-615x345.jpg)
Sunoko, kompanija članica MK Group, pustila je u rad biogasno postojenje za proizvodnju električne energije u Vrbasu. Investicijom od preko 9 miliona evra, kompanija daje snažan doprinos očuvanju životne sr...
Pred sezonu berbe Nectar grupa investirala je u nabavku dva proefesionalna tresača za branje višanja koje ustupa na koriščenje voćarima sa teritorije Opštine Vladičin Han da bi se smanjio trošak proizvodnje, odosno trošak ručnog branja koji je visok. Ovo je još jedna u nizu inicijativa Nectar grupe u cilju pružanja konkretne podrške voćarima ovog puta kroz smanjenje troškova proizvodnje. „Želimo da pomognemo voćarima u ovom kraju i da kroz ustupanje na korišćenje novih tresača za branje višanja imaju konkretan efekat u smanjenju troškova proizvodnje i budu održivi. Novi tresači su već krenuli sa radom a očekujemo da efekat ove investicije bude realizovan u punom obimu u godinama pred nama a mi nastavljamo posvećenost konstantnom razvoju poljoprivrede u Srbiji.“, istakao je Vladimir Jovanović, direktor nabavke Nectar grupe ovim povodom.Pokrenuta aplikacija za unapređenje voćarstva u Srbiji „Opština Vladičin Han pozdravlja ovakve inicijative i trudi se da podrži ali i preduzme aktivnosti koje će doprineti održivom razvoju lokalne zajednice, i imati pozitivan efekat na poboljšanje uslova života i rada poljoprivrednika na teritoriji opštine Vladičin Han.", izjavio je Goran Mladnović, Predsednik Opstine Vladičin Han.Nectar je posvećen razvoju voćarstva, kroz zaokružen proces proizvodnje i saradnju sa 10.000 farmera kroz kooperacije, a 1.300 farmera direktno kroz i predfinansiranje u sadnicama i opremi. Otkupljuje kontinentalno voće sa teritorije cele Srbije, a posebno je posvećen razvoju juga Srbije kroz prisustvo u Vladičinom Hanu, Surdulici, Leskovcu, Merošini. Nectar je početkom 2021. godine započeo proces digitalizacije poljoprivrednog lanca snabdevanja kroz kreiranje posebne aplikacije i digitalne baze podataka ‘NECTAR HEKTAR’, koja ima višestruki nacionalni značaj u domenu približavanja svih prednosti koje digitalizacija donosi farmerima, unapređenja komunikacije i modernizacije procesa.
-270x152.jpg)
Lidl Srbija ukinula je jednokratne zaštitne poklopce od plastike sa svih pakovanja Pilos proizvoda kiselog mleka, pavlake i milerama od 400g, čime će na godišnjem nivou smanjiti upotrebu plastike za oko 12 tona. Ovo je još jedna inicijativa kojom Lidl nastavlja da unapređuje poslovanje u odnosu prema resursima, posebno plastici i opravdava svoje ime savremenog diskonta.„Nakon što smo početkom juna izlistali plastične kese za kupovinu iz ponude u celoj Srbiji, ukidanje plastičnih poklopaca dela ponude Pilos proizvoda je još jedan od načina na koji možemo pozitivno utičemo na životnu sredinu. Procenili smo da je upotreba i korist od ovih poklopaca nesrazmerno manja u odnosu na resurse koji se potroše za njihovu izradu, kao i uticaja koji imaju na okolinu. Imajući u vidu koliko ovakve male promene mogu da imaju velike rezultate, verujemo da će nas potrošači podržati u ovoj i narednim inicijativama za smanjenje plastike, jer samo sa njima možemo da napravimo značajnije promene.“, izjavila je Martina Petrović, rukovodilac sektora Korporativnih komunikacija u kompaniji Lidl Srbija.Lidl - za bolje sutra Za potrošače koji žele da na održiv način očuvaju svežinu svojih načetih mlečnih proizvoda, Lidl je u svoju ponudu uveo višekratne poklopce pogodne za mnoga pakovanja mlečnih proizvoda, koji se mogu koristiti i do 1.000 puta.„Sledeći korak je na potrošačima – da se naviknu na nov izgled proizvoda, a da trajne poklopce kupe samo ukoliko će ih zaista koristiti više puta, jer je samo takva opcija, održiva i prihvatljiva za prirodu,“ dodala je Petrović. Podsećamo da je Lidl Srbija osim poklopaca, nedavno izlistala potrošačke plastične kese, a pre više od godinu dana iz asortimana je izbacila i plastične slamke, čaše i pribor za jelo, kako bi smanjila upotrebu jednokratne plastike. Sve ove inicijative deo su šire strategije pod imenom „REset Plastic“, kojom Švarc grupa, čiji je Lidl deo, navodi i izveštava o ciljevima koji doprinose zaštiti životne sredine. Strategija je usmerena na pet oblasti delovanja: od smanjenja upotrebe plastike, povećane upotrebe reciklirane plastike i uklanjanja otpada iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti.
A1 Srbija od jula meseca postao je sponzor audio verzije Agelast podkasta, čime se svrstava u pionire domaćeg tržišta kada je reč o prepoznavanju značaja ovog formata. U narednih godinu dana kompanija će bit...
Kompanija Mozzart u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, objavila je Javni poziv za dodelu bespovratnih sre...
Konferencije Srbija konferencije
kažu učesnici panela Kako mladi da se osamostale?, koji su organizovali Nova ekonomija i Fondaciha Fridrih Ebart.Duže od 2,5 god mladu traže posao, imaće manje radnog iskustva. Generacija sa ozbiljnim ožiljcima na zaradama, plate će im biti manje neko pre pandemije.Branka Anđelković, Centar za istraživanje javnih politikaKriza 2008 i pandemija ne mogu da s eporede, Prvi i Drugi sv rat, revolucije, ovo vreme onda može da se poredi sa tim. Kovid vidljivi i nevid član porodice, posledice su još nesagledive. 2020. osnovna godina, base line, u odnosu na nju ćemo gledati sve promene koje će se desiti. Kovid će uticati na sve.Zapošlj mlade na uštrb onih koji imaju preko 50 godina, onda je pitanje veliko pravičnosti politike. Ljudi često ne znaju šta znači ugovor, niti razumeju šta znače poresle olakšice, mlađa populacija nema pojam gde je, ali i roditelji se ne snalaze. Danas je najlakše otići iz neke zemlje, preko inteneta mkladi vide gde se šta traži.Na sve to utiče i digitalizacija, rad preko platformi, trendovi zahtevaju brzi odgovor, poslodavci svesni tih trendova odliva radne snage. Sve zavisi od toga u kojoj ste industriji, nemamo brzog odgovora koji se traži. Rad preko platformi nameće nova pravila.Mora da post poreksa administracija koja će pratiti sve ideje om olakšicma, koje se sprovode u praksi. Strategija za mlade dobra, ali pisana za neko drugo vreme, pandemija je presekla njenu primenu, treba je izmeniti i dodati nedostaje, razumevanje globalnog tržišta, mi ćemo neke psolove gubiti, a neke ćemo dobijati.Naciona služb za zapošlj nikada nije imala srredstva za neke aktivne mere, treba raditi na promeni na veštinama. Strategija je nastavak strategije obrazovanja, te dve stvari su uvezane, to je kao leva i desna ruka. Strategija treba da izbacije kadrove koji odgovaraju ovom novom vremenu.Marko Perić, Savez samostalnih sindikata Beograda SSSBPandemija mladima zaust mog da se zaposle u uslugama sektoru se to dosta primetilo. Ova kriza posebno kritična. To se oseti kada se oseti potreba u pandemiji za zdravstvenim radnicima. Ovo će zahvatiti mali broj mladih u IT sektoru. Trend u drž politikama koje treba da izađu u susret mladima, ali su polovično osmišljene.Prekarizacija rada projekat Moja prva platta samo ih dodatno gura u nestabilnost i pokazuje im kako će na tržištu biti tretirani kao jeftina radna snaga. Da li može da se živi od branja malina?To zavisi od poznav radnih prava, od toga zavisi, da li su potpisali i razumeli ugovor koji su potpisali. Proširuje se i komplikuje Nacrt zakona o sezonskim radovima, pa je preimenovan, komplikovanije ime je dobio. Tu pokušavaju da dodatno kroz komplikacije dodatno fleksibiluju tržište rada, kako bi se radilo bez radnih prava. Uvek može gore od onoga što je sada, trudimos e da aedukujemo mlade koji izlaze na tržište rada.Lakše zapošljavanje, onda će biti lakše zapravo poslodavcu, motiv da se dodatno uposle strani radnici, pogotovu na građevini, sve više ih dolazi iz Indije, turske, sve više ih je na gradilištima Beograda, sve ide ka tome da se uprosti zapošljavanje tih radnika, a ne maldih u kriznim momentima pandemije.Dajna Marinković iz Centra za omladinski rad u Novom Sadu smatra da će se stvari funkcionisati kao, pa samim tim i u vezi sa osamostaljivanjem mladih ljudi. Kaže da oni često imaju problem sa preopterećenošću informacijama koje su u vezi sa pandemijom, pa su izgleda odlučili da sve to ignorišu.Marinkovićeva podseća da su mladi ljudi najpre bili oduševljeni državnim programom "Moja prva plata", čiji je cilj bio da se podstakne njihovo zapošljavanje. Međutim, navodi primere nekih koji su se žalili jer su posodavci tražili da im se vrati deo isplaćene zarade, jer nisu ispunili neka njihova očekivanja..Mladi su često izloženi takozvanim prekarnim uslovima rada, gde ne mogu da ostvare svoja osnovna prava. Programi koji su osmišljeni, nemaju pravo dejstvo. U vezi sa najavljenim poreskim olakšicama za mlade, ona primećuje da mladima to zapravo uopšte nije jasno.Sa druge strane programi Nacionalne službe za zapošljavanje do njih ne dolaze, a veliki broj njih ne razume ni najosnovnija prava koja se tiču radnog odnosa.Situacija je naravno čudna, jer u Srbiji postoje brojni mediji i televizije koji o tome mogu da ih informišu na pravi način. Međutim, to ipak ne čine.Centra za omladinski rad u Novom Sadu kaže da je među poslovima koji mladi ljudi obavljaju u Vojvodini najpopularniji rad u kafićima. Međutim, mnogi od njih katkad odlaze na jug zemlje, gde sezonski rade na branju malina ili lubenica. Kada rade takve poslove, čak i ako su potpisali nekakav ugovor, pitanje je da li im je zaista jasno šta u njemu piše.U IT industriji nema dovoljno radne snage, u pitanju je začarani krug, gorući je to problem za Novi Sad, nema dovoljno kvalifikovanih mladih za IT, za to moraju da se plate kirsevi, za njihovu obuku.Veliki broj mladih mere koje se donose neće dostići, recimo minimalac za stažiranje nakon završene srednje škole. Kaže da s eopet vraćamo na razumevanje svega toga, kao i na obaveštenost o tome. Drugo pitanje je da li mlada osoba može da se osamostali sa minimalcem, to je veoma upitno, moraju da žive sa cimerima. Istraž o mladima koji se ne školuju niti traže posao.Predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije (KONS), Marko Stanković kaže da pandemijski period nije toliko prijatan za mlade ljude, ali smatra da će se mladi lakše i brže snaći nakon promena koje je natržištu rada donela pandemija korona virusa.Period ne rtako prijatan, mladi će se lakše i brže snaći nakon promena zbog korone, ipak će kada se sve završi biti normalnije. Obratiti šažnju na mentalnos tanje zdravlje mladih.Mladi se lako zapošljavaju u IT industriji, ako su za to kvalifikovani, ali je problem da do radnog mesta dođu oni koji su studirali dršštvene nauke. Oni se obrazuju za jednu oblast, pa se kasnije prekvalifikuju za ona zanimanja koaj se traže na tržištu."Fenomen da uvek ima mesta za mlade jeste tačan, ukoliko nemaju zahteve za neka posebna primanja i ukoliko uzmu da rade nešto za šta se nisu školovali", ocenjuje prestavnik KONS-a.Mladi ljudi u Srbiji međutim uglavnom ne poznaju svoja radna prava, pa su im nepoznate i privilegije koje mogu da imaju za neko radno mesto, nekada ne znaju ni šta znači zdravstveno osiuguranje.KONS je prema njegovim rečima ukazao i na potrebu da se mladim ljudima olakša dolazak do stana. Kaže da bi prema tom predlogu lokalne samouprave mladima mogle da ponude stanove po povoljnijim uslovima, što bim im donelo neku vrstu sigurnosti.Stamb polit lok samoupra da po povlaš ceni ponude mladima dom, sigurnost, i slično. To su predložili. Primeri iiz susednih zemalja, prva nit su subvencije, prilika da se prave neprofitna gradnja namenjena mladima.
Vođenje računa o energetskoj efikasnosti u poslednjim godinama postalo je standard poslovanja odgovornih kompanija, kako zbog smanjenja troškova, tako i zbog njihovog uticaja na životnu sredinu. Da je...
Konferencije Srbija energetika
Na panelu "Treba li Srbiji rudnik litijuma" koji je u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom organizovala Nova ekonomija predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike ocenili su da će se o eksploataciji litijuma u dolini Jadara najverovatnije organizovati referendum. Sa druge strane, deo stručne javnosti smatra da od tog projekta treba odustati ili ga odložiti."Ne može ono što je ispod zemlje da bude vrenije od onog što je iznad nje. Poljoprivreda i stanovništvo je važnije od toga. Realizaciju Projekta Jadar trebalo bi odložiti ili od njega odustati", kaže redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović.On smatra da je dobro što u društvu ima dijaloga o takvim temama, ali primećuje da su oni "retki ili zakasneli", a Projekat Jadar netransparentan. Dodao je da su istraživanja litijuma u dolini Jadra počela mnogo ranije, a ne pre četiri godine, kako tvrde predstavnici nadležnog ministarstva."Rudna jalovišta će ostati trajno. Problem je i voda, ali ne njeno prečišćavanje. Kako ćemo se nositi sa atmosferskim vodama? Da li će ta jalovišta da popuste pod pritiskom vode, kao što je bilo sa jalovištem u Stolicama", kaže Stevanović.On je dodao da bi izgradnjom rudnika bilo ugroženo vodosnabdevanje Mačve, kao i da je naš odnos prema životnoj sredini "katastrofalan". "Nemamo sređenu životnu sredinu, da smo o njoj vodili računa, onda bi i Rio Tinto vodio računa o tome. Mora se gledati u budućnost, sad su aktuelne litijumske baterije, šta će biti za 30 godina, ako se vozila budu kretala na vodonik", dodaje Stevanović.Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano povrenje u državu, jer država razgovara sa svima i pozvala je sve zainteresovane strane da uđu u dijalog o rudniku litijuma.Ona je ocenila da se u Srbiji najvarovatnije organizovati referendum u vezi sa eksploatacijom litijuma. Ako građani o tome pozitivno odluče, Srbija kako kaže ne bi trebalo samo da izvozi litijum, već treba da ga koristi i u proizvodnji"Smatramo da u trenutnu energetsku tranziciju, treba da vidimo kao šansu za naš narod i državu da poastanemo lider u regionu, koristeći sve principe koji danas važe u ekologiji", naglašava Atanacković.Ona je ukazala na činjenicu da ljudi često koriste energiju do koje se došlo devastacijom životne sredine, a da se u isto vreme bave ekologijom, pa zbog togma mnogi predstavljaju "licemere"."Ne treba nam rudnik litijuma, a sa prihvatljivim narušavanjem životne sredine slažem se u slučajevima kada za to postoji jasan javni interes", kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.Dodaje i da je protiv rudnika litijuma, jer je Srbija ratifikolvala konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, biodiverzitetu i degradaciji zemljišta: "Obavezali se da ne povećavamo učešće degradiranih površina", naglašava Ristić.Ristić smatra da će planiranim rudnikom i postrojenjem za preradu rude jadarit biti uništeno 533 hektara zemljiša, od čega je oko 240 hektara šume na slivu potoka Štavice. To zemljište je prema njegovim rečima već kontaminirano, jer su poplave provalile deponiju nekadašnjeg rudnika.Ristić je ocenio da Srbija može da bude uspešna u poljoprivrednom inženjerstvu, proizvodnji softvera i nameštaja, ne samo u oblasti rudarstva. Rekao ima veliko poverenje u državu, ali da mali stepen poverenja u ministarstvo rudarstva, koje se ponaša i protežira rudarstvo koje samo po sebi treba da bude cilj."To se naziva esnafski autizam, oni olako dele dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji. Niko ne treba da se čudi ako dođe do velike provale narodnog nezadovoljstva", dodaje Ristić.U vezi sa tim pitanjem sa njim se nije složio pomoćnim ministarke rudarstva Dejan Milijanović, koji je rekao kako veruje u mogućnost održivog rudarstva koje neće ostaviti velike posledice na životnu sredinuRistić je naglasio da država treba da naručuje studije uticaja na životnu sredinu, a ne kompanije, poput Rio Tinta. Dodao je da kompanije kada sprovode neki projekat za to nisu krive.Projekat Jadar se mesecima nalazi pred javnošću i o njemu treba voditi dijalog na nauč zasnov činjenicama, kaže Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava Exploration (istraživačka firma kompanije Rio Tinto).Ona kaže da se nadležno ministarstvo toj kompaniji nedavno obratilo sa pitanjima koje su o Projektu Jadar nedavno uputili predstavnici SANU i naglasila da će odgovori na njih biti dostupni u narednih nekoliko dana.Naglašava da će se moderan rudarsko-industrijski kompleks u dolini Jadra nalaziti nalaziti na manje od 400 hektara, kao i da neće ugroziti poljoprivredu.Podsetila je da je deo zemljišta u tom području već kontaminiran drugim rudarskim projektima, kao i da je jadarit nađen samo u ovom delu sveta. Studija uticaja budućeg rudnika na životnu sredinu, prema rečima Prodanovićeve trenutno u fazi pripreme, a kada s eona završi biće poznmati i uticaji Projekta Jadar na okolinu. Međutim, dodaje da će ti rizici biti svedeni na najmanju meru.Dodala je da u Srbiji već postoji 50 postrojenja koja su opasnija od postrojenja koje je planirano u dolini Jadra. Smatra i da Projekat Jadar može da napravi pozitivan iskorak u toj oblasti. Predstavnica Rio Tinta je demantovala da je kompanija Rio Sava Exploration osnovana sa 500 evra i ocenila je da su stavljeni u kontekst trenutnih predizbornih političkih aktivnosti, u kojima ne žele da učestvuju. Prodanović je pozvala pravne timove nevladinih organizacija koje se protive izgradnji rudnika da rade zajedno sa pravnim timom Rio Tinta."Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom", kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tim (PAKT), sa sedištem u Loznici.On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju o zaštit prava javnosti na životnu sredinu i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne.Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7. Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, kao i zakon o državnom katastru.Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima, čije se odluke trenutno iščekuju. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i da su od kompanije često dobijali vrlo šture informacije o njenom projektu.Mijatović je rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva i dodao da se rudnici litijuma u svetu nalaze u napuštenim područjima, dok u okolini Loznice Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području.Profesor Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ocenio je da projekat eksploatacije litijuma prevazilazi Srbiju kao državu, jer se tiče autmobilske industrije, kao i drugih velikih industrija koje sebi ne dozvoljavaju da prave promašaje u planiranju.Rekao je i da je Rio Tinto u svojoj dugoj istriji imao mnogo promašaja, kao i da je to logično imajući u vodu samu veličinu kompanije. Jovović je dodao da je u ovom trenutku teško dati procenu uticaja budućeg projekta na životnu sredinu, koju radi njegov fakultet, zajedno sa drugim institucijama.Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić smatra da je u pitanju i održivost projekta kompanije Rio Tinto. Ukazuje da treba razmotriti koji su ciljevi za bolji život budućih generacija:"Srbija je kao i mnoge zemlje u svetu puna napuštenih rudnika, sa izbušenim devastiranim sredinama. Sa takvim rudarstvom konačno treba završiti", smatra Đukić.On je rekao i da su u Srbiji pogažene institucije, kao i da su referendumi prolazili onako kako je želela vlast koja ih je organizovala. "Nameće se institucija opšte građanske neposlušnosti, mi smo duboko podeljeno društvo", dodaje Đukić.Đukić je podsetio da je Lazarevac do 1991. godine dobilao rudnu rentu kako bi se kao područje oporavljao od rudarenja uglja. Međutim, ti fondovi su propali jer je novac trošen za neke druge namene u okviru gradske uprave Beograda kojoj to mesto administrativno pripada.Moderator panela bio je Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji je takođe primetio da je poljuljano poverenje građana u državu.
Kompanija NIS potpisala je nove ugovore o stipendiranju sa petoro studenata Univerziteta u Novom Sadu, koji su za stipendije aplicirali u okviru konkursa Fonda za stipendiranje i podsticanje napredovanja dar...
Kompanija NIS nastavlja sa podrškom zdravstvenim ustanovama širom Srbije današnjim uručenjem donacije Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Donacija se sastoji od finansijskih sr...
Inicijativu Za napredak Negotinske krajine - složno pokrenuli su Opština Negotin i kompanija Elixir Group sa ciljem realizacije projekata koji doprinose održivom razvoju i stvaraju nove šanse za rad i kvalitetniji život na istoku Srbije. U okviru ove Inicijative ček o donaciji od 100 miliona dinara na svečanosti u ovom gradu predsedniku Opštine Vladimiru Veličkoviću u ime porodice Popović i Elixir Group uručila Ružica Popović, predsednica “Humanog srca Šapca”.- San svake majke je da njena deca odrastu u ljude kojima će se ponositi. Ja sam taj san dosanjala. Posebno mi je drago što je novac uglavnom namenjen deci, jer ulaganje u decu je ulaganje u budućnost – kazala je Ružica. Ovo je veliki dan za ceo Negotin, kazao je Vladimir Veličković, predsednik Opštine. - Obnavljanje igrališta, kupovina potrebnih sredstava školama širom opštine, uređenje pešačkih staza u naselju Borska, Srbe Jovanovića, ka Bukovu, nabavka automobila za potrebe prevoza pacijenata sa dijalize, rekonstrukcija krova na Manastiru Кoroglaš, radovi u crkvama u Radujevcu i Miloševu, nabavka smart klupa, uređenje stajališta, asfaltiranje ulica u mesnim zajednicama i izletištu Badnjevo, samo su deo onoga što ćemo realizovati u ovoj godini, a naša saradnja trajaće dugo – poručio je Veličković.Kao simbol dugovečnosti saradnje i prijateljstva, u znak poštovanja prema velikom srpskom kompozitoru Stevanu Mokranjcu, kraj njegove biste, sadnicu badema zasadili su Vladimir Veličković, predsednik Opštine i Stanko Popović, predsednik Elixir Group. Svoje opredeljenje da doprinosi razvoju zajednice, podstičući i druge, sa fokusom na decu i mlade, Elixir je potvrdio i odlukom da idejno rešenje novog stambeno-poslovnog komleksa u centru Negotina, Elixir Garden, poveri studentima Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u NIšu. Nagrade autorima najboljih radova uručila je Maja Radulović, zamenik direktora Elixir Prahova. - U viziju Elixir Gardena utkali smo i sve potrebe mladih ljudi koji su na korak od odluke da krenu iz Srbije, jer nemaju dobre uslove za život i zasnivanje porodica. Želimo da promenimo njihove odluke i zadržimo ih, nudeći konkretne uslove za rad i život. I zbog toga ćemo nastojati da promenimo njihova razmišljanja. Svima onima koji su već otišli ponudićemo sigurnije uslove za povratak i nastavak života u rodnom kraju, preporođenom novim idejama pretočenim u realnost. Negotin više neće biti mesto iz koga se odlazi. Želimo da Negotin bude mesto povratka i dobro mesto za život i budućnost – poručila je Maja Radulović. Izložba studentskih radova otvorena je u prostorijama Elixir Fondacije u centru Negotina.- Želeli smo da naše rešenje bude moderno i u skladu sa savremenim potrebama ljudi. Zahvalni smo na poverenju Elixir-u koji nam je dao ovu priliku, koja za nas predstavlja vetar u leđa – rekla je Anastasija Ilić, članica tima koji je dobio prvu nagradu. U Negotinu i Prahovu od 2012. godine, Elixir pomaže razvoj infrastrukture, unapređenje kvaliteta zdravstvene i socijalne zaštite, očuvanje kulturnog nasleđa, pruža podršku sportu, zdravom životu i razvoju mladih. U protekle dve godine za projekte koji doprinose održivom razvoju lokalne zajednice u Negotinu i Prahovu Elixir je uložio oko 48 miliona dinara.- Podrška projektima u čijem fokusu su ljudi predstavlja ostvarenje naše vizije da stvaramo nasleđe kroz održivi razvoj, na dobrobit zajednice i uspeh svakog pojedinca. Odgovornost i održivost su imperativ našeg daljeg zajedničkog razvoja – naglasila je Margareta Musić, direktorka Elixir Fondacije. Za rad u zajednici Elixir group i Elixir Fondacija dobitnici su priznanja za razvoj dobročinstva i filantropije za 2020. godinu, koja je dodelio Srpski filantropski forum.
U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kompanija METRO Cash & Carry Srbija započela je program razvoja i promovisanja domaćih proizvoda sa zaštićenim geografsk...
Regionalna manifestacija „Noć knjige“, koju tradicionalno organizuju izdavačka kuća „Laguna“ i knjižarski lanac „Delfi“, i ovaj put će se održati pod pokroviteljstvom Euro...
Inženjeri Microsoft Razvojnog Centra u Srbiji (MDCS) održali su, u periodu od marta do juna, seriju online predavanja studentima Računarskog fakulteta u Beogradu (RAF) pod nazivom MDCS Tech Lectures. Teme predavanja, kojima je prisustvovalo 40 studenata, bile su iz oblasti mašinskog učenja, neuronskih mreža i inteligentnih baza podataka, a u vezi sa najnaprednijim tehnologijama koje se razvijaju u Beogradu. Kroz saradnju sa Računarskim fakultetom, a i drugim fakultetima u Srbiji, kompanija Microsoft želi da, vođena idejom da se samo znanje umnožava deljenjem, podeli praktična znanja inženjera koji rade na tehnologijama koje koriste milioni ljudi širom sveta. Niz predavanja organizovan je u saradnji sa profesorima sa Računarskog fakulteta.Pitanje dana kada će Srbija biti jedan od vodećih centara IT industrije“Računarski fakultet permanentno radi na proširivanju svog portfolija obrazovanja u svim oblastima računarstva. Između ostalog, fakultet je prepoznao i važnost direktne saradnje sa IT kompanijama, među kojima vodeću ulogu ima MDCS. Predavanja koja su inženjeri Microsofta održali na RAF-u omogućila su studentima da se neposredno upoznaju sa dostignućima i tehnikama u oblasti veštačke inteligencije koje kompanija koristi u razvoju nekih od svojih proizvoda. U pitanju je prvi korak u takvoj vrsti saradnje, za koju se nadamo da će se proširiti uključivanjem MDCS i u sam nastavni proces na studijskim programima,” rekao je profesor Računarskog fakulteta Stevan Milinković.Microsoft Razvojni Centar kroz različite inicijative podržava studente i studentske organizacije na tehničkim fakultetima u Srbiji i kroz programe praksi pruža studentima mogućnost da dobiju praktična znanja u jednoj od najvećih svetskih kompanija. Razvojni centar kompanije Microsoft osnovan je 2005. godine u Beogradu i danas broji više od 400 zaposlenih.
-270x152.jpg)
Kompanija Coca-Cola HBC Srbija, osmi put za redom, objavila je Izveštaj o održivom poslovanju, koji prvi put obuhvata i rezultate kompanije Bambi. Na pregledan i transparentan način, javnost je upozna...
U želji da nastavi da pozitivno utiče na ekologiju i da unapređuje stanje životne sredine u Srbiji, kompanija NIS potpisala je danas Memorandum o saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije o zajedničkoj realizaciji ekoloških projekata.Takođe, razmenjeni su i sporazumi o saradnji između NIS-a i lokalnih samouprava širom Srbije, koje su partneri NIS-ovog programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“. Ove godine, sporazumi su fokusirani na podršku ekološkim projektima koji će biti realizovani u 12 gradova i opština u Srbiji u kojima kompanija sprovodi najveći deo svojih poslovnih aktivnosti - Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu, Nišu, Čačku, Zrenjaninu, Pančevu, Kikindi, Kanjiži, Novom Bečeju, Srbobranu i Žitištu. Ukupna sredstva u iznosu od 107,5 miliona dinara biće usmerena na unapređenje zaštite životne sredine u ovim gradovima i opštinama kroz uvođenje sistema solarnog napajanja i osvetljenja, zamenu kotlova, uređenje javnih gradskih parkova i parkovskih površina, sadnju autohtonih vrsti biljaka, postavljanje inovativnih ekoloških parkovskih elemenata, solarno osvetljenje parka, postavljanje reciklažnih kanti i kontejnera.Na svečanosti u Palati „Srbija“ Memorandum su potpisali Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka energetike i rudarstva, kao i Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine. Manifestaciji su prisustvovali i predstavnici lokalnih zajednica, učesnica programa „Zajednici zajedno“, u čije ime se prisutnima obratio Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada.Potpisivanjem sporazuma o saradnji između NIS-a i 12 lokalnih zajednica ujedno počinje i ovogodišnji konkurs „Zajednici zajedno“. O izboru projekata odlučivaće Komisija sastavljena od predstavnika kompanije NIS, lokalnih samouprava, Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike. Svi uslovi i propozicije javnog konkursa „Zajednici zajedno“ koji traje do 5. jula 2021. godine mogu se naći na sajtu https://www.nis.eu/zajednici-zajedno/, a rezultati konkursa biće objavljeni do 15. septembra 2021. godine. Od 2009. godine NIS je u okviru programa „Zajednici zajedno“ u razvoj lokalnih zajednica uložio oko 1,4 milijarde dinara i realizovao više od 1.000 projekata.Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, rekla je da zelena agenda i zelena ekonomija treba da budu model rasta i da svi projekti koje realizuje država, kao i lokalne samouprave i društveno odgovorne kompanije, treba da doprinesu da Srbija ide putem održivog razvoja.”Niko od nas ne može sam da napravi tako velike korake u zaštiti životne sredine, održivom razvoju, energetskoj tranziciji, ne može samo jedno ministarstvo, jedan grad, vlada, jedna kompanija. Ali, možemo ako smo svi u tome zajedno, kao što smo zajedno kad se donose odluke u energetici, rudarstvu i zaštiti životne sredine i kao što zajedno radimo na ovom projektu ”, rekla je Mihajlovićeva. Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, rekao je da NIS, kao jedna od najvećih kompanija u Srbiji, nastoji da bude primer drugima po uspešnom razvoju biznisa, ali i po efikasnoj zaštiti životne sredine.Vrednost kompanije se meri i kroz ulaganje u budućnost zajednice „Od 2009. godine u ekološke projekte uložili smo gotovo 120 miliona evra. Ali, naše investicije u tu oblast su višestruko veće, jer sve naše kapitalne projekte realizujemo sa namerom da unapredimo zaštitu životne sredine. Danas, sa našim prijateljima iz Vlade Srbije i lokalnih zajednica, nastavljamo ovaj važan posao – nastavljamo da ulepšavamo Srbiju. I radićemo na tome svakog dana, uprkos izazovnom vremenu. Na taj način, ispunjavamo svoju viziju i svoj moto – da budućnost pretvaramo u delo. Hvala vam što ćete biti sa nama na tom putu“, naveo je Tjurdenjev.Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije, istakla je da je program „Zajednici zajedno“ velika šansa za 12 gradova i opština da konkurišu za najvažnije ekološke projekte.„Kompanija NIS je prepoznala šta je najpotrebnije gradovima i opštinama i zato će po ovom programu ulagati u zamenu kotlarnica na ekološki prihvatljivije energente, ozelenjavanje javnih površina, pošumljavanje. U ministarstvu koje vodim trudili smo se da podržimo takve projekte, i kroz naše konkurse doneli smo sredstva u 54 lokalne samouprave. Znači nam svaka pomoć društveno odgovornih kompanija i nadam se da će i druge slediti ovaj primer“, rekla je Vujović.Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada istakao je u ime svih lokalnih samouprava koje učestvuju u programu „Zajednici zajedno“ značaj saradnje sa kompanijom NIS, i napomenuo važnost ulaganja u ekološke projekte.„Saradnja sa NIS-om promenila je nabolje naše gradove i opštine u raznim sferama. To su bile godine borbe za lepšu i čistiju Srbiju, a ova etapa, koju danas pokrećemo, pokazuje da je Srbija ojačala, sazrela i da brine o svakom aspektu života građana. Programom „Zajednici zajedno“ spojili smo pitanje zaštite životne sredine i energetike i pokazali da te dve sfere mogu i moraju da funkcionišu zajedno. Održivi razvoj je nešto što su Ujedinjene nacije odavno definisale, te je jasno da to nisu sukobljene strane, već zajedničke, partnerske pozicije“, naveo je Vučević.
Preduzetnik ste, imate mikro ili malo preduzeće i želite da za Vaše proizvode čuju kupci u celoj Srbiji? Jednostavnom prijavom za #OkvirPodrške pruža se prilika za besplatnu reklamu za razvoj malog biznisa!Za prijavu na konkurs #OkvirPodrške koji su pokrenule NLB i Komercijalna banka, članice NLB Grupe, a u okviru kojeg mali lokalni biznisi imaju mogućnost da dobiju besplatnu reklamu, ostalo je još svega 4 dana.Projekat #OkvirPodrške realizuje se drugu godinu zaredom sa ciljem pružanja podrške i pomoći domaćoj privredi na putu oporavka od posledica izazvanih pandemijom koronavirusa. Banke će kroz ovaj projekat, zajedno sa svojim medijskim partnerima, pružiti priliku malim privrednicima da uz besplatan oglasni prostor podignu vidljivost svojih proizvoda i usluga i da dođu do što većeg broja kupaca širom Srbije.Za odabrane preduzetnike i preduzetnice, mikro i mala preduzeća i gazdinstva, bez obzira na vrstu delatnosti, obezbeđena je snažna podrška kroz oglase na bilbordima, internet pretraživačima, najposećenijim medijskim portalima, kao i na digital kanalima banaka. #OkvirPodrške za preduzetnike i preduzetnice, mikro i mala preduzeća i gazdinstva Sve što je potrebno da kandidat uradi za podnošenje prijave jeste da najkasnije do ponoći, 11. juna popuni jednostavan onlajn formular na sajtu NLB ili Komercijalne banke.Projekat #OkvirPodrške pokrenut je prošle godine na nivou cele NLB Grupe, dok je u Srbiji podržano ukupno 30 malih privrednika. NLB Banci ove godine priključila se i nova članica Grupe Komercijalna banka, a ovim zajedničkim nastupom planirana je još veća podrška ovom segmentu privrede.Za dodatne informacije na temu projekta #OkvirPodrške posetite sajtove i naloge NLB i Komercijalne banke na društvenim mrežama.
-270x152.jpg)
Renomirani međunarodni poslovni list Fajnenšl tajms (Financial Times) dodelio je BAT-u titulu lidera za zaštitu klime (Climate Leader) među evropskim kompanijama. Ekološko, društveno i korporativno upravljanje predstavljaju ključni deo BAT-ove korporativne strategije za izgradnju bolje budućnosti za sve (A Better Tommorrow™), kroz smanjenje uticaja svog poslovanja na zdravlje i kreiranje većeg izbora proizvoda smanjenog rizika za potrošače.“BAT je izuzetno predan tome da bude odgovorna kompanija i da smanji svoj uticaj na okolinu. Jako smo zadovoljni što nas je Fajnenšl tajms proglasio jednim od lidera među kompanijama koje predvode borbu protiv klimatskih promena”, izjavio je Kingsli Viton (Kingsley Wheaton), generalni direktor marketinga BAT-a.BAT se u svom najnovijem izveštaju o održivom poslovanju (ESG izveštaj o ekološkom, društvenom i korporativnom upravljanju za 2020. godinu) obvezao da će postići ugljeničnu neutralnost u čitavom svom lancu vrednosti do 2050. godine. Uz smanjenje ugljeničnog zagađenja, kompanija je postavila cilj da do 2025. godine počne da koristi 30 odsto reciklirane vode, kao i da će u istom vremenskom periodu sertifikovati 100 odsto svojih proizvodnih lokacija sertifikatom Saveza za upravljanje vodama (AWS). Na ovaj način kompanija ulaže i u podizanje standarda održivog poslovanja, a pomenuto priznanje Fajnenšl tajmsa samo je jedno u nizu brojnih priznanja za napore koje kompanija ulaže u društveno odgovorno poslovanje.
Kompanija dm drogerie markt lansirala je novu Pro Climate liniju proizvoda koja je neutralna po životnu sredinu* i time je postavila novi održivi standard u svom poslovanju koje već godinama zasniva na ekološkim principima. Ovi proizvodi predstavljaju jedinstvenu ekološki prihvatljiviju alternativu i nisu samo klimatski neutralni, već su prvi put neutralni i po životnu sredinu*.„Razvijanjem Pro Climate linije nastojimo da u svim fazama životnog ciklusa proizvoda što manje utičemo na životnu sredinu. Ova linija proizvedena je s najmanjim mogućim ekološkim otiskom, a preostale neizbežne uticaje dm naknadno kompenzuje u pet kategorija životne sredine – klimatske promene, eutrofikacija, zakiseljavanje, fotohemijski smog, oštećenje ozonskog omotača“, izjavila je Alexandra Olivera Korichi, direktorka dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija.Na policama dm-a sukcesivno će se naći 14 Pro Climate proizvoda u okviru dobro poznatih privatnih robnih marki alverde, Jessa, Sanft&Sicher, Denkmit i SUNDANCE. Među njima su proizvodi za svakodnevnu upotrebu – za sunčanje, negu lica i tela, kao i ličnu higijenu i domaćinstvo.„Ponosni smo što imamo priliku da našom asortimanskom ponudom podstaknemo savesnu potrošnju i kupcima ponudimo visokokvalitetne i ekološki prihvatljivije proizvode, uz dobar odnos cene i kvaliteta. Verujemo da ćemo ovim poduhvatom motivisati i druge kompanije da se što više okrenu očuvanju životne sredine. Mi ćemo nastaviti da se zalažemo za zdraviju okolinu, ali i zeleniju ekonomiju koja je neophodna da bismo planetu očuvali za buduće generacije“, poručila je direktorka dm-a.Kompanija dm drogerie markt jedna je od ekološki najosvešćenijih kompanija, koja teži da postavlja zelene standarde u svim segmentima poslovanja. Naime, dm je među prvima u Srbiji u potpunosti povukao plastične ambalažne kese iz upotrebe u oktobru 2019. godine, a svrstao se i u predvodnike najveće masovne akcije pošumljavanja u Srbiji zahvaljujući projektu „Zasadi drvo“, pokrenutom u saradnji sa Adria Media Grupom i institucionalnim partnerima. S tim u vezi, visokokvalitetna Pro Climate linija predstavlja prirodni nastavak ekoloških principa dm-a zasnovanih na odgovornom postupanju prema ograničenim prirodnim resursima. Kako napominju iz kompanije, dm će nastaviti da ispunjava niz kriterijuma održivosti ali i da pokreće brojne inicijative usmerene na očuvanje životne sredine.
U humanitarnoj akciji „Kilometar poruka“ zaposleni Mobi Banke sakupili su 305 hiljada dinara pomoći za fondaciju Budi Human, koja pomaže u finansiranju lečenja retkih i teških bolesti. Zap...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
