Priče i analize

Korona izgubljena generacija

Mladi u Italiji teško dolaze do posla, često posle potrage koja traje i po nekoliko meseci, piše  Politico. Jedan od glavnih razloga zbog kog se teško zapošljavaju, pored pandemije su i pogrešne odluke države u prethodnim decenijama. Nakon nekoliko meseci, Alesandro Margiota napokon je našao posao magacionera, ugovor je ponuđen na pola godine, ali i to je bolje nego ništa, kaže.  "Ne radim od marta, a u junu su mi rekli da više ne mogu da mi produžuju ugovor," kaže je Margiota, koji živi u Bolonji, sa ocem penzionerom i ujakom invalidom. Za generaciju koja je odrastala u uslovima nakon finansijske krize 2008. godine, zadala je veoma težak udarac: ekonomijom koja je za njih zatvorena jer je tržište poslova poremećeno. "Otac mi pomaže, plaća gorivo i finansira nabavke u supermarketu. Nije lako, ne mogu da ne pomislim šta bi bilo da imam svoju decu", rekao je Margiota.  U Nemačkoj bi ovog leta 3 miliona ljudi trebalo da ostane bez posla, u Britaniji oko milion mlađih od 25 godina do kraja godine.  U Španiji, Grčkoj, Italiji i Francuskoj, tržišta rada tradicionalno su uskraćivala dugoročne ugovore o radu mladim ljudima. Te zemlje takođe imaju važne prihode od turizma, što znači da ih je pandemija teško pogodila. U Italiji su polovinu poslova koji su uništeni pandemom obavljali mlađi od 35 godina. Broj zaposlenih ljudi mlađih od 24 godine u maju je opao za 11 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je broj zaposlenih starijih od 50 godina porastao za0,9 odsto.  "Taj generacijski rascep je veći nego u bilo kojoj prethodnoj recesiji", upozorio je Tito Boeri, italijanski ekonomista i akademik. POGREŠNI IZBORI Vladine mere o zabrani otpuštanja odnose se samo na stalno zaposlene, ali neki stručnjaci naglašavaju da velika nezaposlenost mladih nije pala sa neba. Ona je, podvlače rezultat pogrešnih izbora u prethodnim decenijama. Sredstva EU za digitalizaciju i održivost mogla bi da pomognu ali Italija mora da se potrudi da taj novac najbolje upotrebi. "Kompanije, naravno, sada ne zapošljavaju, budućnost je manje sigurna nego ikad. Nedavno sam uspeo da nađem posao na montažnoj liniji. Zaposlili su me na nedeljni ugovor. Depresivno je, ali nemam drugog izbora", rekao je Margiota.

Priče i analize

Korišćenje naprednog softvera u advokaturi

Veštačka inteligencija (AI) podrazumeva sposobnost mašine da samostalno opaža, uči, rezonuje i preduzme neku akciju. AI danas ima primenu u mnogim oblastima ljudske aktivnosti, od medicine, auto industrije, finansijskog sektora, transporta i logistike, obrazovanja, pa do sektora pravnih usluga.     U domenu pravnih usluga, veštačka inteligencija se sve više koristi za automatsku analizu dokumenata. Softveri za mašinsko učenje, kao što su Luminance, Kira, RAVN i ThoughtRiver, omogućavaju analizu velikog broja dokumenata u realnom vremenu, otkrivanje rizika koji iz njih proističu, i detekciju kritičnih odstupanja odredbi dokumenta od poželjnog obrasca.  Korišćenje veštačke inteligencije u oblasti pravnih usluga ne zamenjuje pravnika u procesu pružanja pravne usluge, već predstavlja alatku koja pravniku asistira i omogućava mu da zadatak obavi brže i kvalitetnije.   Due diligence analiza u sklopu korporativnih akvizicija se, zbog uštede vremena i finansijskih sredstava, često ograničava na samo određenu dokumentaciju odabranu po principu uzorka. Usled takvog pristupa, mnogi rizici mogu ostati neidentifikovani a jemstva prodavca ne mogu uvek da ih adekvatno pokriju. Takođe, kupci često pribegavaju umanjenju ponuđene cene budući da moraju da uzmu u obzir rizike čiji obim ne mogu u potpunosti da procene, što njihove ponude čini manje atraktivnim.  Uz pomoć softvera za automatsku analizu dokumenata, moguće je za mnogo kraće vreme, analizirati mnogo više dokumenata nego kada pravnici analizu vrše na tradicionalni način, bez pomoći softvera.  Automatska analiza dokumenata svoju primenu nalazi i u internim analizama i istragama koje privredna društva sprovode da bi utvrdila stepen izloženosti određenom pravnom riziku kao što je rizik neusklađenosti sa propisima o zaštiti konkurencije ili propisima o zaštiti podataka o ličnosti, ili da bi poslovnu dokumentaciju uskladila sa novim propisima ili regulatornim zahtevima, kao što je, na primer, ukidanje LIBOR-a u bankarskom sektoru. U kancelariji BDK Advokati koristimo Luminance platformu koja je prihvaćena od strane nekih od najvećih svetskih advokatskih kancelarija. U saradnji sa softverskim inženjerima Luminance-a, uspeli smo da algoritam koji stoji iza Luminance-a naučimo da "čita" i "razume" srpski jezik. Sada imamo razrađene modele za korišćenje ovog softvera u sklopu due diligence-a, internim analizama i istragama koji nam omogućavaju da u kratkom roku analiziramo veliku količinu ugovorne dokumentacije. Izveštaji koje pripremamo uz pomoć softvera za automatsku analizu dokumenata su pouzdaniji i daju dublji uvid u obim određenog poslovnog rizika u odnosu na izveštaje koji se pripremaju klasičnim metodama na osnovu uzorka. Još smo godinama, možda i decenijama, daleko od algoritma koji će biti u stanju da samostalno pruža kompleksne pravne savete. Do tada, korišćenje tehnologije za automatsku analizu dokumenata, kao pomoćnog sredstva, advokatskim kancelarijama i njihovim klijentima daje kompetitivnu prednost jer im omogućava da brže i uz niže troškove identifikuju poslovne rizike i donesu potrebne poslovne odluke. Dragoljub Cibulić, Senior Partner u kancelariji BDK Advokati

Priče i analize

Zašto rad od kuće može da nas učini paranoičnim

Rad od kuće može dovesti do osećaja izolacije, a kada smo suočeni sa nejasnoćama ili ćutanjem, skloni smo negativnim pretpostavkama, kaže profesorka Anita Vilijam Vuli za Financial Times.  Paranoja na poslu može se dogoditi u bilo kojem trenutku, a socijalne i ekonomske okolnosti koje je stvorila pandemija su savršeni uslovi da ovu paranoju pojačaju. Nemogućnost da brzo proverite neku ideju sa kolegom može dovesti do premišljanja. „U takvim situacijama transparentnost i otvorenost menadžera je od velikog značaja“, kaže Vuli. Prema Mindu, dobrotvornoj organizaciji za mentalno zdravlje, mnogi radnici s vremena na vreme dožive blage paranoične misli. Te misli mogu biti strah da ne obavljate dovoljno dobro svoj posao, da ste isključeni iz socijalnog kruga ili da vam kolege pričaju iza leđa. Batia Vinsfeld, profesor menadžmenta na jednom njujorškom univerzitetu, kaže da je istraživanje pokazalo da „ako pogledate plate i mogućnost napredovanja onih koji rade od kuće, videćete da su oni bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na ljude u kancelariji.“  „Ako radnici rade od kuće, najbolje je i da njihov menadžer radi od kuće“, dodao je on. Rad od kuće je u osnovi osiromašena društvenost, koja otežava sve stvari koje nam daju osećaj razumevanja, povezanosti i kontrole. Transparentnost, iskrenost i stalna komunikacija su ključni za kompaniju. Međutim, bez poverenja, sve te ideje će se jednostavno zanemariti.  Drugim rečima, ako kompanija i menadžeri već nisu imali odnos zasnovan na poverenju sa svojim zaposlenima, ova kriza će te odnose samo pogoršati.