Priče i analize

Svetski dan bezbednosti hrane – da li gledamo kakvu hranu jedemo?

Skoro svaka deseta osoba na svetu oboli od pokvarene hrane, a oko 420.000 ljudi godišnje od nje izgubi život, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Kako bi se skrenula pažnja na ovaj problem i sve veće izazove jačanja sistema bezbednosti hrane, u svetu je po drugi put obeležen Svetski dan bezbednosti hrane. Obeležavanje je ustanovljeno 7. juna prošle godine, na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije. „Trećina proizvedene hrane na globalnom nivou se baci, a procena je da je u 10% do 15% slučajeva uzrok tome način deklarisanja „najbolje upotrebiti do“. Ova roba nije nužno pokvarena kao što je slučaj sa onom na kojoj stoji oznaka „upotrebiti do“, već samo počinje da gubi na kvalitetu“, kaže Tisa Čaušević iz NALED-a. Za razliku od mesa i mlečnih proizvoda koji se ne smeju jesti nakon označenog datuma, hranu poput pirinča, testenina i keksa moguće je, uz određene uslove i dalje koristiti u ishrani i nakon određenog roka. Zbog toga NALED duže vreme predlaže da se zakonski uredi doniranje hrane kako bi ona otišla u humanitarne svrhe umesto na otpad. Ono što bi dodatno olakšalo proces donacija hrane jeste i oslobađanje kompanija od plaćanja PDV-a na ovu robu, koje zbog visokih troškova često odustaju od akcije, smatra Tisa Čaušević, koordinatorka Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u. Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje. NALED u saradnji sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj želi da doprinese jačanju svesti javnosti o kontroli i bezbednosti hrane kako bi se očuvali i interesi potrošača i proizvođača. Svetski dan bezbednosti hrane pod motom Bezbedna hrana, zadatak svakog od nas podseća da bezbednost hrane uključuju proizvođača, prerađivača, distributera i potrošača koji prepoznaje i vrednuje poudan proizvod i proizvođača ili prodavca. U procesu očuvanja zdravlja stanovništva, važnu ulogu imaju i sami potrošači i njihova sposobnost da razlikuju rokove upotrebe naznačene na pakovanju i kvalitet i bezbednost proizvoda. Do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor, a u planu je i razvoj eAgrara. Ovaj softver za poljoprivredne proizvođače doprineće efikasnijoj obradi zahteva za podsticaje u oblasti poljoprivrede, kao i kontroli usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine

Priče i analize

Tehnologija i pravo

U filmu Elizijum, čija se radnja dešava u dalekoj budućnosti, glavni lik Maks (Met Dejmon) učini krivično delo zbog kojeg biva izveden pred sud. Sudija, međutim, nije čovek, niti postoji porota. Sudski postupak vodi mašina koja na osnovu visoko razvijene veštačke inteligencije efikasno barata pravnim propisima, razmatra sve aspekte slučaja i analizira da li okrivljeni laže ili govori istinu.  Umetnički doprinos filma je upitan, ali film predstavlja dobar prikaz kako ljudi percipiraju dalji razvoj modernih tehnologija i mogućnost njihove primene u pravu. Iako smo sada daleko od ovakvog scenarija, nesporno je da, kao i u drugim oblastima, informacione tehnologije imaju veliki uticaj i na sektor pravnih usluga. Pravnici koje, većinski, karakteriše konzervativan pristup vođenju biznisa, sve više usvajaju moderna tehnološka rešenja, svesni vrednosti koju donose.   Paleta IT alatki za pravnike je široka i obuhvata softvere za internu upotrebu kao i platforme za direktno pružanje usluga klijentima. Sva ova rešenja označavamo terminom Legal Tech.  Legal Tech industrija beleži eksponencijalan rast. U okviru Legal Tech-a, formiraju se podoblasti prema vrsti tehnologije i primeni koju ona ima u sektoru pravnih usluga. Jednu važnu podoblast čine alatke za bržu izradu pravnih dokumenata poznate kao softveri za automatizaciju dokumenata (document automation software). Softveri za automatizaciju dokumenata danas imaju sve širu primenu među pravnicima, HR službenicima i menadžerima, jer im omogućavaju da kreiraju pravne dokumente visokog kvaliteta brzo, uz manji trošak i uz minimalan rizik da naprave grešku. Uzmimo za primer direktora male ili srednje kompanije ili HR službenika veće kompanije koje sa novim radnikom želi da zaključi ugovor o radu. Oni bi mogli da potraže neki ranije napravljen ugovor ili templejt među svojim fajlovima, pročešljaju sve njegove odredbe, provere da li su u skladu sa važećim propisima koji su se u međuvremenu menjali i zatim taj dokument prilagode uslovima pod kojima novi zaposleni zasniva radni odnos. Ovaj proces oduzima dosta vremena, a direktor, odnosno HR službenik, verovatno nemaju pravničko znanje potrebno za ocenu da li je stari ugovor u skladu sa važećim propisima, niti drafting veštinu koja bi im omogućila da tekst starog ugovora adekvatno prilagode uslovima dogovorenim sa novozaposlenim. Standardna alternativa do sada je bila poziv advokatu da pripremi novi ugovor o radu.      Preduzetnici i kompanije sada imaju i treću opciju – korišćenje usluge bazirane na tehnologiji za automatizaciju dokumenata. Usluga omogućava online pristup radno-pravnim templejtima koje je advokatska kancelarija draftovala i koje redovno ažurira tako da u svakom trenutku budu usklađeni sa merodavnim propisima. Tempelejti su pohranjeni na softversku platformu, kojoj klijent pristupa sa šifrom, aktivira templejt koji mu treba, i popunjava ga odgovarajući na automatski generisana pitanja, prateći pisana uputstva i objašnjenja koja je sastavila advokatska kancelarija. Softver automatski obrađuje odgovore korisnika i na osnovu njih generiše dokument koji je usklađen sa važećim pravnim propisima, bez slovnih i gramatičkih grešaka, formatiran i spreman za štampanje i potpisivanje.  Tehnologija automatizacije dokumenata predstavlja jednu od starijih grana Legal Techa. Na globalnom tržištu postoji nekoliko velikih softver provajdera koji diktiraju trendove, i nekoliko desetina manjih kompanija i startapova koji sa svojim specifičnim proizvodima popunjavaju praznine, ali i unose inovacije u ovaj sektor. Ova tehnologija u Srbiji tek treba da nađe širu primenu. Za sada je jedino kancelarija BDK Advokati usvojila softver za automatizaciju dokumenata ne samo za internu upotrebu već i za novu online uslugu, blinkdraft, koja klijentima omogućava da na gore opisani način sami kreiraju dokumenta iz oblasti radnog prava.