 i Darko Naskov - Junior marketing menadžer dm Srbija (l-615x345.jpg)
Kompanija dm drogerie markt donirala je dva medicinska respiratora ukupne vrednosti od 36.000 evra Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ s ciljem da doprinese borbi protiv virusa ko...
Povodom obeležavanja Svetskog dana deteta kompanija McDonald’s će u periodu od 20.novembra, kada se obeležava Svetski dan deteta, pa do 30.novembra, od svakog prodatog Happy Meal obroka donirati 10,00RSD Humanitarnoj organizaciji „Pomoć Srpskoj Deci“ koja ima cilj da pomogne svoj ugroženoj deci u Srbiji.Kompanija je odlučila da sav novac koji se sakupi tokom novembra i decembra meseca u „humanitarnim kasicama“ u svim McDonald’s restoranima u Srbiji, a što su donacije gostiju restorana, takođe donira ovoj organizaciji. Dodatno u saradnji sa Fondacijom „Fond B92“, McDonald’s će donirati 100 dečijih knjiga Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova, Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije ,,Dr Vukan Čupić’’ i Bolnici za pedijatriju "Dr Olga Popović - Dedijer".„Novembar je svake godine za McDonald’s u znaku dece. Tako je i ove godine, bez obzira što nas je pandemija sprečila da organizujemo tradicionalna druženja u našim restoranima i kroz druge aktivnosti obeležimo Svetski dan deteta. Ove godine smo uz pomoć naših partnera iz Fonda B92 donirali 100 knjiga dečijim odeljenjima i nadamo se pomogli da deca u bolnicama uz knjige lakše prebrode zdravstvene probleme“, izjavila je Desanka Landauer, direktorka marketinga u kompaniji McDonald’s u Srbiji.Ove godine je tačno 30 godina od kada je nastala i usvojena Konvencija o pravima deteta na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Tada se svet obavezao da će zaštiti i unaprediti prava dece. Svake godine McDonald’s restorani u Srbiji doniraju milione dinara za pomoć deci, ali i kroz podršku različitim manifestacijama podstiču inovativnost, kreativnost i sportske veštine kod dece.
-270x152.jpg)
Usled drastično manje posećenosti i velike ugroženosti ugostiteljskih objekata zbog Korona virusa, kompanija CarGo će ugostiteljima pružiti podršku kroz veliku akciju popusta za poručivanje preko CarGo Batler servisa, čime pomaže da se ublaže efekti krize i sačuvaju radna mesta. “CarGo je domaći brend i želimo da pružimo podršku ostalim domaćim brendovima i našim ugostiteljima da prebrode krizu. Zato smo odlučili da ugostiteljima ponudimo popuste koji još uvek nisu viđeni na tržištu. CarGo platforma je posebna po tome što će profitabilnost ugostitelja biti znatno veća, a na pomoći u tome zahvaljujemo i partnerima iz Mastercarda”, istakao je direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić. On je dodao da CarGo Batler ugostiteljima nudi platformu koju koristi više od million članova Udruženja CarGo uz posebne, prilagođene cene i popuste. “Korona virus je doveo do velikih finansijskih gubitaka, ali i do velikih promena u poslovanju na tržištu. Kao što su mnoge grane privrede morale da se prilagode, tako se i ugostitelji sve više prebacuju na online poručivanje i dostavu hrane u domove korisnika, a CarGo Batler je tu da im olakša ovaj proces”, rekao je direktor CarGo. Guberinić je istakao da finansijska kriza i smanjena potrošnja utiču na prihode države od poreza i da je zato važna podrška CarGo Batlera kao jedine domaće platforme za dostavu, čime će zajedno doprineti tome da sav novac ostane u zemlji. “Platforma je 100% domaća i to želimo da pokažemo u svakom segmentu, zato je i sva naša oprema kupljena kod domaćih proizvođača - od garderobe za batlere, preko kesa i pakovanja, pa sve do bicikala”, kaže Guberinić. Prema njegovim rečima, svaka kriza menja ponašanje potrošača, zbog čega očekuje da će za ugostitelje dostava biti jedan od fokusa i nakon Korone, a da će komoditet dostave za mnoge korisnike postati svakodnevica.
-270x152.jpg)
Kompanija Galenika a.d donirala je Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) sredstva u iznosu od deset hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Cilj donacije je podrška radu ove važne, nac...
Kompanija Lidl Srbija potvrđuje svoju posvećenost domaćim proizvođačima - od 19. novembra, pa u narednih mesec dana, na Lidlovim policama pronaći ćete tradicionalne proizvode malih proizvođača iz različitih...
IKEA Srbija pokreće kampanju protiv nasilja u porodici „Siguran dom je bolji dom", kao odgovor na eskalaciju ovog socijalnog problema usled pandemije. Za svoje zaposlene koji se suočavaju sa posledicama COVID-19 pandemije, uključujući porodično nasilje, IKEA uvodi dva nova programa podrške: IKEA fond solidarnosti i IKEA program pomoći za zaposlene.Kombinacijom ova dva mehanizma, IKEA zaposleni koje se suočavaju sa mogućim posledicama COVID-19, između ostalog i nasiljem u porodici, mogu dobiti svu potrebnu podršku - od psihološke i pravne podrške do konkretne finansijske podrške.„Jednakost je uvek bila deo našeg DNK. Kampanjom 'Siguran dom je bolji dom’u kompaniji IKEA Srbija želimo da se pozabavimo važnim aspektom spektra rodne ravnopravnosti, a to je nasilje. Cilj nam je da podignemo svest o odgovornosti koju svi imamo da pružamo podršku žrtvama, a to nisu samo žene, već i cele porodice, posebno u ovom trenutku, kada zbog pandemije COVID-19 ovaj problem eskalira. Zbog toga kroz upečatljive vizuale prikazujemo kućne prostore u kojima sve izgleda sasvim uobičajeno, osim jednog detalja koji sugeriše da se ovde događa nešto što nije u redu. Naime, nasilje nad ženama je nasilje nad celom porodicom i čini dom nebezbednim za sve“, rekao je Strahinja Urošević, direktor robne kuće IKEA Beograd.IKEA takođe daje doprinos razvoju lokalne zajednice – u saradnji sa Fondacijom Divac realizovana je novčana donacija od 25.000 evra za podršku više od 700 porodica i 1.500 pojedinaca širom Srbije koji pripadaju ranjivim grupama, uključujući 58 porodica žrtava porodičnog nasilja. Takođe, povodom 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, u robnoj kući IKEA Beograd biće istaknuti i brojevi SOS telefona na kojima žrtve porodičnog nasilja mogu potražiti pomoć́.
-270x152.jpg)
U oktobru je obeležen Svetski dan hleba, a kompanije Lesaffre i Pekarsko mlinska industrija As-Braća Stanković nastavljaju sa humanitarnim akcijama i u narednom periodu. Ovoga puta donirali su pekarske proiz...
-270x152.jpg)
Kompanija IKEA danas najavljuje pokretanje Green Friday kampanje u Srbiji, kao deo svoje nove globalne inicijative sa ciljem promovisanja i razvoja kružnog poslovanja, kao i održive potrošnje.Tokom kampanje, od 24. novembra do 03. decembra, IKEA će otkupiti hiljade komada IKEA nameštaja, plaćajući dvostruku cenu otkupa u odnosu na njegovu procenjenu vrednost. Ova ponuda dostupna je samo za kupce koji su deo IKEA Family programa lojalnosti, a sav vraćeni nameštaj tokom ovog perioda biće doniran projektima zajednice, kao pomoć́ onima koji su najviše pogođeni pandemijom COVID-19.Svoj polovni nameštaj kupci mogu doneti tokom radnog vremena robne kuće IKEA Beograd od 24. novembra pa sve do kraja godine, dok obavezna online procena nameštaja putem IKEA internet stranice treba biti obavljena tokom 10 dana trajanja kampanje Green Friday. U zamenu za svoj nameštaj, kupci će dobiti kartice za povraćaj novca koje mogu potrošiti u IKEA robnoj kući, a vrednost kartica za povraćaj zavisiće od stanja u kojem se nalazi nameštaj koji vraćaju.Nakon ove kampanje, usluga otkupa nameštaja kompanije IKEA – Druga šansa, biće i dalje dostupna, a otkupljeni nameštaj će se prodavati na odeljenju „To je što je", u robnoj kući IKEA Beograd.„Radi dobrobiti našeg društva i planete, sada moramo biti odgovorniji nego ikada. Kompanije poput naše su odgovorne da u saradnji s kupcima, drugim kompanijama, lokalnim zajednicama i vladom ponovo izgrade održivi model ekonomije i pokrenu promene u svakodnevnim ponašanjima i aktivnostima. Svi smo zajedno u ovome. Hajde da na Black Friday postignemo dobar i siguran dogovor “, kaže Aldo Lele, menadžer za održivost u kompaniji IKEA Jugoistočna Evropa.Posao sklopljen za dobrobit zajednice Da bi se priključili inicijativi u Srbiji, kupci moraju da isprate nekoliko jednostavnih koraka, dok će se IKEA pobrinuti da budu sprovedene sve preventivne mere. Prvo, savetujemo kupcima da procenu vrednosti svog nameštaja obave kod kuće, koristeći alatku za otkup koja koristi posebnu cenovnu matricu na osnovu fizičkog stanja proizvoda. Oni će potom dobiti QR kod, procenjenu vrednost i aplikacioni broj za konkretan artikal. Sve proizvode je potrebno doneti potpuno sastavljene, na odeljenje Službe za kupce, od 24. novembra do kraja godine. IKEA zaposleni na odeljenju Službe za kupce će proveriti fizičko stanje nameštaja i ponuditi kupcu finalnu cenu proizvoda. Ukoliko je kupac prihvati, IKEA će izdati vrednosnu karticu sa dogovorenim iznosom, dok će nameštaj biti doniran ili ponovo prodat. Svi vraćeni proizvodi biće dezinfikovani u okviru sanitarnog postupka uz mere zaštite za COVID-19, u zavisnosti od vrste materijala i stanja proizvoda.IKEA kupci će za proizvode koji su u stanju „kao novo", bez oštećenja, dobiti 50 odsto inicijalne cene proizvoda, dok će za nameštaj u „veoma dobrom stanju", sa manjim oštećenjima, dobiti 40 odsto inicijalne vrednosti. Konačno proizvodi koji su „dosta korišćeni", sa više oštećenja, biće otkupljeni za 30 odsto od prvobitne vrednosti.Dugoročna posvećenost kružnoj ekonomiji Transformacija maloprodajnih procesa je značajan segment kružnog poslovanja Ingka Grupe, a ova kampanja je deo celokupnog napora kompanije IKEA ka stvaranju kružnog i klimatski pozitivnog poslovanja do 2030. godine, što podrazumeva da će svi IKEA proizvodi biti izrađeni od obnovljivih ili recikliranih materijala. Trenutno, čak 45 odsto ukupnih globalnih emisija ugljenika potiče od proizvodnje i korišćenja proizvoda koje svakodnevno upotrebljavamo, te ova kampanja predstavlja priliku za rešavanje neodržive potrošnje i njenog uticaja na klimatske promene, tokom perioda najveće kupovine u godini.
Apatinska pivara je prva kompanija u Srbiji u sektoru robe široke potrošnje koja je dobila prestižni Family Friendly Enterprise (FFE) sertifikat. Ovaj sertifikat dodeljuje sertifikaciono telo TMS, prema standardima „Ekvilib“ Instituta iz Slovenije. U Srbiji samo nekoliko kompanija poseduje ovaj sertifikat, a Apatinska pivara je pokazala da su briga o zaposlenima i njihovo zadovoljstvo važan segment njenog poslovanja.„Privatno zdravstveno osiguranje, razvijen well-being koncept koji gradimo kroz našu internu platformu „Kako si danas?“ koji omogućava zaposlenima da se uključuju u akcije koje imaju za cilj brigu o zdravlju, porodici, zdravim životnim konceptima kao i rad na ličnom prosperitetu, zatim organizovana druženja zaposlenih, fleksibilno radno vreme, rad od kuće, treninzi ličnog razvoja i program nagrađivanja – sve su to benefiti koje je Apatinska pivara pružala svojim zaposlenima i pre dobijanja ovog sertifikata koji će još više podići lestvicu našeg koncepta i odluke da budemo orijentisani ka našim ljudima koji su nam uvek na prvom mestu“, kaže Danilo Pušonja, direktor Apatinske pivare. U naredne tri godine pivara uvodi dodatne benefite u domenu organizacije rada, radnog vremena, ljudskih resursa i finansijske podrške zaposlenima. „Više slobodnih dana za zaposlene čija deca polaze u prvi razred osnovne škole, širok koncept rada na daljinu, odsustva zbog vanrednih porodičnih razloga, podrška očevima u brizi o detetu ili majkama koje se vraćaju na posao nakon porodiljskog - sve su to mere koje su odabrali naši zaposleni i koje u ovom izazovom vremenu potrebne jednoj modernoj porodici. Upravo slušanje potreba kolega kao i okruženje koje pruža pravi balans između privatnog i poslovnog života je pravi put za kreiranje ambijenta za rad u kome će se svako osećati dobro i motivisano“ – navodi Dragan Rosić, direktor ljudskih resursa u Apatinskoj pivari. Pivara je deo Molson Coors Beverage Company i jedna je od najstarijih aktivnih kompanija u Srbiji koja je osnovana daleke 1756 godine. Sa preko 700 zaposlenih koji rade širom Srbije, ponosno spaja tradiciju i moderno poslovanje kroz savremene koncepte balansa između poslovnog i privatnog života. „FMCG sektor je jako specifičan jer obično obuhvata zaposlene koji rade u fabrici, distributivim centrima, logistici, u prodaji na terenu kao i u kancelarijama u različitim gradovima. Širok opseg poslova koji obavljaju naše kolege, zahteva jedan širi koncept brige o ljudima i njihovim životnim potrebama koji se primenjuje u praksi“ – kaže Danilo Pušonja.
 (002)-270x152.jpg)
Zahvaljujući ekološkom projektu simboličnog naziva „Briga za svaku kap“, koji su pokrenuli kompanije Henkel i Delez Srbija, očišćeno je Zaovinsko jezero. Projekat čišćenja jezera u organizaciji ronilačkog kluba Koral-Adriatic Scuba okupio je brojne ljubitelje prirode koji su se udružili i zajedničkim snagama doveli ovu akciju do najlepšeg mogućeg epiloga. Sjajni rezultati najbolji su pokazatelj organizatorima da su njihovi napori naišli na odličan odziv zajednice. Sa zajedničkim ciljem da Zaovinsko jezero bude čistije, a okolina zdravija za život, Henkel i Maxi su u avgustu mesecu pokrenuli prodajnu akciju u kojoj su mogli da učestvuju svi građani kupovinom Fa, Schauma i Vademecum proizvoda u Maxi supermarketima. Akcija u prodajnim objektima trajala je dva meseca, te nakon toga vodeni dragulj na planini Tari očišćen je od nešto više od 20 vreća otpada. Većinom plastične boce, limenke, gume i delovi kuhinjskih aparata zagadili su dno jezera u zapadnoj Srbiji. Mesto na jezeru, gde je ekološka akcija održana, izabrano je zbog specifičnosti lokaliteta koji se nalazi u zapadnoj Srbiji, a pripada teritoriji opštine Bajina Bašta. Upravo ta lokacija, nedavno je postala deo Nacionalnog parka Tara, a koliko je posebno ovo mesto govori i činjenica da je baš tamo otkriven živi fosil biljnog sveta - Pančićeva omorika. „Veoma smo ponosni na ovaj projekt i činjenicu da smo sa našim partnerima, inicijativu ,Budimo odgovorni čuvajmo svaku kap', već sada pozicionirali kao snažan projekat koji ima ozbiljne rezultate i koji otvara pitanje svesti o zaštiti čistoće voda. Količine otpada koje je izronio vredan tim ronioca ozbiljno nas upozoravaju da moramo nastaviti sa akcijama čišćenja i jako sam zahvalna partnerima iz kompanije Delez Srbija i RK Koral-Adriatic Scuba koji nas podržavaju u ovim naporima“, istakla je Petra Rajnpreht, brend menadžer kompanije Henkel. Da je bitno osvestiti građane o tome koliko uništavamo prirodu, prepoznali su i partneri projekta. „Zaštita životne sredine i podrška lokalnoj zajednici među prioritetima su odgovornog poslovanja naše kompanije. Uvek se rado odazivamo u sve ekološke projekte naših partnera, a dugogodišnja strateška saradnja sa kompanijom Henkel i uključivanje naših kupaca, ovog puta su zaslužni za lepše i čistije Zaovinsko jezero“, istakla je Milica Popović, menadžer korporativnih komunikacija kompanije Delez Srbija.Manje otpada u predivnom jezeru svakako je srećan kraj ove ekološke akcije, ali još je važnije građane edukovati i osvestiti o važnosti očuvanja prirode i vođenju brige o istoj. „Izuzetno smo srećni i zadovoljni sa rezultatima koje je ovaj projekt postigao. Ono što deluje kao motivacija da nastavimo dalje sa akcijama čišćenja jeste upravo ono što vidimo kad zaronimo i otpad koji izronimo sa dna naših reka i jezera. Taj problem godinama je zapostavljen i hvala kompanijama Henkel i Delez Srbija što su odlučili da pomognu u rešavanju ovog problema”, zaključio je Ivan Stanković, vlasnik centra Koral-Adriatic Scuba.
„I tokom trećeg kvartala naš fokus je bio usmeren na podršku privredi, kako bi u aktuelnoj krizi kompanije očuvale radna mesta i poslovanje. Upravo iz tog razloga smo prva banka u Srbiji koja je sa Evropskom investicionom bankom potpisala kreditnu liniju za pomoć preduzećima iz sektora posebno pogođenih pandemijskom krizom i bićemo na raspolaganju našim klijentima kako bi se njene posledice što više ublažile. Da smo svi zajedno na dobrom putu kad je reč o merama koje smo preduzeli, govori činjenica da su preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća u najvećoj meri iskoristili kredite u okviru garantne šeme Vlade Srbije, dok su velika preduzeća kreditnu podršku koristila za nove investicije, i beležimo porast njihovog kreditiranja za četvrtinu u odnosu na kraj 2019. godine“, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.„U radu sa stanovništvom, naš primarni cilj je briga o dobrobiti naših klijenata i zahvalni smo svim kolegama, kako iz filijala tako i iz svih sektora banke, koje su u ovim vremenima pokazale izuzetnu solidarnost, hrabrost i odgovornost. To su prepoznali i naši klijenti i njihovi depoziti su porasli za gotovo petinu, dok je ukupan rast kredita i depozita i privrede i građana dvocifren. U svemu što radimo, klijente pre svega želimo da posavetujemo tako da za sebe i svoje poslovanje donesu najbolje finansijske odluke. Podrška njihovom finansijskom zdravlju ostaje u našem fokusu“, zaključio je Slavko Carić.• Krediti stanovništvu i mikro klijentima uvećani za 13,7% u odnosu na kraj 2019. godine i iznose 95,20 milijardi dinara; depoziti stanovništva i mikro klijenata veći za 19% i iznose 94,02 milijardi dinara.• Krediti pravnim licima uvećani za 17,2% u odnosu na kraj 2019. godine i iznose 92,86 milijardi dinara; depoziti pravnih lica su uvećani za 51% i iznose 71,25 milijardi dinara.• Dobit od kamata viša za 12,8% u odnosu na isti period prethodne godine i iznosi 6,04 milijardi dinara, dok je dobit od naknada i provizija viša za 10,2% i iznosi 1,38 milijardi dinara.• Neto dobit na kraju trećeg kvartala 2020. godine iznosi 2,02 milijardi dinara, što je za 3,7% bolji rezultat u odnosu na isti period 2019. godine.• Bilansna suma je uvećana za 21,9%, sa 231,45 milijardi dinara na kraju 2019. godine na 282,1 milijardi dinara na kraju trećeg kvartala 2020. godine.• NPL racio na kraju trećeg kvartala 2020. godine iznosi 1,1%.Erste Grupa i dalje beleži dobre osnovne rezultate uprkos uticaju pandemije„S obzirom na krizu bez presedana, profitabilnost Erste Grupe i dalje je na zadovoljavajućih 637 miliona evra neto dobiti za prvih devet meseci 2020. godine, uz veoma dobre rezultate u trećem kvartalu. Naš operativni prihod je opao za samo dva procenta međugodišnje, rezervisanja za gubitke po osnovu kreditiranja iznosila su 70 baznih poena, a dalja disciplina po pitanju troškova dovela je do međugodišnjeg smanjenja rashoda. Ovi rezultati ukazuju na snagu našeg poslovnog modela, naše pozicije kapitala, kao i rezilijentnost tržišta Centralne i Istočne Evrope na kojima poslujemo. Ekonomske prognoze za 2021. zavise od razvoja pandemije. Mi svakako ostajemo nepokolebljivi u nameri da i dalje pružamo podršku svojim klijentima i realizujemo rezultate za svoje akcionare”, prokomentarisao je Stefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe.• Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 19,5 milijardi EUR (19,0 milijardi EUR).• Bilansna suma se povećala na 272,0 milijardi EUR (245,7 milijardi EUR).
U želji da pomognu i podrže osnovne škole širom Srbije, Fondacija Novak Đoković će u saradnji sa kompanijom Koloid i Galenika pharmacijom, a uz podršku Privredne komore Srbije donirati 1...
Konferencije Srbija javna preduzeća
Javna preduzeća i dalje predstavljaju rizik po javne finansije, a za njihovu reformu prevashodno nestaje političke volje. Usvajanje dobrih propisa u ovoj kompleksnoj oblasti ne znači mnogo ako se ne poštuju duh i slovo zakona, zaključci su foruma "Zašto su javna preduzeća u gubitku koji je organizovala Business Info Group. Duško Vasiljević iz Svetske banke smatra da jeste dosta urađeno smanjenjem portfolia državnih preduzeća, ali da javna preduzeća i dalje imaju direktne i indirektne negativne posledice po javne finansije."Sada imamo oko 80 javnih preduzeća koje manje ili više samostalno posluju na tržištu. Očekujemo dodatne pozitivne efekte započetih reformi, ali je po pitanju pojedinih kompanija, kao što su EPS i Srbijagas, još dosta ostalo da se uradi", kaže Vasiljević.Činjenice da je ovaj segment privrede lane, nakon višegodišnjeg poslovanja u plusu, ponovo počeo da generiše gubitke, Vasiljević tumači kao signal da se ipak "vrtimo u krug", te da i dalje postoji veliki rizik."Analiza MMF-a ukazuje da u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) javna preduzeća skoro bez izuzetaka znače nižu produktivnost i rizike za privredu. Za dalje popravljanje (njihovog) posovanja neophodno je jačanje odgovornosti i transparentnosti poslovanja", smatra predstavnik Svetske banke.Dodaje i da su po kvalitetu korporativnog upravljanja bila 15 od 20 država CIE, te da za stanje nije kriv loš zakonodavni okvir, već loša impelementacija Zakona o javnim preduzećima."(Primer) je način imenovanja upravnih tela... U trenutnoj situaciji nadzorni odbori ne mogu da vrše svoju glavnu funkciju, što je postavljanje ili smena menadžmenta", zaključio je Vasiljević.Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta i član Naučnog društva ekonomista, Petar Đukić, ocenjuje da loše upravljanje javnim preduzećima smanjuje potencijal ekonomskog rasta, te da njihov rad ne bi trebao da ima obeležja socijalne politike."Socijalnu politiku treba da vodi društvo, a ne država. Za to bi bilo neophodno i uvođenje socijalnih karata... Javna preduzeća su sada rezervoar potencijalnih glasača, pa će retko koja vlast da pokuša stanje da dovede u red", kaže Đukić.Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović navodi da je za pozitivne bilanse javnih preduzeća prethodnih godina bila zaslužna fiskalna disciplina, a ne suštinske reforme.Naveo je da se analizom javnih preduzeća dolazi do podataka da je njihova ukupna imovina oko 21,5 milijardi evra, te da raspolažu sa preko 23 odsto ukupnog kapitala i više od 16 odsto imovine celokupne privrede."To je ogroman plen za svaku političku opciju... kada se na to doda i da u njima radi 6,6 odsto ukupne radne snage. Broj zaposlenih u njima se stalno smanjuje, ali to nije rezultat reformi, već (otuštanja) nakon kog obično sledi zapošljavanje isključivo politički podobnih", smatra Filipović.On je dodao i da u zaposleni u najvećim javnim preduzećima, koja rade na nivou republike, imaju navjiše prosečne plate, 37 odsto iznad državnog proseka.Ekonomski konsultant Bogdan Petrović navodi da su uprava ta najveća preduzeća, poput EPS-a i Telekoma, prinuđena da se uzimaju višemilionke kredite kako bi državi isplatila dividendu."To se čini nauštrb razvoja... (Problem su) i minihidroelektrane i vetroparkovi koji su tihi ubica EPS-a. Fid-in tarife, iz kojih bi trebalo da se finansiraju obnovljivi izvori energije, su i po deset puta manje nego što je realno. Tako će EPS samo zbog tih naknada imati gubitak od 120-150 miliona evra", kaže Petrović.Prema njegovom mišljenju, Vlada Srbije je svesna da najvrednije što država ima "kolje" kako bi finansijski oligarsi ostvarivali dobit."To je trenutno najbolji biznis, (na vetroparkovima) trenutno ne možete da izgubite pare", zaključio je Petrović, koji smatra i da privatizacija, naročito u ovom delu Evrope, nije uvek dala valjane rezultate.
-270x152.jpg)
Kompanija Galenika a.d. Beograd danas je zvanično pokrenula online platformu „ZDRAVO DVADESETE“ (www.dvadesete.rs) namenjenu edukaciji mladih o zdravim životnim navikama, za jačanje i održavanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Platforma predstavlja strateški važan, dugoročan projekat društvene odgovornosti na nacionalnom nivou. Osnovni cilj je uspostavljanje kredibilnog izvora informacija za informisanje mladih i studenata širom Srbije o važnosti prevencije hroničnih oboljenja, uz savete eminentnih medicinskih stručnjaka i i plasman savremenih zdravstvenih saveta, a sve kroz sadržaj oblikovan u skladu sa potrebama mladih. „Prevencija nije samo pitanje individualnih navika. Posmatrano dugoročno, prevencija predstavlja lančanu reakciju i važno društveno pitanje. Ovim projektom želimo da pružimo podršku dvadesetogodišnjacima, pokažemo im da mislimo na njih i da razumemo izazove sa kojima se suočavaju i ono što je najvažnije da ih pripremimo za zdraviju budućnost. Ulaganje u prevenciju je ulaganje u budućnost zdravlja čitave nacije. Zahvaljujemo se svim partnerima – saradnicima i organizacijama koji su pokazali interesovanje i podržali ovaj Galenikin projekat.“ – izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor kompanije Galenika a.d. BeogradU saradnji sa partnerima, medicinskim stručnjacima iz različitih oblasti, kompanija Galenika je u okviru ovog projekta kreirala i sveobuhvatan eVodič o principima zdravog života: „Kako da pronađete ravnotežu i održite zdravlje“. Evodič poseduje kvalitetan i proveren edukativni sadržaj podeljen na sedam najvažnijih zdravstvenih oblasti za unapređenje svakodnevne rutine i kvaliteta života. U pitanju su: ishrana, fizička aktivnost, mentalno zdravlje, kontracepcija, zavisnosti, hormoni i alergije. U okviru ovih oblasti navedene su relevantne informacije, preporuke i saveti kako izgradnjom zdravih navika izbeći određene tegobe, zatim kako prepoznati simptome i kada i kako reagovati ukoliko se pojave, uključujući odlaske na redovne preglede. Institucionalnu podršku projektu pružili su Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, kao i Rektorat Univerziteta u Beogradu i omladinska udruženja – KOMS i FONIS.„Studentima je potrebna naša podrška, a edukacija o prevenciji nezaraznih hroničnih oboljenja je veoma značajna za njih. Današnji studenti, sutra će biti donosioci odluka u ovom društvu, zaposleni u kompanijama, roditelji, zbog čega je veoma važno da usvoje principe aktivnog i zdravog načina života. U moru informacija koje nas okružuju u onlajn svetu, od izuzetne važnosti je kreiranje informativnog eVodiča koji su pisali doktori, specijalisti za određene oblasti, zbog čega sa zadovoljstvom podržvamo projekat ZDRAVO DVADESETTE.“ - izjavio je prof. dr Patar Bulat, prorektor za nastavu Rektorata Univerziteta u Beogradu.Podizanje svesti o prevenciji za krajnji cilj ima podršku mladima da budu odgovorni prema sebi i sopstvenom zdravlju kako bi gradili održive navike i pravili zdravije izbore. Portal „ZDRAVO DVADESETE“ i eVodič mladim ljudima pružaju savremene savete i preporuke kako da u ovom izazovnom periodu svog života, ali i globalano gledano – izazovnom vremenu, uspostave navike koje vode izbalansiranom i zdravom načinu života. Kompanija Galenika je tokom jula ove godine realizovala istraživanje među mladima koje je pokazalo da se većina mladih ljudi u Srbiji bori sa različitim zdravstvenim problemima i da im zdrave životne navike nisu toliko bliske. Takvi podaci su ukazali na značajan prostor u pogledu podizanja svesti o značaju prevencije, što je i definisalo koncept online platforme “ZDRAVO DVADESETE” i specijalizovanog eVodiča. ***Galenika: 75 godina čuvari zdravlja Farmaceutska kompanija Galenika osnovana je 1945. godine. Nakon privatizacije u novembru 2017. godine, postala je deo NC Grupe (www.gruponc.net.br), koja obuhvata i EMS - najveću farmaceutsku kompaniju u Brazilu i jednu od najvećih farmaceutskih kompanija u celoj Južnoj Americi. Galenika je na drugom mestu po tržišnom učešću u Srbiji, a proizvodi generičke lekove, dijetetske suplemente, medicinska sredstva i proizvode za svakodnevnu upotrebu. Strategija novog vlasnika jeste razvoj Galenike kao moderne i fleksibilne kompanije, fokusirane na istraživanja i razvoj, koja konstantno radi na unapređenju svojih proizvoda za unapređenje zdravlja i kvaliteta života, na zadovoljstvo korisnika Galenikinh proizvoda.
U okviru ekološke kampanje SBB fondacije „Ne prljaj. Nemaš izgovor!” počeo je nagradni konkurs „rEKOnstrukcija“. Ukoliko brinete o svojoj okolini i svesni ste da ...
Osnovci u dvadeset osnovnih škola u Srbiji u ovoj školskoj godini znanja iz informatike sticaće u novim kabinetima koji su donacija kompanije Telekom Srbija. Moderna računarska oprema šk...
Konferencije Srbija konferencije
Mladi koji ulaze na tržište rada inače se nalaze u najtežem položaju prilikom traženja posla, a tokom pandemije kada se privreda suočava sa brojnim problemima, to je postao još veći problem, ocenjeno je na Forumu „Gde će se zaposliti generacija iz karantina?“, koja je održana u organizaciji Nove ekonomije fondacije Fridrih Ebert.„Postoje sličnosti sa krizom iz 2008. i tada su najranjiviji bili oni koji tek ulaze na tržište rada. Tada su bili najugroženiji bili mladi u Jugoistočnoj Evropi, koji su tek tražili posao“, ocenjuje Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.Kaže da mladih ima u sindikatima i da je u javnom sektoru njihov položaj mnogo bolji nego onih u privatnom sektoru, tamo je znatno slabiji. Perić se osvrnuo i na državni program za zapošljavanje mladih, Moja prva plata. Rekao je da nije dobro što mpadi preko tog programa ne mogu da zarade minimalac, kao i da je problem što im se ne računa radni staž.„Ne zna se šta se od zaposlenog tačno očekuje. Da li postoji pravo na slobodno vreme, da li poslodavac uvek može da od radnika da zahteva da bude spreman da radi. Žene su posebno pogođene, zbog onlajn rada i brige o deci i to je dodatni problem“, samtra Perić.„Privreda je primenjivala defanzivne mere u prvom talasu pandemije, poslodavci nisu baš otpuštali radnike, već su prelazili na neke druge režime rada. Trgovina, maloprodaja, hoteli, ugostiteljstvo, prerađivačka industrija bili su u blokadi, bolje je prošla proizvodnja hrane i lekova“, izjavila je Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije.Ona je rekla i da je u okviru državnog programa Moja prva plata do sada obezbeđeno 28 hiljada mesta za mlade, mahom u privatnom sektoru, trgovini, industriji tekstila, mesa, mašinskoj i industriji gume i plastike. Program je, u oblasti zapošljavanja mladih sa visokim obrazovanjem, kako dodaje najbolje prošao u većim gradovima Beogradu, Novom sadu, Nišu, Kragujevcu, ali i recimo novom Pazaru.„Mladi inače imaju teži položaj na tržištu rada i kada nema krize. Oni više rade u sivoj eekonomiji, čak za 30 odsto od drugih starosnih grupa, na nesigurnim poslovima i ugovorima, to posebno važi za žene i za one koji žive na selu. Sa druge strane, tranzicija od škole do posla, dosta duže traje nego u Evropskoj uniji“, podseća Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Dodaje i da će zapošljavanje mladih zbog pandemije ići još sporije, mnogi i ne traže posao, to je generacija koja će imati, takozvani „ožiljak na zaradama“ u budućnosti, najpre zbog manje radnog iskustva. Poručuje da mladi treba bolje da se organizuju u sindikalnom smislu i navela je sindikate penzionera u Srbiji, kao dobar problem takvog načina organnizacije.„Moja prva plata podsetila me je na nekadašnji program zapošljavanja „Prvu šansu“. Ovaj program koji sada traje, nije zaposlenje već praksa, dobija se samo naknadu, a to nije plata, sa druge strane sada je i nerealno da poslodavci zapošljavaju, morali bi da plaćaju i poreze i doprinose“, kaže profesorka Žarković.Ona je rekla da su porezi i doprinosi na zarade mnogo veliki, kao i da je sada nemoguće tražiti od poslodavaca da sve to plate, jer će kriza trajati sigurno još godinu dana, kombinovaće se malo karantim, malo slobodnije ponašanje, ali sve ukazuje na to jer još nema vakcine protiv korona virusa.„Mladi su bili prvi koji su bili otpušteni na početku krize, ne samo u uslužnim delatnostima, treba imati u vidu i da mnogi od njih pomažu roditeljima. Prvo su ostali bez posla oni koji su radili bez ikakvog ugovora, ali nijednom se nije povela priča o radnim pravima“, kaže Jana Šarić, koordinatorka, Centra E8.Ona primećuje i da mladi koji rade u otežanim uslovima, više ne znaju zašto postoji vikend, ko se ranije izborio za ta prava i zaštio su ona značajna. Sa druge strane, tokom rada od kuće dešavaju se zloupotrebe, razni prekršaji od strane poslodavaca, radnici nemaju slobodnog vremena. Kaže i da proizvodnja funkcioniše i u otežanim okolnostima, ali je pitanje kakvi su uslovi rada, pa treba obratiti pažnju i na mentalno zdravlje mladih radnika koji su pod pritiskom.
Kao vid podrške Nemačke razvojne saradnje u suzbijanju pandemije COVID-19 odabranim javnim komunalnim preduzećima i lokalnim samoupravama danas su dodeljeni paketi zaštitne opreme i sredstava za dezinfekciju. Pakete, koji sadrže alkohol, maske, rukavice, zaštitna odela, vizire, je u ime Nemačke Vlade , dodelio GIZ u okviru Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga.Ukupna vrednost podrške iznosi 50.000 evra, a gradovi koji su njom obuhvaćeni u prvom krugu dodele paketa su Kragujevac, Kladovo, Loznica, Zaječar, Soko Banja, Donji Milanovac, Ada, Topola, Nova Varoš i Crna Trava. Na skupu na kome su prisustvovali predstavnici komunalnih preduzeća, Dorotea Giselman, zamenica šefa misije ambasade Savezne Republike Nemačke navela je da su usled korona virusa lokalne samouprave i javno komunalna preduzeća više nego ikad pod pritiskom da pruže adekvatne usluge i odgovore na visoke higijenske standarde. „Zato je Nemačka razvojna saradnja razvila mere kojima želi da ojača njihove kapacitete u suočavanju sa ovim izazovima. Veoma me raduje podrška i solidarnost koju su Nemačka i Evropska unija pružile Srbiji. Kroz regionalno umrežavanje i saradnju sa privatnim sektorom Nemačka radi na uvođenju najboljih praksi u više od 120 kompanija širom regiona čija je delatnost upravljanje vodom. Kroz ovaj program postigli smo izvanredne rezultate u unapređenju usluga i efikasnosti ovih preduzeća. Izgradili smo snažna partnerstva i na taj način omogućili bolje uslove za život i prosperitet svih građana“ dodala je ona.Predrag Bogdanović, predsednik Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, naveo je da u situaciji kakva je pandemija koronavirusa bezbednost vode za piće, higijena, sanitacija i isporuka komunalnih usluga su od primarne važnosti za normalno funkcionisanje gradova, sela i čitavih regiona. „U saradnji sa GIZ-om smo nakon vanrednog stanja sproveli analizu vodovodnih sistema Republike Srbije i sa zadovoljstvom možemo da zaključimo da je bezbednost vode očuvana." Bogdanović je istakao da su vodovodi tokom vanrednog stanja morali da proizvode više sredstava za dezinfekciju koja su počeli i da razvoze, da dezinfikuju čitave ulice, ustanove i stambene zgrade, tako da je dosta sredstava potrošeno tada, dok su sa druge strane neka javno komunalna preduzeća imala smanjenu naplatu. „Zato smatram da je ova pomoć stigla u pravo vreme i da ide u prave ruke“, zaključio je gospodin Bogdanović.Darko Drndić, koordinator za civilnu zaštitu pri Stalnoj konferenciji gradova i opština, napomenuo je da najvažniji aspekt ovakve podrške to što će njene direktne pozitivne efekte osetiti građani Srbije jer kvalitet komunalnih usluga direktno utiče na kvalitet života građana. Nemačka razvojna saradnja će ovakav vid podrške pružiti i ostalim zemljama regiona Zapadnog Balkana, a ukupna vrednost ove podrške za 2020. godinu iznosi 400.000 evra, koja pored opreme obuhvata i jačanje kapaciteta za reagovanje u vanrednim situacijama, kroz izradu planova, onlajn obuke i podršku u prelasku na onlajn poslovanje.
-270x152.jpg)
Na Generator konkurs OTP banke koji podržava digitalne projekte koji pomažu mala i srednja preduzeća da prevaziđu posledice krize izazvane koronavirusom prijavilo se više od 170 učesnika, od kojih je izabrano 10 polufinalista, a potom i šest finalista. Žiri je na finalnom onlajn događaju izabrao dva pobednika koji su osvojili po milion dinara za dalji razvoj njihovih projekata. Generator Gamechanger konkurs OTP banke je ove godine podržao digitalne projekte – sajtove, aplikacije i druge digitalne platforme – koji pomažu i nude nove mogućnosti malim i srednjim preduzećima kako bi prevazišli izazove sa kojima su se suočili usled pandemije. Žiri je od više od 170 pristiglih prijava odabrao 10 polufinalista koji su nagrađeni medijskom promocijom kako bi za njihov projekat čulo što više ljudi i malih i srednjih preduzeća. Potom je izabrano šestoro finalista od kojih je žiri na velikom onlajn događaju izabrao po jednog pobednika u kategorijama nova ideja i postojeće rešenje. Your Pet World, pobednička nova ideja, je portal posredničkog tipa koji bi prvi put u regionu spojio dve povezane grupe. Sa jedne strane, u bazi podataka, nalazili bi se svi pružaoci usluga u pet industriji – grumeri, siteri, pansioni za pse, veterinari, treneri, a sa druge vlasnici pasa i mačaka koji bi mogli da biraju najekonomičnije, transparentne usluge na lokaciji koja im odgovara.Zanateria, pobedničko postojeće rešenje, je onlajn platforma koja okuplja sve male domaće proizvođače koji ne mogu da uđu u velike distributivne lance. Na Zanateriji se prodaju odeća, obuća, nameštaj, pokućstvo, prirodna kozmetika, hrana, piće, sve za decu i bebe, za kućne ljubimce, kao i knjige, stripovi i muzička izdanja malih izdavača.Odabrane polufinaliste i finaliste su nagradili i partneri konkursa. Vojvođanska banka dodelila je projektu ReportNest MasterCard platnu karticu sa raspoloživim iznosom od 200.000 RSD za korišćenje, kao i virtuelnu posetu centru OTP Grupe za inovacije u Budimpešti OTP Labu gde će nagrađeni tim imati prilike da se upozna sa programima OTP Laba, da predstavi svoj projekat i time potencijalno ostvari saradnju i sa OTP Grupom. Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija ICT Hub nagradio je projekat Bizplaner besplatnim korišćenjem coworking prostora za ceo tim u trajanju od šest meseci, članstvom na eHub platformi i pristup celokupnom edukativnom sadržaju i kartama za sledeću Corporate Innovation konferenciju. Kompanija TeleGroup nagradila je projekte Zanateria i Your Pet World sa 50% popusta na konsultantsku uslugu istraživanja potreba korisnika i definisanja inputa za dalji razvoj rešenja finalistima. Beogradska otvorena škola i organizacija Eneca dodelili su nagradu projektima Dr Agro, Your Pet World i Stari Zanati, koji su osvojili mentoring i konsalting u oblasti strateškog planiranja, finansija i izvora finansiranja i marketinga i prodaje. S obzirom da se veliko finale Generator događaja prvi put organizovalo onlajn zbog celokupne epidemiološke situacije, OTP banka je novac namenjen koktelu donirala Kafe baru 16, koji zapošljava omladinu iz Svratišta i pruža im socijalnu inkluziju. Više informacija potražite na Generator sajtu. O Generator projektu:Radi jačanja konkurentnosti srpskog preduzetništva, u 2017. godini pažljivo je osmišljen a potom i pokrenut projekat Generator, koji pod jednim krovom okuplja inicijative i aktivnosti koje podstiču inovativne preduzetničke poduhvate. Iste godine Generator je podržao 40 preduzetničkih inovacija kroz finansijsku podršku, promociju i mentorstvo. Pobedniku je pripalo milion dinara, a skoro 800 inovatora prijavilo je svoje ideje. Sledeće, 2018. godine, nagrađene su najbolje studentske preduzetničke inovacije, a prošle godine Generator 2.0 je bio namenjen digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća. Krajem 2019. godine u okviru Generatora, OTP banka je pokrenula i inicijativu Generator dobrih dela koja podržava socijalno preduzetništvo..Zajedno. Pokrećemo dalje.
Promocijom preduzetnika, podrškom u procesu digitalizacije i poručivanjem hrane i pića za zaposlene, METRO Cash & Carry obeležio je svoju globalnu inicijativu Dan sopstvenog poslovanja. Više od 500 preduzetnika u Srbiji pridružilo se obeležavanju ovog dana, koji ima za cilj da poveća vidljivost samostalnih preduzetnika i samim tim pomogne u njihovom svakodnevnom poslovanju.„METRO poziva sve da podrže preduzetnike, dodatnim posetama njihovim objektima, poručivanjem ili korišćenjem usluga, jer su oni značajan deo naše zajednice, koji doprinosi održivom razvoju lokalne ekonomije. Nastavljamo da budemo uz njih i u najizazovnijim trenucima izazvanim epidemijom, jer njihove usluge i proizvode obogaćuju naše živote“, poručio je André Rinnensland, generalni direktor METRO Cash & Carry Srbija.Ove godine fokus je bio na pružanju podrške u oblasti digitalizacije, odnosno na pomoći pri adaptaciji na povećano online poslovanje. Zahvaljujući globalnoj saradnji kompanije sa Google-om, preduzetnicima koji su se prijavili na besplatni METRO portal, omogućena je jednostavna i brza registracija My Google Business naloga. Na ovaj način preduzetnici postaju vidljivi i pozicionirani na Google Mapama, što im omogućava veću online vidljivost i prisustvo, a samim tim i veći broj upita za njihove usluge i potencijalno veći promet i zaradu. U prethodnih mesec dana ovu besplatnu uslugu iskoristilo je više od 500 preduzetnika u Srbiji, kako ugostitelja, tako i samostalnih trgovaca, koji su izabrali da urade sve što mogu da doprinesu boljoj prepoznatljivosti njihovog poslovanja.Pod sloganom Tu smo za vas, METRO je ove godine otišao i korak dalje i odlučio da direktno podrži poslovanje ugostitelja poručivanjem hrane i pića za 1200 zaposlenih u kompaniji, povodom Dana sopstvenog poslovanja. Na ovaj način METRO je stao uz svoje dugogodišnje partnere, u godini u kojoj je poslovanje ugostitelja posebno ugroženo. Ovo je deo globalne inicijative, u okviru koje će kompanija i njeni zaposlenima dodatno biti uz samostalne, male, biznise i na taj način pružiti podršku i pomoć u procesu oporavka.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
