Svet
Tri godine do kraja uglja u BugarskojTo će se dogoditi ako se sprovedu mere iz Plana obnove, poput nove termoelektrane na gas i raskida ugovora sa američkim elektranama.Ne objavljujući javno da je donijela takvu odluku, privremena vlada je zapravo povukla i predložila Briselu rok za zatvaranje elektrana na ugalj, odnosno rudnika. U ovom slučaju to nije određena obaveza i datum, već posledica. Zapravo, za samo tri godine to bi bio rezultat sprovođenja mera i projekata navedenih u najnovijoj verziji Plana za oporavak i održivost, koju je Vlada poslala Briselu sredinom jula.Na primer, već u drugom kvartalu 2022. godine zabeleženo je da će „dva postojeća dugoročna ugovora o otkupu električne energije koja„ iskrivljuju “tržište” biti raskinuta. Nesumnjivo, takozvane američke elektrane i ovaj element reforme energetskog sektora smatra se "osnovom za liberalizaciju veleprodajnog tržišta električne energije". Osim raskida ugovora, međutim, nije rečeno šta će ih zamijeniti, a bez mehanizma kapaciteta ili druge sheme kompenzacije, ove TE neće moći nastaviti s radom.Uz ovo, glavni investicioni projekat je izgradnja nove termoelektrane na paru i gas, koja će u drugom kvartalu 2025. godine zameniti državnu TE „Marica Istok 2“.Kombinacija ove dve stvari - raskid ugovora sa američkim termoelektranama i prelazak državne elektrane na ugalj na gas bukvalno će dovesti do skoro potpunog prestanka aktivnosti „Rudnika Maritsa East“. Jednostavno neće imati ko da kupuje ugalj od državne rudarske kompanije.Mnogo ulaganja, malo reformiČinjenica da postoji neki horizont, iako prikriven, za odvajanje Bugarske od uglja zapravo je dobra vest. Zbog nedostatka takve vizije, zemlja je do sada propustila niz prilika da se pripremi za sredstva EU i da ima koristi od njih. A radnici u sektoru su zbunjeni i uplašeni umesto da razmišljaju o alternativama za svoju budućnost.Problem je u tome što ni sada nije zacrtan nikakav konkretan akcioni plan, već samo nasumična akumulacija. S jedne strane, otkazivanje dugoročnih ugovora TE „A i Galabovo“ i TE „ContourGlobal Maritsa East 3“ uključeno je u plan kao garancija da će zemlja u potpunosti liberalizovati svoje tržište električne energije, a s druge strane - zamena uglja gasom jedini je način da se aktivnost državnog preduzeća TE „Marica istok 2“ zadrži u sadašnjem obliku.Osim toga, posebno za energetiku, Plan rekonstrukcije kabineta uključuje više grant sredstava od 1,9 milijardi BGN, plus još 2,2 milijarde BGN za sufinansiranje. Ili ukupno preko 4 milijarde leva, što je ozbiljan resurs. Sredstva su uglavnom za solarne instalacije, mrežu za prenos električne energije i gas, pilot projekte za vodonik i geotermalnu energiju. Međutim, nema procjene kako će implementacija ovih investicija, zajedno sa zamjenom elektrana na ugalj, izgraditi novi energetski sistem u zemlji i kako će funkcionirati. Takođe nema informacija o sinergiji Plana sa trenutno razvijenim regionalnim strategijama za pravičnu tranziciju, koje će se finansirati iz drugog mehanizma EU, a usmerene su na regione Stara Zagora, Pernik i Kustendil.Da li nam treba centralno grejanje na gas?Kratak odgovor je da. Duža sadrži nekoliko konvencija. Prema opisu projekta postavljenom u Planu obnove, izgradiće se parno-gasna elektrana snage 1000 megavata. Poređenja radi, sada TE "Marica-istok 2" ima kapacitet od 1600 megavata, ali zapravo ne koristi više od 300 mV godišnje. Američke elektrane imaju ukupni kapacitet od 1570 MV, a njihovo prosječno opterećenje u roku od godinu dana je oko 50%, odnosno oko 800 megavata. Analiza Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) za razvoj bugarskog energetskog sektora takođe pokazuje potrebu za kapacitetom od 1000 megavata gasa nakon gubitka uglja, pa se u pogledu veličine elektrana postavljena u planu čini optimalnom.Međutim, to nije slučaj sa mestom na kome će se graditi i procenjenom cenom. Izričito je napisano da će se novi kapacitet nalaziti na lokaciji državne TE „Marica istok 2“, što doslovno isključuje mogućnost da i drugi igrači budu uključeni u inače planiranu tendersku proceduru. Cena novog kapaciteta utvrđena je na 1,66 milijardi leva, a finansiranje će biti: 498,7 miliona leva iz plana, isto toliko iz Fonda za modernizaciju u obliku finansijskog instrumenta i 663 miliona leva privatnog sufinansiranja. Ali kako i zašto - nije jasno.Prema procenama EK, na primer, ulaganje u novu elektranu na gas iznosi 0,5 miliona evra po megavat-satu, ili bi za konkretni projekat to značilo 500 miliona evra, što je manje od 980 miliona leva (posebno jer postoji je spremna mrežna infrastruktura). Zapravo, ovo je iznos bespovratnih sredstava, a s obzirom da je odbitno pravo izričito navedeno da može biti u naturi, sumnje da je postupak u potpunosti postavljen za problematično državno preduzeće TE „Marica Istok 2“ potpuno su opravdane. U tom slučaju će dobiti grant i formalno će učestvovati sa svom raspoloživom infrastrukturom.Zbog ovog ograničenja konkurencije, velika je verovatnoća da će projekat gasne termoelektrane revidirati EK ili čak odbiti. Takođe, prema procjenama EK, takva gasna elektrana od 1.000 megavata ne bi trebala zapošljavati više od 980 ljudi, dok Maritza-East 2 sada zapošljava više od 2.300 ljudi. Ako osoblje ne bude optimizovano, velika je verovatnoća da će nova snaga nastaviti da radi sa gubitkom, kao i sada.Da bi postojala bilo kakva mogućnost za termoelektranu na gas u kompleksu Marica-istok, državni operater Bulgartransgaz moraće da izgradi odgovarajuću gasnu mrežu. Ovo će takođe biti učinjeno novcem iz Plana, a prema poslednjoj opciji iznos za ovu namenu biće 330 miliona leva, plus 33 miliona leva sufinansiranja.A gde je RESIako se najveća promjena odnosi na elektrane na ugalj, većina sredstava iz plana zapravo je usmjerena na nove solarne elektrane. Za shemu delimičnog finansiranja takvih projekata sa uključenim baterijama predviđeno je 878 miliona BGN. Minimalni cilj je instaliranje 1,7 GV novih kapaciteta, što znači udvostručavanje raspoloživih kapaciteta.Ovo je potpuno novi pristup Bugarske za stimulisanje obnovljive energije. U praksi, pomoć će pokriti ulaganja u baterije, koje su i dalje preskupe, ali su potrebne za uravnoteženje elektrana, a proizvedena električna energija će se prodavati na tržišnoj osnovi.Planirano je ukupno šest tendera, koji će se održavati jednom u 6 meseci od početka 2022. Napisano je da će to biti izgradnja novih projekata obnovljivih izvora energije, bez obzira gde i sa kakvom tehnologijom, ali u stvarnosti smo govoreći o fotonaponima, koji su sada najjeftiniji i najlakši za izgradnju.Na svakoj aukciji će se igrati projekti od najmanje 285 megavata, a 25% njih ili oko 70 mV biće dodijeljeno za male OIE - manje od 5 mV. Ovo će donekle ograničiti koncentraciju projekata, ali u stvarnosti to nije tako. Preostalih 215 mV može osvojiti jedan kandidat, što znači ogromnu elektranu u datom trenutku u zemlji. Ovakvi veliki projekti već su najavljeni - kod Haskova i Harmanlija, a moguće je da su među dobitnicima. Moguće je da će se slične inicijative sprovesti u kompleksu „Marica Istok“.Važan uslov tendera je da se mora izgraditi skladište energije, koje će imati kapacitet od 25% instaliranog kapaciteta postrojenja OIE i moći će da obezbedi rad najmanje 4 sata. Ponude investitora biće rangirane prema tome ko će se prijaviti za najniži grant.Međutim, kako bi svi ovi novi OIE bili povezani na mrežu, bit će potrebna značajna ulaganja u sistem za prenos električne energije u zemlji. Iz tog razloga, Plan takođe predviđa 370 miliona leva za Operatora elektroenergetskog sistema, koji mora da obezbedi još 270 miliona leva sopstvenih sredstava.Osim velikih elektrana, finansiraju se i mali fotonaponi na krovu. Ukupan budžet je 140 miliona leva, a domaćinstva će moći da dobiju između 6 i 11 hiljada leva, a za energetsko siromašne subvencija će biti 100%. Uslov je da instalacije imaju snagu od 4 kV, odnosno za jedno domaćinstvo. Poređenja radi, projekti do 30 kV sada su podržani po povlašćenim cenama, što dovodi do zloupotreba - solarijumi će se graditi na napuštenim kućama i skladištima u udaljenim selima.Biće finansirana i kupovina solarnih sistema za snabdevanje toplom vodom za domaćinstva - do 1176,50 BGN po domaćinstvu, a za one koji primaju subvencije za energiju iznos će biti do 1960,83 BGN. Novac će dobiti samo domaćinstva koja nisu priključena na prenosnu ili toplotnu mrežu.Da li smo spremni za promene?Sve ovo će nesumnjivo promeniti način rada bugarskog energetskog sistema u ovom trenutku - umesto nekoliko veoma velikih proizvodnih objekata koji se nalaze daleko od potrošača, imaćemo mnogo manjih postrojenja razasutih po celoj zemlji. U kombinaciji sa šemom finansiranja poslovanja za izgradnju OIE za sopstvene potrebe, čime će se smanjiti potrošnja električne energije iz mreže, situacija će se još više promeniti.Nažalost, ništa od ovoga nije prisutno u dva glavna strateška dokumenta - Nacionalnoj energetskoj strategiji do 2030. godine sa horizontom do 2050. godine.
