 1,5%) koju može dostići krajem godine.Zbog rasta cena, Vlada se odlučila da zamrzne cene šećera, brašna, ulja, svinjskog mesa, mleka, a od juče i cene goriva.

Srbija

Društvo za srpski jezik traži od ministra Ružića bolji status srpskog jezika

Društvo za srpski jezik i književnost Srbije zatražiće od ministra prosvete  Branka Ružića bolji status predmata Srpski jezik i književnost. Društo osnovano pre više od 100 godina, 1910. godine, podneće Ministarstvu prosvete Inicijativu za uvođenje natpredmetnog statusa srpskog jezika i književnosti. Društvo je na svom sajtu takođe pokrenulo peticiju u kojoj poziva građane da podrže ovu inicijativu. Inicijativa se može potpisati OVDE.Od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  traže da se u obrazovni sistem na nivoima osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja uvede natpredmetni status Srpskog jezika i književnosti.Ranko Bugarski: Reči kao alat  u rukama propagandeMaternji jezik predstavlja temelj nacionalnog identiteta, elementarni je i najvažniji posrednik u izražavanju duhovnog, intelektualnog i kreativnog potencijala pojedinca i najprirodnije vezivo u očuvanju jedinstva zajednice, održavanju kolektivnog pamćenja i predstave o kulturnom nasleđu nacije, navodi se između ostalog u razlozima za pokretanje inicijative.Društvo ocenjuje da se niske ili visoke kompetencije učenika vezane za predmet srpski jezik i književnost recipročno odražavaju na (ne)sposobnost ovladavanja gradivom iz drugih nastavnih i naučnih polja, to jest, ako učenici dobro vladaju maternjim jezikom, spremniji su i za učenje ostalih predmeta.Traže da se ovom predmetu garantuje zakonski status i da ne može biti skrajnut u korist drugog predmeta. Takođe, Društvo navodi da predmet mora imati veći broj časova na svim nivoima obrazovanja.  U 6, 7. i 8. razredu broj časova sa 4 treba povećati bar na 5 (preko povećanja maksimalnog nedeljnog opterećenja učenika, tj. promenom člana 59. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju);U srednjoj školi treba uvesti najmanje još jedan čas (promenom člana 28. Zakona o srednjem obrazovanju);Sine, da ti kupim domaći Međutim, povećanje broja časova ne sme se odnositi na povećanje trenutne norme nastavnika Srpskog jezika i književnosti (jer bi se suprotno postupanje neposredno odrazilo na opadanje kvaliteta nastave);Prema njihovoj proceni, povećanje ukupnog fonda časova podrazumeva otvaranje novih radnih mesta za nastavnike Srpskog jezika i književnosti;Društvo za srpski jezik i književnost osnovali su 1910. godine Aleksandar Belić, Pavle Popović i Jovan Skerlić. Rad je prekidalo samo za vreme ratova (1914-1919. i 1941-1946).

Srbija

Raspisan konkurs za dizajn i ime brzih vozova, pobedniku milion dinara

Javno preduzeće "Srbija voz" raspisalo je nagradni konkurs, vredan milion dinara, za ime i vizuelno-grafičko rešenje brzog voza KISS 200. Na nagradni konkurs se mogu prijaviti sva zainteresovana pravna i fizička lica. Cilj konkursa je dobijanje jedinstvenog vizuelnog identiteta brzih vozova koji će saobraćati brzim prugama u Srbiji. Logo i ime treba da ilustruju vrednosti brzih vozova: brzina, jedinstvenost, originalnost, savremenost. Između ostalog se preporučuje korišćenje nacionalnih boja Srbije. Dizajn će birati žiri u sastavu Ivan Stanković, Petar Strugar, Nebojša Babić, Nataša Filipović i Milorad Milinković.Po uzoru na ostale železnice u Evropi, potrebno je razviti nov brend koji komunicira brzinu, savremenost, komfor, u skadu sa svim karaketistikama ovih vozova", piše u specifikaciji. Izrađeni konkursni rad treba dostaviti na imejl adresu ucestvujem@pustiinspiracijudatevozi.rs do 21. februara.Proglašenje pobednika biće 3. marta. Kriterijumi za ocenu radova biće: 1. Relevantnost - da odražavaju karakteristike proizvoda brzih vozova Srbije2. Identitetske - da asocijativno komuniciraju identitet vozova, koji su vozovi nacionlanog prevoznika iz Republike Srbije, bojama ili grafičkim elementima3. Estetski kvaliteti - da pobuđjuju pažnju i da predstavljaju kompaktnu celinu - ime, logo i koloritnost4. Originalnost - da predstavljaju originalna autorska dela rešenja, u smislu imena i dizajna, bez delova ili elemenata već postojećih autorskih dela 5.  Da  li svi primenjeni elementi vizuelnog identiteta čine jedinstvenu, prepoznatljivu i primenljivu celinu

Srbija

Sve manje penzionera, da li je vreme za izmenu formule za izračunavanje penzija

Broj penzionera u Srbiji smanjuje se godišnje 1,5 odsto od 2019. godine zbog čega će rashodi za penzije u budžetu biti manji od planiranih. U odnosu na kraj 2019. i početak pandemije, penziju iz PIO fonda prima 46.000 manje najstarijih sugrađana. Prema statističim podacima PIO fonda, na kraju prošle 2021. imali smo 30.000 penzionera manje u odnosu na decembar 2020, s tim da ovaj broj nije konačan jer je poslednji poznat podatak novembar 2021. U kovid godini, 2020. broj korisnika penzija smanjio se za 16.000 u odnosu na kraj 2019. Prema analizi Fisklanog saveta, rashodi za penzije povećani su u 2022. za 5,5% u skladu sa indeksacijom penzija „švajcarskom“ formulom (uz dodatno povećanje transfera PIO fondu iz republičkog budžeta za isplatu jednokratne pomoći od 20.000 dinara svim penzionerima). Međutim, prilikom izrade budžeta pretpostavljeno je da će broj penzionera u 2022. biti nepromenjen u odnosu na 2021. što se gotovo sigurno neće desiti, ocenjuje Savet i očekuje da će se trend smanjenja iz 2020. i 2021. nastaviti. Zbog smanjenja broja penzionera (koje budžet ne predviđa) očekujemo da će rashodi za penzije u 2022. biti oko 80 mln evra manji od onih koji su planirani budžetom, navodi Savet.„Švajcarska“ formula pokazala se tokom zdravstvene krize kao superiorna za indeksaciju penzija, ali možda postoji prostor i za njena manja unapređenja. Penzije su tokom 2020. i 2021. kumulativno povećane na osnovu „švajcarske“ formule za 11,6% (realno za 5,6%). To je održivo i objektivno povećanje penzija koje približno odgovara ostvarenoj kumulativnoj stopi privrednog rasta u istom periodu. U 2022. „švajcarska“ formula, međutim, definiše rast penzija od 5,5% koji će biti nešto manji od očekivanog nominalnog rasta BDP-a. Razlog zbog kog će povećanje penzija privremeno kaskati za privrednim rastom u 2022. je to što se presek za računanje „švajcarske“ formule pravi u junu, a do relativno snažnog ubrzanja inflacije došlo tek nakon tog preseka, od avgusta. U dužem roku penzioneri ipak neće biti oštećeni jer će poslednje ubrzanje inflacije biti ugrađeno u indeksaciju penzija u 2023. koja bi lako mogla da iznosi oko 8% (pa će rast penzija u 2023. verovatno biti nešto brži od privrednog rasta). Savet ukazuje da je uz ažuriranje inflacije, druga mana „švajcarske“ formule što nije mogla da obuhvati je to što je tokom 2020. i 2021. došlo do vanrednog smanjenja broja penzionera. Broj penzionera u 2022. najverovatnije će biti oko 3% manji nego u 2019. i za toliko će biti smanjeni i državni izdaci za penzije. Uzimajući sve u obzir, ocenjujemo da postoje određeni ekonomski argumenti za manju modifikaciju „švajcarske“ formule. Savet ističe da se ovom procesu (ako je uopšte potreban) pristupi veoma oprezno jer su penzije najosetljiviji deo javnih finansija i svaka eventualna promena njihove sadašnje indeksacije (koja je suštinski nesporno dobra) morala bi da usledi tek nakon opsežnih i pažljivih analiza.

Srbija

Građani misle da nemamo ni dovoljno lekara, ni sestara

Najveći broj građana, skoro 79 odsto njih, smatra da u zdravstvenim ustanovama u Srbiji treba zaposliti još lekara, a još više njih (preko 80 odsto) smatra da sistemu nedostaju medicinske sestare i tehničari, ukazuju rezultati koje je prethodnih nedelja sprovodila Nova ekonomija.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Na anketu je odgovorilo preko 200 čitalaca, od kojih je preko 60 odsto većih gradova, oko 28 odsto stanovnika manjih gradova, dok preostali broj ispitanika živi u selima ili varošicama.Svega sedam odsto građana smatra da lekara ima dovoljno, dok približno isti broj smatra da ih ima dovoljno, ali da se oni nalaze isključivo u najvećim gradovima. Više od polovine ispitanika ocenjuje da nedostaju lekari svih profila, ali se preko četvrtine ipak žali da je najosetniji manjak specijalista. Da nema dovoljno lekara opšte prakse ili lekara u lokalnim ambulantama smatra po šest odsto građana koji su odgovorili na anketu.S druge strane, zaposleni u zdravstvenom sistemu koji su popunili anketu smatraju da je najosetniji nedostatak anesteziologa i anestetičara. Problem je i, kako se navodi, što "školovani odlaze u inostranstvo, a mi dobijamo radnike koji su se prekfalifikovali i zaposli preko veze"."Nedostatak anesteziologa i anestetičara je najevidentniji, svi pričaju o anesteziolozima, a zaboravljaju anestetičare... Kad se završi ovo, lista čekanja za operacije je ogromna, a opet nema anestezije, nema ih, a i svi već imaju po mnogo, mnogo godišnjeg odmora i prekovremeni sati neiskorišćenih...Nema medicinskih sestara, one su uz pacijente 24 sati dnevno i obavljaju 70% svog usluga u 14 sati (SZO)... Sve više idu u inostranstvo, daju otkaze, ali svi pričaju o lekarima, a problem su sestre i tehničari još više... Direktori imaju prevelika ovlašćenja koja zloupotrebljavaju i ne zadovoljstvo je ogromno, a Ministarstvo zdravlja dobija od njih fingirane izveštaje da je sve u redu... Strašno".Ispovesti građana ukazuju da se često, zbog "brzine" usluge u državnim zdravstvenim institucijama, odlučuju na odlazak kod privatnika. "Lično sam osetila nedostatak interniste, neuropsihijatra, ortopeda, reumatologa. To sve mora kod privatnika, naravno, ko ima novca", požalila se jedna čitateljka. "Zakazivanje kod specijaliste urologa je misaona imenica. Ideš, pa ako imaju volju date prime", ukazuje sugrađanin.Nema termina. Privatni pregledi, gastroskopije, kolonoskopije, popektomija, mamografije, stomatoške intervencije, laboratorija... U Domovima zdravlja gužve, zakazivanja, višesatna čekanja. U DZ nedostaje ginekologa, orl, psihijatara... Oko 45 odsto građana smatra da je nedostatak zdravstvenih radnika bio najveći problem tokom globalne pandemije, dok još 38,7 odsto njih ocenjuje da bi odgovor države bio bolji da je bilo uposleno više medicinara. Najdirektnije su ugroženi bili hronični bolesnici."Zbog pandemije najviše trpe hroniči bolesnici, kojima su redovne kontrole neophodne, a do svojih specijalista nikako ne mogu da dođu. Oni sa težim oblicima bolesti su životno ugroženi. Na žalost, mnogi nisu dočekali potrebne preglede i terapije". Dodatnih 10,4 odsto građana misli da veći broj zaposlenih u zdravstvenim ustanovama ne bi uticao na rešavanje ovog problema.Građani su se pretežno žalili na redove ispred kovid ambulanti."LEŽAO SAM U KOVID-BOLNICI U KRUŠEVCU 12 DANA. BOLNICA JE NOVA, ALI NEDOSTAJE KADAR. NA 16 NEPOKRETNIH PACIJENATA U POLUINTEZIVNOJ NEZI RADI JEDNA MEDICINSKA SESTRA. NEDOSTAJU LEKARI. NA 400 PACIJENATA RADI JEDAN ENDOKRINOLOG I JEDAN INFEKTOLOG. KOVID PACIJENTE LEČE OD GINEKOLOGA DO PSIHIJATRA. MOJU PIN 8 JEDINICU JE PRVI PUT POSLE 11 DANA MOG LEŽANJA OBIŠAO INFEKTOLOG! ETO ZBOG TOGA JE U TOJ BOLNICI NAJVEĆA SMRTNOST"."Čekanje ispred kovid-ambulante je trajalo tri sata", navodi se u jednom odgovoru. "Testiranje, redovi (od) 30 metara, a (pregled) ne može da se zakaž. Uzorak uzima jedna sestra", dodaje se u drugom.