Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Građani Zaječara se bune, moguća izgradnja dve nove MHE

Nama se u Zaječaru planiraju dve MHE, od toga su za jednu dobili građevinsku dozvolu prošlog utorka, u klasičnom maniru prikupljanja dokumentacije mimo očiju šire javnosti, tako da smo za ovaj projekat saznali pre mesec dana i od tada prikupljamo informacije i dokumentaciju koju su izdali.Reri nam piše žalbu, konsultovali smo neke stručne ljude da nam daju mišljenje o projektu, nažalost, sve javne rasprave su prošle, ostalo nam je samo, sa pravnog aspekta, da se žalimo na izdatu građevinsku dozvolu i da informišemo javnost, meštane okolnih sela i Zaječarce o štetnosti ove mhe.U razgovaru sa Božidarom Andrejićem, jednim od osnivača i novinara Danasa, koji je takođe iz sela na čijem ataru se planira mhe, na temu medija koji bi možda želeli da nam daju prostor i izveste o ovome - naravno, svako iz pozicije medija u kome je i uređivačke politike - došli smo i do Nove ekonomije.Ako Vi imate neki predlog za nas, kao zasad neformalnu grupu građana koji su se okupili u borbi protiv ove mhe, na koji način biste mogli kao Nova ekonomija da izvestite ili iznesete ovo u medijski etar, javite nam. Mi ćemo biti i više nego zahvalni na bilo kojoj vrsti promocije, jer nam je to trenutno najveći adut u borbi za očuvanje naših voda, zemljišta i prirode i u osnaživanju meštana da se priključe.

Srbija

Tražnja stanova veća od ponude, ko su ti „silni kupci“?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar sa Ekonomskog fakulteta smatra da u 2022. godini neće doći do pada cena nepokretnosti, piše RTS. "Eventualno bi mogle da uspore rast i da se stabilizuju na nekom nivou. Ako ne dođe do nekih nepredviđenih i dramatičnih događaja, mislim da se cene nepokretnosti neće značajnije smanjiti tokom ove godine", rekao je Molnar za Radio Beograd 1. Na pitanje ko su silni kupci zbog kojih je tražnja stanova na prvom mestu veća od ponude, Molnar kaže da se mogu svrstati u nekoliko grupa."Na prvom mestu, to su ljudi koji imaju neku deviznu ušteđevinu, pa u ovim uslovima nestabilnosti, straha, panike, beže u neka realna dobra, a na našem tržištu tradicionalno, nepokretnosti važe za sigurna ulaganja, jer druge tržišne opcije nisu razvijene, prosto nemate mnogo izbora kao na drugim finansijskim tržištima", kaže profesor.S druge strane, kako navodi, tu su migracije prevashodno mlađeg stanovništva iz ruralnih u urbana područja, iz manjih u veće gradove."Tu su i oni koji već dugo plaćaju rentu i shvataju da bi za isti taj novac mogli da kupe sopstvene kvadrate, posebno što su kamatne stope za stambene kredite na rekorno niskom nivou, a svi parametri po kojima se ocenjuje bankarski sektor su dobri i stabilni. Naravno, ne treba zaboraviti i jedan deo novca koji je stečen nekim nelegalnim aktivnostima koji takođe po tradiciji završava u nekretninama", ističe Molnar.Ko se uselio u Vučićeve jeftine stanove?Treba biti obzriv, kaže on, kada se razmatra kupovina za keš, koja podstiče pitanje "odakle taj keš", jer tu situacija nije toliko jednostavna. On se, kako kaže, najviše generiše na samom tržištu nepokretnosti. "Neko ima neku kuću u Čačku, Somboru, Zrenjaninu... ili poljoprivredno zemljište na ruralnom području, proda to, dođe do određene gotovine, na to doda neku ušteđevinu, a još jedan, nedostajući deo obezbedi ili putem nekog stambenog kredita ili putem keš-kredita koji se ne vidi u stambenim kreditima u izvodima banaka. Znači, kada je neko gotovinski kupac, to ne znači da u banci ima sto posto iznosa, pa podigne 50, 60, sto hiljada evra i kupi stan u Beogradu ili Novom Sadu. Puno tog keša se generiše tako što se prvo nešto proda, pa se onda kupi nešto drugo. Zato takva kupovina nije u svom neto izrazu baš tolika koliko se predstavlja", zaključuje Molnar.Šta sprečava mlade da se osamostale? (VIDEO)

Srbija

Ministarstvo odbrane, obrada špaletni NE JOŠ

Ministarstvo odbrane procenilo je da za uslugu obrade 940 metara špaletni oko novih ugrađenih prozora potrebno da izdvoji preko 600 miliona dinara. U tehničkoj dokumentaciji piše da usluga obuhvata obradu špaletni oko novih ugrađenih prozora sa unutrašnje strane objekta, širina špaletne je oko deset centimetara, a debljina sedam. Procenjena ukupna vrednost usluge je 600,8 miliona dinara, piše u oglasu o javnoj nabavci. "Obrada se vrši tvrdopresovanim stirioprom, lepkom i mrežicom, sa ugradnjom ugaonih lajsni. Završna obrada glet masom i poludisperzijom u boji po želji investitora (neutralne nijanse - bela ili bež)", piše u tehničkoj specifikaciiji. U oglasu o javnoj nabavci piše da je glavno mesto izvršenja usluge Tehnički remontni zavod Čačak. Izvršilac je u obavezi da angažuje ukupnu potrebnu radnu snagu, obezbedi potreban materijal, alat, sredstva za rad i propisana lična zaštitna sredstva, za kompletno izvršenje usluge, uključujući i grubo čišćenje. Od ponuđača se zahteva da ima najmanje jednog inženjera građevine i najmanje četiri prijavljena radnika za izvođenje usluge. Rok za podnošenje ponuda je 31. mart. 

Srbija

Nites ponovo dobio posao od Pošte vredan više od pola miliona evra

Kompanije Nites i Ingram Micro su na tenderu Javnog preduzeća "Pošta Srbije" dobile posao vredan 72,8 miliona dinara (619 hiljada evra) bez obračunatog PDV-a. Predmet javne nabavke bila je kupovina uređaja za bekap i opravak Oracle baze podataka.Zajednička ponuda firmi Nites i Ingram Micro bila je jedina u tenderskom postupku. Ponuda uključuje i anagažovanje podizvođača, preduzeća "Oracle Srbija & Crna Gora", koji će izvršiti 5,5 odsto ugovora o kupoprodaji, kako piše u odluci o dodeli ugovora.Pošta je na tenderu nabavila dva računarska servera (kompjut servera) sa najmanje 384 gigabajta memorije, pet servera za skladištenje podataka (storidž servera) sa minimum 128 gigabajta, kao i 60 softverskih licenci za "rikavri" uređaj, odnosno za uređaj "za oporavak".Uslov je bio da firma koja konkuriše mora da dostavi fotokopiju Oracle serfitikata, kao i fotokopiju potvrde zvanja "Specijalista za podršku za Oracle server baze podataka".Nites grupa, osim u Srbiji, posluje i u Češkoj Republici, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Na njihovom sajtu se do skoro nalazila informacija da je brat ministarke za rad Darije Kisić, Bojan Kisić, direktor operacija (Chief Operations Officer).Novinari Nove ekonomije su ovu informaciju na internet stranici Nites grupe poslednji put videli u februaru ove godine, ali je sada ime Bojana Kisića izbrisano. Na pitanja našeg portala o tome da li je Kisić i dalje zaposlen u ovoj kompaniji, kao i na kojoj poziciji radi, iz beogradskog predstavništva Nitesa nisu odgovorili do objavljivanja teksta.Ingram Micro je u novembru 2021. godine dobio posao usluge ORACLE licenciranja na tenderu koji je raspisala Kancelarija za informacione tehnologije i elektornsku upravu.Pobedničku, i ujedno jedinu ponudu, podnela je firma Ingram Micro sa podizvođačima Comtrade System Integration i Khaoticen, a ugovor je bio vredan 2,2 milijardi dinara (18,4 miliona evra).Kako je Nova ekonomija već pisala, Khaoticen je već bio partner kompanije Nites i to u poslovima implementacije sistema za bezbedno upravljanje SCADA okruženjem.Ovaj posao, vredan 3,7 miliona evra, Nites i Khaoticen su dobile u januaru 2020. godine. U avgustu ugovor je promenjen i izmenjeno je mesto isporuke i implementacije dobara. Umesto u Beogradu, sistem bi trebalo da se implementira u ogranku TENT u Obrenovcu i u HE Đerdapu.

Srbija

Mamograf na Kalemegdanu naredne dve nedelje

Od 15. marta, naredne dve nedelje, u mobilnom mamografu koji je postavljen na Kalemegdanu sprovodiće se preventivni pregledi žena 45-69 godina koje nisu uradile mamografiju u prethodne dve godine, objavljeno je na sajtu Insituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".Mamograf je postavljen u ulici Carigradski drum, a pregledi se zakazuju na brojeve telefona 060 7171523 i 060 7171969, svakog dana od 10 do 15 časova ili na adresi skrining_mamografija@batut.org.rs.Zakazivanje će se obavljati do popunjavanja termina, a radno vreme mamografa je svakog dana od 8 do 20 časova.Pravni skener: Pacijenti ne znaju svoja prava (VIDEO)

Srbija

Unija poslodavaca predlaže da se reguliše rad od kuće

Unija poslodavaca Srbije zatražila je da se usvoji kvalitetan okvir za nove oblike rada koji su postali deo prakse, kao što je rad od kuće i rad na daljinu. Kako se ocenjuje, mnogi aspekti rada od kuće trenutno nisu neregulisani, pa od toga nemaju koristi ni poslodavci ni zaposleni."Unija poslodavaca Srbije smatra da je neophodno pažljivo analizirati prednosti i mane rada van prostorija poslodavca kako bi se osigurali konkurentnost privrede i poboljšali uslovi rada za zaposlene", piše u saopštenju.Jedna od najupečatljivijih promena usled pandemije bio je mnogo čest rad od kuće, zbog zdravstvenih rizika i propisanih mera zaštite i takva pojava jasno je pokazala probleme i rizike, ali i potencijal da se situacija okrene u pravcu pozitivnih promena, ocenjuju u Uniji poslodavaca.Rad od kuće se više dopada poslodavcima nego zaposlenima (VIDEO)Rad od kuće – privilegija ili kazna?Objavljen Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće Kako se napominje, treba precizirati razlike između rada od kuće i rada na daljinu, uvesti mogućnost regulisanja radnog odnosa tako da zaposleni jedan deo radnog vremena provodi kod kuće.Pored toga, napominje se da treba definisati obaveze u vezi sa opremom i sredstvima za rad, naknade troškova rada, kao i obaveze poslodavacau vezi sa bezbednos na radu.Dodaje se da je ova inicijativa Unije poslodavaca upućena Socijalno-ekonomskog savetu, posle čega će, ako bude podržana, biti prosleđena i nadležnim državnim organima.

Srbija

Devizne rezerve za 549 miliona evra niže u februaru

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju februara iznosile 15,5 milijardi evra i bile su za 549,3 miliona evra niže nego na kraju prethodnog meseca. Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju februara iznosile su 12,9 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su niže za 529,7 miliona evra.Na smanjenje bruto deviznih rezervi Narodne banke Srbije uticale su aktivnosti Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu radi očuvanja stabilnosti na tom tržištu (530,0 miliona evra), zatim neto razduženje države (107,7 miliona evra) po osnovu kredita i deviznih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finansijskom tržištu, kao i neto povlačenje devizne obavezne rezerve banaka i ostala plaćanja za potrebe države (ukupno 89,3 miliona evra), navodi se u saopštenju NBS. Kakve veze predsednik Vučić ima sa zlatnim rezervamaNeto prilivi u devizne rezerve ostvareni su po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima (ukupno 69,4 miliona evra).Neto tržišni efekti su u februaru bili pozitivni u iznosu od 108,3 miliona evra.Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u februaru iznosio je 573,7 miliona evra i bio je za 42,6 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.Bruto devizne rezerve NBS veće za 1,4 miliona u decembraU februaru, kao i od početka godine, dinar je blago nominalno oslabio prema evru (za 0,1 odsto). NBS navodi da je povećana tražnja za devizama rezultat nastavka intenzivnije kupovine deviza od strane uvoznika energenata, prisutne od oktobra 2021, kao i pojačane globalne neizvesnosti usled geopolitičke krize u Ukrajini. "Radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru neto prodala 605 miliona evra, a od početka godine je neto prodala 945 miliona evra", piše u sapoštenju.

Srbija

NBS: Novca ima dovoljno u sistemu; haosa nema, niti će ga biti

Narodna banka Srbije (NBS) poručila je da finansijska stabilnost ni na koji način nije ugrožena i da novca i u dinarima, i u devizama, i na računima, i u gotovini ima dovoljno u sistemu."Narodna banka Srbije obaveštava građane: Haosa nema, niti će ga biti, i apeluje: Ne nasedajte na provokacije i senzacionalističke naslove", objavljeno je na sajtu NBS.Narodna banka Srbije ukazuje na to da "stabilnost ni na koji način nije, niti će biti ugrožena".Banke sa ruskim kapitalom sigurne i pod nadzorom, kaže NBS "Novca i u dinarima, i u devizama, i na računima, i u gotovini ima dovoljno u sistemu, ali nemojmo otežavati protok novca koji cirkuliše do najudaljenije menjačnice ili pošte u Srbiji. Ako je nekome potrebno da dođe do efektive za redovan život, za poslovanje, to je opravdano, s tim da Narodna banka Srbije apeluje - nema potrebe za čuvanjem novca kod kuće umesto u bankama. Prvo, novac je najsigurniji u bankama (ne i u kućama). Drugo, u bankama je osiguran, dok u kućama nije. Treće, nemojmo sami sebi neracionalnim ponašanjem činiti štetu", navodi se u saopštenju. NBS je ocenila da se u ambijentu u kojem nema nikakvih drugih pritisaka, kada i domaća preduzeća i nerezidenti uobičajeno obavljaju transakcije na domaćem deviznom tržištu, kada nema pritiska ni stranih ulagača, stvara panika, te građani kupuju devize i efektivu, što podstiču "senzacionalistički naslovi".NBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečja

Srbija

Pijačni prodavci: Nove fiskalne kase znače nestanak pijaca, nastavićemo protest

Nećemo odustati od protesta zbog uvođenja e-kasa na pijacama i tražićemo sastanak sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, jer ako se uvedu e-kase to će značiti nestanak pijaca, kaže Redžep Petrit, predsednik Udruženja pijačnih prodavaca "Opstanak" za Novu ekonomiju. Nakon jučerašnjeg protesta on kaže da će Udruženja pijačnih prodavaca "Opstanak" na današnjem satanku UO doneti odluku o daljim aktivnostima. Nema odustajanja"Nema odustajanja, najverovatnije ćemo tražiti sastanak sa predsednikom države, ako država i dalje ne bude imala sluha za nas onda sledi radikalizacija potesta, od blokiranja ulica do štrajka glađu. Pijačnih prodavaca širom Srbije ima oko 50.000, kad se pomnoži sa tri, četiri člana porodice to je oko 200.000 građana Srbije koji zavise od prodaje na pijaca. Nova fiskalizacija na pijacama znači da će oko 80 odsto pijačnih prodavaca nestati, prodaje na pijacama neće biti, što nije dobro ne samo za nas, prodavce na pijacama, nego nije dobro za narod ni za državu", kaže on. Država umesto da dobija od nas poreze koje plaćamo, između 18.000 i 20.000 dinara plus tezge koje plaćamo, mesečno 16.300 dinara za tezgu, država će izgubiti a mi idemo na Biro rada.  NeizdrživoU Ministarstvu finansija kažu da će fiskalne kase od 2022. godine, kad se uvedu uticati na smanjenje sive ekonomije. "Ne mogu oni nas da tretiraju kao sivu ekonomiju jer je PDV plaćen za svu robu koju mi nabavimo, dok sa našim pazarima ne možemo da uđemo u sistem PDV-a tako da je to non sens. Pazari su nam inače poslednjih godina mnogo manji, zbog negativnog uticaja pandemije, rata u Ukarajini, inflacije, pada prometa, građani manje troše, i na sve to treba dodati nove fiskalne kase koje nam nameću nove namete. Samo knjigovođa će nam uzeti 100 evra mesečno, ne možemo to finansijski da izdržimo. Kome to ide u korist zaista ne razumem", kaže Petrit.   Poslovno udruženje "Pijace Srbije" podsetilo je u saopštenju da zbog niza netačnih i zbunjujućih informacija koje prate aktulene proteste pijačnih prodavaca, registrovani poljoprivredni proizvođači, koji na pijačnim tezgama prodaju svoje proizvode, nisu obveznici fiskalizacije. "Nije tačno da će kupci „čekati“ fiskalni račun za vezu šargarepe, kilogram krompira ili bilo koje povrće, voće ili drugi proizvod poljoprivrednika koji ga prodaje na nekoj od pijaca u Srbiji. Fiskalizacije su oslobođene i delatnosti koje se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, a fiskalne kase su obavezne za preduzetnike koji na pijacama prodaju različite vrste robe široke potrošnje, prehrambene proizvode drugih proizvođača ili voće i povrće iz uvoza", navodi se u saopštenju. Takođe, u saopštenju piše da pijačnim prodavcima koji su obveznici e-fiskalizacije ne osporavaju ni pravo na drugačije mišljenje, niti da zbog toga protestuju. "Ali, apelujemo na njih da sve svoje aktivnosti sprovode u skladu sa propisima i ne ugrožavaju svakodnevno funkcionisanje pijaca, jer verujemo da nam je zajednički cilj da ih sačuvamo kao mesta na kojima će se građani Srbije i dalje sa zadovoljstvom snabdevati kvalitetnim životnim namirnicima", navodi se u saopštenju poslovnog udruženja "Pijace Srbije". 

Srbija

Tender „Pošte“ za oglašavanje na Fejsbuku, Instagramu, Guglu

JP "Pošta Srbije" oglasila je nabavku usluge kreiranja strategije i implementacije glašavanja na digitalnim medijima.  Vrednost usluge Pošta je procenila na 7,6 miliona dinara. Između ostalog, usluga podrazumeva definisanje komunikacione strategije Pošte na digitalnim kanalima, izradu mesečnog sadržaja za društvene mreže i digitalne platforme - izradu Fejsbuk, Instagram, Gugl, LinkedIn objava (tri objave nedeljno i 12 mesečno po platformi). U specifikaciji usluge se traži i izrada kreativnih rešenja za oglašavanje na Fejsbuk, Instagram, LinkedIn platformama, izrada njuzletera, prilagođavanje formatima oglašavanja, izrada medija plana, optimizacija kampanje, zakup medija na digitalnim kanalima, izrada kreativnih rešenja na Gugl platformama. Preko 1.000 mopeda ipak stiže u PoštuNezadovoljni poštari sutra obustavljaju radPo definisanju sredstava na mesečnom nivou pružalac usluge je dužan da dostavi raspodelu budžeta (medija plan) po kanalima komunikacije Gugl, LInkedIn advertajzing kampanje, Njuzleter, Fejsbuk i Instagram, kao i procenu glavih metrika u skladu sa ciljem promocije (broj prikaza, interakcija, procenu vrednosti troška po instalaciji aplikacije). Od ponuđača se zahteva da je za period od 3 poslednje finansijske godine, ostvario prihod ne manji od 15 miliona dinara, kao i da ima najmanje jednog zaposlenog sa završenim Fakultetom primenjenih umetnosti ili odgovarajućim.Rok za dostavljanje ponude je 15. mart. Poštari sanjaju dan kada će se približiti prosečnoj plati

Srbija

„Čistoća“ raspisala tender, pola milijarde dinara za komunalna vozila

Javno komunalno preduzeće "Gradska čistoća" oglasilo je nabavku vozila za prikupljanje komunalnog otpada, a njihovu ukupna vrednost procenjena je na 500 miliona dinara.  Nabavka je podeljena u pet partija. Rok za dostavljanje ponuda je 14. april, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena.Čistoća kupuje pet vozila za sakupljanje i odvoženje komunalnog otpada "tipa roto", radne zapremine 22 metara kubnih, a njihova vrednost je procenjena na 158 miliona dinara. Druga partija podrazumeva kupovinu pet komada kamiona smećarac sa potisnom pločom od 18 metara kubnih, procenjene vrednosti 105 miliona dinara. Šest vozila za sakupljanje i odvoženje komunalnog otpada tipa presa, radne zapremine 22 metara kubnih Čistoća je procenila na 150 miliona dinara. Kupuje se i jedan kamion za bočni utovar, a njegova vrednost je procenjena na 31 milion dinara. Peta partija podrazumeva dva kamiona smećaraca sa potisnom pločom od 22 metara kubnih i dizalicom za pražnjenje podzemnih kontejnera.Od ponuđača se, između ostalog, zahteva da je ovlašćen za prodaju ponuđenog dobra od strane proizvođača.

Srbija

Biznis putno osiguranje – od danas i na web portalu Sava osiguranja

 Poslovna putovanja u inostranstvo, učešće takmičara na međunarodnim sportskim događajima i drugo, zauzimaju sve veći procenat u ukupnom broju putovanja u inostranstvo, posebno sada kada se pandemija smiruje.Svako putovanje u inostranstvo podrazumeva obezbeđenje određene vrste zaštite, u slučaju da nešto ne pođe po planu. Nevolja nikada ne šalje upozorenje, a polise putnog osiguranja, doprinose da ne brinemo, da se osećamo bezbedno i da eliminišemo pitanje - Šta, ako...Mnoge kompanije, predstavništva, filijale, sportski savezi i klubovi, poslovna udruženja i sindikati, zbog potrebe za čestim putovanjima u inostranstvo ugovaraju polise na godišnjem nivou, kojom obezbeđuju osiguravajuće pokriće za svoje zaposlene odnosno članove, u inostranstvu, za željeni broj dana. Na ovaj način se obezbeđuje povoljnija polisa osiguranja, koja je, u stvari, vrsta kolektivne polise osiguranja.U sklopu aktivnosti digitalne transformacije i sa ciljem da našim klijentima pojednostavimo postupak dobijanja Potvrda, na osnovu prethodno potpisane generalne polise osiguranja, za određeni broj dana za zaposlene koji putuju u inostranstvo, Sava osiguranje je kreiralo novi web portal koji omogućava da se brzo i lako, nakon pristupa putem linka, preuzme potreban broj Potvrda putnog osiguranja. Preuzetu Potvrdu biznis putnog osiguranja klijent može da pošalje na željeni email ili da odštampa. Takođe, nakon izdavanja Potvrde automatski se umanjuje broj iskorišćenih dana od ukupnog broja kupljenih dana, odnosno dobija se informacija o broju preostalih dana osiguranja.Sada je Biznis putno osiguranje klijentima Sava osiguranja dostupno 24/7, 365 dana u godini.Benefiti koje smo omogućili klijentima putem web portala su višestruki: mogućnost kupovine osiguranja za sve zaposlene u kompaniji (članove sportkog saveza, poslovnog udruženja i sl.), samostalno preuzimanje potvrda od strane klijenta, jeftinija polisa osiguranja u odnosu na individualna osiguranja za isti nivo pokrića, brzina i jednostavnost dobijanja Potvrde za putovanje, kao i pristup aplikaciji u svakom momentu uz eliminisanje izdvajanja vremena za sastanke i razgovore sa zastupnikom osiguranja.Osiguravajuća pokrića u polisama odnosno potvrdama Biznis putnog osiguranja izdatim putem web portala, identična su pokrićima polisa osiguranja koje naši klijenti kupuju preko zastupnika osiguranja.Više informacija o Biznis putnom osiguranju i obezbeđivanju polise odnosno potvrda putem web portala zainteresovane kompanije, sportski savezi i udruženja, poslovna udruženja i sindikati, mogu dobiti putem mejla pzo.info@sava-osiguranje.rs ili na sajtu www.sava-osiguranje.rs.

Srbija

Jagodina kupuje 159 avio karata do Hurgade

Jagodina kupuje avionske karte za prevoz zdravstvenih radnika i privredno-političke delegacije u Hurgadu u Egiptu. Vrednost ove javne nabavke koju je raspisala Gradska uprava za budžet, finansije, privredu, poljoprivredu i investicije procenjena je na šest miliona dinara (51.000 evra)Usluga obuhvata 144 povratnih karata u ekonomskoj klasi (čarter let, na relaciji Beograd-Hurgada-Beograd) za polazak 7. aprila (u 12 časova) i povratak 14. aprila (u 06.20 časova), piše u tehničkoj specifikaciji.Pored toga, Jagodina kupuje i 15 povratnih karata (u ekonomskoj klasi, redovnom linijom, na relaciji Beograd – Hurgada - Beograd) za polazak 08. aprila (06.30 časova) i povratak 15. aprila (u 05.30 časova).Skupštini Jagodine potrebne usluge restorana sa najmanje 200 mesta Cena avio karte obuhvata sve pripadajuće troškove, cenu avio karte,aerodromske takse i sve druge prateće i zavisne troškove u vezi sa izdavanjem avio karte. Rok za dostavljanje ponuda je 24. mart. Jagodina daje 57.000 evra za "ol inkluziv" u Hurgadi Hotelski smeštaj u egipatskom letovalištu Hurgada gradska uprava Jagodine plaća 6,7 miliona dinara, odnosno blizu 57.000 evra, pisala je Nova ekonomija.Posao pružanja hotelske usluge dobila je egipatska firma Titanic For Investment & Development iz Hurgade, koja je ujedno bila i jedini ponuđač."Hotelski kompleks mora da ima privatnu plažu, akva park, puno bazena, restorana i barova", piše u tenderskoj specifikaciji.Na pitanja Nove ekonomije ko će činiti privredno-političku delegaciju, kao i iz kojih sredstava se finansiraju hotelske usluge, iz jagodinske uprave nisu odgovorili.Palma vodi medicinare i političku delegaciju u Paraliju, put plaćaju Jagodinci

Srbija

Srbija najviše izdvaja na odbranu u regionu

U Srbiji se poslednjih pet godina može uočiti rast izdataka za odbranu i Srbija u odbranu ulaže najviše u regionu. Međutim, Srbija takođe beleži najveću razliku između planiranih budžeta za odbranu i zaista potrošenih sredstava. Samo tokom 2021. godine je budžet za odbranu uvećan 50 odsto. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBC) predstavio je danas Balkanski monitor odbrane - izveštaj o tome koliko države regiona izdvajaju novca za odbranu, sa kojim međunarodnim partnerima najčešće učestvuju na vojnim vežbama, od koga dobijaju najviše donacija. Izveštaj obuhvata podatke za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju.Istraživačica BCBP-a Marija Ignjatijević kaže da većina zemlja regiona u poslednjih pet godina beleži blagi rast izdataka za odbranu, a da je rast najpristuniji u Hrvatskoj i Srbiji, što se vidi i kako kroz udeo u BDP-u,  tako i nominalno u apsolutnim vrednostima. "Srbija najviše izdvaja za odbranu u regionu. Negde u 2020. godini je dostigla prag trošenja od 2 odsto ukupnog budžeta, a odmah iza Srbije je Hrvatska. Od 2016. godine ove zemlje uvećavaju svoje odbrrambene budžete", kaže Ignjatijević. Ona je navela i da se o izdvajanjima za odbranu često izvešatava van konteksta, da su podaci o tome podložni zloupotrebama i senzacionalističkom izveštavanju u celom regionu.Sistemi odbrane na Balkanu su veoma netranparentni i to važi i za njihove dokumente, budžete, gde prikazuju izdatke, zbog čega su i podložni spinovima od strane političkih elita.Činjenica je da se za naoružavanje izdvajaju veća sredstva nego ranije, ali Ignjatović objašnjava da se ne radi o dodatnom naoružavanju već o obnovi i modernizaciji postojećeg."Kada pogledamo Hrvatsku i kupovinu rafala, Hrvatska da nije obnovila borbene avione, u roku od tri do četiri godine njihovoj postojećoj eskadrili bi prošao životni vek" , kaže Ignjatijević. Podaci za Srbiju pokazali su velike razlike između planiranih budžeta i završnih računa, odnosno zaista potrošenih sredstava na odbranu.Ignjatijević je navela da je na primer u 2021. godini budžet za odbranu uvećan za skoro 50 odsto, a da je u 2018. i 2020. tokom godine prebacivanjem sredstva iz budžetskih rezervi budžet za odbranu uvećan 20 do 30 odsto. "Iz takvih skokova tokom godine se vidi da se nabavke ne ugovaraju prema planovima već da se vrše ad hoc i u skladu sa spoljnopolitičkim inetersima, što je vrlo problematična praksa, ne samo zbog budžetiranja i planiranja već i zbog operativnih sposobnosti Vojske Srbije". Podaci BCBP-a pokazuju da u većini zemalja regiona postoji blagi rast izdataka odbranu, u nekim zemljama (posebno u Srbiji) postoji velika razlika između planiranih budžeta i stvarnih troškova za odbranu. Takođe,  balkanske članice NATO-a imaju velike razlike u zvaničnim državnim dokumentima kada je reč o izdacima i onome što se može naći u NATO bazama (rezultat različitih metodologija, NATO u rashode za odbranu uključuje i vojne penzije).U regionu najmanje u odbranu ulaže Bosna i Hercegovina. U poslednje dve godine zbog unutrašnje politilke blokade u toj državi uopšte nije usvojen budžet na federalnom nivou u koji spada i budžet za odbranu. "U Bosni i Hercegovni sve je povezani sa njenom ustavno-pravnom strukturom i sama činjenica da je budžet za odbranu najmanji regionu vezan je za nastojanje da se smanji uticaj centralnih institucija na najmanji nivo i da prevlasti imaju entitetske strukture. Od 2009. godine državni nivo ima zamrznut budžet koji iznosi ukuono 950 miliona maraka, a negde oko 91 odsto odlazi samo na održavanje sistema, bez ikakvih mogućnosti da se ulaže u odbranu. BiH jedini dobija ono što dalazi u vidu donacija iz partnerskih država",  rekao je dekan Fakulteta političkih nauka Univreziteta u Sarajevu Sead Turčalo.Sistemi odbrane na Balkanu su veoma netranparentni i to važi i za njihove dokumente, budžete, gde prikazuju izdatke, zbog čega su i podložni spinovima od strane političkih elita.Iako je u regionu najmanje transparentna kada se radi o izdvajnjima za odbranu, i u Albaniji se u poslednjih pet odina može uočiti blagi trenda rasta izdataka. Severna Makedonija i Crna Gora su odmah nakon prdruživanja NATO-u povećale kupovinu naoružanja i opreme. Prema dostupnim podacima, kada se radi o sektoru odbrane, najviše donacija u regionu dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Uprkos značajnim donacijama iz Rusije, Ministarstvo odbrane Srbije odbija da dostavi podatke o njihovoj vrednosti zbog njihove "tajnosti i poverljivosti".  Značajan donator u oblasti odbrane u rgeionu postala je i Turska. Podaci u izveštaju su prikupljani od decembra 2021. do februara 2022. uvidom u javno dostupna dokumenta Vlade, zahtevima za informacije od javnog značaja i šest zemalja, kao i intervjuisanjem stručnjaka u oblasti odbrane. 

Srbija

Malim preduzećima tri milijarde za kupovinu nove opreme

Blizu 3,1 milijardi dinara (26,2 miliona evra) namenjeno je Programu podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2022. godini. Preduzetnici i mikro i mala pravna lica će moći da dobiju do pet miliona dinara.Od ukupnih sredstava programa, do 40 odsto će moći da se dodeli za nabavku nove građevinske mehanizacije.Firme koje su na kraju 2021. godine imale jednog zaposlenog mogu da dobiju najviše milion dinara pomoći, a maksimalna neto vrednost opreme koja se nabavlja ne sme da bude veća od četiri miliona dinara.Komisija odobrila subvencije jer je u Srbiji "izuzetno nizak standard" Preduzeća sa dva - pet zaposlenih mogu da dobiju do 2,5 miliona dinara za opremu do deset miliona dinara, a ona sa šest i više zaposlenih pomoć od najviše pet miliona dinara.Firme koja dobiju subvencije imaju obavezu da dobijeni novac isporiste najkasnije u roku od deset meseci od dana zaključenja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava.Muke malih privrednika: Koju fiskalnu kasu kupiti? Novac za subvencionisanje nabavke nove opreme obezbeđen je iz budžeta Ministarstva privrede (1,8 milijardi dinara), evropskih IPA fondova (10 miliona evra, odnosno 1,2 milijardi dinara) i neutrošenog prošlogodišnjeg budžeta Razvojene agencije Srbije (126,8 miliona dinara).Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Razvojnom agencijom i odabranim poslovnim bankama i lizing kompanijama, koje će biti odabrane na javnom pozivu Ministarstva.

Srbija

Vučić: Biće dozvoljen kontrolisan izvoz pšenice

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će biti dozvoljen kontrolisani izvoz pšenice iz Srbije, javila je Agencija Beta. Prema njegovim rečima, za Srbiju će biti "potpuna katastrofa" ako Bugarska zatvori gasovod zbog najave da bi Rusija tranzit tog energenta mogla da počne da plaća u rubljama.Vučić rekao je da će biti dozvoljen kontrolisan izvoz pšenice prema ugovorima država iz regiona, prvo prema Albaniji, kao i da su u trenutku zabrane izvoza postojali ugovori za izvoz 350.000 tona te žitarice.Kako je dodao, ono što ostane pšenice da država otkupiti po tržišnim cenama i da će na zalihama biti bar 20 odsto više nego što je potrošnja.Cene goriva se zamrzavaju samo za poljoprivrednike Vučić je rekao i da se "umirilo" tržište nafte i naftnih derivata jer su obezbeđene dovoljne količine i "pristojna" cena.Najavo je da će se do srede rešiti i problem da se registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima omogući točenje goriva u kanistere.Prema Uredbi o ograničenju cena naftnih derivata nedavno je predviđeno da se evro dizel toči samo u rezervoare poljoprivrednih mašina.Od danas zabranjen izvoz žitarica, brašna i ulja Izvoz domaće pšenice prethodno je bio zabranjen uredbom koju je donela Vlada Srbije i koja je stupila na snagu prošlog petka.Tom uredbom zabranjen je izvoz tvrde pšenice, kukuruza, brašna od tvrde i obične pšenice, napolice i pira, prekrupe od žitarica, griza i pelete i ulja od semena suncokreta i šafranike.

Srbija siromaštvo

Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji u riziku od siromaštva

Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji je u riziku od siromaštva, a procenat mladih ljudi koji nisu ni zaposleni, niti su u obrazovanom sistemu (tzv. NEET kategorija) se blago povećao u poslednjih pet godina. Mladih nema u izvršnoj vlasti, nije se podigao broj onih koji kreću put preduzetništva, a mladi muškarci su, ipak, u nešto povoljnijem položaju nego žene, još uvek, pokazuju najnoviji posaci Indeksa participacije mladih (YPI) za 2020. godinu. YPI petu godinu zaredom objavljuje Omladinski hab Zapadnog Balkana i Turske i prati nivo političkog, ekonomskog i socijalnog učešća mladih u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i u Turskoj. Indeks participacije mladih je jedini dokument koji objedinjuje relevantne podatke o položaju populacije od 15 – 30 godina i upoređuje ih i međusobno i u odnosu na zemlje Evropske unije.Izveštaj je danas predstavila Fondacija Ana i Vlade Divac koja je, u ime Srbije, osnivač Omladinskog haba Zapadnog Balkana i Turske.Osim praćenja i objavljivanja zvaničnih podataka o mladima, ova mreža je fokusirana na to kako konkretno podržati mlade u posebno osetljivim kategorijama, kao što su mladi u ruralnim krajevima, iz siromašnih porodica, mladi sa invaliditetom. Zato je danas predstavljeno 10 novih modela za pomoć zapošljavanju mladih koje će, uz podršku ove Mreže, u 10 gradova voditi socijalna preduzeća ili organizacije civilnog društva.U Beogradu, Pančevu, Nišu, Požegi, Novom Sadu, Leskovcu, Arilju i Bečeju lokalna udruženja i socijalna preduzeća će pružiti priliku mladima da se uče nekim novim veštinama koje će podići njihovu konkurentnost na tržištu rada i tako im otvoriti neke bolje prilike za budućnost. Mladi poljoprivrednici u Nišu će dobiti pomoć od kolega iz socijalnog preduzeća, mlade žene iz okoline Arilja će proći IT obuku, mladi iz ekstremno ugroženih kategorija u Bečeju će dobiti podršku u traženju posla, romski studenti i studentkinje sa juga Srbije takođe će imati priliku za dodatne edukacije.Predstavnici lokalnih udruženja koja će pilotirati ovih 10 modela potpisali su juče ugovore o saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac.„Kad nisi ni u školskom sistemu, niti si zaposlen, kad nisi deo nekih neformalnih procesa edukacije i prekvalifikacije, a mlad si, u velikom si riziku da ne sustigneš generaciju i ostaneš iza nje. Iako sve zemlje imaju neke aktivnosti usmerene ka ovoj osetljivoj grupi, nema velikih pozitivnih pomaka, nažalost i to je ono na čemu ćemo mi najviše raditi“, istakla je Bojana Jevtović, projektna menadžerka Omladinskog hub-a.

Srbija

Transparentnost: Lista SNS-a troši najviše novca u predizbornoj kampanji

Za predsedničke i parlamentarne izbore u Srbiji iz budžeta je izdvojeno oko 15,7 miliona evra, a do sada je potrošeno manje od 10 odsto tih sredstava, oko 1,5 miliona evra, saopštila je Transparentnost Srbija. Većina partija oslanja se upravo na ta sredstva, a ona će biti uplaćena tek pet dana nakon što se utvrdi spisak svih učesnika izbora.Programski direktor Transparentnosti, Nemanja Nenadić je naveo da je u prve tri nedelje kampanje za parlamentarne izbore jedino SNS emitovala oglase na televizijskim stanicama, iako je u to doba već bilo proglašeno još deset izbornih lista.Kampanju je u značajnijem obimu, kako se dodaje, vodila samo Srpska napredna stranka (SNS) koja je na televizijske i o oglase na Fejsbuku potrošila najmanje 600 hiljada evra.Prema podacima Fejsbuka, vrednost oglašavanja sa naloga SNS-a i funkcionera te stranke u proteklih mesec dana bila je oko 80 hiljada evra.Kako se naglašava, tome trebalo dodati i oglašavanje vredno preko 10.000 evra sa nekoliko naloga preko kojih se promoviše SNS ili kritikuju njeni protivnici (nalozi "Pristojna Srbija", "Volimo srpsku opoziciju").Prema podacima Transparentnosti, u trećoj nedelji kampanje, najviše novca od oglasa koje je platila lista "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve", prihodovala je Televizija Pink, 136.141 hiljadu evra, od 28. februara do 6. marta, ako se računa minimalni popust prilikom njihvog plaćanja. U istom periodu Radio televizija Srbije je prihodovala 94.015, TV Prva 54.683, TV B92 28.280 evra, TV Happy 53.811 evra, a u cele tri nedelje do sada je potrošeno 728.528 evra na TV oglase. Transparentnost: Poreska krije informacije o oporezovanju frilenseraTransparentnost: Država i dalje u v.d. stanju Kako se naglašava, sredstva za finansiranje parlamentarnih izbora biće finansirana iz budžetske rezerve.Broj promotivnih aktivnosti veći za je za 58 odsto nego u istom periodu prethodne godine, kada nije bilo izbora.Za 10 najaktivnijih funkcionera, broj promotivnih aktivnosti je veći 118 odsto, a među njima prednjači Goran Vesić sa 32, a zatim Vanja Udovičić sa 28 promotivnih aktivnosti.Aleksandar Vučić je, kako se dodaje, imao 11 promotivnih, od toga šest u drugoj nedelji marta.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.