Srbija

Srbija

MMF podržava isplatu 20.000 dinara penzionerima

MMF podržava odluku vlade Srbije o isplati 20.000 dinara penzionerima u februaru ove godine, kazala je za RTS Šefica Kancelarije MMF-a u Beogradu Julija Ustjugova. MMF ovih dana boravi u drugoj revizi...

Srbija

Mi moramo biti zdravi i zato digitalna trgovina mora biti zdrava

 Posle dve godine pandemije korone, neverovatno je koliko se sve razvilo na Internetu. Spisak je dugaaačak. Beskontaktno plaćanje, fintech aplikacije, eksplozija kripto valuta, eksplozija dostave hrane ...

Srbija

Pet miliona evra za osnivanje novog fonda preduzetničkog kapitala

Fond za inovacionu delatnost traži partnere za osnivanje fondova preduzetničkog kapitala, u cilju ubrzavanja rasta startap firmi u Srbiji, saopštilo je ta državna organizacija. Privatnim investit...

Srbija

Kurs evra privremeno zatvorio menjačnice u Beogradu i Novom Sadu

Narodna banka Srbije zatvorila je devedeset menjačkih mesta u Beogradu i Novom Sadu na 30 dana zbog različitih nepravilnosti u radu, a kurs evra i raspon u kursu su samo jedan od razloga,  preneo je RTS...

Srbija

NBS će moći da oduzima dozvole menjačnicama

Narodna banka Srbije (NBS) u postupku kontrole moći će da donese rešenje o privremenom oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova ovlašćenom menjaču na svim menjačkim mestima,...

Srbija Nacionalni stadion

Nacionalni stadion na „neprimerenom“ mestu

Nacionalni fudbalski stadion, prema trenutnim planovima, nalaziće se u delu Surčinskog polja i zauzimaće, zajedno sa pratećim sportskim kompleksima, 46,5  hekatra. Vlada Srbije donela je nedavno Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ukupna površina obuhvaćena planom iznosi oko 119 hektara, a za sam stadion je definisana građevinska parcela od 32 hektara. Osim samog stadiona, u planu su i otvorene parking površine za vozila posetilaca. Prostornim planom je obuhvaćen deo teritorije gradske opštine Surčin, deo Surčinskog polja, između petlje Surčin-jug i petlje Ostružnica. Stadion će, prema planu, imati 52.000 mesta uz mogućnost obezbeđivanja dodatniih (pomoćnih) 8000 mesta.  Trenutno više od 75 odsto ovog područja zauzmaju poljoprivredne površine (89,6 hektara). Prostornim planom je predviđeno je da ubuduće saobraćajne površine zauzimaju 59,2 hektara, vodne površine 7,5 hektara, a zelene 1,7 hektar.Prostorni plan će se sprovoditi direktno (neposredno) za sve planirane namene, izuzev saobraćajne površine -  železnica, za koju je obavezna dalja planska razrada, piše u Uredbi. Područje Prostornog plana nalazi se u široj zoni sanitarne zaštite Beogradskog izvorišta (zona III).  Najveći deo obuhvata predmetnog Prostornog plana je u zoni niske ranjivosti podzemnih voda, a samo jedan manji (dve zone duž istočne granice predmetnog plana) ulazi u zonu umerene ranjivosti podzemnih voda, piše u Prostornom planu. 

Srbija

„Zabrana izvoza žitarica ugrožava egzistenciju poljoprivrednika“

Srbija će ipak izvoziti svoje žitarice, ali najpre u albaniju, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da zabrana izvoza nije dobra za poljoprivrednike, kojima su potrebne i veće subvencije i ukidanje akcize na gorivo.Kako je za naš portal izjavio Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, uredba o zabrani izvoza žitarica je katastrofalna odluka Vlade Srbije i predsenika Srbije, "koji ipak odlučuje o svemu".Poljoprivrednici kako naglašava to neće moći da izdrže zato što plaćaju skup repromaterijal, poput veštačkog đubriva i nafte od 179 dinara. a sve to utiče na cenu njihovih finalnih proizvoda.Pored toga, kako dodaje, poljoprivrednici ne bi mogli da izdrže pad cene pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja, koji je rezultat upravo zabrane njihovog izvoza iz Srbije."Mi imamo izuzetno male desetogodišnje cene, nesubvencionisanje poljoprivrede od strane države i mi nismo konkurentni. Bukvalno smo u robovlasničkom odnosu i praktično u dužničkom ropstvu, što se tiče banaka", naglašava Kleut.On smatra da takve mere dovode do uništavanja poljoprivrede, kao i da će ove godine proizvodnja biti smanjena za 40 odsto zbog nerazumevanja Vlade Srbije za poskupljenje đubriva i nafte na svetskim tržištima."Pitanje da li ćemo sledeće godine išta uspeti da posejemo i šta će ostati od toga. Moraćemo da prodajemo delove svog imanja da bi vratili dugove, jer nam neko uzima 50 odsto zarade", kaže Kleut.Kako dodaje, poljoprivrednici smatraju da uredba o zabrani izvoza žitarica otvara mogućnosti za veliku koriupciju, između ostalog jer je predvidela da Vlada Srbije ima ekskluzivno pravo davanja posebnih dozvola nekim izvoznicima.Kleut smatra da bi subvencije poljoprivrednicima od 200 evra po hektaru omogućile da se nastavi i stabilizuje proizvodnja u narednim godinama."Mi to tražimo kao dugogodišnje rešenje i tražimo ukidanje akcize na gorivo. Podsetiću da je akciza 50 odsto cene naftnih derivata koje mi plaćamo na pumpi", objašnjava Kleut.Bez subvencionisanja poljoprivrednika, a sa spuštanjem cene njihovih proizvoda na 40 odsto, to će značiti i kraj njihove proizvodnje.U okolini Banata i samog Zrenjanina, kako podseća, najviše se proizvodi pšenica, kukuruz, suncokret, ali ljudi se bave i stočarsvom, kao i voćarstvom: "Svi smo ugroženi i svi imamo isti problem, kako opstati i zadržati svoja imanja", naglašava Kleut.

Srbija

EU rusku kvotu za čelik prebacila i Srbiji

Evropska komisija usvojila je novu uredbu kojom je izvršena preraspodela kvota za uvoz čelika u EU koje su do sada bile namenjene Rusiji i Belorusiji. Srbiji su povećane kvote za izvoz pojedinih vrsta čelika, objavila je Privredna komora SrbijeKonkretno, Srbiji je povećana specifična kvota za kategoriju 1, dok su za kategorije 3A, 3B, 7, 12, 13, 16, 19, 21, 24, 25B, 26, 27 i 28 povećane rezidualne kvote koje Srbija može da koristi, navedeno je na sajtu Privredne komore.Evropska komisija je donela Uredbu nakon odluke o zabrani uvoza čelika iz Rusije i Belorusije na tržište Evropske Uunije.EU je od februara 2019. godine uvela globalnu kvotu za uvoz čelika iz drugih država, što znači da sve ostale zemlje, uključujući i velike svetske proizvođače poput Kine, Rusije, Turske i Brazila, mogu ukupno u Uniju da uvezu 3,3 miliona tona čelika.Srbija je takođe potpala pod ovaj sistem kvota Evropske komisije.Glavni domaći izvoznik čelika je kineska HBIS grupa, vlasnik železare Smederevo. Međutim, EU ne gleda blagonaklono na tu činjenicu i njeni proizvođači tvrde da na taj način kineski čelik lakše ulazi u EU. Podsećamo, Brisel je ranije vodio čak tri istrage protiv HBIS i Srbije. Prošle godine HBIS grupa izvezla je čelik za 752,7 miliona evra.  

Srbija

Građani se žalili Narodnoj banci Srbije najviše zbog kredita

Narodna banka Srbije (NBS) je rešila 3.421 pritužbu korisnika u periodu od 2019. do 2021. godine, a građani su se najviše žalili na banke i kredite, pokazuje izveštaj NBS. Tokom ovog perioda uočljiv je trend rasta broja pritužbi korisnika, sa 800 na 1200 u 2020. godini, a zatim još 1600 u prošloj godini. Od ukupnog broja rešenih pritužbi osnovanih je 929, što znači da je 27,2% pritužbi rešeno u korist korisnika.Ne treba izgubiti iz vida da do NBS kao pritužbe dolaze samo ona sporna pitanja kojima nije odmah očigledno da li postoji povreda prava korisnika.Najviše pritužbi odnosilo se na postupanje banaka (99,4%), dok je zanemarljiv broj pritužbi na postupanje ostalih davalaca finansijskih usluga (0, 6%).U posmatranom periodu najveći broj pritužbi na postupanje banaka odnosio se na kredite (47,1%), platne račune / platne usluge (31,9%) i platne kartice (16,4%).S druge strane, kada se posmatra osnovanost pritužbi na postupanje banaka, najviše osnovanih pritužbi odnosilo na platne račune / platne usluge (čak 40%), ističe NBS.Kada su u pitanju pritužbe na postupanje banaka, korisnici su najčešće podnosili pritužbe u vezi sa izvršenjem platnih transakcija (preko 10%) – smatrajući da je u pitanju neodobrena platna transakcija ili da platna transakcija nije izvršena.Predmet žalbe su i podaci u Kreditnom birou (oko 9%) – građani su smatrali da su evidentirani podaci pogrešni, da podaci o docnji nisu na vreme brisani, da je docnja neosnovano ili sa zakašnjenjem evidentirana.Oko osam odsto žalivi odnosi se na zastoj u otplati obaveza (moratorijum) odnosno na obračun kamate tokom zastoja, (ne)prihvatanje zastoja, nedostavljanje plana otplate;Na otvaranje, vođenje i gašenje računa otpalo je više od 4% žalbi.Ruske banke sigurne i pod nadzorom NBS

Srbija

Otkupna cena bagremovog meda u Srbiji najviša na svetu

Zahvaljujući radu pogona "Naš med" i angažovanju Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) otkupna cena bagremovog meda u našoj zemlju najviša je na svetu i dostigla je 7,1 evro po kilogramu, izjavio je predsednik SPOS i član skupštine pogona "Naš med" Rodoljub Živadinović.Ovom cenom Srbija je pretekla Mađarsku koja je uvek imala najvišu otkupne cene meda na čitavoj planeti.Živadinović je za Agroklub istakao da prethodnih godina nisu dobijali cenu kao i pčelari u drugim državama čak i onda kada je postojala velika tražnja za medom, već prve sezone rada pogona uspeli su da obezbede bolje uslove, a druge sezone da ostvare tržišnu cenu.Dodao je i da nije lako raditi sa tako visokom cenom, jer pogon nema dovoljno obrtnog kapitala."Puno pčelara to ne razume, oni misle da mi imamo milione evra i da možemo bez poteškoća da plaćamo med. Ni kupaca nema mnogo i svi hoće da uzmu na poček, a mi ne možemo da rizikujemo da nam neko ne plati med, pa da se tužimo. Za to nemamo sredstva. Ne dajemo med dok kupac ne plati, tako da nam je tržište veoma suženo", kaže Živadinović i dodaje da nema "igranja" i rizika, tako da su pčelari aposolutno sigurni da će za svoj med dobiti dogovoreni iznos. On objašnjava kako drugu godinu zaredom meda nije bilo dovoljno pa su cene na tržištu prilično stabilne ili su rasle i nada se da će to ove godine, kada bude meda, cene pasti i da će sa većom ponudom biti komplikovanije naći kupce."Nama nije važno da imamo veliku količinu obrađenog meda u pogonu, već nam je bitno da imamo toliko koliko je potrebno da formiramo tržišnu cenu u Srbiji. Godinama unazad otkupljivači su enormno zarađivali, a sada to više ne mogu", objašnjava predsednik SPOS.Podsetio je da je 2008. godine, kada je Savez pčelarskih organizacija krenuo da radi na animiranju kupaca iz inostranstva, otkupna cena bagremovog meda bila 1,55 evra za kilogram."Pokušali smo 2013. godine da se dogovorimo da sa firmama koje otkupljuju i pakuju med da im popunimo kapacitete, da oni rade za fiksnu cenu i da zajedno pronalazimo kupce. Taj dogovor trajao je samo 24 časa. Shvatili smo da nemamo sa kim da radimo i da moramo da imamo svoj pogon. Za četiri godine uspeli smo da ga završimo", rekao je Živadinović.Po ugledu na pčelare, dodao je, o svom pogonu počeli su da razmišljaju i drugi proizvođači u našoj zemlji, a stočari su već krenuli da prikupljaju sredstva za izgradnju klanice jagnjadi.Pčelari su zadovoljni što je država podržala njihove apele za rigorozniju kontrolu meda na tržištu tako da je na domaćem tržištu smanjeno učešće "falsifikata"."Poslednjom kontrolom je ustanovljeno oko 40 odsto 'falsifikata', dok je 2015. godine i 2016. godine, učešće takvog meda na tržištu bilo čak 95 odsto. Prvi put u našoj istoriji, krajem 2020. godine odrađena je jedna velika akcija u kojoj je učestvovala i policija. Falsifikator je uhapšen, a firma mu je ugašena", ističe Živadinović.Kako je kazao, još smo daleko od cilja da na našem tržištu nema ni jednog procenta falsifikovanog meda, ali najgore što čovek može da uradi je da se ne bori za to što želi da ostvari."Trenutno su u toj borbi najveći problem niske kazne za falsifikatore. Mi smo pokrenuli inicijativu da se donese novi zakon ili da se postojeći dopuni tako velikim kaznama da nikome ne padne na pamet da se time bavi", istakao je naš sagovornik.Prema njegovim rečima, naša država mora da se ozbiljno pozabavi i radom sudija i tužilaca, kako rad policije i inspekcije na terenu ne bi bio uzaludan.On je dodao da je Savez pčelarskih organizacija Srbije podneo prijavu nadleženima protiv jednog javnog tužioca za kojeg ima pozdana saznanja da van radnog mesta sastaje sa osumnjičenim za falsifikovanje meda.

Srbija

NBS brani kurs evra iz psiholoških razloga

Narodna banka Srbije je od januara do danas na odbranu kursa evra potrošila skoro milijardu evra, i to iz psiholoških razloga, da bi sprečila inflatorna očekivanja, piše Danas u š...

Srbija

Građani Zaječara se bune, moguća izgradnja dve nove MHE

Nama se u Zaječaru planiraju dve MHE, od toga su za jednu dobili građevinsku dozvolu prošlog utorka, u klasičnom maniru prikupljanja dokumentacije mimo očiju šire javnosti, tako da smo za ovaj projekat saznali pre mesec dana i od tada prikupljamo informacije i dokumentaciju koju su izdali.Reri nam piše žalbu, konsultovali smo neke stručne ljude da nam daju mišljenje o projektu, nažalost, sve javne rasprave su prošle, ostalo nam je samo, sa pravnog aspekta, da se žalimo na izdatu građevinsku dozvolu i da informišemo javnost, meštane okolnih sela i Zaječarce o štetnosti ove mhe.U razgovaru sa Božidarom Andrejićem, jednim od osnivača i novinara Danasa, koji je takođe iz sela na čijem ataru se planira mhe, na temu medija koji bi možda želeli da nam daju prostor i izveste o ovome - naravno, svako iz pozicije medija u kome je i uređivačke politike - došli smo i do Nove ekonomije.Ako Vi imate neki predlog za nas, kao zasad neformalnu grupu građana koji su se okupili u borbi protiv ove mhe, na koji način biste mogli kao Nova ekonomija da izvestite ili iznesete ovo u medijski etar, javite nam. Mi ćemo biti i više nego zahvalni na bilo kojoj vrsti promocije, jer nam je to trenutno najveći adut u borbi za očuvanje naših voda, zemljišta i prirode i u osnaživanju meštana da se priključe.

Srbija

Tražnja stanova veća od ponude, ko su ti „silni kupci“?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar sa Ekonomskog fakulteta smatra da u 2022. godini neće doći do pada cena nepokretnosti, piše RTS. "Eventualno bi mogle da uspore rast i da se stabilizuju na nekom nivou. Ako ne dođe do nekih nepredviđenih i dramatičnih događaja, mislim da se cene nepokretnosti neće značajnije smanjiti tokom ove godine", rekao je Molnar za Radio Beograd 1. Na pitanje ko su silni kupci zbog kojih je tražnja stanova na prvom mestu veća od ponude, Molnar kaže da se mogu svrstati u nekoliko grupa."Na prvom mestu, to su ljudi koji imaju neku deviznu ušteđevinu, pa u ovim uslovima nestabilnosti, straha, panike, beže u neka realna dobra, a na našem tržištu tradicionalno, nepokretnosti važe za sigurna ulaganja, jer druge tržišne opcije nisu razvijene, prosto nemate mnogo izbora kao na drugim finansijskim tržištima", kaže profesor.S druge strane, kako navodi, tu su migracije prevashodno mlađeg stanovništva iz ruralnih u urbana područja, iz manjih u veće gradove."Tu su i oni koji već dugo plaćaju rentu i shvataju da bi za isti taj novac mogli da kupe sopstvene kvadrate, posebno što su kamatne stope za stambene kredite na rekorno niskom nivou, a svi parametri po kojima se ocenjuje bankarski sektor su dobri i stabilni. Naravno, ne treba zaboraviti i jedan deo novca koji je stečen nekim nelegalnim aktivnostima koji takođe po tradiciji završava u nekretninama", ističe Molnar.Ko se uselio u Vučićeve jeftine stanove?Treba biti obzriv, kaže on, kada se razmatra kupovina za keš, koja podstiče pitanje "odakle taj keš", jer tu situacija nije toliko jednostavna. On se, kako kaže, najviše generiše na samom tržištu nepokretnosti. "Neko ima neku kuću u Čačku, Somboru, Zrenjaninu... ili poljoprivredno zemljište na ruralnom području, proda to, dođe do određene gotovine, na to doda neku ušteđevinu, a još jedan, nedostajući deo obezbedi ili putem nekog stambenog kredita ili putem keš-kredita koji se ne vidi u stambenim kreditima u izvodima banaka. Znači, kada je neko gotovinski kupac, to ne znači da u banci ima sto posto iznosa, pa podigne 50, 60, sto hiljada evra i kupi stan u Beogradu ili Novom Sadu. Puno tog keša se generiše tako što se prvo nešto proda, pa se onda kupi nešto drugo. Zato takva kupovina nije u svom neto izrazu baš tolika koliko se predstavlja", zaključuje Molnar.Šta sprečava mlade da se osamostale? (VIDEO)

Srbija

Srbija više da uloži u pravo na lečenje i socijalnu zaštitu, traži UN

Srbija

Ministarstvo odbrane, obrada špaletni NE JOŠ

Ministarstvo odbrane procenilo je da za uslugu obrade 940 metara špaletni oko novih ugrađenih prozora potrebno da izdvoji preko 600 miliona dinara. U tehničkoj dokumentaciji piše da usluga obuhvata obradu špaletni oko novih ugrađenih prozora sa unutrašnje strane objekta, širina špaletne je oko deset centimetara, a debljina sedam. Procenjena ukupna vrednost usluge je 600,8 miliona dinara, piše u oglasu o javnoj nabavci. "Obrada se vrši tvrdopresovanim stirioprom, lepkom i mrežicom, sa ugradnjom ugaonih lajsni. Završna obrada glet masom i poludisperzijom u boji po želji investitora (neutralne nijanse - bela ili bež)", piše u tehničkoj specifikaciiji. U oglasu o javnoj nabavci piše da je glavno mesto izvršenja usluge Tehnički remontni zavod Čačak. Izvršilac je u obavezi da angažuje ukupnu potrebnu radnu snagu, obezbedi potreban materijal, alat, sredstva za rad i propisana lična zaštitna sredstva, za kompletno izvršenje usluge, uključujući i grubo čišćenje. Od ponuđača se zahteva da ima najmanje jednog inženjera građevine i najmanje četiri prijavljena radnika za izvođenje usluge. Rok za podnošenje ponuda je 31. mart. 

Srbija

Nites ponovo dobio posao od Pošte vredan više od pola miliona evra

Kompanije Nites i Ingram Micro su na tenderu Javnog preduzeća "Pošta Srbije" dobile posao vredan 72,8 miliona dinara (619 hiljada evra) bez obračunatog PDV-a. Predmet javne nabavke bila je kupovina uređaja za bekap i opravak Oracle baze podataka.Zajednička ponuda firmi Nites i Ingram Micro bila je jedina u tenderskom postupku. Ponuda uključuje i anagažovanje podizvođača, preduzeća "Oracle Srbija & Crna Gora", koji će izvršiti 5,5 odsto ugovora o kupoprodaji, kako piše u odluci o dodeli ugovora.Pošta je na tenderu nabavila dva računarska servera (kompjut servera) sa najmanje 384 gigabajta memorije, pet servera za skladištenje podataka (storidž servera) sa minimum 128 gigabajta, kao i 60 softverskih licenci za "rikavri" uređaj, odnosno za uređaj "za oporavak".Uslov je bio da firma koja konkuriše mora da dostavi fotokopiju Oracle serfitikata, kao i fotokopiju potvrde zvanja "Specijalista za podršku za Oracle server baze podataka".Nites grupa, osim u Srbiji, posluje i u Češkoj Republici, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Na njihovom sajtu se do skoro nalazila informacija da je brat ministarke za rad Darije Kisić, Bojan Kisić, direktor operacija (Chief Operations Officer).Novinari Nove ekonomije su ovu informaciju na internet stranici Nites grupe poslednji put videli u februaru ove godine, ali je sada ime Bojana Kisića izbrisano. Na pitanja našeg portala o tome da li je Kisić i dalje zaposlen u ovoj kompaniji, kao i na kojoj poziciji radi, iz beogradskog predstavništva Nitesa nisu odgovorili do objavljivanja teksta.Ingram Micro je u novembru 2021. godine dobio posao usluge ORACLE licenciranja na tenderu koji je raspisala Kancelarija za informacione tehnologije i elektornsku upravu.Pobedničku, i ujedno jedinu ponudu, podnela je firma Ingram Micro sa podizvođačima Comtrade System Integration i Khaoticen, a ugovor je bio vredan 2,2 milijardi dinara (18,4 miliona evra).Kako je Nova ekonomija već pisala, Khaoticen je već bio partner kompanije Nites i to u poslovima implementacije sistema za bezbedno upravljanje SCADA okruženjem.Ovaj posao, vredan 3,7 miliona evra, Nites i Khaoticen su dobile u januaru 2020. godine. U avgustu ugovor je promenjen i izmenjeno je mesto isporuke i implementacije dobara. Umesto u Beogradu, sistem bi trebalo da se implementira u ogranku TENT u Obrenovcu i u HE Đerdapu.