-615x345.png)
Vera u sebe kao preduslov za uspeh u sportu
Košarkaški klub Mega Basket i Erste Banka potpisali su ugovor o sponzorstvu zahvaljujući kojem je Erste Banka postala partner ovog kluba u narednoj košarkaškoj sezoni. Na ovaj nač...
BIG Specijali
-270x152.jpg)
Klimatski neutralni proizvodi u Lidlu
Kompanija Lidl Srbija je u susret Danu ekološkog duga 29. jula, koji svake godine upozorava i podseća na značaj zaštite životne sredine na našoj planeti, uvrstila u stalni asortiman klim...
Muzika kao terapija
„Muzički instrument koji je donirala kompanija Mozzart će unaprediti kvalitet rada u okviru terapijskog delovanja“, kaže šef Odsek za specijalističko konsultativne preglede za decu Prim dr...
 (002)(2)-270x152.jpg)
Nastavljena velika akcija opremanja dečjih klinika
Humanitarni karavan obojen šarenim balonima nastavlja da obilazi dečja odeljenja najvećih klinika u Srbiji. Posle Kliničkog centra Niš, Višegradske, Instituta za zdravstvenu zašti...
-270x152.jpg)
Banka hrane Beograd dobija novo vozilo
Prepoznavanje društvenih izazova i pružanje doprinosa njihovom rešavanju put je kojim kompanije mogu uticati na opštu dobrobit zajednice u kojoj posluju. Trgovinski lanac Delez Srbija godinama je i najveći donator hrane Banke hrane Beograd, a najnovijom donacijom u vrednosti od 50.000 evra pružena je dodatna značajna podrška unapređenju sistema doniranja i prilika da hrana stigne do još većeg broja korisnika.Od sredstava iz donacije Banka hrane će obezbediti novo vozilo neophodno za pružanje dodatne filantropske pomoći korisnicima, kao i dvogodišnje funkcionisanje transportnog sistema koji će hranu dovoditi direktno do vrata udruženja koja su partneri ove organizacije.„Zahvaljujući strateškoj saradnji sa trgovinskim lancem Delez Srbija korisnici humanitarnih organizacija, partnera Banke hrane Beograd, već godinama imaju obezbeđen svakodnevni obrok. Nova digitalna platforma povećala je količine donirane hrane kao i mogućnost da ona dođe do što većeg broja korisnika, a zahvaljujući ovoj donaciji otići ćemo i korak dalje i omogućiti sistemski način dopremanja voća i povrća do naših korisnika koji nemaju sopstveni prevoz“, istakla je Radmila Ivetić iz Banke hrane Beograd. Delez Srbija dobitnik priznanja za doniranje hrane Saradnja Banke hrane Beograd i Delez Srbije traje od 2015. godine i zahvaljujući njoj do sada je donirano više od 5.000 tona namirnica iz Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go radnji korisnicima i humanitarnim udruženjima širom Srbije. Dodatno, od februara meseca kada je ovaj trgovinski lanac lansirao prvu digitalnu platformu za donaciju hrane u Srbiji „Tanjir po tanjir“, moguće je organizovati proces doniranja samo jednim klikom.„Ponosni smo što smo kao kompanija u prilici da iznova pružamo podršku lokalnoj zajednici, a donacije hrane su godinama unazad utkane u svaki segment našeg održivog razvoja. Nadamo se da će novo vozilo omogućiti još kvalitetniji sistem svakodnevne isporuke donacija i da ćemo zajedno sa Bankom hrane Beograd doći do još većeg broja udruženja kojima bi značila pomoć u hrani. Ostajemo dosledni našoj strategiji društveno odgovornog modela poslovanja i u narednom periodu ćemo se potruditi da novim donacijama dodatno podržimo naše sugrađane i njihove porodice“, istakla je Milana Jević Gledović, potpredsednik pravnih poslova i zaštite resursa kompanije Delez Srbija.
U Lidlu sportska oprema od reciklirane plastike
Lidl će ponuditi jedinstvenu sportsku opremu napravljenu od reciklirane plastike prikupljene na plažama i morskim obalnim područjima, čime je pomognuto čišćenje životne sredine i smanjena upotreba resursa u proizvodnji.Ova nesvakidašnja linija proizvoda koju čine šortsevi, majice i patike za žene i muškarce, rezultat je težnje kompanije Lidl da se, smanjenjem upotrebe plastike i povećanom upotrebom recikliranog materijala, na globalnom nivou uključi u rešavanje ozbiljnog problema koji predstavlja neodgovorno odložen plastični otpad. Lidlova sportska odeća je u potpunosti proizvedena od plastičnog otpada, od čega deo potiče od PET boca sakupljenih iz priobalnih delova okeana u Aziji. Tako je, na primer 25% vlakana gornjeg dela patike sačinjeno od reciklirane plastike iz okeana. „Ova inicijativa u potpunosti oslikava našu posvećenost održivoj ekonomiji – doprinosimo uklanjanju plastičnog otpada koji bi se vremenom našao u ili pored vode, a našim potrošačima nudimo ekološki prihvatljiviji proizvod visokog kvaliteta po već poznatim Lidl cenama. Reciklirana sintetička vlakna imaju podjednaku čvrstinu, vodootpornost i prozračnost poput prirodnih, manje upijaju vodu i brže se suše, što su upravo i razlozi zašto je izbor pao baš na sportsku opremu.“, istakla je Martina Petrović, rukovodilac sektora Komunikacije i CSR u kompaniji Lidl Srbija.Lidl - Za bolje sutra U ponudi su Crivit majice i šortsevi za žene i muškarce visokog kvaliteta, kao i patike sa uloškom od memorijske pene koja se optimalno prilagođava stopalu i osigurava udoban osećaj tokom nošenja. Ova ekološki osvešćena ponuda počinje 22. jula u svim Lidl prodavnicama u Srbiji i traje dok traju zalihe. Lidlova linija sportske opreme od reciklirane plastike samo je jedna u nizu društveno odgovornih inicijativa kompanije za implementaciju „REset Plastic“ strategije, koja je usmerena na pet oblasti delovanja: od izbegavanja upotrebe plastike, recikliranja i uklanjanja iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti. U okviru ove strategije, kompanija Lidl Srbija u junu ove godine izbacila je iz upotrebe plastične kese za kupovinu u celoj Srbiji.
Na Drinskoj regati sakupljeno preko 800kg ambalažnog otpada
Upravo završena 27. Drinska regata okupila je veliki broj ljubitelja najstarije i najmasovnije manifestacija na reci Drini koji su imali priliku da uživaju u njenim brzacima, ali i da istovremeno budu odgovorni prema životnoj sredini. Apatinska pivara, Jelen pivo i nacionalni operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom SEKOPAK nastavlili su akciju RECIKLIRAJ, UŽIVAJ, DRINU OD OTPADA SAČUVAJ gde su posetiocima ovog svojevrsnog karnevala na vodi omogućili da pravilno odlože ambalažni otpad. U saradnji sa JKP “12 septembar” - Bajina Bašta, postavljeni su reciklažni setovi kutija i kanti na ključnim mestima gde se i stvara najveća količina otpada. Posebni timovi su bili zaduženi da animiraju posetioce da svoj ambalažni otpad ubacuju i u mobilne kante/rančeve. “Ponosni smo što je uz podršku Apatinske pivare i Jelen piva ove godine sakupljeno mnogo više ambalažnog otpada nego prethodnih godina – čak 230 kg aluminijumskih limenki i 600 kg staklene ambalaže (u 2019. godini je sakupljeno 170 kg otpada). Značajno je da ukažemo da i na ovako velikim dešavanjima koja okupljaju dosta ljudi, možemo da budemo odgovorni prema životnoj sredini i nama samima” – kažu u Apatinskoj pivari.U Sekopaku ističu da je važno da građani stvore ekološku svest i kada se zabavljaju na manifestacijama kao što je Drinska regata. “Ovde se stvara velika količina otpada koja, kada se reciklira, može da dobije novi oblik i svrhu. Drago nam je što je veliki broj posetilaca to shvatio i priključio se akciji. Samo udruženi možemo da zaštitimo našu planetu” – kažu u Sekopaku.Nakon drinskog spusta otpad sakupljen na ovaj način poslat je na reciklažu.
-270x152.jpg)
Regionalna web platforma promoviše mlade umetnike i kreativce
Atlantic Grupa na Sarajevo Film Festivalu (SFF) lansira novu web platformu pod nazivom „Velika Scena“, koja za cilj ima promociju talentovanih i perspektivnih umetnika koji će upravo na ovoj platformi dobiti sjajne prilike za sopstvene kreativne priče. „Velika Scena“ kreće iz Sarajeva, s partnerskog SFF-a i jedina je platforma ovog tipa na našim prostorima, a funkcionisaće kao mesto motivacije i podrške, online i offline prostor gde će se promovisati sloboda izražavanja,a mladim umetnicima će pružiti toliko potrebnu vidljivost. Velika Scena je nastavak višegodišnje saradnje Atlantic Grupe i Festivala i ima za cilj pružanje dugoročne podrške kulturi i umetnosti kao univerzalnom jeziku. Reč je o regionalnoj platformi Atlantic Grupe koja će se nadograđivati i širiti, a na njoj će biti mesta za sve – muzičare, pisce, glumce, reditelje, likovne stvaraoce, a na Velikoj Sceni prostor će prevashodno dobiti dizajneri. Svi mladi kreativci pozvani su da se prijave na konkurs za dizajn zvanične šoljice za kafu Sarajevo Film Festivala koji je otvoren od 12. do 31. jula 2021. godine, a svi detalji oko konkursa dostupni su na web stranici www.velika-scena.com.O užem izboru među prijavljenim radovima odlučivaće stručni žiri koji čine Lejla Begić Vuletić, koja već više od 20 godina gradi priču Sarajevo Film Festivala kao art direktor u Boom produkciji, službenom dizajn studiju Festivala, Zoran Golub, direktor marketinga SPP Kafa Atlantic Grupe i Dragan Šašić, art direktor i predstavnik kreativnog tima SFF-a.Mladi su izabrali najbolje brendove i najpoželjnije poslodavce za 2020. godinu!Tri najbolja rada će odabrati publika, glasanjem na online platformi „Velike Scene“.Najbolji radovi naći će se na limitiranom izdanju festivalske šoljice za kafu koja će biti predstavljena na Sarajevo Film Festivalu 2022. godine, a neće, naravno, izostati ni novčane nagrade. Platforma Velika Scena će kroz live izdanje takođe biti predstavljena posetiocima Festivala u Sarajevu, gde će biti izloženi radovi iz užeg izbora, a gosti će i uživo na odabranoj festivalskoj lokaciji moći da učestvuju u izboru pobedničkog rešenja za zvaničan dizajn šoljice za kafu SFF-a.
„Recikliraj, uživaj, Drinu od otpada sačuvaj”
Ljubitelji najstarije i najmasovnije manifestacije na reci Drini imaće priliku da uživaju u njenim brzacima, ali i da istovremeno budu odgovorni prema životnoj sredini. Apatinska pivara, Jelen pivo i naciona...
Odgovorno i održivo poslovanje za dobro cele zajednice
Odgovornim i održivim poslovanjem i strateškim pristupom temama važnim za društvo, kompanija Delez Srbija je i u prethodnoj godini postigla značajne rezultate i doprinela napretku u oblasti za&...
Prvi agroenergetski projekat na Balkanu i najveći u Evropi
Fintel Energija i njena partnerska kompanija MK Group donose veliku inovaciju u Srbiju i region, kojom će potvrditi svoju lidersku poziciju kako u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, tako i u poljopr...
-270x152.jpg)
MK Group ulaže u obnovljive izvore energije
Sunoko, kompanija članica MK Group, pustila je u rad biogasno postojenje za proizvodnju električne energije u Vrbasu. Investicijom od preko 9 miliona evra, kompanija daje snažan doprinos očuvanju životne sr...
Nectar ustupa tresače višanja za berbu
Pred sezonu berbe Nectar grupa investirala je u nabavku dva proefesionalna tresača za branje višanja koje ustupa na koriščenje voćarima sa teritorije Opštine Vladičin Han da bi se smanjio trošak proizvodnje, odosno trošak ručnog branja koji je visok. Ovo je još jedna u nizu inicijativa Nectar grupe u cilju pružanja konkretne podrške voćarima ovog puta kroz smanjenje troškova proizvodnje. „Želimo da pomognemo voćarima u ovom kraju i da kroz ustupanje na korišćenje novih tresača za branje višanja imaju konkretan efekat u smanjenju troškova proizvodnje i budu održivi. Novi tresači su već krenuli sa radom a očekujemo da efekat ove investicije bude realizovan u punom obimu u godinama pred nama a mi nastavljamo posvećenost konstantnom razvoju poljoprivrede u Srbiji.“, istakao je Vladimir Jovanović, direktor nabavke Nectar grupe ovim povodom.Pokrenuta aplikacija za unapređenje voćarstva u Srbiji „Opština Vladičin Han pozdravlja ovakve inicijative i trudi se da podrži ali i preduzme aktivnosti koje će doprineti održivom razvoju lokalne zajednice, i imati pozitivan efekat na poboljšanje uslova života i rada poljoprivrednika na teritoriji opštine Vladičin Han.", izjavio je Goran Mladnović, Predsednik Opstine Vladičin Han.Nectar je posvećen razvoju voćarstva, kroz zaokružen proces proizvodnje i saradnju sa 10.000 farmera kroz kooperacije, a 1.300 farmera direktno kroz i predfinansiranje u sadnicama i opremi. Otkupljuje kontinentalno voće sa teritorije cele Srbije, a posebno je posvećen razvoju juga Srbije kroz prisustvo u Vladičinom Hanu, Surdulici, Leskovcu, Merošini. Nectar je početkom 2021. godine započeo proces digitalizacije poljoprivrednog lanca snabdevanja kroz kreiranje posebne aplikacije i digitalne baze podataka ‘NECTAR HEKTAR’, koja ima višestruki nacionalni značaj u domenu približavanja svih prednosti koje digitalizacija donosi farmerima, unapređenja komunikacije i modernizacije procesa.
-270x152.jpg)
Nova Lidlova inicijativa za manje plastike
Lidl Srbija ukinula je jednokratne zaštitne poklopce od plastike sa svih pakovanja Pilos proizvoda kiselog mleka, pavlake i milerama od 400g, čime će na godišnjem nivou smanjiti upotrebu plastike za oko 12 tona. Ovo je još jedna inicijativa kojom Lidl nastavlja da unapređuje poslovanje u odnosu prema resursima, posebno plastici i opravdava svoje ime savremenog diskonta.„Nakon što smo početkom juna izlistali plastične kese za kupovinu iz ponude u celoj Srbiji, ukidanje plastičnih poklopaca dela ponude Pilos proizvoda je još jedan od načina na koji možemo pozitivno utičemo na životnu sredinu. Procenili smo da je upotreba i korist od ovih poklopaca nesrazmerno manja u odnosu na resurse koji se potroše za njihovu izradu, kao i uticaja koji imaju na okolinu. Imajući u vidu koliko ovakve male promene mogu da imaju velike rezultate, verujemo da će nas potrošači podržati u ovoj i narednim inicijativama za smanjenje plastike, jer samo sa njima možemo da napravimo značajnije promene.“, izjavila je Martina Petrović, rukovodilac sektora Korporativnih komunikacija u kompaniji Lidl Srbija.Lidl - za bolje sutra Za potrošače koji žele da na održiv način očuvaju svežinu svojih načetih mlečnih proizvoda, Lidl je u svoju ponudu uveo višekratne poklopce pogodne za mnoga pakovanja mlečnih proizvoda, koji se mogu koristiti i do 1.000 puta.„Sledeći korak je na potrošačima – da se naviknu na nov izgled proizvoda, a da trajne poklopce kupe samo ukoliko će ih zaista koristiti više puta, jer je samo takva opcija, održiva i prihvatljiva za prirodu,“ dodala je Petrović. Podsećamo da je Lidl Srbija osim poklopaca, nedavno izlistala potrošačke plastične kese, a pre više od godinu dana iz asortimana je izbacila i plastične slamke, čaše i pribor za jelo, kako bi smanjila upotrebu jednokratne plastike. Sve ove inicijative deo su šire strategije pod imenom „REset Plastic“, kojom Švarc grupa, čiji je Lidl deo, navodi i izveštava o ciljevima koji doprinose zaštiti životne sredine. Strategija je usmerena na pet oblasti delovanja: od smanjenja upotrebe plastike, povećane upotrebe reciklirane plastike i uklanjanja otpada iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti.
A1 za zdrav podkast ekosistem
A1 Srbija od jula meseca postao je sponzor audio verzije Agelast podkasta, čime se svrstava u pionire domaćeg tržišta kada je reč o prepoznavanju značaja ovog formata. U narednih godinu dana kompanija će bit...
Mozzart podržava pet preduzetnica sa po 10.000 evra, prijave traju do 15. Jula!
Kompanija Mozzart u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, objavila je Javni poziv za dodelu bespovratnih sre...
Konferencije Srbija konferencije
Pandemija odložila osamostaljivanje mladih u Srbiji
kažu učesnici panela Kako mladi da se osamostale?, koji su organizovali Nova ekonomija i Fondaciha Fridrih Ebart.Duže od 2,5 god mladu traže posao, imaće manje radnog iskustva. Generacija sa ozbiljnim ožiljcima na zaradama, plate će im biti manje neko pre pandemije.Branka Anđelković, Centar za istraživanje javnih politikaKriza 2008 i pandemija ne mogu da s eporede, Prvi i Drugi sv rat, revolucije, ovo vreme onda može da se poredi sa tim. Kovid vidljivi i nevid član porodice, posledice su još nesagledive. 2020. osnovna godina, base line, u odnosu na nju ćemo gledati sve promene koje će se desiti. Kovid će uticati na sve.Zapošlj mlade na uštrb onih koji imaju preko 50 godina, onda je pitanje veliko pravičnosti politike. Ljudi često ne znaju šta znači ugovor, niti razumeju šta znače poresle olakšice, mlađa populacija nema pojam gde je, ali i roditelji se ne snalaze. Danas je najlakše otići iz neke zemlje, preko inteneta mkladi vide gde se šta traži.Na sve to utiče i digitalizacija, rad preko platformi, trendovi zahtevaju brzi odgovor, poslodavci svesni tih trendova odliva radne snage. Sve zavisi od toga u kojoj ste industriji, nemamo brzog odgovora koji se traži. Rad preko platformi nameće nova pravila.Mora da post poreksa administracija koja će pratiti sve ideje om olakšicma, koje se sprovode u praksi. Strategija za mlade dobra, ali pisana za neko drugo vreme, pandemija je presekla njenu primenu, treba je izmeniti i dodati nedostaje, razumevanje globalnog tržišta, mi ćemo neke psolove gubiti, a neke ćemo dobijati.Naciona služb za zapošlj nikada nije imala srredstva za neke aktivne mere, treba raditi na promeni na veštinama. Strategija je nastavak strategije obrazovanja, te dve stvari su uvezane, to je kao leva i desna ruka. Strategija treba da izbacije kadrove koji odgovaraju ovom novom vremenu.Marko Perić, Savez samostalnih sindikata Beograda SSSBPandemija mladima zaust mog da se zaposle u uslugama sektoru se to dosta primetilo. Ova kriza posebno kritična. To se oseti kada se oseti potreba u pandemiji za zdravstvenim radnicima. Ovo će zahvatiti mali broj mladih u IT sektoru. Trend u drž politikama koje treba da izađu u susret mladima, ali su polovično osmišljene.Prekarizacija rada projekat Moja prva platta samo ih dodatno gura u nestabilnost i pokazuje im kako će na tržištu biti tretirani kao jeftina radna snaga. Da li može da se živi od branja malina?To zavisi od poznav radnih prava, od toga zavisi, da li su potpisali i razumeli ugovor koji su potpisali. Proširuje se i komplikuje Nacrt zakona o sezonskim radovima, pa je preimenovan, komplikovanije ime je dobio. Tu pokušavaju da dodatno kroz komplikacije dodatno fleksibiluju tržište rada, kako bi se radilo bez radnih prava. Uvek može gore od onoga što je sada, trudimos e da aedukujemo mlade koji izlaze na tržište rada.Lakše zapošljavanje, onda će biti lakše zapravo poslodavcu, motiv da se dodatno uposle strani radnici, pogotovu na građevini, sve više ih dolazi iz Indije, turske, sve više ih je na gradilištima Beograda, sve ide ka tome da se uprosti zapošljavanje tih radnika, a ne maldih u kriznim momentima pandemije.Dajna Marinković iz Centra za omladinski rad u Novom Sadu smatra da će se stvari funkcionisati kao, pa samim tim i u vezi sa osamostaljivanjem mladih ljudi. Kaže da oni često imaju problem sa preopterećenošću informacijama koje su u vezi sa pandemijom, pa su izgleda odlučili da sve to ignorišu.Marinkovićeva podseća da su mladi ljudi najpre bili oduševljeni državnim programom "Moja prva plata", čiji je cilj bio da se podstakne njihovo zapošljavanje. Međutim, navodi primere nekih koji su se žalili jer su posodavci tražili da im se vrati deo isplaćene zarade, jer nisu ispunili neka njihova očekivanja..Mladi su često izloženi takozvanim prekarnim uslovima rada, gde ne mogu da ostvare svoja osnovna prava. Programi koji su osmišljeni, nemaju pravo dejstvo. U vezi sa najavljenim poreskim olakšicama za mlade, ona primećuje da mladima to zapravo uopšte nije jasno.Sa druge strane programi Nacionalne službe za zapošljavanje do njih ne dolaze, a veliki broj njih ne razume ni najosnovnija prava koja se tiču radnog odnosa.Situacija je naravno čudna, jer u Srbiji postoje brojni mediji i televizije koji o tome mogu da ih informišu na pravi način. Međutim, to ipak ne čine.Centra za omladinski rad u Novom Sadu kaže da je među poslovima koji mladi ljudi obavljaju u Vojvodini najpopularniji rad u kafićima. Međutim, mnogi od njih katkad odlaze na jug zemlje, gde sezonski rade na branju malina ili lubenica. Kada rade takve poslove, čak i ako su potpisali nekakav ugovor, pitanje je da li im je zaista jasno šta u njemu piše.U IT industriji nema dovoljno radne snage, u pitanju je začarani krug, gorući je to problem za Novi Sad, nema dovoljno kvalifikovanih mladih za IT, za to moraju da se plate kirsevi, za njihovu obuku.Veliki broj mladih mere koje se donose neće dostići, recimo minimalac za stažiranje nakon završene srednje škole. Kaže da s eopet vraćamo na razumevanje svega toga, kao i na obaveštenost o tome. Drugo pitanje je da li mlada osoba može da se osamostali sa minimalcem, to je veoma upitno, moraju da žive sa cimerima. Istraž o mladima koji se ne školuju niti traže posao.Predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije (KONS), Marko Stanković kaže da pandemijski period nije toliko prijatan za mlade ljude, ali smatra da će se mladi lakše i brže snaći nakon promena koje je natržištu rada donela pandemija korona virusa.Period ne rtako prijatan, mladi će se lakše i brže snaći nakon promena zbog korone, ipak će kada se sve završi biti normalnije. Obratiti šažnju na mentalnos tanje zdravlje mladih.Mladi se lako zapošljavaju u IT industriji, ako su za to kvalifikovani, ali je problem da do radnog mesta dođu oni koji su studirali dršštvene nauke. Oni se obrazuju za jednu oblast, pa se kasnije prekvalifikuju za ona zanimanja koaj se traže na tržištu."Fenomen da uvek ima mesta za mlade jeste tačan, ukoliko nemaju zahteve za neka posebna primanja i ukoliko uzmu da rade nešto za šta se nisu školovali", ocenjuje prestavnik KONS-a.Mladi ljudi u Srbiji međutim uglavnom ne poznaju svoja radna prava, pa su im nepoznate i privilegije koje mogu da imaju za neko radno mesto, nekada ne znaju ni šta znači zdravstveno osiuguranje.KONS je prema njegovim rečima ukazao i na potrebu da se mladim ljudima olakša dolazak do stana. Kaže da bi prema tom predlogu lokalne samouprave mladima mogle da ponude stanove po povoljnijim uslovima, što bim im donelo neku vrstu sigurnosti.Stamb polit lok samoupra da po povlaš ceni ponude mladima dom, sigurnost, i slično. To su predložili. Primeri iiz susednih zemalja, prva nit su subvencije, prilika da se prave neprofitna gradnja namenjena mladima.
Zelenom gradnjom do energetske efikasnosti
Vođenje računa o energetskoj efikasnosti u poslednjim godinama postalo je standard poslovanja odgovornih kompanija, kako zbog smanjenja troškova, tako i zbog njihovog uticaja na životnu sredinu. Da je...
Konferencije Srbija energetika
O rudniku litijuma treba javno pričati na osnovu činjenica, a ne emocija
Na panelu "Treba li Srbiji rudnik litijuma" koji je u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom organizovala Nova ekonomija predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike ocenili su da će se o eksploataciji litijuma u dolini Jadara najverovatnije organizovati referendum. Sa druge strane, deo stručne javnosti smatra da od tog projekta treba odustati ili ga odložiti."Ne može ono što je ispod zemlje da bude vrenije od onog što je iznad nje. Poljoprivreda i stanovništvo je važnije od toga. Realizaciju Projekta Jadar trebalo bi odložiti ili od njega odustati", kaže redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović.On smatra da je dobro što u društvu ima dijaloga o takvim temama, ali primećuje da su oni "retki ili zakasneli", a Projekat Jadar netransparentan. Dodao je da su istraživanja litijuma u dolini Jadra počela mnogo ranije, a ne pre četiri godine, kako tvrde predstavnici nadležnog ministarstva."Rudna jalovišta će ostati trajno. Problem je i voda, ali ne njeno prečišćavanje. Kako ćemo se nositi sa atmosferskim vodama? Da li će ta jalovišta da popuste pod pritiskom vode, kao što je bilo sa jalovištem u Stolicama", kaže Stevanović.On je dodao da bi izgradnjom rudnika bilo ugroženo vodosnabdevanje Mačve, kao i da je naš odnos prema životnoj sredini "katastrofalan". "Nemamo sređenu životnu sredinu, da smo o njoj vodili računa, onda bi i Rio Tinto vodio računa o tome. Mora se gledati u budućnost, sad su aktuelne litijumske baterije, šta će biti za 30 godina, ako se vozila budu kretala na vodonik", dodaje Stevanović.Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano povrenje u državu, jer država razgovara sa svima i pozvala je sve zainteresovane strane da uđu u dijalog o rudniku litijuma.Ona je ocenila da se u Srbiji najvarovatnije organizovati referendum u vezi sa eksploatacijom litijuma. Ako građani o tome pozitivno odluče, Srbija kako kaže ne bi trebalo samo da izvozi litijum, već treba da ga koristi i u proizvodnji"Smatramo da u trenutnu energetsku tranziciju, treba da vidimo kao šansu za naš narod i državu da poastanemo lider u regionu, koristeći sve principe koji danas važe u ekologiji", naglašava Atanacković.Ona je ukazala na činjenicu da ljudi često koriste energiju do koje se došlo devastacijom životne sredine, a da se u isto vreme bave ekologijom, pa zbog togma mnogi predstavljaju "licemere"."Ne treba nam rudnik litijuma, a sa prihvatljivim narušavanjem životne sredine slažem se u slučajevima kada za to postoji jasan javni interes", kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.Dodaje i da je protiv rudnika litijuma, jer je Srbija ratifikolvala konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, biodiverzitetu i degradaciji zemljišta: "Obavezali se da ne povećavamo učešće degradiranih površina", naglašava Ristić.Ristić smatra da će planiranim rudnikom i postrojenjem za preradu rude jadarit biti uništeno 533 hektara zemljiša, od čega je oko 240 hektara šume na slivu potoka Štavice. To zemljište je prema njegovim rečima već kontaminirano, jer su poplave provalile deponiju nekadašnjeg rudnika.Ristić je ocenio da Srbija može da bude uspešna u poljoprivrednom inženjerstvu, proizvodnji softvera i nameštaja, ne samo u oblasti rudarstva. Rekao ima veliko poverenje u državu, ali da mali stepen poverenja u ministarstvo rudarstva, koje se ponaša i protežira rudarstvo koje samo po sebi treba da bude cilj."To se naziva esnafski autizam, oni olako dele dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji. Niko ne treba da se čudi ako dođe do velike provale narodnog nezadovoljstva", dodaje Ristić.U vezi sa tim pitanjem sa njim se nije složio pomoćnim ministarke rudarstva Dejan Milijanović, koji je rekao kako veruje u mogućnost održivog rudarstva koje neće ostaviti velike posledice na životnu sredinuRistić je naglasio da država treba da naručuje studije uticaja na životnu sredinu, a ne kompanije, poput Rio Tinta. Dodao je da kompanije kada sprovode neki projekat za to nisu krive.Projekat Jadar se mesecima nalazi pred javnošću i o njemu treba voditi dijalog na nauč zasnov činjenicama, kaže Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava Exploration (istraživačka firma kompanije Rio Tinto).Ona kaže da se nadležno ministarstvo toj kompaniji nedavno obratilo sa pitanjima koje su o Projektu Jadar nedavno uputili predstavnici SANU i naglasila da će odgovori na njih biti dostupni u narednih nekoliko dana.Naglašava da će se moderan rudarsko-industrijski kompleks u dolini Jadra nalaziti nalaziti na manje od 400 hektara, kao i da neće ugroziti poljoprivredu.Podsetila je da je deo zemljišta u tom području već kontaminiran drugim rudarskim projektima, kao i da je jadarit nađen samo u ovom delu sveta. Studija uticaja budućeg rudnika na životnu sredinu, prema rečima Prodanovićeve trenutno u fazi pripreme, a kada s eona završi biće poznmati i uticaji Projekta Jadar na okolinu. Međutim, dodaje da će ti rizici biti svedeni na najmanju meru.Dodala je da u Srbiji već postoji 50 postrojenja koja su opasnija od postrojenja koje je planirano u dolini Jadra. Smatra i da Projekat Jadar može da napravi pozitivan iskorak u toj oblasti. Predstavnica Rio Tinta je demantovala da je kompanija Rio Sava Exploration osnovana sa 500 evra i ocenila je da su stavljeni u kontekst trenutnih predizbornih političkih aktivnosti, u kojima ne žele da učestvuju. Prodanović je pozvala pravne timove nevladinih organizacija koje se protive izgradnji rudnika da rade zajedno sa pravnim timom Rio Tinta."Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom", kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tim (PAKT), sa sedištem u Loznici.On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju o zaštit prava javnosti na životnu sredinu i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne.Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7. Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, kao i zakon o državnom katastru.Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima, čije se odluke trenutno iščekuju. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i da su od kompanije često dobijali vrlo šture informacije o njenom projektu.Mijatović je rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva i dodao da se rudnici litijuma u svetu nalaze u napuštenim područjima, dok u okolini Loznice Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području.Profesor Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ocenio je da projekat eksploatacije litijuma prevazilazi Srbiju kao državu, jer se tiče autmobilske industrije, kao i drugih velikih industrija koje sebi ne dozvoljavaju da prave promašaje u planiranju.Rekao je i da je Rio Tinto u svojoj dugoj istriji imao mnogo promašaja, kao i da je to logično imajući u vodu samu veličinu kompanije. Jovović je dodao da je u ovom trenutku teško dati procenu uticaja budućeg projekta na životnu sredinu, koju radi njegov fakultet, zajedno sa drugim institucijama.Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić smatra da je u pitanju i održivost projekta kompanije Rio Tinto. Ukazuje da treba razmotriti koji su ciljevi za bolji život budućih generacija:"Srbija je kao i mnoge zemlje u svetu puna napuštenih rudnika, sa izbušenim devastiranim sredinama. Sa takvim rudarstvom konačno treba završiti", smatra Đukić.On je rekao i da su u Srbiji pogažene institucije, kao i da su referendumi prolazili onako kako je želela vlast koja ih je organizovala. "Nameće se institucija opšte građanske neposlušnosti, mi smo duboko podeljeno društvo", dodaje Đukić.Đukić je podsetio da je Lazarevac do 1991. godine dobilao rudnu rentu kako bi se kao područje oporavljao od rudarenja uglja. Međutim, ti fondovi su propali jer je novac trošen za neke druge namene u okviru gradske uprave Beograda kojoj to mesto administrativno pripada.Moderator panela bio je Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji je takođe primetio da je poljuljano poverenje građana u državu.
Nove stipendije NIS-a za studente Univerziteta u Novom Sadu
Kompanija NIS potpisala je nove ugovore o stipendiranju sa petoro studenata Univerziteta u Novom Sadu, koji su za stipendije aplicirali u okviru konkursa Fonda za stipendiranje i podsticanje napredovanja dar...
