Priče i analize

Priče i analize

Korona izgubljena generacija

Mladi u Italiji teško dolaze do posla, često posle potrage koja traje i po nekoliko meseci, piše  Politico. Jedan od glavnih razloga zbog kog se teško zapošljavaju, pored pandemije su i pogrešne odluke države u prethodnim decenijama.Nakon nekoliko meseci, Alesandro Margiota napokon je našao posao magacionera, ugovor je ponuđen na pola godine, ali i to je bolje nego ništa, kaže. "Ne radim od marta, a u junu su mi rekli da više ne mogu da mi produžuju ugovor," kaže je Margiota, koji živi u Bolonji, sa ocem penzionerom i ujakom invalidom.Za generaciju koja je odrastala u uslovima nakon finansijske krize 2008. godine, zadala je veoma težak udarac: ekonomijom koja je za njih zatvorena jer je tržište poslova poremećeno."Otac mi pomaže, plaća gorivo i finansira nabavke u supermarketu. Nije lako, ne mogu da ne pomislim šta bi bilo da imam svoju decu", rekao je Margiota. U Nemačkoj bi ovog leta 3 miliona ljudi trebalo da ostane bez posla, u Britaniji oko milion mlađih od 25 godina do kraja godine. U Španiji, Grčkoj, Italiji i Francuskoj, tržišta rada tradicionalno su uskraćivala dugoročne ugovore o radu mladim ljudima.Te zemlje takođe imaju važne prihode od turizma, što znači da ih je pandemija teško pogodila.U Italiji su polovinu poslova koji su uništeni pandemom obavljali mlađi od 35 godina.Broj zaposlenih ljudi mlađih od 24 godine u maju je opao za 11 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je broj zaposlenih starijih od 50 godina porastao za0,9 odsto. "Taj generacijski rascep je veći nego u bilo kojoj prethodnoj recesiji", upozorio je Tito Boeri, italijanski ekonomista i akademik.POGREŠNI IZBORIVladine mere o zabrani otpuštanja odnose se samo na stalno zaposlene, ali neki stručnjaci naglašavaju da velika nezaposlenost mladih nije pala sa neba.Ona je, podvlače rezultat pogrešnih izbora u prethodnim decenijama.Sredstva EU za digitalizaciju i održivost mogla bi da pomognu ali Italija mora da se potrudi da taj novac najbolje upotrebi."Kompanije, naravno, sada ne zapošljavaju, budućnost je manje sigurna nego ikad. Nedavno sam uspeo da nađem posao na montažnoj liniji. Zaposlili su me na nedeljni ugovor. Depresivno je, ali nemam drugog izbora", rekao je Margiota.

Priče i analize

Korišćenje naprednog softvera u advokaturi

Veštačka inteligencija (AI) podrazumeva sposobnost mašine da samostalno opaža, uči, rezonuje i preduzme neku akciju. AI danas ima primenu u mnogim oblastima ljudske aktivnosti, od medicine, auto industrije, finansijskog sektora, transporta i logistike, obrazovanja, pa do sektora pravnih usluga.    U domenu pravnih usluga, veštačka inteligencija se sve više koristi za automatsku analizu dokumenata. Softveri za mašinsko učenje, kao što su Luminance, Kira, RAVN i ThoughtRiver, omogućavaju analizu velikog broja dokumenata u realnom vremenu, otkrivanje rizika koji iz njih proističu, i detekciju kritičnih odstupanja odredbi dokumenta od poželjnog obrasca. Korišćenje veštačke inteligencije u oblasti pravnih usluga ne zamenjuje pravnika u procesu pružanja pravne usluge, već predstavlja alatku koja pravniku asistira i omogućava mu da zadatak obavi brže i kvalitetnije.  Due diligence analiza u sklopu korporativnih akvizicija se, zbog uštede vremena i finansijskih sredstava, često ograničava na samo određenu dokumentaciju odabranu po principu uzorka. Usled takvog pristupa, mnogi rizici mogu ostati neidentifikovani a jemstva prodavca ne mogu uvek da ih adekvatno pokriju. Takođe, kupci često pribegavaju umanjenju ponuđene cene budući da moraju da uzmu u obzir rizike čiji obim ne mogu u potpunosti da procene, što njihove ponude čini manje atraktivnim. Uz pomoć softvera za automatsku analizu dokumenata, moguće je za mnogo kraće vreme, analizirati mnogo više dokumenata nego kada pravnici analizu vrše na tradicionalni način, bez pomoći softvera. Automatska analiza dokumenata svoju primenu nalazi i u internim analizama i istragama koje privredna društva sprovode da bi utvrdila stepen izloženosti određenom pravnom riziku kao što je rizik neusklađenosti sa propisima o zaštiti konkurencije ili propisima o zaštiti podataka o ličnosti, ili da bi poslovnu dokumentaciju uskladila sa novim propisima ili regulatornim zahtevima, kao što je, na primer, ukidanje LIBOR-a u bankarskom sektoru.U kancelariji BDK Advokati koristimo Luminance platformu koja je prihvaćena od strane nekih od najvećih svetskih advokatskih kancelarija. U saradnji sa softverskim inženjerima Luminance-a, uspeli smo da algoritam koji stoji iza Luminance-a naučimo da "čita" i "razume" srpski jezik. Sada imamo razrađene modele za korišćenje ovog softvera u sklopu due diligence-a, internim analizama i istragama koji nam omogućavaju da u kratkom roku analiziramo veliku količinu ugovorne dokumentacije. Izveštaji koje pripremamo uz pomoć softvera za automatsku analizu dokumenata su pouzdaniji i daju dublji uvid u obim određenog poslovnog rizika u odnosu na izveštaje koji se pripremaju klasičnim metodama na osnovu uzorka.Još smo godinama, možda i decenijama, daleko od algoritma koji će biti u stanju da samostalno pruža kompleksne pravne savete. Do tada, korišćenje tehnologije za automatsku analizu dokumenata, kao pomoćnog sredstva, advokatskim kancelarijama i njihovim klijentima daje kompetitivnu prednost jer im omogućava da brže i uz niže troškove identifikuju poslovne rizike i donesu potrebne poslovne odluke.Dragoljub Cibulić, Senior Partner u kancelariji BDK Advokati

Priče i analize

Zašto rad od kuće može da nas učini paranoičnim

Rad od kuće može dovesti do osećaja izolacije, a kada smo suočeni sa nejasnoćama ili ćutanjem, skloni smo negativnim pretpostavkama, kaže profesorka Anita Vilijam Vuli za Financial Times. Paranoja na poslu može se dogoditi u bilo kojem trenutku, a socijalne i ekonomske okolnosti koje je stvorila pandemija su savršeni uslovi da ovu paranoju pojačaju.Nemogućnost da brzo proverite neku ideju sa kolegom može dovesti do premišljanja.„U takvim situacijama transparentnost i otvorenost menadžera je od velikog značaja“, kaže Vuli.Prema Mindu, dobrotvornoj organizaciji za mentalno zdravlje, mnogi radnici s vremena na vreme dožive blage paranoične misli. Te misli mogu biti strah da ne obavljate dovoljno dobro svoj posao, da ste isključeni iz socijalnog kruga ili da vam kolege pričaju iza leđa.Batia Vinsfeld, profesor menadžmenta na jednom njujorškom univerzitetu, kaže da je istraživanje pokazalo da „ako pogledate plate i mogućnost napredovanja onih koji rade od kuće, videćete da su oni bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na ljude u kancelariji.“ „Ako radnici rade od kuće, najbolje je i da njihov menadžer radi od kuće“, dodao je on.Rad od kuće je u osnovi osiromašena društvenost, koja otežava sve stvari koje nam daju osećaj razumevanja, povezanosti i kontrole.Transparentnost, iskrenost i stalna komunikacija su ključni za kompaniju.Međutim, bez poverenja, sve te ideje će se jednostavno zanemariti. Drugim rečima, ako kompanija i menadžeri već nisu imali odnos zasnovan na poverenju sa svojim zaposlenima, ova kriza će te odnose samo pogoršati.

Priče i analize

Život pod koronom: Najčitanije priče

Na početku vanrednog stanja u martu 2020. godine, Nova ekonomija je otpočela serijal "Život pod koronom". Kontaktirali smo ljude iz svih krajeva sveta i pitali kako pandemija utiče na njihov život, poslovanje, kao i funkcionisanje grada u kome žive. Ovo su najčitanije priče iz serijala, klik na naslov vas vodi na odvojenu stranicu, gde možete pročitati celu priču. Život pod koronom: Madrid Najčitaniji tekst iz serijala je bila priča iz Madrida, a razgovarali smo sa Vesnom, koja živi u gradiću nedaleko od glavnog grada Španije, rodnom mestu Migela de Servantesa. U trenutku razgovora za Novu ekonomiju je na snazi bila apsolutna zabrana izlaska, a naša sagovornica je pričala i o greškama koje se pravljene u strategiji borbe sa epidemijom, kao i tome kako su građani reagovali na mere sa ciljem da utiče na ljude u Srbiji i ukaže na ozbiljost situacije, koja je tada već izmakla kontroli u Španiji. Život pod koronom: StokholmŠvedska je poznata po tome što je imala najlabavije mere zabrane kretanja i što je njihova strategija borbe protiv širenja virusa bila da se u suštini ne bore. Stanje u Švedskoj opisao nam je Filip, koji je rođen u Stokholmu, a podelio je sa nama i zanimljiv video, gde je švedski novinar na slikovit način opisao kako šveđani vide tu situaciju sa pandemijom.  Život pod koronom: OsloU tri najčitanija teksta, imamo dva iz skandinavskih zemalja. Komšijske zemlje Norveška i Švedska imale su potpuno različite poglede na pandemiju koronavirusa i na to kako joj pristupiti. Norvežani su reagovali odmah, doneli sve potrebne mere i građani su ih poštovali od prvog dana. O tome kako su građani prihvatili mere i kako je sve uticalo na životi ekonomiju, pričao nam je Vladan iz Osla. Život pod koronom: Tel Aviv Zanimljivu priču iz Izraela nam je ispričala Ana, koja je trenutno na postdoktorskim studijama u Tel Avivu. Ana je po ugledu na Izrael napravila i grupu za samopomoć na Fejsbuku za građane u Srbiji koji žele da pomognu svojim sugrađanima u karantinu. Grupa ima preko 15.000 članova, a našoj sagovornici je služiča i kao koristan način da uporedi potrebe i probleme građana u Srbiji i Izraelu. Život pod koronom: BrajtonBrajton je grad na obali u Engleskoj i mesto gde se prvi put pojavio koronavirus u toj državi. Sagovornica Nove ekonomije Sonja živi sa porodicom u kampusu Univerziteta Saseks i pričala nam je kako je pandemija uticala na život u ovom Život pod koronom: Milano U trenutku kada je koronavirus bio na najvišem nivou što se tiče broja obolelih u Italiji i kada su na snazi bile stroge mere zabrane kretanja i okupljanja, razgovarali smo sa Jasminom, koja živi i radi u Milanu. Ona nam je opisala kakva je situacija u gradu i državi generalno, ali i kako je došlo do nekontrolisanog širenja virusa i kakve su poteze pravili političari.  

Priče i analize

Nauka o podacima u industriji medija kroz iskustvo Süddeutsche Zeitung

Data Science Srbija je tokom pandemije Covid-19 nastavila sa aktivnostima u smeru povezivanja i razmene iskustava između profesionalaca koji se bave podacima i veštačkom inteligencijom, i sa fizičkih meetup događaja preselila se u vrituelno okruženje. Do sada je organizovano 6 različitih događaja a pokazalo se da online donose prednosti u vidu lakšeg povezivanja učesnika ne samo iz Srbije već i šire, ali i mogućnost da se događaji jednostavno snime i omogući im se pristup preko YouTube kanala u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta.Gosti predavači na šestom po redu webinaru, bili su data scientisti iz čuvenog Süddeutsche Zeitung-a, najveće novinske kuće u Nemačkoj. Svoje iskustvo i primere dobre prakse podelili su Christopher Pramstaller, Analyst i Audience Development Editor i još dva člana njihovog Data Science tima Carmen Heger i Jie Bao.Tema webinara bila je “Kako biti informisan ali ne i terorisan podacima/How to be informed and not terrorized by data”.  Imali smo priliku da čujemo koji su to izazovi sa kojima se oni suočavaju, da li se i koliko oni razlikuju od izazova drugih medijskih ali i nemedijskih kompanija, i na koji način se podaci prikupljaju i koriste. Naročito je bilo korisno čuti šta je zaista važno iz ugla jednog data scienece tima, kako obezbediti dovoljnu količinu podataka, kako ih staviti u  funkciju pravovremenog i pametnog donošenja odluka, ali i kako ne biti zaslepljen dovoljnošću samog procesa. Vreme koje je sada, nadamo se iza nas, donelo je promene, za koje još uvek ne znamo da li će postati nova normala ili ćemo se uskoro vratiti na staro, ali svakako glad za informacijama bila je prisutna i mnogo više vremena se provodilo online u potrazi za odgovorima nego pre epidemije. Slično se dešavalo i u Nemačkoj, pa je tako i Süddeutsche Zeitung beležio rekorde u posetama tokom marta i aprila meseca, kao i druga ponašanja korisnika koja do tada nisu bila zabeležena. To su ujedno bili i izazovi sa kojima se i njihov data science tim suočavao.Osim toga, predavači su podelili i svoje viđenje uloge data science stručnjaka u jednoj novinskoj kući, šta su česte greške i zablude i na koji način kompanija treba da koristi podatke u čije prikupljanje i analizu ulaže.  Prikupljanje podataka i merenje jeste važno i predstavlja prvi korak, ali nije i najvažnije, jer nema vrednost samo po sebi. Veoma je tanka linija između osećaja sigurnosti koje svi ti podaci i grafikoni mogu dati i realne vrednosti istih u trenucima donošenja odluka.Često se dešava, naročito u krugovima višeg menadženta, da se smatra da je samo merenje i prikupljanje podataka dovoljno za otkrivanje objektivne istine, da je praćenje tuđih primera dobre prakse dovoljno za postizanje istih rezultata i da ukoliko podaci postoje i možemo ih videti na grafikonima, pratiti u trendovima, imamo sve što je neophodno za donošenje odluka koje će nužno obezbediti unapređenje poslovanja. Ali u najvećem broju slučajeva to nije tako. Dešava se i da se traženje odgovora u podacima usmerava na način koji će samo potkrepiti neku odluku, koji će opravdati neki plan i traži se zanemarivanje svega što ne govori u prilog tome. To je zamka u koju je lako upasti i zato je treba prepoznati na vreme.Zašto su merenja i prikupljanja podataka danas toliko značajna?Odgovor je u promenama, konstantnim i brzim promenama koje se dešavaju u svim industrijama. Donosioci odluka svesni su da znanje i iskustvo koje poseduju nije lako održati relevantnim i zato je stalno preispitivanje sveprisutno. Potreban im je kompas koji će im dati smer u kom treba da idu, razmišljaju i delaju. Podaci tu igraju glavnu ulogu, kao objektivni sudija u realnom vremenu, ali ne samostalno. Moraju biti kombinovani sa iskustvom kao još jednim, empirijskim, parametrom, jer jedino tako daju mogućnost sagledavanja koje predhodi odlučivanju. Traže se dokazi, potvrde zasnovane na podacima i analizama, koje će biti iza neke odluke. Ekonomski pritisak je sve veći, i potraga za novim i boljim poslovnim modelom je stalna. Odgovor može biti u podacima, ali samo ako se meri ono što je važno, ako se analizira ono što je u direktnoj vezi sa nekom odlukom i ukoliko menadžment ima dovoljno razumevanja u radu sa podacima. U tom slučaju, nauka o podacima i jedan data tim u nekoj medijskoj kući može biti dragocen u rešavanju mnogih prepreka na putu koji danas za svaku kompaniju jeste turbulentan.Ali podaci nam daju informacije samo ako radimo sa njima, ako ih transformišemo. Ako samo služe za generisanje grafikona nisu ništa više osim mrtvo slovo na papiru, nema suštinske vrednosti. Upravo za transformaciju od podatka do informacije neophodna je nauka o podacima i stručnjaci iz ove oblasti, jer oni daju smisao i kontekst podacima, pretvaraju ih u upotrebljivu informaciju na osnovu koje se mogu donositi odluke. Istina je da mnoge kompanije ne mogu sebi priuštiti data timove jer to ponekad zahteva mnogo vremena i ulaganja. Ponekad može biti dovoljno osloniti se na iskustvo, možda čak i intuiciju, teoriju i neke klasičnije oblike istraživanja tržišta koji još uvek mogu dati važne uvide i ne trebaju se odbaciti.Kombinacija svega navedenog je često dobitna kombinacija, spoj metrika i drugih tehnika, uz svesnost menadžmenta da je i njihova uloga ključna kada je razumevanje svih ovih procesa u pitanju. Uloga Data Science tima na primeru Süddeutsche Zeitung-aPraktični primeri koji su se odnosili na predikciju mogućnosti da neki broj korisnika prestane da koristi neku uslugu kao i primer kako se analizira i predviđa broj pretplata i pretplatnika po kategorijama, pokazali su koliko je važno imati podatke u slučaju kada se radi na pomenutim segmentima poslovanja jedne novinske kuće, naročito za medije koji se ne oslanjaju više samo na print izdanja.Cilj ali i zadatak data stručnjaka je da uz pomoć analize i modela mašinskog učenja pruže podršku i optimizuju proces privlačenja i zadržavanja pretplatnika.Podaci koji se prikupljaju i analiziraju, imaju vrednost kako za redakcije, kada se radi o instant uvidima i reakcijama na tek objavljene sadržaje, tako i za druge učesnike/stakeholdere, poput marketing tima i uvida u uspešnost i dobit za vreme i nakon određenih kampanja.Primeri su pokazali svu složenost procesa, koji ne uključuje samo razvoj modela mašinskog učenja, već je to možda i manji segment u odnosu na ostale zadatke poput prikupljanja i verifikacije podataka, razvoja alata za analizu i procesiranje, tumačenje i način prezentovanja rezultata kao i stalni monitoring celog procesa.Izazovi sa kojima se data tim iznova i iznova suočava su: ● na koji način omogućiti uvid u navike i ponašanja korisnika koja se često menjaju,  ● kako odgovoriti na stalne zahteve prilagođavanja poslovnog modela u vidu verifikacija potreba za novim funkcionalnostima i proizvodima i ● kako pri tom ostati u granicama propisa o zaštiti ličnih podataka koji se takođe s vremenom menjaju.Sa druge strane, kontinualno se javljaju i tehnička pitanja i izazovi koji prate ceo proces poput toga da li modeli rade na očekivan način, da li su pretpostavke na kojima se baziraju buduće odluke validne i da li je stepen zaštite podataka dovoljan.Ono što su i gosti zaključili je da se mora eksperimentisati što znači da kompanija mora biti otvorena za testiranje različitih modela i mora se prilagođavati. Nauka o podacima jeste i može biti podrška u procesu donošenja odluka, ali veliki udeo u tom procesu i preporukama za menadžment dolazi od eksperata koji kontinualno unapređuju svoja znanja i iskustva kako bi na pravi način prikupljali, obrađivali i tumačili podatke.“Data Science Srbija je organizacija koja okuplja kompanije i pojedince koji se bave ili žele da se bave podacima. Upotrebu podataka posmatramo holistički, od arhitekture, inženjeringa, analitike, mašinskog učenja, veštačke inteligencije, preko regulatornih okvira, etike, privatnosti i sigurnosti, do načina interpretacije informacija, donošenja poslovnih odluka i uticaj na ekonomiju i društvo u celini. Naša misija je da podstičemo razvoj data science-a u Srbiji i stvaramo uslove za razvoj eksperata koji praktično primenjuju svoje znanje za dobrobit ekonomije i društva. Zagovaramo Data Science kao nacionalno značajnu oblast specijalizacije Srbije.”Jovana Jočić menadžer komunikacija Data Science SrbijaWebinar “How to be informed and not terrorized by data”: 

Priče i analize

Svetski dan bezbednosti hrane – da li gledamo kakvu hranu jedemo?

Skoro svaka deseta osoba na svetu oboli od pokvarene hrane, a oko 420.000 ljudi godišnje od nje izgubi život, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.Kako bi se skrenula pažnja na ovaj problem i sve veće izazove jačanja sistema bezbednosti hrane, u svetu je po drugi put obeležen Svetski dan bezbednosti hrane.Obeležavanje je ustanovljeno 7. juna prošle godine, na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije.„Trećina proizvedene hrane na globalnom nivou se baci, a procena je da je u 10% do 15% slučajeva uzrok tome način deklarisanja „najbolje upotrebiti do“. Ova roba nije nužno pokvarena kao što je slučaj sa onom na kojoj stoji oznaka „upotrebiti do“, već samo počinje da gubi na kvalitetu“, kaže Tisa Čaušević iz NALED-a.Za razliku od mesa i mlečnih proizvoda koji se ne smeju jesti nakon označenog datuma, hranu poput pirinča, testenina i keksa moguće je, uz određene uslove i dalje koristiti u ishrani i nakon određenog roka.Zbog toga NALED duže vreme predlaže da se zakonski uredi doniranje hrane kako bi ona otišla u humanitarne svrhe umesto na otpad. Ono što bi dodatno olakšalo proces donacija hrane jeste i oslobađanje kompanija od plaćanja PDV-a na ovu robu, koje zbog visokih troškova često odustaju od akcije, smatra Tisa Čaušević, koordinatorka Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u.Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje.NALED u saradnji sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj želi da doprinese jačanju svesti javnosti o kontroli i bezbednosti hrane kako bi se očuvali i interesi potrošača i proizvođača.Svetski dan bezbednosti hrane pod motom Bezbedna hrana, zadatak svakog od nas podseća da bezbednost hrane uključuju proizvođača, prerađivača, distributera i potrošača koji prepoznaje i vrednuje poudan proizvod i proizvođača ili prodavca.U procesu očuvanja zdravlja stanovništva, važnu ulogu imaju i sami potrošači i njihova sposobnost da razlikuju rokove upotrebe naznačene na pakovanju i kvalitet i bezbednost proizvoda.Do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor, a u planu je i razvoj eAgrara. Ovaj softver za poljoprivredne proizvođače doprineće efikasnijoj obradi zahteva za podsticaje u oblasti poljoprivrede, kao i kontroli usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine

Priče i analize

Tehnologija i pravo

U filmu Elizijum, čija se radnja dešava u dalekoj budućnosti, glavni lik Maks (Met Dejmon) učini krivično delo zbog kojeg biva izveden pred sud. Sudija, međutim, nije čovek, niti postoji porota. Sudski postupak vodi mašina koja na osnovu visoko razvijene veštačke inteligencije efikasno barata pravnim propisima, razmatra sve aspekte slučaja i analizira da li okrivljeni laže ili govori istinu. Umetnički doprinos filma je upitan, ali film predstavlja dobar prikaz kako ljudi percipiraju dalji razvoj modernih tehnologija i mogućnost njihove primene u pravu. Iako smo sada daleko od ovakvog scenarija, nesporno je da, kao i u drugim oblastima, informacione tehnologije imaju veliki uticaj i na sektor pravnih usluga. Pravnici koje, većinski, karakteriše konzervativan pristup vođenju biznisa, sve više usvajaju moderna tehnološka rešenja, svesni vrednosti koju donose.  Paleta IT alatki za pravnike je široka i obuhvata softvere za internu upotrebu kao i platforme za direktno pružanje usluga klijentima. Sva ova rešenja označavamo terminom Legal Tech. Legal Tech industrija beleži eksponencijalan rast. U okviru Legal Tech-a, formiraju se podoblasti prema vrsti tehnologije i primeni koju ona ima u sektoru pravnih usluga. Jednu važnu podoblast čine alatke za bržu izradu pravnih dokumenata poznate kao softveri za automatizaciju dokumenata (document automation software). Softveri za automatizaciju dokumenata danas imaju sve širu primenu među pravnicima, HR službenicima i menadžerima, jer im omogućavaju da kreiraju pravne dokumente visokog kvaliteta brzo, uz manji trošak i uz minimalan rizik da naprave grešku.Uzmimo za primer direktora male ili srednje kompanije ili HR službenika veće kompanije koje sa novim radnikom želi da zaključi ugovor o radu. Oni bi mogli da potraže neki ranije napravljen ugovor ili templejt među svojim fajlovima, pročešljaju sve njegove odredbe, provere da li su u skladu sa važećim propisima koji su se u međuvremenu menjali i zatim taj dokument prilagode uslovima pod kojima novi zaposleni zasniva radni odnos. Ovaj proces oduzima dosta vremena, a direktor, odnosno HR službenik, verovatno nemaju pravničko znanje potrebno za ocenu da li je stari ugovor u skladu sa važećim propisima, niti drafting veštinu koja bi im omogućila da tekst starog ugovora adekvatno prilagode uslovima dogovorenim sa novozaposlenim. Standardna alternativa do sada je bila poziv advokatu da pripremi novi ugovor o radu.     Preduzetnici i kompanije sada imaju i treću opciju – korišćenje usluge bazirane na tehnologiji za automatizaciju dokumenata. Usluga omogućava online pristup radno-pravnim templejtima koje je advokatska kancelarija draftovala i koje redovno ažurira tako da u svakom trenutku budu usklađeni sa merodavnim propisima. Tempelejti su pohranjeni na softversku platformu, kojoj klijent pristupa sa šifrom, aktivira templejt koji mu treba, i popunjava ga odgovarajući na automatski generisana pitanja, prateći pisana uputstva i objašnjenja koja je sastavila advokatska kancelarija. Softver automatski obrađuje odgovore korisnika i na osnovu njih generiše dokument koji je usklađen sa važećim pravnim propisima, bez slovnih i gramatičkih grešaka, formatiran i spreman za štampanje i potpisivanje. Tehnologija automatizacije dokumenata predstavlja jednu od starijih grana Legal Techa. Na globalnom tržištu postoji nekoliko velikih softver provajdera koji diktiraju trendove, i nekoliko desetina manjih kompanija i startapova koji sa svojim specifičnim proizvodima popunjavaju praznine, ali i unose inovacije u ovaj sektor. Ova tehnologija u Srbiji tek treba da nađe širu primenu. Za sada je jedino kancelarija BDK Advokati usvojila softver za automatizaciju dokumenata ne samo za internu upotrebu već i za novu online uslugu, blinkdraft, koja klijentima omogućava da na gore opisani način sami kreiraju dokumenta iz oblasti radnog prava. 

Priče i analize

Život pod koronom: Lucern, Švajcarska

U Švajcarskoj je do sada registrovano nešto preko 30.000 obolelih od koronavirusa, dok se preko 26.000 oporavilo. Ova zemlja se graniči sa Italijom i zbog toga je bila dodatno ugrožena. Kako su se Švajcarci borili protiv korone i kako je izgledao život za vreme vanrednog stanja za serijal „Život pod koronom“ priča Dragan koji živi u Lucernu. DRAGAN, LUCERNŠvajcarci su bili malo iznenađeni celim razvojem događaja, mediji su pisali o tome da postoji virus u Kini, zatim u Italiji, a Italija se graniči sa Švajcarskom i u kantonu Tičino, koji je udaljen oko sat vremena vožnje od Milana, tu je prvo došlo do izbijanja epidemije u februaru, dok je na primer Cirih zahvaćen tek u martu. Uvođene su razne mere distanciranja, ali nije bilo nikada policijskog časa, zabrane kretanja, niti su obavezne maske i rukavice, čak ni u prodavnicama, koje su svaki dan radile normalno. Restorani i hoteli su bili zatvoreni, a dosta ljudi je počelo da radi iz hotela, jer je kompanijama omogućeno da zakupe sobe za svoje zaposlene, koji su onda radili iz hotela umesto od kuće. Ono što mi se dopada je što je uvedeno pravilo da se svakoga dana u tri sata obaveštava narod na koji način se država bori protiv virusa i šta je do sada učinjeno, ali nisu nijednu zabranu izrekli, čak ni za ljude starije od 65 godina. Pre desatak dana sam video neke starije ljude na ulici, od osamdeset, devedeset godina, koji vreme provode napolju bez ikakvih problema. Kako se kriza odrazila na ekonomiju zemlje? Kriza u tom ekonomskom smislu postoji i ovde, jer su zatvoreni svi butici, restorani, hoteli i slično, ali to će se otvoriti sve 11. maja. Švajcarska je, kao i Austrija, velika turistička destinacija i milioni ljudi dolaze na godišnjem nivou. To se naravno zaustavilo i sada nema posetilaca, koji donose ogroman novac. Juče sam baš čitao da će kriza verovatno duže potrajati, možda i zato što su Švajcarci dosta temeljni i prognoze su da će se tek iduće godine vratiti stabilnost. Procena je da ima oko 1.9 miliona ljudi koji su ostali bez posla usled ove pandemije.Za sada je oko 17 milijardi franaka Švajcarska opredelila za stabilizaciju situacije, posebno za manje firme i preduzetnike. Već je preko 14 milijardi isplaćeno na vrlo brz i jednostavan način, bez velikih procedura. Bio je potreban samo poreski izveštaj na osnovu kog se videlo koliko je neko izgubio novca. Takođe su uveli nešto slično kao u Srbiji u smislu novčane pomoći za ugrožene građane, sa tom razlikom da ne mora da se zove nikakav telefon ili da se prijavljuje, samo se dobije novac u vidu čeka, koji se naplati u banci. Oseća li se neka promena sada kada da se stišava situacija oko pandemije? Možda se primećuje da sada ima malo više ljudi na ulici, ali nema velikih promena. Švajcarci su vrlo disciplinovani ljudi, naručito u Nemačkom delu. U Francuskom i Italijanskom je ipak malo drugačije, pa je malo slobodnejije tamo. Ipak policijija ide i proverava svuda, nije dozvoljeno da se šeta više od troje ljudi u grupi ili da se okupljaju. Ljudi i dalje drže rastojanje i dosta je čudna atmosfera, primetio sam da ljudi mnogo manje razgovaraju na ulici, ali uopšte nema panike, ni od strane ljudi ali ni kod zvaničnika. Da li ste pratili situaciju drugim zemljama? Pokušao sam da uporedim Švajcarsku sa Srbijom, u Švajcarskoj ima oko 30.000 obolelih, ali zato ima preko 25.000 izlečenih i oko 1600 preminulih. To je neuporedivo sa procentima u Srbiji, jer kada pogledate podatke o obolelima i onima koji se vode kao da su ozdravili tu se nešto ne uklapa. Naročito mi nije jasno, jer je u Srbiji uveden i taj policijski čas, što ovde nikada nije uvođeno. Moram da napomenem da mi je bila intresantna i ta priča kako naši ljudi dolaze iz inostranstva da bi se lečili u Srbiji. To je totalno apsurd, ovde svi do jednog, penzioner, radnik ili onaj bez posla imaju pravo na zdravstveno osiguranje i leče se ovde. Samo ko je došao na crno i nema nikakve papire, nema pravo na lečenje. Deluje da ste pratili situaciju u Srbiji...Jesam i čudne su mi bile sve te zabrane, ovde me na ulici niko ne bi zaustavio, čak me niko ne bi pitao ni zašto nemam masku. Oni to razmišljaju da uvedu samo kada krenu ljudi više da putuju u autobusima ili vozovima, ali nije postojala nikakva zabrana kretanja, ni za mlađe ni za starije. Razgovarao sam sa doktorom pre nekoliko dana i on mi je napomeno da nošenje maski mnogo više znači kada ih nose oni koji su oboleli, kako se ne bi širila zaraza. Gledao sam neke izjave u našim medijima i čuo da će Srbija imati najbolji ekonomski rast u Evropi. Te izjave deluju stvarno smešno i moj je utisak da je narod stvarno u panici i ne zna šta da radi, stvarno je neverovatno to što se tu dešava.  V.Vuksanović

Priče i analize

Goran Radosavljević – šta posle korone

Ukoliko se do leta ukine vanredno stanje i život počne da se vraća u normalu, očekuje nas dug period oporavka. To je trenutak da se definiše druga grupa mera koje su potrebne da bi privreda izašla iz krize nakon prestanka vanrednog stanja. Ključan element u definisanju ovih mera biće dužina trajanja pandemije i veličina pada privrede tokom tog perioda.Na osnovu raspoloživih podataka, procene su da će svetska ekonomija ući u recesiju i imati pad privredne aktivnosti od oko 3% u 2020. godini (izvor: MMF). Očekuje se da će gotovo sve zemlje G20 imati pad privredne aktivnosti u 2020. godini.Procenjuje se da će pad u SAD biti oko 5,9%, EU 7,1% (Nemačka 7%, Francuska 7,2%, Italija 9,1%, Španija 8%), Rusiji 5,5% i Turskoj 3% itd. Jedini rast se u ovom trenutku očekuje u Kini, oko 1,2%, što je daleko ispod očekivanih 5,9% kolika je bila projekcija pre samo tri meseca i Indiji 1,9%.Svakako, treba imati u vidu da su ove projekcije urađene na osnovu podataka raspoloživih sredinom aprila 2020. Verujemo da će prognoze biti još lošije u narednim nedeljama kako se pandemija bude dalje produbljivala. Drugi element za utvrđivanje mera biće efikasnost ekonomske politike tokom trajanja pandemije. Ako su mere u tom periodu bile dobro ciljane, ako su pomogle da preduzeće “prežive”, da ne bude masovnih otpuštanja i velikih oscilacija u poslovanju, biće potrebno manje vremena da se privreda vrati na održivu putanju rasta. Mere koje su potrebne nakon pandemije pre svega treba da budu usmerene na podsticaj privrednog rasta. One treba da obuhvataju sve sektore bez obzira na to u kojoj su meri pogođeni krizom, uz dodatne mere za sektore koji su u potpunosti devastirani krizom (putnički saobračaj, turizam, ugostiteljstvo i dr). Naravno, mere će biti moguće definisati tek kada se stekne uvid u sve posledice koje će kriza prouzrokovati. S obzirom na specifičnost krize koja je u toku, očekivanja privrede imaće veliki značaj. Jedan od zadataka države biće da na ta očekivanja adekvatno odgovori. U Srbiji mere kasne i taj prvi odgovor je bio nedovoljno dobar. Nadamo se da će u narednim koracima država biti efikasnija i odgovornija, a mere precizne i adekvatne. Samo na taj način moći ćemo bez većih posledica po privredu i društvo da prebrodimo ovaj period. 

Priče i analize

Kako se nasilnicima oduzima moć – oduzimanjem pažnje

Svedoci smo sve očiglednije normalizacije nasilnog ponašanja, svuda u svetu, a u Srbiji posebno. Ljudi bivaju napadani i ponižavani na javnim mestima, na očigled neme mase posmatrača. Često ti posmatrači čak i snimaju te scene nasilja i kače ih na internet. Šta da radimo mi koji smo svesni činjenice da je nasilje koje se toleriše kao grudva snega koja kotrljajući se, postaje sve veća? Gledamo pred svojim očima isto ono poznato potresno dešavanje koje je opisao Niemöller, svedok nacističkih zločina, da su prvo došli po socijaliste. On nije reagovao, jer nije bio socijalista. Onda su došli po sindikalce. On se nije usprotivio, jer nije bio sindikalac. Zatim su došli po Jevreje. On se nije pobunio, jer nije bio Jevrej. Na kraju su došli po njega, ali tada više nije bilo nikoga ko bi se suprotstavio nasilju i zaštitio ga. To da se pojedinac ili manja grupa u okviru zajednice proglašava inferiornom, pa da se nad njom iživljavaju lične ili kolektivne frustracije ili se „napumpava“ lični ili kolektivni „ego“, pojava je koja se ponekad vidi i kod majmuna. Na primer šimpanze, koje su kao i ljudi socijalna bića (po prirodi žive u grupama, zajednicama) takođe imaju hijerarhijske pozicije unutar zajednice. I kod šimpanzi postoji alfa mužjak koji stoji na vrhu hijararhije, kao i sa druge strane jedinke na dnu lestvice moći. Proučavanja su pokazala da uspešna alfa jedinka ne pokazuje sadistička ili čisto nasilnička ponašanja, već se pre ponaša zaštitnički i „mudro“. Ljudskim jezikom rečeno, uspešan alfa mužjak ima dobre socijalne veštine. On ume da nađe zajednički jezik i da dobije podršku od cele grupe. Šimpanza nasilnik, ako se i uspne na vodeću poziciju, uskoro biva rastrgnut od strane grupe nezadovoljnika. Kod ljudi se po pravilu dešava isto, ali na mnogo složenijoj ravni, jer ljudi formiraju mnogo veće zajednice i imaju mnogo sofisticiraniju i složeniju komunikaciju od majmuna (jezik i druge vidove simboličkog i apstraktnog komuniciranja) kao i sofisticirane društvene organizacije. U uspešnim i stabilnim drustvima, hijerarhije se uspostavljaju pre svega po kriterijumu kompetentnosti u doprinošenju opštoj dobrobiti zajednice. Zato se cene uspešni preduzetnici, sportisti, naučnici, pronalazači, humanitarci itd. Kada društvo ima destruktivan kriterijum izbora „alfa muzjaka“ tj. vođa i uzora, onda će trpeti i od destruktivnih procesa u društvu. A kada je taj uzor nasilnik, onda će nasilništvo postati norma. Naravno, reći ćete: dobro, ali ko će da isturi svoju glavu, da mu bude posečena?Ovde bismo mogli da primenimo dve preporuke. Prva proizilazi iz majmunskih iskustava: kao što se nekoliko ljutih šimpanzi udruži da zajednički svrgnu tiranskog alfa mužjaka, tako se i mi ljudi okupljamo oko humanijih ideja i suprotstavljamo se putem protesta ili nekih drugih vidova akcije protiv diktatora i drugih tirana. Zašto onda nama ljudima, koji smo (tako barem verujemo) malo pametniji od majmuna, ne uspeva da se udružimo protiv očigledne nepravde i ugnjetavanja? Upravo iz istog razloga u kojem leži i naša moć, t.j. zato što se kod nas ljudi udruživanje odvija na masovnijem nivou, tj među pojedincima koji se ne poznaju lično, a za međusobnu saradnju koriste simboličku komunikaciju (jezik, narativ, priče, ideje). U ovoj masovnosti je snaga, ali i rizik. Jer onaj ko ima dobru «žvaku» ili «priču» i ko se nametne kao popularan, privući će mase. Jer zna se dobro da «majmun radi što majmun vidi».Tu dolazimo do druge preporuke, ili pre seta preporuka, poreklom iz oblasti vaspitanja dece, tj razvojne i pedagoške psihologije. Kako se izlazi na kraj sa “nevaljalom” decom, odnosno sa decom koja traze tzv. negativnu pažnju? Roditelji i vaspitači sa ovom decom često upadaju u jedan kontraproduktivan začarai krug: dete radi nešto loše, roditelj reaguje/prekoreva ga ili kažnjava. Posledično, dete se ponaša još gore. Šta je tu problem? Problem je u tome što roditelj reaguje samo na negativno ponašanje deteta, a obično zanemaruje pozitivno (jer je umoran od stalnog “cimanja” i reaguje samo kada mu “prekipi”). Sa strane deteta, a i šire, sa stanovišta svake osobe, najgora kazna je nedostatak pažnje tj. ignorisanje. Mi ljudi najgore podnosimo izolaciju, nedostatak komunikacije i “neprimetnost”. Zato će ljudi radije izabrati negativnu pažnju, nego nevidljivost ili odsustvo pažnje. Šta je onda “lek”? Treba ukinuti nagradu/pažnju za neželjeno ponašanje, a uvesti pažnju za pozitivno/željeno ponašanje. Kada je roditelj u pitanju, savetuje se da roditelj reaguje pohvalom na svako, makar i najmanje pozitivno ponašanje deteta, a da uopšte ne reaguje na negativno ponašanje deteta. To je naravno jako teško sprovesti u praksi. Posebno je teško suzdršati se da ne “puknemo” kada dete pravi neko “sranje” (izvinjavamo se, nemamo bolji izraz). Ali ko je disciplinovan i uporan, uspeva.Primena na društvo: ono što je roditelj detetu, to su mediji u savremenom društvu. Mediji u najvećoj meri oblikuju naše stavove, jer popularišu (omasovljuju) određene narative, ideje i uverenja. Ako političari dobijaju medijsku paznju za nepočinstva i gluposti i o tome se puno piše, analizira i slično, to je očigledan primer davanja javne pažnje i potkrepljivanja negativnog ponašanja.Time se takva ponašanja u društvu samo još više stimulišu, iako bi za opstanak i prosperitet društva bilo poželjno da ih destimulišemo. Jer ne zaboravimo da je i kritika davanje pažnje - negativne pažnje, ali svaka pažnja je poželjnija od nedostatka pažnje, tj. nepojavljivanja u medijima. Lek: treba potpuno ukinuti pažnju, medijski prostor za nepoželjna ponašanja. Uporedo sa tim treba uvoditi nagrade (pažnju) za poželjno ponašanje. Treba davati puno medijskog prostora dobrim idejama: primerima humanosti, inventivnosti, proaktivnosti za dobrobit zajednice itd. Posebnu pažnju i prostor u medijima trebalo bi davati konstruktivnim i praktičnim idejama kako da se reše realni životni problemi zajednice. Lana Engel

Priče i analize

Zašto ljudi trpe ponižavanje

Možda ste se nekada zapitali zašto se ljudi ne pobune kada ih neko pljačka, iskorišćava i zlostavlja? Šta se to dešava kada je to postane opšte društveni fenomen? Da li se tu radi o opštoj, kolektivnoj “gluposti”? Da li žrtve to stvarno ne vide i ne razumeju, ili je nešto drugo u pitanju? Ovde možemo povući paralelu sa osobama koje su zlostavljane u porodici, jer se u osnovi radi o istom psihološkom mehanizmu. Na primer žene koje muž zlostavlja po pravilu dugi niz godina to same dopuštaju. Često ćemo od njih čuti da nemaju izlaza i da im partner preti i zaista je tačno da tokom niza godina u takvoj patološkoj vezi one zaista i dospeju u objektivno bezizlaznu situaciju. Ali svaka takva situacija, bilo lična ili kolektivna, nije nastala preko noći. Problem je narastao postepeno kao grudva snega kada se kotrlja niz padinu. Ta “grudva” obično ima početak u vaspitnom modelu u roditeljskoj porodici. Ako je devojčica navikla da vidi majku kako bespogovorno prima šamare, onda se u toj dečjoj glavici formira slika/model odnosa muškarca i žene. Detetu su roditelji prvi i često glavni model za oponašanje. Ta žena naprosto nije naučila ništa drugo, nikakav drugačiji vid komunikacije i odnosa. Zato ako ona kasnije i naiđe na nekog muškarca koji se sa poštovanjem odnosi prema njoj, velika je verovatnoća da je on neće privući, jer ona ne zna “šta bi” sa takvim nepoznatim, novim ponašanjem. Kako da odgovori na njega? Sa druge strane, ona vrlo dobro zna kako da odgovori na nasilje, jer je to toliko puta već videla i naučila. Naravno da je, spolja gledano, taj njen odgovor na nasilje neadekvatan (u smislu da ne rešava problem, već ga još i produbljuje), ali ona ne ume drugačije. Da vidimo sada kako iznutra, u svojoj glavi, ona izlazi na kraj sa tim spolja gledano očiglednim nasiljem. Na žalost, po pravilu uveravanjem sebe da on nije loš čovek, da je njihova veza dobra i da nema drugih boljih opcija. Tu se, dakle, radi o upodobljavanju činjenica i misli postojećim uverenjima. Ovo će možda šokirati sve one koji smatraju da su činjenice svetinja i da bi ljudi morali to da poštuju i da se u svom ponašanju ravnaju prema činjenicama i logici. I ja sama bih volela da je tako, ali na žalost priroda naše ljudske psihe, našeg mentalnog funkcionisanja nije takva. Naš um nije skrojen da traga za činjenicama i objektivnim (u praksi proverenim) istinama. Našem umu je prioritetan zadatak da nam pomogne da opstanemo, da preživimo. Zato, po pravilu imamo tendenciju da se opredeljujemo za poznata, već oprobana rešenja. Jedan od najranijih strahova koji ljudi po svojoj prirodi imaju, je strah od nepoznatog. Ovaj strah je vrlo “logičan” i ima adaptivnu funkciju. Razmislite o sledećem: Kada bi se praistorijski čovek susreo sa nekom nepoznatom životinjom, zar mu ne bi bilo “pametnije” da je se plaši i pobegne ili se sakrije, nego da joj trči u susret pun radoznalosti i oduševljenja? Ko ima veće izglede na preživljavanje: oprezni konzervativac ili oduševljeni radoznalko? Naravno, ima ljudi koji su radoznali i željni izazova, ali da bismo dostigli taj “luksuz”, potrebno je da prethodno imamo bazičnu sigurnost u životu. Osobe koje su zlostavljane, na žalost ovu sigurnost nemaju. Pretpostavljam da će mnogi intelektualniji umovi ovde da se pobune i da kažu da oni baš čeznu za novinom, da se ne boje nepoznatog, da ih zanima ono što je drugačije i novo i da su im činjenice svetinja, te da nemaju problema da svoje postojeće stavove preispituju i menjaju. Naravno i na sreću ima i takvih ljudi. Samo ne zaboravimo da nismo svi isti i da neko drugo ljudsko biće možda doživljava ovaj naš zajednićki svet na sasvim drugačiji način od nas samih.Ali da se vratimo problemu konzervativnih (tj poznatih, uhodanih, starih) izbora, čak i kada nas oni očigledno i ponavljano dovode u neprilike i uništavaju nam život (kao na primer kod zlostavljanih žena). Ima li tu leka? Kako se izlazi iz tog začaranog kruga destruktivnih, samoponižavajućih uverenja i nasilničkih odnosa koji ta uverenja dalje produbljuju i održavaju (čak i transgeneracijski, sa majke na kćerku, kao što sam navela napred)?U vezi sa tim imam jednu dobru i jednu lošu vest. Dobra vest je da ima leka, a loša je da se lek sastoji u dugotrajnom i upornom radu na sebi. Znači, rešenje nije tipa od danas do sutra. Ja obično kažem svojim pacijentima da ako su godinama ili decenijama funkcionisali po poremećenim matricama ponašanja, onda ne mogu da očekuju da će za dan ili dva da ih promene. To su tada duboko ukorenjene navike i duboko usađena uverenja koja zahtevaju dugo i dosledno odučavanje i dosledno uvežbavanje nečeg novog i drugačijeg. Prvi korak je uvek uvid u problem. Izdizanje u neku vrstu ptičije perspektive gde iz te tzv. meta-pozicije treba da sagledamo dinamiku dešavanja. Na primer: kada ja radim to i to, onda to podstiče drugog da uradi to i to. Takođe, prepoznavanje obrazaca koji nam se ponavljaju u životu. Na primer uočavanje da ne samo da mi je poslednji partner bio nasilan, nego i onaj pre njega i onaj pre, a i moj otac takođe prema majci. Ili prevedeno na kolektiv: ne samo da smo u Miloševićevo vreme obožavali i bespogovorno pratili odluke vladara, nego to radimo i sada. A ako pogledamo još dalje u prošlost, obožavali smo i Tita, pa i Aleksandra pre njega. Dakle to je jedan obrazac odnosa vlasti/manjine i naroda/većine, koji mi očigledno prenosimo generacijski i koji je postao neka vrsta automatske, nesvesne (neosvešćene) norme društvenih odnosa. Šta se zatim radi u psihoterapiji? Kada se uoči i shvati patološki obrazac u odnosima, onda se prelazi na traženje adaptivnijih alternativa. Kada te alternative pronađemo, onda treba da se nateramo da ih uvežbavamo. Zašto da se nateramo? Pa zato što je čovek po svojoj prirodi konzervativan, tj. sklon je automatici i navikama. Menjanje starih navika podrazumeva disciplinovano i ponekad na “o’ruk” uvođenje novog, stranog i na početku, po našem utisku, neprirodnog ponašanja. Tek kada se novo ponašanje dobro uvežba, tek tada dolazi osećaj prirodnosti i “normalnosti” tog ponašanja. Setite se kada ste učili da vozite kola. Da li ste se odmah, od prvog dana, osećali opušteno za volanom i da li vam je vožnja bila naprosto jedna rutinska aktivnost? Ili vam je bila potrebna vežba dok steknete rutinu?U psihoterapiji nema lakšeg i bržeg leka. Kada “boli” duša mogu da se gutaju i psihofarmaci, ali oni imaju neželjene sporedne efekte, a i obično ne deluju na uzrok problema, nego samo ublažavaju simptome (deluju “kozmetički”). Jedini pravi lek je promena stavova i ponašanja, tj učenje novih i adaptivnih psiholoških veština kao i nakon toga aktivno menjanje okruženja (na primer napuštanje nasilnog partnera i zaobilaženje kasnijih sličnih likova u “širokom luku”). Za sve one koji se u ovom prethodnom opisu nisu prepoznali i koji su “imuni” na nasilnike, imam sledeću molbu: vi ste srećna manjina, koja nasilje gleda ipak koliko-toliko sa distance, u komšiluku. Budimo saosećajni prema žrtvama. Pomozimo im da i sami uvide šta rade (i sebi i svom okruženju). Pomozimo im da počnu da se izvlače iz tog vrzinog kola. Zapitajmo se: kakva osoba želim da budem prema drugima? Kakav primer želim da dam svojim stavom i svojim ponašanjem? Šta ja mogu da doprinesem drugima i društvu u celini? Zar to nije celishodnije i plemenitije od kukanja nad sopstvenom “zlom sudbom” i nad nasilnim i “glupim” komšilukom?Što se kolektivnog nivoa tiče, ovde mi pada na pamet jedna odlična knjiga dvojice ekonomista, Acemoglu i Robinson, Zašto narodi propadaju (Why nations fail). Čitajući knjigu stekla sam utisak da se i na ekonomskom i političkom nivou, kao i na nivou pojedinca, može uočiti taj isti fenomen upadanja u vrzino kolo, u tu negativnu spiralu sa jedne strane izrabljivanja, a sa druge gubljenja poverenja u mogućnost da dobro pobedi. Ta kolektivna trauma i tzv naučena bespomoćnost, vodi tome da čak i kada bi objektivno moglo nešto da se promeni na bolje, mi to i ne pokušavamo, jer smo potpuno izgubili veru u dobro i veru u sopstvenu snagu i moć. Lana Engel, psiholog MSc, ACT terapeutPsihološka pomoć i trening psiholoških veština online https://diaid.nl/

Priče i analize

Život pod koronom: Skoplje

Nakon prvog teksta iz serijala “Život pod koronom”, o životu u Ljubljani za vreme pandemije, razgovarali smo sa ljudima iz različitih krajeva Evrope i sveta. Sada dolazi još jedna priča iz komšiluka, a sagovornik Nove ekonomije je Igor, koji trenutno sa porodicom živi i radi u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije. Igor, SkopljeSećam se da je objavljeno da je prvi slučaj koronavirusa u Severnoj Makedoniji zabeležen 26. februara. Izgubio sam pojam o vremenu i ne znam kada je tačno uvedeno vanredno stanje, ali mera koja i danas stoji na snazi je da su zatvorene granice, kao i aerodromi, osim za transport robe.  Svaki dan se održavaju konferencije za medije na kojima govori ministar zdravlja i saopštava nove podatke vezane za broj novozaraženih i preminulih. Deluje mi da ga gradjani prilično cene, jer izgleda da je dostupan za pitanja i realan. Grad Debar je od starta bio skroz u karantinu jer su prvi slučajevi tamo zabeleženi, sada više nije, ali je taj potez uticao na to da se smanji broj zaraženih. Bio je i jedan skandal sa doktorkom, koja je bila na skijanju u Italiji i oglušila se o mere kontrole i prevencije širenja zaraze, čak je držala i simpozijum za doktore, a kasnije se ispostavilo da je zaražena.Mere su slične kao i u Srbiji. Starijima od 67 godina je kretanje dozvoljeno samo od 10 do 12 prepodne, a za mlađe od 18 godina od 13 do 15 časova. Za sve ostale zabrana kretanja počinje u 16h i traje do pet ujutru. Takođe je u vreme trajanja Uskrsa važila totalna zabrana kretanja za sva lica od petka u 16h do utorka ujutru.  Kako teče život u Skoplju trenutno?Ovde supermarketi rade punom parom. Od 10 do 12 prepodne prednost imaju ugrožene kategorije poput starijih građana ili trudnica, a inače je sve otvoreno od 10 do 15 časova. Na samim ulazima se nalazi tečnost za dezinfekciju i nije dozvoljeno da veliki broj ljudi bude u prodavnici u isto vreme, standardno se traži da rastojanje bude dva metra i primetio sam da veliki broj ljudi nosi maske. Kafićima i restoranima je zabranjen rad, a gradski prevoz nije potpuno ukinut, ali funkcioniše povremeno, u nekom posebnom režimu. Pre nekoliko dana sam video i patrolu policije da je došla u našu malu avliju da proveri ima li ljudi napolju. Meni i porodici je svakako lakše, jer imamo dvorište, ali verujem da je ovaj Uskrs teško pao nekim ljudima koji žive u stanovima. Da li je ovo vanredno stanje uticalo na posao?Supruga i ja držimo školu jezika i organizujemo kurseve jezika u Italiji, tako da nas je ova situacija jako pogodila. Vlada Severne Makedonije je donela set odluka koje će pomoći firmama da pregrme ovaj period, uglavnom se radi o pokrivanju nadoknade zaposlenima. Trenutno držimo časove i onlajn, ali je obim posla drastično manji nego inače. Primetio sam da je ova situacija uzrokovala i otkaze radnicima u pojedinim firmama. Kakva je situacija u zdravstvu? Lično nisam dovoljno informisan oko stanja u samim bolnicama, ali mi na osnovu dostupnih informacija deluje da je situacija pod kontrolom, nema previše zaraženih i ne vidi se neka posebna panika. Redovno se objavljuju nove informacije i stiče se utisak da nema mesta za nervozu. Čitao sam jedan članak u novinama oko pravljanja baraka na otvorenom, za pacijente sa lakšim simptomima, ali to nije bilo na nivou neke velike ozbiljne bolnice. Po apotekama se dešava nekada nestašica maski i rukavica, ali smo mi uspevali da ih nabavimo kada je to bilo potrebno. Neki generalni zaključak bi bio da postoji dosta nezadovoljnih ljudi ovom situacijom, ali ima i dosta neozbiljnih, koji ne nose maske, okupljaju se u grupama i ne poštuju rastojanje. Lično sam prisustvovao jednoj situaciji u supermarketu, kada je jedan stariji gospodin ispipao povrće koje je bilo izloženo, a na kraju nije kupio ništa. Skrenuo sam pažnju zaposlenoj na to, ali je ona samo tužno slegla ramenima, da li zato što joj je dosadilo da opominje takve ljude ili joj je možda moj srpski probudio jugonostalgiju. V. Vuksanović

Priče i analize

Život pod koronom: Melburn, Australija

Australija je jedna od zemalja koja se dobro nosi sa pandemijom koronavirusa, a po rečima našeg sagovornika, za to su zaslužni i odgovorni građani. Za serijal "Život pod koronom" govori Stefan iz Melburna, koji tamo živi i radi u firmi koja se bavi proizvodnjom i distribuciom hrane. Stefan, MelburnOvde je strategija oko borbe protiv koronavirusa imala nekoliko nivoa, sada je uveden nivo tri, koji podrazumeva određene restrikcije kretanja, koje je dozvoljeno ukoliko postoji validan razlog. Postoji četiri validna razloga. U pitanju je odlazak do posla, od i do škole, ali one sada funkcionišu onlajn, zatim ako je u pitanju neka fizička aktivnost poput treninga napolju, bicikla ili trčanja, onda odlazak u nabavku i ukoliko se ide kod doktora. Policija trenutno ne zaustavlja ukoliko vidi dvoje da šetaju, ali ako neko „traži problem“ tako što sedne na klupu ili se okuplja i zadržava da bi popio pivo, na primer, onda pišu kazne. Naplatili su nekoliko stotina kazni sada oko Uskrsa, kada su nalazili ljude da se okupljaju u školskim dvorištima ili se kreću u većim grupama. Da li to znači da ne postoji zabrana izlaska iz kuće? Formalna zabrana kao u Srbiji ili u nekim drugim državama, u smislu da ne možeš da izađeš iz kuće, ne postoji. Postoje samo određeni delovi grada koji su zatvoreni, a to su uglavnom plaže, čak je i tu dozvoljena šetnja, ali nije dozvoljeno zadržavanje, ležanje na pesku ili kupanje. Postoje li problemi sa nabavkom namirnica? Marketi rade normalno i ne postoji vremensko ograničenje, rade ceo dan. Na početku su skraćivali radno vreme, ali je to više bilo zbog nestašice robe, sada se stabilizovalo stanje sa robom i prodavnice su se vratile na normalno radno vreme. Većina prodavnica sa robom koja ne spada u osnovne namirnice, poput odeće ili obuće, su zatvorile, ne postoji zabrana rada, ali nema kupaca, pa im se ne isplati. Onlajn kupovina je prilično porasla i veliki broj firmi je prešao na tu vrstu prodaje, što je značajno i za zaposlene, koji su zadržali radna mesta. Kafićima i restoranima je zabranjeno da primaju goste, funkcioniše samo usluga za poneti ili dostava. Često i zbog svog posla sarađujem sa kafićima i restoranima i vidim da se većina adaptirala i nastavila da radi. Krenuli su i sa gotovim i zamrznutim obrocima, što nije ranije bio slučaj, tako da se može reći da su i svoju ponudu prilagodili situaciji. Da li su se prilagodili i mali privrednici u drugim oblastima? Jesu, na primer prodavnice poput cvećara su takođe svoju ponudu proširile, pa sada sarađuju sa nekoliko drugih preduzetnika, poput uzgaivača voća i povrća i onda svu tu robu nude u paketima. Tako postoje paketi gde imaš samo voće ili voće i povrće, pa onda to pomešano sa nekim gotovim prizvodima, kao što je ajvar ili kiseli krastavci. Zvuči kao da su počeli da se udružuju mali preduzetnici kako bi lakše plasirali prizvode? Upravo to se i desilo i napravili su odličnu priču. Prave pakete od 30, 50 ili 100 dolara, na primer, i veliki broj ljudi i kupuje kako bi podržali te lokalne prodavce. Zanimljivo je i to što je inicijativa došla od samih preduzetnika, ovde inače postoji ta praksa da se podržavaju lokalni proizvođači i dosta ljudi će kupiti nešto od lokalnog preduzetnika. To je uzelo maha poslednjih godina, a sada još više dolazi do izražaja kada se desila ova pandemija, pa se javila ta solidarnost kako ne bi propadali biznisi i ljudi ostali bez posla. Da li država nudi neku podršku preduzetnicima i zaposlenima? Država je uvela pakete pomoći za male i srednji biznise, to je počelo od prvog marta i malim biznisima koji ne mogu da isplate plate radnicima, država pokriva razliku u plati. Tako na primer ako neko ima platu od 1500 dolara, a poslodavac može da isplati samo 1000, država isplaćuje razliku na račun firme i firma direktno uplaćuje zaposlenom i to mora da dokaže. Maksimalan iznos koji država pokriva je do 1500 dolara dvonedeljno, jer se ovde plate isplaćuju svake dve nedelje. Oni koji imaju platu preko ove sume zavise od poslodavca, ali je država odredila tu neku sumu koja je minimalna i mora da je primi svaki zaposleni. U Australiji je visok procenat ljudi koji su već izlečeni, do sada je zaraženo nešto preko 6000 ljudi, a oporavilo se preko 3500, kakva je situacija trenutno? To su tačni podaci i do sada je umrlo oko 70 ljudi. U medijima govore da su uspeli da uspore rast i širenje epiemije, a jedan od razloga je i to što su totalno blokirali transport ljudi iz epicentara, odnosno žarišta korone, u manja mesta. Sada ako gledamo mapu korone u Australiji, ona se naravno nalazi u velikim gradovima, ali je praktično nema u manjim mestima, tako da se zadržalo to širenje. Inače je ovde narod naučen da poštuje mere od strane države, ali dosta pomaže i to što je jesen trenutno i napolju je jako loše vreme, pa ljudi i ne žele da izlaze napolje, pada kiša, duva ledeni vetar i ima oko 12,13 stepeni. Mislim da je sklop svih tih faktora doprineo zaustavljanju epidemije, ali i odgovornost ljudi koji su pratili instrukcije i sami se javljali ukoliko imaju tegobe. Mislim da je i država dobro reagovala, sada ćemo videti da li će pojačati te mere ili će doći do popuštanja. Da li si razmišljao da se vratiš kada je sve ovo počelo? Redovno se čujem sa majkom iz Srbije i sada ako me pitaš gde bih bio za vreme COVID-a, nevezano za finansije, posao ili kvalitet života, nego čisto gledajući u odnosu na krizu, mislim da bih izabrao da budem ovde, jer nisu toliko drastične mere i imam osećaj da je ovde ipak normalniji život nego što je kod nas sa policijskim časom. Definitivno nije idealan život nigde trenutno, ali ako pričamo o pandemiji mislim da je dobro što sam ostao u Melburnu.V.Vuksanović

Priče i analize

Život pod koronom iz šoferske kabine

Za serijal "Život pod koronom" su do sada govorili ljudi koji žive u različitim zemljama sveta, a ideja je bila da nam opišu stanje u njihovom gradu ili državi za vreme pandemije koronavirusa. Ova priča je malo drugačija, jer naš sagovornik nije stacioniran u nekom gradu, niti ima mesto u kom živi, van Beograda u koji u poslednje vreme dolazi samo povremeno na nekoliko dana. Razgovaramo sa Milošem, koji je profesionalni vozač kamiona i trenutno se nalazi u Italiji, zemlji koja je postala žarište koronavirusa u Evropi.   Miloš, ItalijaTrenutno sam u Breši, došao sam da ocarinim robu i nalazim se u ulici koja je svakodnevno puna ljudi, automobila, kamiona, a sada izgleda tako da možeš da legneš da spavaš na ulici. Ovde gde je ulaz za kamione je zatvorena kapija i na parkingu nema ni jednog vozila, a ni ljudi. Jedan vozač iz Litvanije i ja smo jedini trenutno tu i na celoj carini je samo jedan portir, ne mogu da nam rade papire, jer nema nikoga, nema carenika, rekli su mi sada da moram da idem na grancu da ocarinim robu, to je 300 kilometara vožnje ka graničnom prelazu Gorica. Trenutno sve stoji, evo prekoputa mene je neka železara, stoji metal u dvorištu, ne radi niko. Ne znam ni da li će za nas biti posla, možda bude još jedna tura posle ove. Sada sam vozio za Italiju stočno brašno, a vraćam deterdžente i neka dezinfekciona sredstva. *Galerija sa dodatnim fotografijama nalazi se ispod tekstaKoliko dugo si u Italiji i kakvo je stanje na putevima?Ušao sam pre par dana. Bio sam u Padovi, prošao pored Milana, stigao sada do Breše, moram da ocarinim robu koju sam utovario, ali ću to morati na granici u povratku, što pokazuje koliko stvari drugačije funkcionušu. Ranije sam mogao ovde da završim sve papire, ali zbog ovog stanja sada i to mora da se radi direktno na granici. Nema nigde nikoga, sve je pusto, ako ispred prodavnica vidiš čoveka, obično gleda kako da te zaobiđe da se ne susretnete na manje od dva, tri metra. Situacija je slična u svim gradovima, možda je malo više pusto u Breši ili Milanu gde je žarište, ali je praktično isto, da li si na jugu ili na severu Italije. Svuda se oseća strah i panika, na jugu sam bio blizu Barija, nije žarište kao ovde, ali se ljudi plaše i tamo. Takođe je zatvoreno sve i retko viđaš ljude da se kreću. Sada je čudo kada vidiš čoveka da hoda po ulici, Ranije nisam ni primećivao ljude pored puta ,a sada ga primetim iz velike daljine. Trenutno se nalazim na autoputu A4, Trst-Torino, koji je jedan od frekfentnijih puteva u Italiji, sada je prazan. Firme pored puta su takođe zatvorene, a pumpe rade po principu samousluge, sam sipaš, sam platiš. Na autoputevima uglavnom samo viđam kamione, čak je i putnički automobil retkost. Imaš li nekih problema na putu, da li te zaustavljaju, ima li punktova za merenje temperature?Uglavnom svi beže kada te vide. Na naplatnim rampama su manje gužve, ali je na graničnim prelazima katastrofa, prave se gužve da bi se overio neki papir ili da bi ti izmerili temperaturu. Hrvatska, Slovenija i Srbija su uveli konvoj. To znači da na granici moraš da staneš, da se parkiraš i da čekaš ostale vozače. Čekaš da se nakupi dovoljan broj kamiona, a onda ih sprovode sa policijskom pratnjom do sledeće granice, gde preuzima druga policija. Ide se polako 60, 70 na sat i nema stajanja nigde. Taj konvoj je inače jedna besmislica, jer se troše resursi, vreme, policija i gorivo da bi se sproveli šoveri koji su u tranzitu, što se vidi i po dokumentima. Prave kolonu bez razloga, kao da će ti ljudi da ostave kamion, pa da se šetaju okolo. Vozač se ne odvaja od svog kamiona skoro nikada, jer je odgovoran za kamion i robu, pa čak i kada ima potrebu da se odvoji parkira na nekom super bezbednom mestu sa kamerama. Dovoljno bi bilo da samo kažu na granici da nije dozvoljeno nikakvo zadržavanje i da se gorivo sipa na pumpama koje su označene za točenje goriva kamiona u tranzitu i to je to. Često se dešava da ti kažu da konvoj kreće za 20 minuta, a krene sutradan, moraš da si stalno pripremljen, nema spavanja, kada krene nema zaustavljanja, ni za toalet. Kolona se nekada na Srpskoj granici napravi kilometrima, obično je otvoren samo jedan prolaz, pa tu provedeš dan i po. Pri tome nema kao u Turskoj da možeš da staneš i predaš dokumenta na prozor, nego moraš da staneš, ugasiš motor, odneseš papire i čekaš da se to sve završi. Onda dođe doktor, meri ti temperaturu i uruči ti papir da moraš da si u karantinu, kada stignem u Beograd ne mogu da idem nigde, samo od kuće do kamiona, odmah idem u samoizolaciju, ne smem nigde da se krećem do sledeće ture. To ne znači da moram da provedem određen broj dana u kući, mogu da izađem i u roku od par dana, ali samo do kamiona ukoliko imam sledeću turu. Da li si imao neki strah kada si krenuo za Italiju? Nisam ni razmišljao o tome, sa ovim merama koje ja preduzimam ni nema opasnosti, nikada u životu nisam bio dezinfikovaniji. Ne skidam masku, imam rukavice, alkohol, asepsol i retko izlazim iz kamiona, nemam nikakve kontakte sa ljudima. Stajališta za kamione koja imaju neke lokale u sklopu toga su zatvorena, zapravo radi samo parking, ali nema prodavnica, kafića i slično. Veći mi je problem kada se vratim u Srbiju, ne znam šta če da se desi , da li će da donesu neki novi propis u toku noći. Trenutno mi se kolega nalazi u Hrvatskoj, kod njih više vozači ne mogu da prave pauze i spavaju po kamionima, nego im plaćaju hotele. On je sada u mestu Čakovec, baš mi je poslao sliku da vidim kako izgleda obrok u karantinu i država sve to plaća. Kod nas se sve menja na dnevnom nivou i nikada ne znam šta će da me sačeka kada se vratim, to jest šta će da se promeni dok sam ja sa one strane granice. Čitao sam za one medicinske radnike, koji su se vratili iz Nemačke, država ih je pozvala da pomognu i ljudi se prijavili, rečeno im je da će se testirati i ako su negativi, odmah idu da rade. Na granici se onda promenila situacija pa im je rečeno da nema testiranja i odmah ih stavili u karantin u Vojnu gimnaziju, gde su uslovi bili očajni, nisu imali tuševe ni toalet papir, a mogli su da dobiju nešto samo kada zaprete da će poslati slike u medije. Zato samo razmišljam o tome da ne izmisle neko novo pravilo u međuvremenu, pa da me sprovedu na neko takvo mesto, pre bih ostao u Italiji da živim u kamionu na parkingu, dok sve ovo ne prođe.V.Vuksanović  

Priče i analize

Život pod koronom: Tel Aviv, Izrael

Kako trenutno izgleda život u Izraelu, priča nam Ana iz Tel Aviva, ona je tamo na postdoktorskim studijama i bavi se neuronaukama na institutu „Vajsman“. Ana je govorila i o grupi za samopomoć, koju je osnovala u Srbiji, na društvenoj mreži Fejsbuk, grupa okuplja ljude kojima je potrebna pomoć i volontere, koji tu pomoć nude.ANA, TEL AVIVU Izraelu nema policijskog časa, ali nije dozvoljeno ići dalje od 100 metara od svoje kuće, osim ako ne ideš na posao. U tih 100 metara može da se prošeta čovek, da izvede dete, prošeta psa ili džogira. Nema zadržavanja sa komšilukom ili bilo kakvog grupisanja i to ljudi poštuju.Često se mere pooštravaju i donose nove, kao svuda u svetu. Na početku je postojao samo apel da se ne putuje u Kinu ukoliko nije neophodno, a od kraja februara su uvedeni obavezni karantini za ljude koji ulaze u zemlju. To pravilo je važilo za one koji dolaze iz zemalja gde se virus već uveliko pojavio poput Kine, Italije i Koreje. Oni su išli u obavezan kućni karantin u kome su važila određena pravila, kao na primer da si u obavezi da se izdvojiš u zasebnu sobu, a ako ne postoji mogućnost onda se neko odseli ili se nađe rešenje. Poznajem lično ljude koji su bili u toj situaciji i odlazili su kod roditelja, ako žive sa parterom u manjem stanu. Ljudi su relativno ozbiljno shvatili situaciju.Posle oko sedam dana je obavezan karantin obuhvatio i one koji dolaze iz drugih zemalja pogođenih pandemijom, poput Nemačke. Tada sam i ja bila u karantinu pet dana, jer sam imala poslovno putovanje u Nemačku.Oni koji su bili u karantinu su automatski dobijali bolovanje i to je efikasno rešeno, nije potrebno da se nose nikakvi papiri. Ubrzo je uveden dvonedeljni karantin za svakoga ko je ušao u Izrael, bez obzira iz koje zemlje dolazi. Ovde veliki broj ljudi putuje i u jednom trenutku je oko 200.000 građana bilo u kućnom karantinu.Jedna od zanimljivih stvari, a to se ovde smatralo nedemokratskom merom, je da su svima pratili telefone. Svima koji su imali obavezu da budu u karantinu je otvoreno rečeno da su im tagovani telefoni i da se prati kretanje.Jedna od mera je bila i da su ukinuta odsustva u vojsci, koja je ovde obavezna i za muškarce i za žene, oni sada ne mogu da izlaze iz kasarni i da idu kući vikendom.Takođe, zabranjen je rad restorana i kafića, odnosno nije dozvoljeno okupljanje, i rade samo oni u kojima se kupuje za poneti ili se vrši dostava.  Kako je pandemija uticala na zaposlene?Od kada je korona krenula dosta ljudi je otišlo na neplaćeno odsustvo, država ovde ne možeš da sili poslodavce da rade, odnosno da ih tera u bankrot, ali ni poslodavci nisu u mogućnosti da otpuštaju ljude. Neplaćeno u ovom slučaju ne znači da ljudi ne primaju nikakav novac, sve zavisi od visine zarade, zaposleni prelaze na socijalno i dobijaju 60 do 70 procenata od plate.To su razlike koje postoje u Izraelu i Srbiji i koje vidim u ovim grupama za samopomoć. Ima i ovde ljudi koji su na granici siromaštva, ali ono što je primetno je da ljudi u Srbiji često mole za hranu po grupama na Fejsbuku. Ima samohranih majki bez primanja, nadničara koji sada nemaju posla, a toga ovde nema toliko. U Izraelu rade te organizacije koje obezbeđuju pomoć ugroženim grupama.Vidi se još jedna razlika, baš u toj oblasti proizvodnje i preduzetništva. Izrael je startap nacija i trenutno su se ljudi koji investiraju u stratape organizovali, okupili stručnjake iz različitih profesija i donirali sredstva za nove projekte. Jedan od njih je i brzo i lako pravljenje respiratora.Druga stvar je što se pripremaju instituti za testiranje na koronu. Spremaju se laboratorije u institutima, koje poseduju PCR mašine, ali je potrebno da se izvrši standardizacija i provera sigurnosti. Takve mašine postoje i u različitim institutima u Srbiji, pa bi potencijalno mogle da se uposle u svrhu masovnijeg testiranja van Torlaka i onih nekoliko stanica gde se to sada radi.Da li su zatvorene granice sa zemljama koje okružuju Izrael?Diplomatski odnosi između Izraela i Sirije ne postoje, ista je situacija i sa Libanom, tako da su te granice uvek zatvorene. U normalnim uslovima su otvorene granice sa Jordanom i Egiptom, tako da ljudi često idu da posete Sinaj ili Petru, ali je sada to zatvoreno zbog pandemije, već oko tri nedelje. *U galeriji ispod teksta se vidi kako ulice Tel Aviva izgledaju u redovnim okolnostimaKakva je situacija sa verskim zajednicama, da li kod njih ima okupljanja?Postoji problem sa nekim verskim zajednicama. Oni najreligiozniji, iako njihovi predstavnici u parlamentu pozivaju na odustajanja od nekih obreda, ne slušaju preporuke. Obično žive u manjim mestima, gde su većinska populacija, u Izraelu ih ima oko 300.000 i trenutno je procena da su, u jednom delu grada, u blizini Tel Aviva, skoro svi zaraženi. Svi koji su bili testirani iz tog dela zemlje su pozitivni, a smatra se da je to zbog okupljanja u sinagogi.Oni nemaju pričest i kašičicu, ali imaju nešto što se zove mezuza (mezuzah), u pitanju je mala posuda/kutija, koja se kači na ulazna vrata i u njoj stoji papirić sa tekstom. Običaj je da se poljubi prst i dotakne ta kutijica. Predstavnici vlasti su pozvali da se to ne radi trenutno, ali oni to i dalje rade i smatra se da će te verske grupe biti opterećujući faktor zdravstvenog sistema.Pokrenula si grupu na Fejsbuku za pomoć sugrađanima u Srbiji, koja sada ima preko 15.000 članova, kako je došlo do toga?Grupa je nastala pre nego što je u Srbiji proglašeno vanredno stanje, osnovana je 13. marta. Tada je postojala samo preporuka da se ide u izolaciju i da stariji građani ne izlaze iz kuće.Osnovala sam grupu jer sam čula od prijatelja da je država preporučila da se ostane u karantinu, ali nikakvih daljih logističkih rešenja nije bilo.Grupa je prevashodno nastala iz razloga da poveže komšije, zato se i zove "Pomoć sugrađanima u karantinu". Nastala je da bi građani kojima je preporučeno da sede kući, mogli da se oslone na svoje komšije da će im doneti sve što je neophodno iz prodavnice ili apoteke. Isto važi za ugrožene grupe poput  ljudi koji imaju hronične bolesti. Ideja je bila da se ljudi inspirišu da ostanu kod kuće, jer ima nekoga ko će im pomoći.Sve se brzo proširilo i u jednom trenutku smo imali veliki broj onih koji traže pomoć, a i onih koji pružaju pomoć. Dosta lepih priča je izašlo iz svega toga. Postoje ljudi koji besplatno daju razne vrste pomoći, psihološku pomoć, časove raznih instrumenata, imamo i neke vrste online pijaca, ljudi koji vrše dostavu proizvoda, kao i oni koji kuvaju za građane koji nemaju hranu.Čovek je uvek srećan kada vidi da je ta grupa nekome pomogla, a toga ima na dnevnom nivou, a opet sam nekada i tužna, kada čitam razne priče,poput ljudi koji usled situacije ne mogu da dobave lekove iz inostranstva.Inače su ljudi odlični, jako su pristojni, nemamo kao administratori većih problema, poštuju se pravila, nema političarenja ili sličnih stvari, samo informacije koje su proverene i traženje i nuđenje pomoći.V.Vuksanović 

Priče i analize

Život pod koronom: Pariz

Francuska se trenutno nalazi na petom mestu u svetu po broju zaraženih koronavirusom, kojih je do sada u toj državi preko 40.000. Vlast, kao i u drugim zemljama, redovno donosi nove mere radi suzbijanja pandemije, a kako izgleda život u glavnom gradu za serijal „Život pod koronom“, govori Dunja, koja studira i radi u Parizu. Dunja, ParizOvde je dozvoljen izlazak iz kuće, ali od početka prošle nedelje kretanje je ograničeno na sat vremena dnevno i u radijusu od jednog kilometra od adrese prebivališta. Postoji i dokument, koji imaš da skineš sa interneta ili sam napišeš na papiru, gde je neophodno navesti razlog izlaska i samo određeni razlozi se prihvataju, poput kupovine hrane, lekova, odlaska kod lekara, da pomogneš nekome ko nije u stanju sam da ode u nabavku, ako posao to zahteva i za fizičku aktivnust. Često podižu i iznose kazni za nepoštovanje pravila, prvo je bilo 35 evra, pa 120, a sada je kazna 200 evra, ako se prekrši nešto od propisanih mera. Ja stanujem u studentskom domu i u kompleks ne može da se uđe bez studentske kartice. Mi možemo da se šetamo, mogu da izađem svakog dana, ali nije ozvoljeno okupljanje ili kretanje u grupama. Obično izađem u sklopu studentskog kompleksa, sada kada je dozvoljeno zadržavanje do sat vremena. Prevoz je ograničen u Parizu, ukinuli su neke stanice metroa, kakva je situacija u gradu trenutno?Prevoz ide mnogo ređe, nema ni potrebe za prevozom, jer se ljudi ne kreću. Ovde se dosta koriste i gradski bicikli i elektronski tronineti, koji se plaćaju putem aplikacije. Ja sam na jugu Pariza, gde je inače manja gustina naseljenosti i ne idem često u centar poslednjih dana.Od kada su uveli strože mere ima manje ljudi na ulicama. Do početka prošle nedelje su bile otvorene pijace, obzirom da je to mesto gde se nabavlja hrana, ali je bilo previše ljudi, pa je sada i to zatvoreno. U Francuskoj je poljoprivreda dosta razvijena, pa su se poljoprivrednici bunili zbog zatvaranja, sada je država nametnula supermarketima da otkupljuju robu od lokalnih proizvođača i prodaju u marketima. To je mera uvedena da se zaštite poljoprivrednici. Šta je još uvedeno od ekonomskih mera? Još na samom početku su rekli da će država izdvojiti novac za pomoć firmama, naročito manjim. Na primer, veće firme mogu da traže od države da bude garant kada traže kredit u banci. I kod većih i kod manjih firmi država daje određenu pomoć pri isplaćivanju plata radnika, pa tako velike firme popur Er Fransa (Air France), mogu ljude da pošalju kući, a država učestvuje u određenom procentu u isplati plata. U određenim zemljama su studenti napuštali studentske domove na početku pandemije i vraćali se kući, da li je to slučaj i u Parizu? Postoji deo ljudi koji je otišao čim su videli u kom pravcu ovo ide, to je najviše slučaj kod onih koji su bili na razmeni, jer oni nisu ovde duži vremenski period i ne rade, već idu samo na predavanja, koja su sada onlajn. U mom domu je smeštaj podeljen po državama i svaka kuća je fondacija neke države, kod mene najviše ima američkih studenata, koji često dolaze na razmenu i zadržavaju se jedan semestar. Nas je trenutno ostalo manje od trećine, koji smo ostali u domu. Obično ostaju ljudi koji rade, samo su prešli na rad od kuće. Predavanja će verovatno biti onlajn do kraja školske godine. Da li trenutno u gradu ima nestašice robe i da li je bilo paničnih kupovina, kao u nekim zemljama?Trenutno je nestašica maski, poslednjih desetak dana koga god sam pitala nije uspeo da nađe masku. Ovde maske uglavnom nose stariji ljudi. Što se hrane tiče, bio je taj nalet panike vikend pre nego što su zvanično objavili karantin, jer su svi znali da će stupiti uskoro. Bili su zakazani lokalni izbori, pa se vodila polemika da li će se uopšte održati. Prvi krug je održan u nedelju 15. marta, ali je u tom periodu već počeo da raste broj zaraženih, pa su odložili drugi krug izbora. Već od utorka je krenuo karantin. Tog vikenda su ljudi masovno krenuli da kupuju po marketima, dešavalo se da se potpuno isprazne police sa svom robom koja duže traje, od paste za zube do dugotrajne hrane. Kod mene u kraju je normalno sve, ima robe u prodavnicama, možda se duže malo čeka, ali je sada sve u redu. Ljudi su shvatili da su radnje normalno snabdevene i da možeš svaki dan da kupiš sve što je potrebno. Do sada ima preko 40.000 zaraženih u Francuskoj, kakva je situacija u bolnicama po onome što se može čuti u medijima? Francuska generalno ima problem sa zdravstvenim radnicima, nema ih dovoljno i dosta je opterećen sistem. To je sada još izraženije. Medicnsko osoblje radi veliki broj sati dnevno i očigledno je da i ovde nema dovoljno respiratora, a ni radnika koji bi se brinuli o tim ljudima. Zato i apeluju da se ostaje kod kuće, jer nije problem u tome da će umreti svako ko se zarazi, velika većina neće, ali je problem sa onima kojima je potrebna intezivna nega. U tom smislu je slična situacija, kao u drugim državama. Država je uvela i plaćen smeštaj zdravstvenim radnicima, ako rade van mesta gde žive, plaćen je prevoz i organizovana su posebna mesta ili vrtići, koji rade da bi čuvali decu medicinskih radnika. Kako ovo vanredno stanje utiče na tvoj život, da li si razmišljala da se vratiš u Srbiju? Prvo sam htela da dođem, baš pred taj vikend kada se znalo da će biti uveden karantin. Trenutno se radi od kuće i većina Francuza koji imaju vikendice ili roditelje van Pariza je otišlo, pa sam razmišljala i ja da dođem u Beograd. Ima nekoliko stvari o kojima sam razmišljala. Trenutno sam na praksi u i čekam da dobijem stalno zaposlenje, pa nisam htela da komplikujem situaciju. Drugi razlog je bio što se ne zna  kako će se ovo razvijati u Francuskoj, ali i u Srbiji. Može da se desi, na primer, da se ovde sve vrati u normalu, a u Srbiji još uvek ne, jer je tu kasnije sve i nastupilo. Onda bih mogla ostati blokirana tu. Poslednja stvar o kojoj sam razmišljala je da sam na aerodromu, u avionu ili negde usput mogla da pokupim virus, pa da prenesem nekome tu. Na kraju se ispostavilo da je dobro što sam ostala, jer je postojala mogućnost da se zaglavim negde u transportu ili na granici, a i tu bih bila u karantinu 28 dana. Posao uglavnom teče normalno, imamo jedan sastanak ujutru i onda radimo od kuće. Radni dan u isto vreme počinje i završava se, sa tim što ustaneš kasnije pa si odmorniji. Mogu li se uporediti mere uvedene u Francuskoj i Srbiji? Prvo, ne bih rekla da je ovde bio tolko akcenat na starijima, oni više nose maske od mlađih, to se primećuje na ulici, ali nisu samo oni pogođeni. Priča se često o ljudima sa hroničnim bolestima poput dijabetesa ili visokog pritiska, koji su osetljivi. Čudno mi je malo to kontradiktorno ponašanje u Srbiji, prvo je bilo kao „šaljite žene u Italiju, sada su tamo popusti“, a onda odjednom kreće panika penzioneri ne smeju napolje i uvodi se policijski čas.Mislim da je taj policijski čas kontraproduktivan, jer je dozvoljeno da se izlazi u određenom vremenskom periodu. Kada se ograniči kretanje, na primer nedeljom do tri sata, onda svi moraju da završe šta imaju u prepodnevnim časovima i automatski se više ljudi skuplja na istom mestu u tom periodu kada je dozvoljen izlazak. Samim tim se povećavaju šanse da se virus prenese na više ljudi.Isto važi i za izvođenje kućnih ljubimaca, pa se onda svi okupe u tih pola sata od pola devet do devet. Teško je i u prodavnicama da se drži udaljenost od metar ili metar i po, ako su svi došli u isto vreme. Poenta treba da bude da se ljudi što više udalje od drugih osoba, a ne da izlaze svi u isto vreme.V.Vuksanović  

Priče i analize

Život pod koronom: Brajton, Engleska

U Ujedinjenom Kraljevstvu se poslednjih dana uvode nove mere zaštite od koronavirusa. Kakvo je stanje u Brajtonu, gradu u provinciji Saseks, na obali mora, priča nam Sonja, koja tamo živi sa porodicom i pohađa master studije u biznis školi. Sonja, Brajton Ovde je sinoć (ponedeljak 23. mart) uvedeno ograničenje kretanja, tako da građani imaju pravo da izađu samo jednom dnevno. Zatvorene su sve prodavnice osim marketa gde se može kupiti hrana i osnovne namirnice, a od petka su zatvorena sva mesta za javno okupljanje poput kafića, bazena i slično.Ta nova mera ograničava građane na jedan izlazak i to da bi išli u prodavnicu ili da bi trenirali napolju. Vlada je, kako kažu, namenski uveli mere dosta kasnije, ali mi se čini da se i pored toga, građani u Engleskoj ponašaju slično kao građani u zemljama gde je strožiji karantin. Ljudi su disciplinovani, šetaju  po parkovima i pored plaže, ali deluje  da dosta vode računa. Nema nekih velikih okupljanja, mnogo je manje ljudi na ulici i u prevozu.Ljudi su počeli da se ponašaju drugačije, bez obzira na mere i tu spadaju i firme, sve firme koje su imale mogućnost su uvele rad od kuće, mada je to fleksibilno i prilagođeno ljudima da rade od kuće.Ima li ograničenja u radnom vremenu u marketima?Radno vreme u prodavnicama nije ograničeno, ali je ograničen broj artikala koji možeš da kupiš, jer je i ovde na početku bila ona panična kupovina. Sada stalno idu vesti da se hrana proizvodi i da je ima dovoljno. Naglašeno je i da se toalet papir proizvodi u Britaniji i da nema potrebe za gomilanjem, jer poslednjih dana kako vidiš čoveka na ulici, obavezno ga vidiš sa toalet papirom u rukama (smeh). Na tom primeru se pokazuje da se ljudi, širom sveta, ponašaju isto u ekstremnim situacijama.Kako izgleda život u gradu trenutno?Mi živimo u kampusu, to je deo Univerziteta Saseks jedini se kompleks univerziteta u Ujedinjenom kraljevstvu, koji je lociran u nacionalnom parku. Okruženi smo šumom i livadama, životinjama, ovde ima zečeva, veverica, lisica, baš živimo u prirodi, a sada se još dodatno ispraznilo. Internacionalni studenti su se svi pokupili i otišli kućama, pa je kampus prazniji nego u vreme božićnih praznika.Koronavirus je prvo došao u Brajton u Britaniji, onda je i jedan lekar, koji radi u bolnici, bio zaražen, pa su od početka počeli da ozbiljno kontrolišu i preduzimaju mere. U celoj našoj regiji ima najmanji broj zaraženih, iako je virus prvo ovde registrovan. Institucije su dobro reagovale, a i sami ljudi.Bilo je dosta panike, još u januaru, jer ovde živi dosta studenata i iz kineskih provincija, koje su tada bile u epidemiji . Većina njih su pozivani na testiranja. U Brajtonu je mali broj zaraženih, trenutno je najugroženiji London, kao i Vels i Škotska.Naš univerzitet je poslednji uveo onlajn nastavu i to najviše zbog pritiska, jer su ljudi insistirali da se otkaže nastava.Da li ima straha od epidemije kod građana?Moje mišljenje je da je ovda dosta panike nastalo kod ljudi koji su trenutno u Brajtonu na studijama ili privremenom radu, jer su počeli da se plaše da će se zatvoriti granice i da neće moći da se vrate kući. U Britaniji nisu zatvorene, ali je na primer Indija delimično zatvorila granice, a ovde ima puno ljudi iz te zemlje, koji su u strahu da ne mogu da se vrate.  Jedan broj studenata je otišao kada je odlučeno da se prelazi na onlajn nastavu. Moj univerzitet će do kraja godine imati onlajn nastavu.Zbog toga se grad dosta ispraznio, prazni su kafići i autobusi, što se ovde inače ne dešava, jer ima puno studenata i turista.Sada od petka su zatvoreni svi kafići i barovi. Škole su takođe zatvorene od petka. I pre zatvaranja je bilo manje dece u školama, jer su ljudi sami prestali da dovode decu. Ovde većina škola ima tu onlajn platformu za školovanje od kuće, tako da su ljudi iskoristili tu opciju.Da li su uvedene neke mere u ustanovama i firmama?Država je pozvala sve penzionisane doktore i medicinske sestre, koji su u mogućnosti da rade, da se jave i dosta njih se javilo. Postojeći kapaciteti trenutno nisu dovoljni da se tretiraju svi oboleli i cela ideja je da se ravnomerno vremenski rasporedi da bi zdravstveni sistem mogao da odgovori svima.Govore da je svaki dan važan, pa pokušavaju da prolongiraju sve i iz ekonomskih razloga. Vlada je objavila da će u nekom procentu da finansira plate radnika. Dešava se i reorganizacija radnika unutar kompanija, pa se povlače ljudi iz različitih grana, na mesta koja su sada potrebnija. Jedan od lanaca je na primer i vlasnik vrtića, ali i supermarketa, pa će višak radnika iz obrazovnih ustanova da prebace u markete, na primer vozače i one koji se bave dostavom . Vlada je  i apelovala da na firme da se što više ljudi angažuje na onlajn prodaji i dostavi.Škole su ostale otvorene za decu ljudi, koje nazivaju „key workers“ (radnici na ključnim pozicijama), a to su oni koji rade u zdravstvu, farmaceutskoj industriji i u marketima.Državi je prilično važan i taj ekonomski momenat, ja sam na masteru u biznis školi i od početka epidemije, svi pričaju o novoj svetskoj ekonomskoj krizi.Pratiš li dešavanja u Londonu i u drugim krajevima zemlje?Tamo je najgore, veliki je grad, sa velikim dnevnim migracijama. Brajton je udaljen sat vremena od Londona i na primer, moj muž radi u Londonu i svaki dan je putovao na posao, pre epidemije. Postoji ogroman broj ljudi, koji na dnevnom nivou procirkulišu kroz London. Prvi zaraženi ljudi iz Brajtona su voženi tamo na lečenje, jer je London veliki i poslovni centar, ali i u tom medicinskom smislu, tako da je i logično što je tamo najgore stanje.Prijatelji koji su u Londonu su dosta uplašeni, jer je previše interakcije i nesigurnije je nego u manjim mestima, poput Brajtona, gde živimo u prirodi i mnogo smo manje zavisni od gradskog prevoza. 

Priče i analize

Život pod koronom: Zagreb

Hrvatska je 13. marta uvela mere protiv širenja koronavirusa i preporučila građanima da ne izlaze iz kuća bez preke potrebe, kao i da rade od kuće. Glavni grad Hrvatske je juče pogodio snažan zemljotres, pa je to trenutno pomerilo fokus sa tema vezanih za epidemiju, ali se tlo smirilo i ljudi su nastavili da se minimalno kreću. O merama za suzbijanje epidemije, kao i o zemljotresu, koji je pogodio Zagreb, za serijal "Život pod koronom" govori Monika, koja živi i radi u Zagrebu. Monika, ZagrebJuče smo malo zaboravili na situaciju oko koronavirusa, jer je u Zagrebu bio strašan zemljotres, pa su ljudi na trenutak zaboravili da postoji pandemija, tako da su izlazili iz kuća i provodili vreme zajedno. Danas je sve pod kontrolom, ljudi su u kućama, hladno je, a postoji i rizik da se prolaznicima na ulici sruši nešto na glavu, tako da mislim da sada niko neće izlaziti. Postoji li neka zabrana kretanja?Nije uvedeno vanredno stanje i zabrana izlaska, samo je preporučeno da ljudi ne izlaze i mislim da se, za razliku od Beograda, gde su ljudi šetali u parkovima po toplom vremenu, ovde ljudi pridržavaju preporuka. Čini mi se da je ovde ozbiljna situacija počela 13. marta, tada su objavili da ne treba da se izlazi iz kuća. Ljudi su odmah počeli da poštuju te mere, država je dala i preporuke da svi koji mogu rade od kuće. Neke od škola i fakulteta su prestale sa radom i pre toga. Ispred apoteke ljudi čekaju red na dva metra jedni od drugih i ulaze jedan po jedan u apoteku i ne prave gužve. Taj prvi dan je bila velika gužva u prodavnicama, pokupovala se tona toalet papira i sredstava za dezinfekciju, brašna, kvasca, sve isto kao i u Srbiji. Da li su neki ljudi izgubili kuće usled zemljotresa?Jedan broj ljudi je ostao bez stanova, to su oni koji se nalaze u trošnim ili starim kućama. Oni su sada smešteni u centru Zagreba u studentskom domu. Inače je većina studentskih domova prazno, jer su studenti otišli kućama, fakulteti ne rade trenutno. Juče su komisije za kontrolu objekata obišle sve kritične zgrade u kojima je nešto napuklo, da vide da li ti objekti mogu da se koriste ili ne. Zemljotresa ima i dalje, u nedelju oko šest ujutru je bio prvi, jačine 5,5 stepeni Rihterove skale, posle su bila još dva približno jaka, a nakon toga se desilo još 30 manjih zemljotresa. Svako to podrhtavanje može da ošteti objekte koji su već oštećeni. Širila se i jedna vest da je poginula devojka od 15 godina, nije niko poginuo na svu sreću, samo je bilo povređenih. Ta devojčica je bila u teškom stanju, ali nije bilo mrtvih. Kako je izgledalo to jutro?Ja sam bila u stanu, stan se nalazi u kući koja je prilično dobro građena i bezbedna. Nije bilo štete u stanu samo se srušilo par sitnijih stvari.  Živim blizu centra, gde su najveća oštećenja, osećaj je bio kao da mi je neko mućkao celu kuću, jer je trajalo oko deset sekundi. U prvom trenutku ne znaš šta da radiš i da li treba da ostaneš u kući ili da izađeš. Da li ljudi rade od kuće zbog pandemije?Moj posao je dosta vezan za računar, tako da sam još u taj petak, 13. marta, dobila nalog da radim od kuće. Od tada sam se jako malo kretala po gradu, samo u nabavke. Juče sam samo u jednom momenti izašla iz kuće, jer sam mislila da moram da izađem ukoliko bude još potresa. Išla sam do centra da vidim šta se desilo. Gradski prevoz su ukinuli, trenutno najviše rade doktori i medicinsko osoblje i ljudi, koji su zaposleni u prodavnicama. Otvorene su samo prodavnice za osnovnu nabavku poput marketa i apoteka. Nema zabrane kretanja, samo preporuke. Policija i vojska su odradile odličan posao i udaljavale ljude iz centra grada nakon zemljotresa. Nije bilo do sada nikakvih hapšenja, sve se rešava na miran način. Kakva je situacija na primorju i u turizmu?Sve je zatvoreno, ne rade hoteli i ugostiteljski objekti uopšte. Kafići i restorani su takođe zatvoreni. U Dalmaciji, na primer, nije bilo zaraženih do skoro, ali se u prethodnih par dana javljaju i tamo slučajevi. Što se turizma tiče ne znam šta će biti, kao i u drugim zemljama, sada je to stavljeno u drugi plan. Čini mi se da su ljudi ovde shvatili ozbiljnost situacije i da se ne kreću, ostali su po kućama i nadam se da će se širenje virusa smanjiti zbog toga.V.VuksanovićPROČITAJTE JOŠ:Život pod koronom: MadridŽivot pod koronom: Oslo, Norveška