Uručenjem seta golova za mali fudbal Drugoj ekonomskoj školi u Beogradu i zvanično je počela društveno-odgovorna kampanja „Otvori Chipsy, asistiraj za gol“. Ovo je prva od ukupno 52...
Deci koja imaju smetnje u razvoju neophodna je posebna podrška svih nas, naročito u prvim, najosetljivijim godinama života. Njihovo odrastanje izloženo je raznim rizicima, ali uz pomoć predanih pedagoga sa velikim srcem lakše se integrišu i u društvo i među svoje vršnjake.Već tri decenije stručni kadar vrtića “Venčić”, u okviru Predškolske ustanove Savski venac, osluškuje potrebe mališana i polako ih uvodi u život. Socijalna integracija, razvijanje sposobnosti i talenata, osećaj sigurnosti i samopoštovanja, fizički razvoj, sve su to mali, a veliki ciljevi ovog humanog tima na čelu sa upravnicom Lucijom Dedejić i iskusnim vaspitačima.Sprave za igru i razvoj motorike već su postojale na igralištu ustanove, ali je vreme učinilo svoje. Zahvaljujući donaciji kompanije “Imlek”, inventar je zamenjen potpuno novim, savremenijim, bezbednijim i lepšim, koje će deci privući više pažnje i izazvati više osmeha. Ova društveno odgovorna kompanija bezbroj puta je pritekla u pomoć kada je bilo potrebno, naročito najmlađima, tako da se rado odazvala i lepoj akciji organizovanoj za “Venčić”. Vrtić je dobio novi mobilijar, a mališani pred koje je život u startu postavio razne prepreke od sada će ih lakše savlađivati, bezbrižnije se igrati u svom dvorištu i uživati u radostima detinjstva.Otvaranju rekonsturisanog igrališta prisustvovali su gospođa Tamara Vučić, supruga predsednika Republike Srbije, Bojan Radun, generalni direktor kompanije „Imlek“, Dušanka Jovičić, direktorka PU Savski venac i Lucija Dedejić, rukovodilac vrtića „Venčić“. „Osmesi dece, danas u vrtiću „Venčić“, predstavljaju neprocenjivu snagu i motivaciju da nastavimo da kao kompanija fokus našeg društveno odgovornog poslovanja bude pomoć najmlađima. Već duži niz godina sve svoje humanitarne aktivnosti usmeravamo u cilju pomoći pre svega deci sa posebnim potrebama, bez roditeljskog staranja i socijalno ugroženim kategorijama društva. Naša kompanija će i ubuduće nastaviti sa realizacijom različitih projekata koji za cilj imaju obezbeđivanje što kvalitetnijeg i srećnijeg odrastanja dece svih uzrasta“, izjavio je Bojan Radun, generalni direktor kompanije Imlek.Posvećeni i odgovorni „Moram da priznam da sam posebno srećna i zadovoljna što imam priliku da ovaj divan dan provedem na najlepši mogući način – kroz druženje sa decom, kroz neku vrstu pomoći i podrške. Želela bih da se zahvalim njihovim roditeljima i vaspitačima na odgovornosti, razumevanju i strpljenju, da se zahvalim i kompaniji „Imlek“ koja je pokazala šta znači društveno odgovorno ponašanje. Nadam se da će se i druge kompanije poći tim putem. Svi treba da razumemo potrebe onih kojima je naša pomoć najneophodnija, da izađemo sa idejom i realizujemo je u komunikaciji sa nadležnim organima. Ako želimo odgovorno, savremeno, uspešno razvijeno društvo, svaki njegov segment treba da radi u tom pravcu. Važne su čista namera i jasan cilj. A ono što je danas najvažnije - i danas i sutra i svakog narednog dana - to su deca. Treba im prepustiti da rade ono što najviše vole, ono u čemu su najbolji i što je najbolje za njih, a to je igra. Zato, hajde da se igramo“, poručila je Tamara Vučić na otvaranju igrališta.
Strateški fokusirana na potencijal domaće poljoprivredne proizvodnje, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, kompanija Delez Srbija dodatno će pružiti snažnu podršku lokalnim proizvođačima voća i povrća.Sa ciljem da se dugoročno podigne nivo kvaliteta domaćih proizvoda i lokalne dostupnosti odabranih kultura i kako bi one bile dostupne kupcima u Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnicama u što dužem vremenskom intervalu tokom godine organizovana je edukativna radionica i sastanak sa dobavljačima iz cele Srbije.Kroz panel i edukativne radionice ispred Distributivnog centra u Staroj Pazovi, Delez Srbija je ozvaničila početak zajedničkog rada na pružanju podrške lokalnim dobavljačima sedam kultura – krompira, luka, pasulja, kupusnjača, paradajza, krastavaca, paprika, dinja i bio voća i povrća.Kompanija Delez Srbija je samo tokom 2020.godine otkupila 12 odsto više domaćih poljoprivrednih proizvoda nego u godini pre, a zajedno sa više od 80 lokalnih dobavljača iz cele zemlje u prethodnim godinama u kontinuitetu podiže kvalitet i unapređuje asortiman voća i povrća u svojim prodavnicama. „Stalno slušamo priče u poljoprivredi da je potrebno samo naći sigurnog kupca za godinu dana i više i tu je sigurnost, ali postavlja se pitanje kvaliteta robe. Zato je važno da zajedno radimo i poljoprivrednici i ministarstvo i veliki trgovinski lanci. Nema boljeg tržišta za našu robu od trgovinskih lanaca. Proizvođači koji savladaju standarde, njima je mnogo lakše. Danas je bitno da nađemo konsolidatore, nekoga ko je spreman da tu robu prikupi, da je obradi, opere, upakuje da bi kasnije mogao da je prodaje i to je suština, pravac u kojem moramo da idemo. Kad se savladaju globalni standardi trgovinskih lanaca, kao što je Delez Srbija, možemo sve to da izvozimo, svu našu robu u bilo koju prodavnicu“, istakao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.Zahvaljujući ovoj inicijativi, uz unapređenje proizvodnje, poštujući najviše standarde kvaliteta koje zahteva Delez Srbija, kulture koje se u ovom trenutku delom uvoze moći će da budu nabavljane upravo iz Srbije, što će unaprediti i domaću privredu.„Strateški smo posvećeni saradnji sa lokalnim dobavljačima i pružanju širokog asortimana domaćeg voća i povrća našim kupcima godinama unazad. Srbija ima kvalitetnu zemlju i ovde možete naći najrazličitije poljoprivredne kulture. Želimo da iskoristimo upravo taj veliki potencijal i da u naše prodavnice donesemo domaće kulture najvišeg kvaliteta“, rekao je Jan-Vilem Dokhejr, generalni direktor kompanije Delez Srbija.Delez Srbija se zalaže za transparentan lanac snabdevanja koji garantuje potpunu sledljivost proizvoda, kao i poštovanje najviših standarda kvaliteta i bezbednosti. Upoznata je sa svakim segmentom proizvodnje – od načina uzgoja voća i povrća na njivama do toga pod kojim režimom su voće i povrće skladišteni, čuvani i distribuirani do radnji. Među učesnicima panela bio je i Miroslav Živković koji je kroz 19 godina dugu saradnju sa Delez Srbijom u kontinuitetu unapređivao proizvodnju, zapošljavao nove ljude uvek predstavljajući dobar primer uspeha lokalnog dobavljača kupusa, celera, krompira i jabuka.„Posao kojim se bavim je moj život, a drago mi je što sam na vreme video da su trgovinski lanci budućnost. Važno je i da se lokalni proizvođači udružuju, ali i da slušaju struku, jer je to put, da se usavršavamo, pratimo sve ono što je potrebno prema kontroli kvaliteta koju imamo svake godine i to na njivi. Ono što je najvažnije jeste da pratite uvek 3K – kvalitet, kvantitet i kontinuitet“, istakao je Živković kao poruku na kraju skupa.Privredna komora Srbije, koja je dobavljače domaćih kultura organizovala i povezala sa najvećim trgovinskim lancem u zemlji, godinama unazad radi na podizanju kvaliteta saradnje među svim tržišnim učesnicima, kao i stvaranju podsticajnog poslovnog ambijenta za male dobavljače.„Izuzetno je važan rad sa domaćim proizvođačima, a na zahtev trgovinskih lanaca zadatak je da okupimo proizvođače specifičnih i odabranih proizvoda i da se povežu kako bismo im dali mogućnost da im sami predstave koji su to uslovi koje bi trebalo da ispune i očekivanja koja postoje. Nije više dovoljno samo proizvesti, pa čak ni lepo zapakovati, jer su pravila sve stroža. I mi, kao Komora smo uključeni u ovaj proces da im u pravo vreme i u što kraćem vremenskom periodu dostavimo sve neophodne informacije kako bi proizvođači bili spremni za ono što ih čeka na tržištu“, kažu u Privrednoj komori Srbije.Društvena odgovornost i solidarnost su naši imperativi
Konferencije Srbija konferencije
tri nedelje pred završno zvono VIoleta ALfeldi sada je dobro nakon šoka koji je doneo , prvo sretanje sa školom i nastavnicima, nisu ni imali neka druga iskustva.Uplašeni pre svega za život za zdravlje i problem za planiranje, a sada, što se učitelja tiče snašli.Rad u dve smene, premda zahtevan, doneo dobre rezultateodlično smo prošli kako smo mogli da prođemo./////////////////Smiljana istraživanje o perspektivom aktera u školstvu.nešto nam je nedostajal, profesorima, učenicima, sve završite ali nešto nedostaje.ISto to se desilo i roditeljima, stručnim saradnicimasubjektivne osećaje i percepciju, svima nedostajala interakcijanastavnci su se osećali nesigurno, podrška im falila, ustalilo se, ali nedostajanje jeste suština nastave, povratne informacije, kada vas gledam uživo i klimateglavom, vi mene podstičeterezličiti podaci zavisno od uspeha učenikamnogo su kritičniji učenici sa odličnim uspehom, očekivali više, želeli višenepravedna, mnogo prepisivanja,////////////////////Vesnada kapetana nema broda neminovni gubici, nažalost kolege nisu sve prošle, značajne gubitkenedovoljna podrška ministarstva prosvetetroškovi su bili jako veliki, kada pričamo o fin strani, ne mali broj podizao kredite da bi kupovali rač, ali to verovatno niej uticalo samo na njih, i roditelje, stoje u redu za računar, onda dolazi roditelj koji je takodje roditelj.iz te cele frustracije, mi ne izlazimo mnogo pametniji, to se videlo u sep 2020, trebalo je prethodno polugodište oiskoristiti da bi se naučili, pomerili neke granice i da udjemo osnaženiSindikat u avgustu poslali dopis sa udruženjem Koraci, psiholozi i pedagozi, predložili čiotav niz mera kako bi moogli da izadju na najbolji mogući način, da nekako u svoju korist okrenemo.sagorevanje na poslu, borba sa osećanjem besmisla kosi prosvetne radnike, da nikad nije dovoproblem sa nedostatkom opreme, naročito kod osetljivih grupa///////////////Gordanai kod dece se pojavila otpor, guljenje radnih navika, pto je unelo dosta nemira u porodice nije dostupno za svu decu, moramo da priznamo da bi znali šta treba da radimo.svakog dana//////////////////////////////////Violeta deca neuporedivo bolje snašla, problem sa količinom informacija koja su deca morala sama da prerade, tehnički deo je i sa rdoiteljima dobro funkcionisao////////////vesnatrebalo da se uradi pre mnogo vremena, ne za sutra ili sledeću školskoj godiniprosek na nivou Srbije, minus predznak van BeogradaRačunajte da imate u osnovnom 750-800k minimum 10 odsto nisu imali pristup nastavi na odgovarajući načintrajne posledice nedostatka obrazovanja. Svako dete sa okrnjenim obrazovanjem, li neka deca će odustati, vezati za modele koji vam garantuju prekarni radizgubili barem trećinu godine, ako 1,500 evra , 750 evra po učeniku bačeno600 miliona evra izgubili da se može meriti u novcu, ali od novca je strašnije motivacijakako da mu objasnite da ne prepisuje, kada imate visoko kotiranog političara, koji ima plagijat u doktoraku.deca pitaju za pesnike, a najbolji đaci će raditi poslove na privremenim ugovorimane mogu sami nastavnici, ne mogu sami roditelji, potreban društveni dogovorciljevi sa vlastima se ne podudaraju/////////////////////smiljanada se okreću prepisivanju predmeta koji ih ne interesujujaz između beograda i ostatka srbije je postojaonema nacionalnih testiranja, zapravo nemamo podatke ni pre pandemije,i da onda vidimo da li je kvalitet opao, koliko, u čemuji dalje imamo međunarodno merenje rezultatarazlika postoji 50 godina unazad u postignuću, ali dramatično kada se uporedi s regioom, najviša u Srbiji i Severnoj MakedonijiDrugi podatak, postignuće utiču različiti faktoriprethodni TIMS ciklusa se duplirao 31, odsto na socioekonomskog statusa sa 17 na 31, a cilj obrazovanja je da bude što pravedniji i da svi imaju jednaku mogućnostpre pandemije, a drastični su, a sada se nastava na daljinu itekako utiče socioekonomski statuspilotiranje državne mature rezutati jako loši, kada smo pitali učenike zašto, za neke zadatke su rekli da su slušali preko rts-a, da ih ne računaju //////////treća, identični odgovori da njih niko ništa nije pitaođačke parlamenit i roditeljski savetaod dece najbolje odgpovroe, znaju šta se dešava i šta žele, uvek navode ada bi voleli da ih više pitaju, imaju inicijativeprimera radi, deca žele da mogu nekom da postave pitanje, nedostaje vremena, predloge da svaka škola ostavljaju pitanje i predloge, koja bi se onda na nekom nivou razmatrala.///////////////////istraživanja ličnim poznancima i postojećim mrežama dobri rezultati isključivo zbog entuzijazna nastavnika i direktoranastava na daljinu je kada želite 1 na 1, neku dodatnu podršku, ne za grupnu/////////////treći da li će ministarstvo ikada da kaže da ne može da reši pa da //////////posle godinu ipo dana i dalje ima nastavnika bez računara, videćete u raznim sredima razni modaliteti, ali najveća zaprepušteni sami sebi, plan i program ne prate realnost, kako se ko snađe, uinute su eventualno dodatne zarade////više prosečne ocene na kraju godine nego što je uobičajeno.srbija u odnosu na region i Evropu imala veliki dan školskim danaomkako se popunjava rupa?da digitalni resursi , ali nedostajeinterackija interakcija interakcija pojačati individualno////////////dopunsko dodatnu u elektronskom, komunikacija sa roditeljima preko digitalnih platformi,
-270x152.jpg)
Nakon Rima, Milana, Londona i Berlina, gde su nedavno postavljeni slični uređaji, najsavremenija tehnologija naći će se i u samom centru prestonice – u Knez Mihajlovoj uliciBeograd će se, prema najavama zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, uskoro naći na listi evropskih metropola koje problem zagađenja vazduha uspešno rešavaju inovativnim spoljnim prečišćivačima za javne površine, koji su ujedno i poslednja reč tehnologije u ovom domenu. Koncentracija nezdravih čestica u vazduhu, koja je zbog gustine naseljenosti i velike frekvencije saobraćaja, posebno izražena upravo u centralnim gradskim jezgrima, postaće prošlost zahvaljujući srpskom proizvodu simboličnog naziva – O2AZA.U najčistijem svežem vazduhu, poput onog na planinama, građani Beograda moći će da uživaju zahvaljujući inicijativi Grada Beograda i kompanije Mozzart, koji su prepoznali značaj ove inovative tehnologije, kako za kvalitet vazduha, tako i kao podršku našim inovatorima.Da Srbija ide u korak sa evropskim metropolama, pokazuje upravo činjenica da će se, nakon Rima, Milana, Londona i Berlina gde su nedavno postavljeni slični uređaji, najsavremenija tehnologija naći i u srcu Beograda – u Knez Mihajlovoj ulici. Inovativni uređaj, koji će doneti efekat planinskog vazduha u srcu grada, dizajniran je tako da radi 365 dana u godini, a za 24 sata prečisti 180.000m3 vazduha što je ekvivalent vazduhu koji proizvede čak 1.000 stabala. Ovaj svojevrsni „čistač neba“ uz pomoć slobodnog ozona i patentirane jonske tehnologije usisava preko 75 odsto najopasnijih čestica iz svoje okoline (PM1, PM2, PM10), zadržava ih u aparatu, a zatim ispušta prečišćen vazduh, stvarajući oko aparata oazu čistog vazduha. Inovativni srpski proizvod rezultat je saradnje našeg najboljeg industrijskog dizajnera i profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu Marka Lukovića, prve srpske firme za proizvodnju LED ekrana „Elsat“ iz Čačka, uz pomoć tima konstruktora Predraga Bajovića i Alekse Jevtovića. Aparat koristi patentiranu holandsku tehnologiju ispitanu na Univerzitetu u Ajndhovenu.Mozzartu specijalna nagrada Privredne komore Srbije za društvenu odgovornost
(1)-270x152.jpg)
SBB fondacija saopštila je danas da je donirala SBB usluge Klinici za dečije interne bolesti i Klinici za dečiju hirurgiju i ortopediju Univerzitetskog Kliničkog centra Niš. Donacijom u vrednosti od 40.000 evra obezbeđeno je besplatno korišćenje najkvalitetnijeg WiFi interneta za sve pacijente i zaposlene, kao i digitalna televizija u svih 90 soba obe dečije klinike, sa ciljem da se najmlađim pacijentima i njihovim roditeljima vreme provedeno tokom lečenja olakša. “Deca imaju na raspolaganju mnogobrojne TV kanale, među kojima su i dečiji, internet je pušten u celoj bolnici i mogu da mu pristupe svi zaposleni, pacijenti i posetioci. Da li će SBB usluge koristiti za zabavu, razbibrigu, edukaciju nije važno, važno je da imaju na raspolaganju lep poklon, da što lakše prebrode bolničke dane i što pre da se vrate svojim kućama.” izjavila je Jovana Lukić, direktorka SBB fondacije i CSR direktorka United Grupe.Unutar bolnice postavljene su i table sa nazivom SBB mreže i lozinkom za pristup besplatnom SBB internetu.“Deca dosta dugo leže na pedijatriji, naročito na hematologiji gde nekada budu i mesecima i zato nam je velika pomoć da imaju TV kanale i internet, koje do sada nisu imali.” rekla je prof. dr Emilija Golubović, rukovodilac Klinike za dečije i interne bolesti.Rukovodilac Klinike za dečiju hirurgiju i ortopediju prof. dr Anđelka Slavković, dodala je da je ova donacija izuzetno važna za decu, jer ih internet i televizija dodatno animiraju, posebno ako prvi put leže u bolnici.“Mnogo su uplašeni i mnogo im je lakše kada imaju gde da potroše svoje vreme čekajući na ili nakon hirurške intervencije. Osoblje koristi internet i u profesionalne svrhe. Putem interneta smo dolazili do mnogih značajnih informacija o COVID-19 i ova donacija će nam značiti i ubuduće”. rekla je prof. dr Slavković.SBB fondacija već šest godina kroz dugoročne projekte iz različitih oblasti pomaže očuvanju i unapređenju funkcionalnog društva, a kroz donacije pomaže i zdravstvenim ustanovama i drugim institucijama i neprofitnim udruženjima. U okviru kliničkih centara u Srbiji SBB usluge su donirane Kliničkom centru Kragujevac, Univerzitetskoj dečjoj klinici “Tiršova” i sada Klinici za dečije interne bolesti i Klinici za dečiju hirurgiju i ortopediju Kliničkog centra Niš.Humanost i zdravlje na prvom mestu
Eurobank i u ovoj godini nastavlja sa podrškom zdravstvenom sistemu Srbije, doniranjem sredstava za nabavku inkubatora u vrednosti više od 1,2 miliona dinara, za neonatalno odeljenje u Kragujev...
-270x152.jpg)
U susret Svetskom danu zaštite životne sredine, 5. juna, kada se već dugi niz godina promoviše i razvija svest o životnoj sredini, kompanija Lidl Srbija je odlučila da u svom svakodnevnom poslovanju dodatno doprinese boljitku zajednice u kojoj posluje. Počev od 3. juna postaće prvi trgovinski lanac prehrambene robe u našoj zemlji koji izbacuje iz upotrebe plastične kese za kupovinu u celoj Srbiji.„Do sada je ovakva praksa važila samo za nekoliko gradova, na primer odgovorili smo na Odluku Grada Beograda, po kojoj je upotreba plastičnih kesa sa manje od 50 mikrona bila zabranjena, tako što smo uklonili u potpunosti plastične kese za kupovinu na teritoriji grada. Međutim, kao kompanija koja je svesna svoje odgovornosti prema prirodi i uticaja koje naše poslovanje ima na nju, doneli smo odluku da uradimo nešto više i da dobru praksu proširimo na sve Lidl prodavnice širom Srbije. Time, pre svega, želimo da podstaknemo potrošače da u cilju održivosti i zaštite životne sredine, ali i kao doprinos kućnom budžetu, u kupovinu dolaze sa svojim torbama ili cegerima“, izjavila je Aleksandra Mirić iz Odeljenja za Društveno odgovorno poslovanje kompanije Lidl Srbija.Ovakva odluka proizišla je iz činjenice da se u svetu svakoga dana upotrebe milioni plastičnih kesa, a za njihovu proizvodnju potrebne su sirovine koje naša planeta ne može brzo da obnovi. Plastične kese često svoj kraj dočekaju u prirodi gde su im potrebne stotine godina da se razgrade, dok se, u međuvremenu one raspadaju na manje delove, takozvanu mikroplastiku, koja lako dospeva u žive organizme i kroz lanac ishrane na kraju i na naš tanjir. Osim toga, na svetu trenutno postoji pet „ostrva plastike“ od kojih najveće zauzima površinu od 1,6 miliona kvadratnih kilometara, što je 18 puta veće od površine teritorije Srbije.Kao alternativu za plastične kese za kupovinu, Lidl Srbija potrošačima nudi „zelene“ ekološke opcije kao što su papirne kese, trajne torbe i višekratne vrećice za voće i povrće koje je ova kompanija prva uvela na domaće tržište.Doprinesimo zajedno boljoj budućnosti. Za svet bez plastike, za lepšu i čistiju Srbiju!Lidl Srbija bira zelenu energiju i gradnju
-270x152.png)
Na ceremoniji uručenja godišnjih VIRTUS nagrada za filantropiju u organizaciji Trag fondacije, Raiffeisen banci je dodeljena Nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora, i to za dugogodišnje partnerstvo sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem. VIRTUS nagrada za filantropiju je ustanovljena 2007. godine s ciljem da se prepoznaju i podrže predstavnici poslovnog sektora i građani, koji svojim filantropskim aktivnostima strateški i dugoročno doprinose razvoju zajednica u kojima žive i posluju.Partnerstvo Raiffeisen banke i JDP-a, koje traje punih 16 godina, odličan je primer dugoročne uspešne saradnje poslovnog i neprofitnog sektora, kao i obostrane dobrobiti koja iz nje može da proistekne za zajednicu, uz naravno, najveću korist za građane - ljubitelje vrhunske pozorišne umetnosti.U godini u kojoj Raiffeisen banka slavi 20 godina poslovanja u Srbiji, ponosna je na brojne filantropske projekte koje je realizovala u ovom periodu. Težnja je uvek bila da se zajednici “vrati” deo poslovnog uspeha kroz ulaganja u prave vrednosti (sport, kulturu, obrazovanje), kao i kroz podršku najugroženijima.“U brojnim partnerstvima, dugogodišnja saradnja sa JDP-om se posebno ističe. Ona je ne samo najduža, već i na najbolji način odslikava nastojanje banke da svoje ime veže uz prave vrednosti i da podrži najkvalitetniji sadržaj”, izjavio je ovim povodom Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke. “Ponosni smo na saradnju sa našim prijateljima iz JDP-a, koji iz godine u godinu pružaju najkvalitetniji pozorišni sadržaj ne samo u granicama naše zemlje, već i šire. Nagrada poput ove ima specifičnu težinu jer se ne dodeljuje za merljive poslovne rezultate, već za ono što nema materijalnu vrednost a doprinosi osnaživanju društva i očuvanju njegovog duhovnog zdravlja, preko potrebnog posebno u izazovnim vremenima poput ovog”.* * *Raiffeisen banka a.d. Beograd je članica Raiffeisen Bank International-a, jedne od vodećih bankarskih grupacija u srednjoj i istočnoj Evropi. Poslovanje u Srbiji započela je 2001. godine, a sada svoje aktivnosti razvija u tri pravca: poslovanje sa stanovništvom, poslovanje sa privredom, upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo. Za dodatne informacije molimo Vas kontaktirajte Marketing & PR odeljenje Raiffeisen banke na telefon 011/2207-306.Trag je regionalna fondacija koja deluje u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Već 21 godinu podržava i podstiče građane na aktivno učešće u razvoju lokalnih zajednica u kojima žive ili posluju. Trag fondacija osnažuje ljude koji veruju da zajedničke inicijative mogu imati veliki uticaj i koji žele da budu pokretači pozitivnih promena u svojim zajednicama. Tokom prethodne dve decenije Trag fondacija je kroz brojne programe podržala više od 1.500 uspešnih projekata sa preko 14 miliona američkih dolara uloženih širom Srbije i regiona.
-270x152.jpg)
Skakanje u džakovima, nadvlačenje konopca, trka sa kašikom i ping-pong lopticom su samo neke od igara u kojima su danas uživala deca koja pohađaju vrtić „Dambo“ u Beogradu. Sa svojim timom, Novak Đoković Fondacije, pridružila im se i Jelena Đoković kako bi zajedno proslavili otvaranje novog igrališta u okviru ovog vrtića. Prepoznavši značaj kreiranja bezbednog i podsticajnog okruženja za igru na otvorenom prostoru, Novak Đoković Fondacija je uložila 2,600,000.00 RSD u njegovu rekonstrukciju i opremanje, kako bi mališani dobili još mesta za njihove svakodnevne avanture.Stare sprave zamenjene su novim toboganom, ljuljaškama, vrteškom i drugim mobilijarom za igru, a dodatno su postavljene i nova betonska osnova, kao i gumena i travnata podloga koje će pružati dodatnu bezbednost. Otvaranju ovog igrališta su, pored predstavnika Fondacije i predškolske ustanove, prisustvovali i gradski sekretar za obrazovanje i dečiju zaštitu Slavko Gak, kao i predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović.Globalna direktorka Novak Đoković Fondacije Jelena Đoković izrazila je veliku zahvalnost što je u prilici da pomogne vrtić Dambo u koji je i sama išla kao dete. "Uvek se sećam dragocenih trenutaka iz vrtića koji su mi ulepšali odrastanje i uticali da se izgradim u osobu koja sam danas. Ovo dvorište uvek mi je delovalo ogromno i predstavljalo je moja vrata u svet igre, druženja i mašte. Veoma sam srećna što smo danas u prilici da mališanima punim iskrenih očekivanja i nade, otvorimo ta velika vrata. Oni danas kao i mi nekada, samo žele da se igraju i uživaju u igri sa drugarima, a zapravo stvaraju uspomene koje će biti neizostavan, i veoma bitan deo života. Vrtići u centru gradova nose izazov jer imaju oskudnije prostore za igru, ali mi se trudimo da to promenimo, kao i da pomognemo vaspitačima da deci pruže što kvalitetniji boravak uz razvoj motorike, fizičke snage, mašte, socijalnih veština i naravno, uspomena.“Igra je objektiv kroz koji deca doživljavaju svet oko sebe. Neke od mnogobrojih koristi dečije igre između ostalog su i smanjenje straha, stresa i anksioznosti, više radosti i samopoštovanja, povećana pažnja i pozitivne emocije koje jačaju imunološki, endokrini i kardiovaskularni sistem. Zato je rekonstrukcija i opremanje igrališta širom Srbije važan deo rada Novak Đoković Fondacije koja već 14 godina neprekidno ulaže u rani razvoj. “Igra je ključna za rano obrazovanje, i zato želimo da na ovaj način dodatno pomognemo deci u Srbiji da razviju svoj puni potencijal. Do sada smo pomogli igrališta u Novom Sadu, Gornjem Milanovcu, Srbobranu, Staroj Pazovi, Kruševcu, Žitorađi, Novom Bečeju, Užicu, a sada evo i u Beogradu.” rekla je Maja Kremić, nacionalna direktorka Novak Đoković Fondacije.Sada vaspitačice mogu uvrstiti i razne aktivnosti na otvorenom za 170 mališana koje pohađaju vrtić „Dambo“ što je izrazito važno za razvoj dece koja žive u gradskoj sredini. To je njihova glavna veza sa prirodom i otvorenim prostorom, i zato je važno da ovakvi prostori budu uređeni tako da utiču na razvoj dečije emocionalne inteligencije, kognitivnih i socijalnih veština.“Svedoci smo velikog investicionog talasa u školama i vrtićima u Beogradu u proteklih nekoliko godina. Nikada više obrazovnih institucija u glavnom gradu se nije obnavljalo i svaka pomoć društveno odgovornih kompanija, udruženja je uvek dobrodošla. Svima nama je zajednički cilj dobrobit dece, a budući da oni u svojim vrtićima puno vremena provode napolju sa vaspitačima od posebne su važnosti dobro i moderno opremljena igrališta i dvorišta vrtića. Najlepše hvala Fondaciji Novak Djoković na ovoj donaciji, otišla je na pravo mesto.” rekao je gradski sekretar za obrazovanje i dečiju zaštitu, Slavko Gak.Novak Đoković Fondacija već nekoliko godina sarađuje sa predškolskom ustanovom „Dečiji dani“ u Beogradu na raznim projektima. Između ostalog, u jednom od njihovih vrtića deca zajedno sa vaspitačima uzgajaju voće, povrće i začinsko bilje u okviru programa „Azbuka dobrih navika“.„Doprinos koji Fondacija godinama čini, i impozantni rezultati kojima se hvalimo, daju mi veru u istinsku brigu za najmlađe. Pravo je zadovoljstvo gledati decu kako bezbrižno uživaju i rastu. Ponosni smo i što se naša saradnja proširuje i kroz druge projekte koje Fondacija sprovodi kao što su Azbuka zdravih navika i Podrška, ne perfekcija.“ - rekla je direktorka predškolske ustanove „Dečiji dani“ Sanja Lazović.Tim Novak Đoković Fondacije rekonstruisao je igralište u skladu sa svim neophodnim standardima i opremio ga najnovijom opremom koja podstiče dečiju maštu. Međutim, falilo je još nešto kako bi ono zasijalo u punom sjaju. Studenti sa Fakulteta primenjenih umetnosti, uz smernice njihove profesorke Jane Oršolić, odmah su prepoznali kako svojim talentom mogu dodatno ulepšati prostor. Naslikavši živopisni mural, na zidu koji okružuje igralište, od vrtića „Dambo“ napravili su pravo malo podvodno kraljevstvo.„Studenti koji su učestvovali u osmišljavanju i izvođenju ovog murala direktno oblikuju nekoj novoj deci estetske modele za budućnost. Važno nam je da vrtićkom uzrastu ne serviramo hiperrealistične slike koje ih neće motivisati da i sami preduzmu neku kreativnu radnju, već ih jednostavnim i prijemčivim formama hrabrimo da se i sami okušaju u crtanju, seckanju, kreiranju, osluškujući sebe, a ne neke spoljne nametnute ideale.“ objašnjava Jana Oršolić, grafička dizajnerka, tipografkinja i vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti.Vizuali okeana i životinja koje tu žive neće samo podstaći decu da osmisle neke nove igre, nego će poslužiti i kao prilika za novo edukativno iskustvo. Sve generacije koje budu pohađale vrtić Dambo će se sigurno sećati žmurki, trka i „školica“ iz njihovog omiljenog igrališta.
U akciji prikupljanja čepova koje Apatinska pivara već tradicionalno realizuje još od 2015. godine, prikupljena je jedna tona i 250 kilograma čepova. Oni su namenjeni Udruženju “Čep za hendikep” za nabavku ortopedskih pomagala osobama sa invaliditetom širom Srbije. Kontinuitet u angažovanju tokom ove akcije prepoznalo je i samo Udruženje gde ističu da je važno da smo i u periodu kronavirusa uspeli da prikupimo značajne količine ovog reciklabilnog materijala. “I mi kao Udruženje nismo stali sa radom iako su okolnosti bile drugačije. Hvala Apatinskoj pivari što se među prvima priključila ovoj inicijativi i već 7 godina predano pruža podršku osobama sa invaliditetom”, rekao je Zoran Martinov, osnivač Udruženja „Čep za hendikep“.“Kao društveno odgovorna kompanija, motivišemo kako naše zaposlene, tako i partnere i saradnike da učestvuju u ovoj, sada već izuzetno prepoznatljivoj inicijativi. Odmah nastavljamo dalje i ubrzo očekujte nove količine čepova. Ovom akcijom postižemo trostruki efekat: pomažemo onima kojima je pomoć zaista potrebna, čuvamo našu planetu i podstičemo druge odgovorne subjekte da daju svoj doprinos”, rekla je Vesna Milovančević, menadžer trejd marketinga Apatinske pivare prilikom uručenja donacije. Ispred Udruženja, Apatinsku pivaru su posetili i preuzeli čepove Zoran Martinov, predsednik Udruženja zajedno sa Ninom Naumović, novim pojačanjem u Udruženju. „Kada bi svako domaćinstvo u Srbiji sačuvalo samo po jedan čep svakoga dana, prikupilo bi se oko 1,5 tona čepova dnevno. Ta količina bi bila dovoljna da se svakodnevno nabavi najmanje jedno ortopedsko pomagalo“, rekla je Nina Naumović.Na visini odgovornosti i u godini najvećih izazova
U proteklih godinu dana kompanija Majkrosoft podržala je rad 27 neprofitnih organizacija u Srbiji sa donacijom softverskih rešenja ukupne vrednosti od 149.075 američkih dolara. Kompanija Majkrosoft po...
, Jelena Bratić (Centar za mame), Lazar Bojičić (Fondacija Petlja)(1)-270x152.jpg)
Kompanija A1 Srbija uručila je priznanja odabranim projektima u okviru društveno odgovornog programa „Svet kakav želiš“. Troje superfinalista dobilo je novčanu podršku A1 od ukupno 10 miliona dinara za dalju realizaciju ideja osmišljenih da unaprede oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije. Tokom dve nedelje onlajn glasanja građani su imali priliku da podrže željeni projekat i time utiču na konačnu raspodelu sredstava, a ukupno je pristiglo više od 57.000 glasova. Projekat „Bolji vazduh građanima“ Internet društva Srbije, zauzeo je prvo mesto sa gotovo 27.000 glasova i nagradu u iznosu od pet miliona dinara. Ova ekološka inicijativa bazira se na produkciji pristupačnih low-cost uređaja za merenje kvaliteta vazduha koji će posebno biti značajni za stanovnike onih područja u Srbiji u kojima nema dovoljno kapaciteta za takva merenja.Drugoplasirani projekat „Mama, kako si“, iza kojeg stoji Centar za mame, poneo je nagradu od tri miliona dinara za kreiranje besplatne telefonske linije za psihiološku podršku mamama. Fondacija Petlja našla se na trećem mestu osvojivši dva miliona dinara za realizaciju otvorene platforme „Budi data driven“, koja će omogućiti besplatan onlajn pristup edukativnim materijalima koji se tiču interpretacije i vizuelizacije podataka. Kako su istakli iz A1, čitav program brižljivo je planiran, a prvobitno je tim vrsnih stručnjaka iz različitih oblasti odabrao ovih troje superfinalista iz šire selekcije projekata rukovodeći se težnjom kompanije da to budu ideje koje će unaprediti oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije. „U ime kompanije A1 Srbija zahvaljujem našim sjajnim entuzijastima što su pokazali da promene kreću od pojedinaca koji ne čekaju bolju budućnost, već je sami stvaraju. Mi podržavamo upravo takve ljude i takve ideje, vođeni korporativnom filozofijom koja se zasniva na korišćenju tehnologije u smeru koji menja život ljudi na bolje. Uvereni smo da će nagrađeni projekti pružiti takav doprinos već u narednim mesecima. Takođe, hvala našim sugrađanima koji su prepoznali vrednost ove inicijative podržavajući selektovane projekte, kao i našem ekspertskom timu koji smo specijalno okupili ovom prilikom sa ciljem da detektujemo ideje koje će najadekvatnije odgovoriti na aktuelne potrebe našeg društva“, izjavila je Ana Boroš Todić, ekspert za komunikacije u kompaniji A1 Srbija. Svi projekti će biti realizovani do kraja godine uz dodatnu mentorsku podršku A1 Srbija i regionalne organizacije Propulsion, koja je partner kompanije na ovom programu.Projekte i organizacije su predložili i na osnovu šire selekcije odabrali istaknuti stručnjaci u svojim oblastima: Darko Soković, partner u regionalnoj organizaciji Propulsion; Vladimir Đurđević, meteorolog i profesor na Fizičkom fakultetu; Anđelka Grujičić, lekarka u oblasti javnog zdravlja i specijalistkinja socijalne medicine; Nemanja Đorđević, naučni komunikator i ekspert za obrazovne politike; Petar Laušević, koordinator edukativnih projekata Centra za promociju nauke i istraživač u Institutu “Vinča”; Tamara Kojić, pokretačica inicijativa Rok kamp za devojčice i Kilometar kose; novinar Galeb Nikačević, kao i Dušan Šaponja i Dušan Čavić, autori emisije Marka žvaka.
-270x152.jpg)
Kompanija dm drogerie markt dobitnik je Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje "Đorđe Vajfert" za 2020. godinu, koju dodeljuje Privredna komora Srbije. Drogerijski lanac poneo je ovo odl...
Dodatne američke investitore bi u Srbiju privukli isti uslovi koje zahtevaju i domaći privrednici: pravna država i jednostavniji propisi. Obim ulaganja američkih firmi je do sada dostigao četiri milijarde dolara, kada se uračunaju i prilivi iz njihovih evropskih sedišta, ali može da bude još veći, ocenjeno je na panelu "Kako podstaći američke investicije u Srbiji?"Šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD u Beogradu Beron Lobstajn navodi navodi da je Amerika u prethodnih 20 godina korenito promenila svoj odnos prema Srbiji, da je prethodni cilj saradnje bio stabilizacija i ekonomski oporavak, a da se sada aktivno radi na pospešivanju investicione klime.Prema njegovim rečima, stvaran obim investicija SAD u Srbiji je znatno veći od 600 miliona dolara, koliko beleži zvanična statistika."AmCham će vam reći da (američke kompanije) ulažu kroz svoje evropske podružnice, pa mi koristimo cifru od približno četiri milijarde. Te investicije zapošljavaju 20.000 građana u Srbiji. Ta saradnja ohrabruje, ali ona može da bude znatno veća", ocenio je Lobstajn.On je dodao da američki investitori Srbiju prepoznali kao tržište koje ubrzano sazreva, a da naša zemlja sada i ostatku sveta treba da pokaže isto. SAD su dosadašnjim donacijama najviše podržavali izgradnju institucija i demokratizacijuu Srbiji, više tamošnjih državnih agencija i dalje sarađuju sa širokim spektrom institucija."Primera radi, USAID sarađuje sa lokalnim vlastima, kako bi (sredine van Beograda) povećali svoje kapacitete za privlačenje investicija, jer se i gradovi unutar Srbije takmiče, slično kao što se države nadmeću... Opštine bi takvim investicijama zadržale desetine hiljada radnih mesta"; kazao je Lobstajn.On je naveo i da se poslovni ljudi iz Srbije, naročito na lokalu, ponekad i "plaše sopstvenog upeha", zbog čega se pravna država mora i dalje graditi.Svim ljudima trebaju da dobiju priliku za uspeh. I nama u ambasadi se ljudi ponekad žale da često, kada kreiraju uspešan biznis, često privlače pogrešnu vrstu pažnje", kazao je diplomatski predstavnik.Zoran Petrović, predsednik UO AmCham Srbija, navodi da se američke kompanije nisu ograničile na prvobitne investicije, već da su one konstantno reinvestirale u svoje poslovanje. Prvo su to bile proizvodne kompanije, poput Ball korporacije i Filip Morisa, ali je težište saradnje u proteklih par godina najvidljivije u IT sektoru."Blekrok je kupio eFront, koji je imao svoj proizvod, razna srednja preduzeća koje se bave poslovnim procesima su prisutna godinama, najveća kompanija za igrice Epic games je takođe imala veliku akviziciju. Američke kompanije u Srbiju dolaze i zbog kvalitetne radne snage, koje je doduše sve manje", kazao je Petrović.Taj problem prepoznaje sve više kompanija, ali nije jedini. Kao jednu od glavnih prepreka produbljavanju saradnje je i Zakon o deviznom poslovanju, čiji delovi korene vuku iz komunističke Jugoslavije, zbog kojih kompanije sa američkim kapitalom često posao, makar na papiru, izmeštaju soje poslovanje."Zakon je formulisan da zabranjuje sve što nije regulisano, a prati ga i oko 40 podzakonskih akata. Firme da bi (poštovale sve njegove odredbe) moraju da zapošljavaju radnu snagu koja će samo baviti transakcijama, a ni otvaranje računa u inostranstvu nije jednostavnoNedavno istraživanje kompanije Infostud pokazuje da mladi i dalje svoju perspektivu vidi van ove zemlje, a da za to nisu presudni samo ekonomski razlozi", rekao je Petrović.Dodaje da se za to je za promenu potrebno izgraditi kvalitetnije institucije i vladavine prava, da nije najvažniji samo rast BDP-a, već kreiranje ambijenta gde će rast biti kontinuiran."Mnogo možemo da naučimo od Amerikanaca, to su ljudi koji cene uspeh, naročito uspeh u preduzetništvu. MI, s druge strane, imamo pežorativne termine 'preduzetnik', 'biznismen'... Bilo ko ko zapošljava je za mene pravi heroj i to mora da se prepozna", zaključio je Petrović.Predstavnik AmCham-a dodaje i da dve trećine njihovih članice prijavljuje da su već premašili poslovanje iz prethodne pandemijske godine. Sa tim stavom se slaže i Nebojša Đurđević iz Inicijative "Digitalna Srbija", koji navodi da u slojevima regulative ima stavki koja prave opterećenja koja su neprirodna i kojih nema u drugim državama Evrope."Zakon o deviznom poslovanju, (često) znači ograničenje i administrativnih opterećenja, koje guše inovacije. Strani investitori čim nalete na te frikcije - izmeste poslovanje napolje.Za ubrzanje rasta IT sektora poslednjih godina zaslužan je i "efekat Novaka Đokovića", popularizacija programiranja zbog koje se broj stručnjaka u ovoj banši udvostručio u proteklih pet godina.Američke IT kompanije sve češće kupuju domaće tehnološke firme, koje imaju veliki globalni odjek meu investitorima, koje daju kredibilitet domaćoj sceni."Te akvizicije su jako pozitivne, domaći razvojni timovi novac od toga dalje reinvestiraju u ekosistem", kazao je Đođević.U međuvremenu, direktne investicije u startap kompanije dolaze najviše od anđela investitora, među kojima su aktivni i ljudi srpskog porekla, koji svojim kontaktima dovode strane fondove.Nemanja Jevtović, savetnik za strateška ulaganja iz Vlada Srbije, smatra da je oo najbolji period za investiranje u Srbiji, da je zadržala prvo mesto u Evropi po stranim direktnim investicijama, uprkos recesiji koju je izazvala pandemija. "Kombinacija statistika ide u prilog daljim investicijama. U Srbiji i dalje ima 300.000 zvanično nezaposlenih, preko 60 odsto spada u grupu od 15do 44 godine, što je najbolje vreme za zaposlenje. IT je u protekle tri godine postao najveći neto izvoznik, jer se udvostručio po obimu za tri godine", naveo je Jevtović.Prema njegovim rečima, Vlada Srbija sada želi da se fokusira na razvoj visokotehnoloških grana, ali i decentralizaciju, kako bi ekonomski razvoj dopreo i do manje razvijenih opština. Strane investitore, ne samo iz SAD, privlači politička i ekonomska stabilnost, uspeh u privlačenju stranih direktnih investicija, niski operativni troškovi poslovanja, visokokvalifikovana radna snaga, bescarinsscki pristup tržištu od 1,3 milijarde ljudi, kao i geografska lokacija.Lena Bratić, regionalni programski menadžer kompanije E3 International, kazala je da je raduje povratak američkih energetskih investicija na prostor zapadnog Balkana."Vlada Sjedinjenih Američkih Država se ponovo aktivira u sferi energetike, nakon toga 17 godina pauzu u investicijama. Energetika je uključena i u strateške dokumente Srbije, a dolazak kapitala nekih od najznačajnih američkih kompanija može se očekivati nakon dolaska DFC-a", smatra Bratić.Energetska tranzicija privlači ogromne investicije svuda, predstavlja veliku šansu i za Srbiju, a za brži dolazak stranog kapitala očekuju se donošenje podzakonskih akata.
-270x152.png)
U okviru programa Coca-Cola podrška mladima, održan je dvodnevni online vebinar pod nazivom „Pokreni znanje za samopuzdanje“ čime, petu godinu za redom, kompanija Coca-Cola HBC Srbija pokazuje privrženost profesionalnom osnaživanju mladih. Tokom dvodnevnog festivala znanja, svoja poslovna iskustva, ali i korisne smernice u razvoju karijere, podelili su vrhunski stručnjaci iz brojnih oblasti, a čulo ih je više od 500 mladih ljudi, koliko je učestvovalo na vebinaru.Osim inspirativnih predavača iz kompanije Coca-Cola HBC Srbija Dragane Bojić, eksperta za učenje i razvoj i Bojane Bolović, eksperta za akviziciju i razvoj talenata, mladi su imali priliku da prate i predavanja Aleksandra Grašića, osnivača online Excel kursa „Microsoft Excel od početnog do naprednog nivoa na praktičnim primerima” i Vladimira Popovića, osnivača Epic CV-ja koji su objasnili važnost prvog utiska i neophodnih znanja u procesu pronalaska posla. O izgradnji samopouzdanja i autentičnosti, govorile su psihološkinja Mia Popić i profesionalni kouč Stella Karl Ćosić. O svom razvojnom putu govorili su i poznata blogerka Anastasija Grujić i popularni glumac Ammar Mešić, a učesnici su mogli da uživaju i uz interesantan muzički performans koji je specijalno za ovu priliku pripremila DJ Dada Selectah. Nina Elezović, direktorka sektora za odnose sa javnošću i komunikacije, Coca-Cola HBC Srbija, istakla je da ovaj vebinar predstavlja još jedan značajan događaj u okviru platforme Coca-Cola mladima, kojim predstavnici kompanije žele da podstaknu mlade ljude da se izbore za posao koji vole, ali i da im pomognu na putu ličnog i profesionalnog razvoja.„Kroz platformu Coca-Cola mladima, do sada je osnaženo više od 4000 nezaposlenih mladih ljudi, a posebno nam je drago što smo sa profesionalnom podrškom nastavili i tokom izazovnih vremena, u online izdanju. Kompanija pokazuje da zaista oseća realne potrebe zajednice u kojoj posluje i radi na stvaranju boljeg i prosperitetnijeg društva zasnovanog na obrazovanim mladim ljudima spremnim da uče i napreduju. I tokom trajanja pandemije, nismo odustali od edukacije iz oblasti komunikacija, ličnog razvoja, interakcije i umrežavanja, kao i mnogih drugih”, rekla je Nina Elezović.Dragana Bojić, ekspert za učenje i razvoj u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija, izjavila je tokom svog predavanja da mladi ljudi koji rade na sebi, znatno brže pronađu prvu poslovnu priliku. O tome je govorila i Bojana Bolović, ekspert za akviziciju i razvoj talenata u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija. Naglasila je da idealan kandidat ne mora biti osoba bogatog radnog iskustva, već treba da potencijalnog poslodavca ubedi u lične kvalitete i potencijal. Mia Popić, psiholog i terapeut, naglasila je da znanje zaista dovodi do većeg samopouzdanja, kao što govori i naziv vebinara, što je od presudnog značaja za mlade koji žele da naprave prve ozbiljne korake u svojoj karijeri. I Stella Karl Ćosić, profesionalni kouč i motivator, naglasila je značaj edukacije, napominjući da svako treba da zadrži svoju radoznalost i autentičnost tokom procesa.Od Vladimira Popovića, osnivača Epic CV-ja, učesnici su mogli da saznaju kako da napišu najbolji mogući CV, a od Aleksandra Grašića, osnivača online kursa „Microsoft Excel od početnog do naprednog nivoa na praktičnim primerima”, dobili su praktične savete za rešavanje zadataka u Excel-u. Zahvaljujući ovim predavanjima, učesnicima su u startu povećane šanse za zaposlenje.Mladi su takođe imali priliku i da vide i čuju više o karijernom putu dvoje popularnih mladih ljudi – blogerke Anastasije Grujić i glumca Ammara Mešića, koji su sa učesnicima rado podelili svoja iskustva kada je reč o razvoju karijere i radu na ličnom razvoju.
Ova kompanija, koja se istakla nizom donacija i akcija za pomoć zdravstvenom sistemu, nagrađena je za poseban doprinos i volonterskih angažman zaposlenih u borbi protiv širenja pandemije Covid-10 Reč solidarnost je dobila potpuno novu dimenziju, ako se posmatra iz ugla Mozzartove kontinuirane podrške zdravstvenom sistemu i ugroženima od prvog dana epidemije korona virusa. Novčane donacije u bolnicama širom zemlje, deset respiratora, kreveti za intenzivnu negu i druga najsavremenija oprema, tehnički uređaji za bolničke sobe, 75 tona voća za zdravstvene radnike i pacijente… Humanitarni rad kompanije prepoznala je Privredna komora Srbije i dodelila joj specijalnu nagradu za društvenu odgovornost, za poseban doprinos i volonterski angažman zaposlenih u borbi protiv širenja pandemije Covid-19.Direktoru korporativnih komunikacija Mozzarta Borjanu Popoviću uručeno je vredno priznanje na svečanoj dodeli Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert 2020.„Kada je poslodavac zaposlenima ujedno i najbolji partner, onda se stvara uzajamna energija kojom se pomeraju granice na svim poljima, a najveća pobeda ovog timskog rada u doba pandemije je ta što je melem na krizu u Mozzartu bila – solidarnost. Zaposleni su se samoinicijativno stavili na raspolaganje sugrađanima. Programeri su za tri dana napravili veb-servis koji brzo i lako povezuje volontere i one kojima je pomoć neophodna, vozači su prevozili osnovne životne namirnice i opremu za medicinske centre, magacioneri su pomagali u pakovanju, a dosta operatera angažovano je u dopremanju pomoći penzionerima do kućnog praga....Ukupno smo kroz niz akcija donirali više od milion evra za borbu protiv korona virusa. Hvala Privrednoj komori Srbije, ovo priznanje će nam biti dodatni podsticaj da nastavimo još više da radimo i doprinosimo boljitku čitave zajednice u kojoj poslujemo“, istakao je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija u Mozzartu.I tokom epidemije, ova kompanija je nastavila sve redovne akcije - kroz „Humanitarni tiket u podne“ je samo u 2020. prikupljeno više od tri miliona dinara za pomoć ustanovama, a najviše za lečenje dece, iz nedelje u nedelju je sportskim klubovima donirana sportska oprema kroz akciju „Novi dresovi za nove šampione“. Mozzart je i u 2020. otvarao košarkaške terene, ali i pružao podršku mladim talentima kroz stipendije. Sve više poznatih sportista se priključilo akciji „Stop nasilju nad ženama“, među kojima su i Dejan Stanković, fudbalski reprezentativci Srbije, košarkaši Miloš Teodosić i Danilo Anđušić…Mozzart je i u 2021. nastavio sa nizom humanitarnih akcija u oblastima zdravstva (donacije najvećim dečjim klinikama, pomoć na pukntovima za vakcinaciju), kulture (pomoć glumcima kroz predstavu Balkanski špijun), obrazovanja (podrška talentima kroz stipendije, donacije tehničke opreme školama), sporta (stipendije, sponzorstva klubova i saveza, donacije opreme)… Tokom aprila i maja, Mozzart je bio veoma angažovan u sakupljanju sredstava za lečenje Gavrila Đurđevića. Ova kompanija je najpre otkupila traku Kristijana Ronalda za 7,5 miliona dinara, a potom je organizovala niz licitacija sa dresovima svetskih zvezda: Mesija, Ronalda. Ukupno je prikupljeno 16 miliona dinara za pomoć osmomesečnoj bebi. Kriterijumi za nagradeKriterijumi na osnovu kojih su nagrađene kompanije su odnos prema zaposlenima, odnos prema životnoj sredini, aspekt tržišta, aspekt imovine i kapitala i odnos prema zajednici.Stručni žiri činili su Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Anđelka Atanasković, ministarka privrede, prof. dr Darija Kisić-Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine; Ilija Cerović, v.d. direktor RTS-a, prof. dr Mladen Đurić, vanredni profesor na Fakultetu organizacionih nauka i Aleksandra Mladenović, izvršni direktor u organizaciji Ambasadori održivog razvoja i životne sredine.Nacionalnu Nagradu za društveno odgovorno poslovanje Privredna komora Srbije dodeljuje tradicionalno od 2007. godine. U osmom ciklusu ukupno je pristigla 31 prijava na konkurs koji je bio otvoren za sva privredna društva do 25. decembra 2020. godine.U Mozzartu je igra na humanost siguran dobitak
Kompanija Marbo Product, koja posluje u okviru kompanije PepsiCo, u okviru društveno odgovorne kampanje „Otvori Chipsy, asistiraj za gol“, doniraće komplete golova za mali fudbal svim srednjim školama na teritoriji Srbije. Donacija se realizuje uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i za cilj ima podsticanje fizičke aktivnosti kroz promociju sporta i rasta i razvoja dece i omladine na principima zdravih životnih stilova.Gojaznost predstavlja veliki problem kod školske dece u Srbiji, s obzirom na to da čak 70% učenika nije fizički aktivno, dok svaki treći učenik ima problem sa gojaznošću, a svaki peti ima loše telesno držanje.„Donacijom golova za mali fudbal svim srednjim školama na teritoriji Srbije želimo da pružimo podršku zdravlju i podstaknemo omladinu da kroz fizičku aktivnost uspostave zdrave navike. Društveno odgovorno poslovanje i briga o zajednici u kojoj poslujemo predstavlja deo PepsiCo poslovne filozofije, a borbu protiv gojaznosti među decom školskog uzrasta upravo vidimo kao najbolju investiciju u budućnost Srbije. Donacija koju realizujemo je još jedna u nizu aktivnosti koje sprovodimo kao deo podrške Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih“, izjavio je Nuno Pinto Leite generalni direktor kompanije PepsiCo za Zapadni Balkan.Podršku kampanji dale su i istaknute sportske ličnosti, među kojima je i Dušan Tadić, proslavljeni fudbaler i kapiten srpske fudbalske reprezentacije, kao i Aleksandar Stojanović, sportski novinar. Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić zahvalio je kompaniji Marbo Product na pokazanoj društvenoj odgovornosti i ocenio da su golovi nešto što će srednjim školama biti izuzetno korisno.„Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uvek je spremno da podrži ovakve projekte, koji pomažu da škole u Srbiji budu bolja mesta za učenje i odrastanje. Smatram da udruženim snagama možemo da postignemo mnogo više i zato se zahvaljujem kompaniji Marbo Product, koja će donirati komplete golova sa mrežom za mali fudbal svim srednjim školama u Srbiji. Naš zajednički cilj je da podstaknemo decu na fizičku aktivnost i bavljenje sportom“, rekao je ministar Ružić.Kampanja „Otvori Chipsy, asistiraj za gol“ svojevrstan je nastavak kampanje „Pokaži fudbalski strast“ u okviru koje je kompanija Marbo Product donirala setove lopti svim osnovnim školama Srbiji i regionu. Golovi će ovoga puta biti donirani svim srednjim školama u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj. Na taj način će srednjoškolci u Srbiji, ali i regionu, imati priliku da da se aktivno bave sportovima, uživaju u fizičkoj aktivnosti, ali i razvijaju timski duh i fer plej. Prilika da vodimo pozitivne promene
Kompanija Mozzart, Ronaldo, Mesi, Ibrahimović i druge svetske zvezde uspele su da prošire vest o Gavrilovoj borbi širom planete i da pomognu u prikupljanju neverovatnih 2,5 miliona evra za leče...
Dvodnevni online vebinar „Pokreni znanje za samopouzdanje” u organizaciji kompanije Coca-Cola HBC održaće se 25. i 26. maja, u okviru programa Coca-Cola Podrška mladima. Učesnici će potpuno besplatno imati priliku da čuju vrhunske predavače koji će podeliti svoja profesionalna iskustva, ali i praktična znanja koja su ključna na početku karijernog puta. Svi zainteresovani mladi ljudi mogu se registrovati putem linka https://bit.ly/33REg0z.Zahvaljujući predavačima iz različitih poslovnih sfera, učesnici će imati prilike da čuju odgovore na brojna pitanja – od toga kako da izgrade svoje samopouzdanje pri ulasku u poslovni svet, do toga kako da rešavaju praktične zadatke koji im se postavljaju. Predavači su: Aleksandar Grašić, osnivač online Excel kursa „Microsoft Excel od početnog do naprednog nivoa na praktičnim primerima”, Dragana Bojić, ekspert za učenje i razvoj Coca-Cola HBC Srbija, Mia Popić, master psiholog i psihoterapeut, Anastasija Grujić, blogerka, Bojana Bolović, ekspert za akviziciju i razvoj talenata Coca-Cola HBC Srbija, Vladimir Popović, osnivač Epic CV-ja, Stella Karl Ćosić, profesionalni kouč i Ammar Mešić, glumac.Uz njihova predavanja, prisutni će imati priliku da osvoje zanimljive i korisne nagrade ukoliko se oprobaju u specijalnom kvizu, a takođe će uživati uz jedinstveni DJ mix.Vebinar „Pokreni znanje za samopouzdanje” kompanije Coca-Cola HBC Srbija predstavlja još jedan događaj kojim se mladi ljudi osnažuju da ostvare svoje snove i započnu svoju priču. Do sada je kroz program „Coca-Cola podrška mladima” osnaženo više od 4000 nezaposlenih mladih ljudi, a kompanija će i ubuduće svoje napore usmeravati ka njihovom napretku.Vidimo se na vebinaru! Link za registraciju: https://bit.ly/33REg0z.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
