Priče i analize

Život pod koronom: Zagreb

Hrvatska je 13. marta uvela mere protiv širenja koronavirusa i preporučila građanima da ne izlaze iz kuća bez preke potrebe, kao i da rade od kuće. Glavni grad Hrvatske je juče pogodio snažan zemljotres, pa je to trenutno pomerilo fokus sa tema vezanih za epidemiju, ali se tlo smirilo i ljudi su nastavili da se minimalno kreću. O merama za suzbijanje epidemije, kao i o zemljotresu, koji je pogodio Zagreb, za serijal "Život pod koronom" govori Monika, koja živi i radi u Zagrebu.  Monika, Zagreb Juče smo malo zaboravili na situaciju oko koronavirusa, jer je u Zagrebu bio strašan zemljotres, pa su ljudi na trenutak zaboravili da postoji pandemija, tako da su izlazili iz kuća i provodili vreme zajedno. Danas je sve pod kontrolom, ljudi su u kućama, hladno je, a postoji i rizik da se prolaznicima na ulici sruši nešto na glavu, tako da mislim da sada niko neće izlaziti.  Postoji li neka zabrana kretanja? Nije uvedeno vanredno stanje i zabrana izlaska, samo je preporučeno da ljudi ne izlaze i mislim da se, za razliku od Beograda, gde su ljudi šetali u parkovima po toplom vremenu, ovde ljudi pridržavaju preporuka. Čini mi se da je ovde ozbiljna situacija počela 13. marta, tada su objavili da ne treba da se izlazi iz kuća. Ljudi su odmah počeli da poštuju te mere, država je dala i preporuke da svi koji mogu rade od kuće. Neke od škola i fakulteta su prestale sa radom i pre toga.  Ispred apoteke ljudi čekaju red na dva metra jedni od drugih i ulaze jedan po jedan u apoteku i ne prave gužve. Taj prvi dan je bila velika gužva u prodavnicama, pokupovala se tona toalet papira i sredstava za dezinfekciju, brašna, kvasca, sve isto kao i u Srbiji.  Da li su neki ljudi izgubili kuće usled zemljotresa? Jedan broj ljudi je ostao bez stanova, to su oni koji se nalaze u trošnim ili starim kućama. Oni su sada smešteni u centru Zagreba u studentskom domu. Inače je većina studentskih domova prazno, jer su studenti otišli kućama, fakulteti ne rade trenutno.  Juče su komisije za kontrolu objekata obišle sve kritične zgrade u kojima je nešto napuklo, da vide da li ti objekti mogu da se koriste ili ne. Zemljotresa ima i dalje, u nedelju oko šest ujutru je bio prvi, jačine 5,5 stepeni Rihterove skale, posle su bila još dva približno jaka, a nakon toga se desilo još 30 manjih zemljotresa. Svako to podrhtavanje može da ošteti objekte koji su već oštećeni.  Širila se i jedna vest da je poginula devojka od 15 godina, nije niko poginuo na svu sreću, samo je bilo povređenih. Ta devojčica je bila u teškom stanju, ali nije bilo mrtvih.  Kako je izgledalo to jutro? Ja sam bila u stanu, stan se nalazi u kući koja je prilično dobro građena i bezbedna. Nije bilo štete u stanu samo se srušilo par sitnijih stvari.  Živim blizu centra, gde su najveća oštećenja, osećaj je bio kao da mi je neko mućkao celu kuću, jer je trajalo oko deset sekundi. U prvom trenutku ne znaš šta da radiš i da li treba da ostaneš u kući ili da izađeš.  Da li ljudi rade od kuće zbog pandemije? Moj posao je dosta vezan za računar, tako da sam još u taj petak, 13. marta, dobila nalog da radim od kuće. Od tada sam se jako malo kretala po gradu, samo u nabavke. Juče sam samo u jednom momenti izašla iz kuće, jer sam mislila da moram da izađem ukoliko bude još potresa. Išla sam do centra da vidim šta se desilo. Gradski prevoz su ukinuli, trenutno najviše rade doktori i medicinsko osoblje i ljudi, koji su zaposleni u prodavnicama. Otvorene su samo prodavnice za osnovnu nabavku poput marketa i apoteka.  Nema zabrane kretanja, samo preporuke. Policija i vojska su odradile odličan posao i udaljavale ljude iz centra grada nakon zemljotresa. Nije bilo do sada nikakvih hapšenja, sve se rešava na miran način.  Kakva je situacija na primorju i u turizmu? Sve je zatvoreno, ne rade hoteli i ugostiteljski objekti uopšte. Kafići i restorani su takođe zatvoreni. U Dalmaciji, na primer, nije bilo zaraženih do skoro, ali se u prethodnih par dana javljaju i tamo slučajevi. Što se turizma tiče ne znam šta će biti, kao i u drugim zemljama, sada je to stavljeno u drugi plan.  Čini mi se da su ljudi ovde shvatili ozbiljnost situacije i da se ne kreću, ostali su po kućama i nadam se da će se širenje virusa smanjiti zbog toga. V.Vuksanović PROČITAJTE JOŠ: Život pod koronom: MadridŽivot pod koronom: Oslo, Norveška

Priče i analize

Život pod koronom: Madrid

Španija je jedna od zemalja koja je trenutno najjače pogođena pandemijom koronavirusa. Za serijal "Život pod koronom" govori Vesna, koja živi u blizini Madrida, grada koji je već sedam dana u potpunom karantinu.  Vesna, Madrid Kod nas je uvedena apsolutna zabrana izlaska, možeš samo do samoposluge i apoteke. Jako su striktne kazne, policija stalno zaustavlja ljude koji se kreću kolima, ima dosta izrečenih kazni, tako da većina ljudi sedi u kućama.  Koliko vidim Španija je uvela najdrastičnije mere, imam drugaricu u Amsterdamu, koja mi kaže da mogu biciklom da se kreću, ovde je to zabranjeno, čak ni kuče ne možeš da izvedeš u šetnju, samo brzinski da obavi nuždu i odmah kući.  Ja živim u mestu koje se zove Alkala de Henares, poznatom po tome što je to rodni grad Migela de Servantesa, nalazi se oko 30 kilometara od Madrida. Ovde je malo lakše, Madrid je najgore pogođen, zbog tih manifestacija koje su imali, a i ljudi su bili nedisciplinovani, organizovane su razne žurke, fešte, ljudi su izlazili po restoranima, družili se. Tih prvih dana se niko nije striktno pridržavao preporuka da ostaje kod kuće.  U Madridu, Baskiji i Kataloniji ima veliki broj zaraženih i stravična je situacija u bolnicama, ljudi bukvalno leže na podu. Danas su aktivirali te karantin centre, pa će u velikim halama, kao što je Beogradski sajam, da naprave bolnice za lakše slučajeve. Čujem da to rade i kod nas, to je pametno, jer da su to uradili ovde na vreme ne bi došlo do ovolikog broja obolelih. Očekuje se da će ovaj broj da raste, pogotovu naredne nedelje.  Situacija je vrlo komplikovana, verujem da se sa odlukom o donošenju rigoroznijih mera duže čekalo jer jako utiče na ekonomiju. Puno ljudi je ostalo bez posla, naročito po hotelima. Španija živi od turizma i u BDP-u prihod od turizma zauzima veliki procenat. Sada su svi hoteli prazni, a pojedini su i ponudili prostorije da smeste ljude koji su lakše zaraženi.  Kada je uveden karantin? Sada ima tačno nedelju dana. Dosta se kasni sa tim. Ako se vratimo na osmi mart, oni su na primer sutradan, devetog, imali okupljanja po gradu povodom ženskih prava, međutim to uopšte nije bio momenat. Tu su čak bile i neke ministarke, koje su se zarazile, zaražen je i lider jedne političke partije. To se tada raširilo na sve strane, čak su se i po bolnicama zarazili lekari. Problem je u Španiji što nema dovoljno lekara, zato što su smanjili budžete za zdravstvo, pa su bolnice ostale sa malo zaposlenih i sa minimalnim kapacitetima za smeštaj ljudi. Iz tog razloga je sada sve preopterećeno, a veliki problem je što nemaju materijala, čak ni lekari nemaju maske. Mislim da iz Kine sada stiže pomoć u opremi.  Sada smo svi svesni da treba ostati kod kuće, ne radi ništa od lokala, kafića, restorana gde bi ljudi inače mogli da se okupljaju. Oni čak dronovima i helihopterima kontrolišu razne zone i kažnjavaju ako vide grupe ljudi.  Postoji mnogo mladih ljudi, koji su zaženi pa sede u kući. Lakši slučajevi ne idu u bolnicu, samo se jave telefonom, kažu im da leže kući i uzimaju paracetamol, ako nema kašlja i gušenja. Imam poznanika koji je to preboleo kod kuće, jer nije imao ozbiljnijih problema.  Ima li nestašica?  Nema nestašica, samo toaletni papir je problematičan. Sada se sve popunjava. Jedino čega nema su maske i alkohol. Verovatno je sada to prioritet za bolnice. Samoposluge rade, stavljena su stakla oko kasa. Kasirke ne nose maske, ovde i dalje nije sigurno da li je to delotvorno, valjda samo ko je zaražen treba da nosi, ali ja stavljam kada idem u zatvorene prostore.   Da li ljudi idu na posao?  Ja držim časove engleskog jezika na jednoj akademiji, prve nedelje sam samo slala domaće zadatke, od sledeće nedelje treba da držim predavanja putem interneta. Svi koji imaju mogućnost rade od kuće, dosta ljudi iz turističke industrije je dobilo otkaze, to je neka vrsta otkaza sa pravom da ponovo stupiš u radni odnos kada ova situacija prođe.  Gradski prevoz je smanjen, funkcioniše sa oko 50 procenata kapaciteta i redovno se dezinfikuje. Postoji i pravilo da ljudi ako idu kolima, mogu maksimalno dve osobe, sa tim što jedna sedi na prednjem, a druga na zadnjem sedišu, kako bi udaljenost bila što veća.  Aerodromi su takođe zatvoreni, postoji dosta Španaca koji su ostali zarobljeni van Španije, pa je vlada organizovala prevoz za njih. Trenutno je u toku realiti „Survivor“, koji se dešava u Hondurasu, na nekom ostrvu, pa je televizija dobila direktivu da i to prekine i povuče ljude nazad.  Veliki je problem i u domovima za stare, ovde je pre par dana u jednom domu umrlo 17 ljudi.  Pametno je što su u Srbiji uveli karantin, to je odlična mera. V.Vuksanović

Priče i analize

Život pod koronom: Šarlot

Nakon Kalifornije, imamo još jednu priču iz Sjedinjenih Američkih Država u serijalu "Život pod koronom". Zorica iz Šarlota sa nama deli iskustvo života u gradu iz Severne Karoline u vreme koronavirusa.  Zorica, Šarlot  U Severnoj Karolini trenutno ima oko 100 slučajeva obolelih od koronavirusa, dok je u Šarlotu zabeleženo oko deset, nisam sigurna da je to prava slika, jer je nestašica testova. Još uvek nema stroge zabrane izlaska, apeluju na društveno distanciranje, oni koji mogu rade od kuće, a škole su zatvorene i deca su kod kuće, mislim da od sledeće nedelje treba da naprave neki plan za onlajn nastavu. Za sada samo proveravaju da li svi mogu da se konektuju na aplikacije za nastavu putem interneta. Postoji dosta dece koja su zavisna od toga da idu u školu i tamo dobiajju besplatne obroke, to je organizovano i sada, što je velika pomoć porodicama, kojima je to potrebno. Na svakoj opštini postoji neka škola, koja u toku dana deli obroke. Preko škola se sakupljaju i donacije u vidu hrane i sredstava za higijenu, tako da u celoj ovoj situaciji ima neke solidarnosti, što je potrebno u ovom ludilu. Da li ljudi idu na posao i dalje ili se radi od kuće?  Muž inače putuje na posao, ali je prestao pre dve nedelje. Cela kompanija je počela da radi od kuće. Radi u kompaniji koja proizvodi softvere, putovao je u druge države na sastanke. Njegova firma je omogućila svakom zaposlenom da u iznosu od 500 dolara kupi monitor ili da plati bolji internet, tako da su i oni pružili pomoć. Takođe su obezbedili da možemo dva puta nedeljno da naručimo porodični obrok i oni plaćaju 50 procenata od toga, što je značajna pomoć i za lokalne restorane, jer su onu pretrpeli najveću udarac, pa je to uvedeno i zbog pomoći lokalnoj ekonomiji. Ja takođe radim od kuće, bavim se dizajnom, to mogu da radim od kuće, samo su sada sastanci sa klijentima putem interneta, a ne uživo.  Inače, situacija u poslovnom svetu zavisi od industrije, pričala sam sa drugaricom, koja je iz hotelijerstva i ima dosta prijatelja koji rade u toj industriji, mnogi od njih su nažalost otpušteni i nisu primili plate. Neke kompanije, koje se zatvaraju ipak plaćaju nešto ljudima, a ima i dosta slučajeva gde su ljudi prepušteni sami sebi, što je ovde jako teško.  Kakva je situacija u gradu, na javnim mestima?  Retko možeš videti ljude sa maskama, ali maski ni nema da se kupe, u prodavnicama nema toalet papira kao i svuda, ne može da se naruči ni onlajn. Može da se nađe u prodavnicama zdrave hrane, pa imaju neke skuplje papire, od drugačijih materijala. Kod njih ima svega, osim sredstava za dezinfekciju, toga nema nigde.  U supermarketima su prazni rafovi sa hlebom, mesom, naravno ne mogu se naći ni svi papirni proizvodi, konzerve.  Zašto ljudi toliko kupuju toalet papir?  Baš sam istraživala oko toga i jedino što sam našla je to psihološko objašnjenje, da ljudi nemaju kontrolu nad situacijom i onda toalet papir je nešto što mogu da gomilaju, imaju utisak da imaju kontrolu nad tim, jer se neće pokvariti, uvek može da se iskoristi i veliko je, paketi zauzimaju dosta prostora pa onda uliva neki mir. To je nešto u ljudskoj prirodi.  Kakvo je stanje u drugim gradovima?  Čula sam se sa San Dijegom, oni su tamo malo ranije zatvorili škole na duži period. Ovde kod nas kažu da je to samo dve nedelje. Na društvenim mrežama vidim da ljudi iz drugih gradova komentarišu oko nestašice hrane. Znam da je Kalifornija u problemu, mislim da u San Francisku moraju svi da ostaju kod kuće.  Ostaju li ljudi kod kuće u Šarlotu, iako nema zabrane?  Manje izlaze svakako, ovde ljudi mnogo vole šoping, tako da idu u prodavnice i dalje, to je jedino što im je teško zabraniti. U Šarlotu su zatvoreni svi sportski centri, sve biblioteke, većina ljudi radi od kuće, sve firme gde zaposleni rade na računarima su ih pustile da rade od kuće. Restorani su zatvoreni za okupljanje, rade samo dostavu. Ljudi sada dosta šetaju i voze bicikle što ranije nije bio slučaj. Manje su gužve na putevima, to je ranije ovde bio veliki problem, ali sada kada ljudi rade od kuće je lakše.  Deca su tužna jedino, jer su im otkazane ekskurzije. Ćerka je treballa da ide u Vašington na ekskurziju, to je otkazano. Sin je imao nastup sa bendom u Kaliforniji, ali je i to otkazano.  V.Vuksanović