Najnovije

Svet Akvizicije

Amazon kupio Metro-Goldvin-Majer

Kompanija Amazon saopštila je da je okončala akviziciju filmskog studija Metro-Goldwyn-Mayer (MGM), vlasnika filmske franšize o Džejmsu bondu, prenosi Bloomberg. Investicija je vredna 8,5 milijardi dolara i ...

Srbija

Vlada zabranila izvoz suncokretovog ulja

Rafinisano suncokretovo ulje dodato je na listu proizvoda za koje se privremeno zabranjuje izvoz, odlučila je Vlada Srbije. Takođe, na današnjoj sednici je odlučeno da se isporuka goriva na pumpama mo...

2022

Bačko Novo Selo priključeno Deltinom projektu Naše selo

Projekat Naše selo Delta Holding je pokrenuo 2018. godine, sa ciljem da konkretnim primerom pokaže kako se može modernizovati srpsko selo, a njegovi žitelji ohrabriti da ostanu na svojim imanjima. U svom prvom ciklusu projekat je obuhvatio mesta Dubočane i Mala Jasikova, u okolini Zaječara, gde je postignut iznavredan rezultat i na osnovu toga doneta je odluka o proširenju akcije.U Bačkom Novom Selu projektu će se priključiti oko 50 domaćinstava. Ona se bave ratarstvom, voćarstvom i stočarstvom. Najveći deo obradive zemlje je pod ratarskim kulturama, posebno pod sojom; jedan broj meštana gaji jagode, drugi i jabuke, lešnik, šljivu…; više porodica bavi se povrtarstvom, pod plastenicima i na otvorenom, nekoliko pčelarstvom, a jedno gazdinstvo gaji i lekovito bilje.Bačko Novo Selo, u opštini Bač, priključeno je Deltinom projektu Naše selo, počev od marta 2022. Godine.Kroz Naše selo meštani će pre svega dobiti edukaciju o modernoj poljoprivrednoj proizvodnji. Kroz seriju predavanja i poseta njihovim imanjima saznaće kako može da se unapredi ishrana i nega stoke, sadnja, orezivanje i berba voća, sejanje i uzgoj ratarskih kultura i svi drugi elementi koji čine efikasnu i uspešnu poljoprivredu.Učesnici u projektu dobiće priliku za povoljne bankarske kredite, u saradnji sa Erste Bankom koja je deo projekta, a uz podršku Delta Agrara koji će na sebe preuzeti plaćanje kamate.S obzirom na to da ostanak na selu nije moguć bez kulturnih i zabavnih sadržaja, deo projekta biće i podrška u organizovanju društvenog života u Bačkom Novom Selu.

Srbija Nacionalni stadion

Nacionalni stadion na „neprimerenom“ mestu

Nacionalni fudbalski stadion, prema trenutnim planovima, nalaziće se u delu Surčinskog polja i zauzimaće, zajedno sa pratećim sportskim kompleksima, 46,5  hekatra. Vlada Srbije donela je nedavno Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ukupna površina obuhvaćena planom iznosi oko 119 hektara, a za sam stadion je definisana građevinska parcela od 32 hektara. Osim samog stadiona, u planu su i otvorene parking površine za vozila posetilaca. Prostornim planom je obuhvaćen deo teritorije gradske opštine Surčin, deo Surčinskog polja, između petlje Surčin-jug i petlje Ostružnica. Stadion će, prema planu, imati 52.000 mesta uz mogućnost obezbeđivanja dodatniih (pomoćnih) 8000 mesta.  Trenutno više od 75 odsto ovog područja zauzmaju poljoprivredne površine (89,6 hektara). Prostornim planom je predviđeno je da ubuduće saobraćajne površine zauzimaju 59,2 hektara, vodne površine 7,5 hektara, a zelene 1,7 hektar.Prostorni plan će se sprovoditi direktno (neposredno) za sve planirane namene, izuzev saobraćajne površine -  železnica, za koju je obavezna dalja planska razrada, piše u Uredbi. Područje Prostornog plana nalazi se u široj zoni sanitarne zaštite Beogradskog izvorišta (zona III).  Najveći deo obuhvata predmetnog Prostornog plana je u zoni niske ranjivosti podzemnih voda, a samo jedan manji (dve zone duž istočne granice predmetnog plana) ulazi u zonu umerene ranjivosti podzemnih voda, piše u Prostornom planu. 

Srbija

„Zabrana izvoza žitarica ugrožava egzistenciju poljoprivrednika“

Srbija će ipak izvoziti svoje žitarice, ali najpre u albaniju, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da zabrana izvoza nije dobra za poljoprivrednike, kojima su potrebne i veće subvencije i ukidanje akcize na gorivo.Kako je za naš portal izjavio Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, uredba o zabrani izvoza žitarica je katastrofalna odluka Vlade Srbije i predsenika Srbije, "koji ipak odlučuje o svemu".Poljoprivrednici kako naglašava to neće moći da izdrže zato što plaćaju skup repromaterijal, poput veštačkog đubriva i nafte od 179 dinara. a sve to utiče na cenu njihovih finalnih proizvoda.Pored toga, kako dodaje, poljoprivrednici ne bi mogli da izdrže pad cene pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja, koji je rezultat upravo zabrane njihovog izvoza iz Srbije."Mi imamo izuzetno male desetogodišnje cene, nesubvencionisanje poljoprivrede od strane države i mi nismo konkurentni. Bukvalno smo u robovlasničkom odnosu i praktično u dužničkom ropstvu, što se tiče banaka", naglašava Kleut.On smatra da takve mere dovode do uništavanja poljoprivrede, kao i da će ove godine proizvodnja biti smanjena za 40 odsto zbog nerazumevanja Vlade Srbije za poskupljenje đubriva i nafte na svetskim tržištima."Pitanje da li ćemo sledeće godine išta uspeti da posejemo i šta će ostati od toga. Moraćemo da prodajemo delove svog imanja da bi vratili dugove, jer nam neko uzima 50 odsto zarade", kaže Kleut.Kako dodaje, poljoprivrednici smatraju da uredba o zabrani izvoza žitarica otvara mogućnosti za veliku koriupciju, između ostalog jer je predvidela da Vlada Srbije ima ekskluzivno pravo davanja posebnih dozvola nekim izvoznicima.Kleut smatra da bi subvencije poljoprivrednicima od 200 evra po hektaru omogućile da se nastavi i stabilizuje proizvodnja u narednim godinama."Mi to tražimo kao dugogodišnje rešenje i tražimo ukidanje akcize na gorivo. Podsetiću da je akciza 50 odsto cene naftnih derivata koje mi plaćamo na pumpi", objašnjava Kleut.Bez subvencionisanja poljoprivrednika, a sa spuštanjem cene njihovih proizvoda na 40 odsto, to će značiti i kraj njihove proizvodnje.U okolini Banata i samog Zrenjanina, kako podseća, najviše se proizvodi pšenica, kukuruz, suncokret, ali ljudi se bave i stočarsvom, kao i voćarstvom: "Svi smo ugroženi i svi imamo isti problem, kako opstati i zadržati svoja imanja", naglašava Kleut.