Broj 117, Januar 2025.
Broj 117, Januar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Priče i analize

Priče i analize

Život pod koronom: Madrid

Španija je jedna od zemalja koja je trenutno najjače pogođena pandemijom koronavirusa. Za serijal "Život pod koronom" govori Vesna, koja živi u blizini Madrida, grada koji je već sedam dana u potpunom karantinu. Vesna, MadridKod nas je uvedena apsolutna zabrana izlaska, možeš samo do samoposluge i apoteke. Jako su striktne kazne, policija stalno zaustavlja ljude koji se kreću kolima, ima dosta izrečenih kazni, tako da većina ljudi sedi u kućama. Koliko vidim Španija je uvela najdrastičnije mere, imam drugaricu u Amsterdamu, koja mi kaže da mogu biciklom da se kreću, ovde je to zabranjeno, čak ni kuče ne možeš da izvedeš u šetnju, samo brzinski da obavi nuždu i odmah kući. Ja živim u mestu koje se zove Alkala de Henares, poznatom po tome što je to rodni grad Migela de Servantesa, nalazi se oko 30 kilometara od Madrida. Ovde je malo lakše, Madrid je najgore pogođen, zbog tih manifestacija koje su imali, a i ljudi su bili nedisciplinovani, organizovane su razne žurke, fešte, ljudi su izlazili po restoranima, družili se. Tih prvih dana se niko nije striktno pridržavao preporuka da ostaje kod kuće. U Madridu, Baskiji i Kataloniji ima veliki broj zaraženih i stravična je situacija u bolnicama, ljudi bukvalno leže na podu. Danas su aktivirali te karantin centre, pa će u velikim halama, kao što je Beogradski sajam, da naprave bolnice za lakše slučajeve. Čujem da to rade i kod nas, to je pametno, jer da su to uradili ovde na vreme ne bi došlo do ovolikog broja obolelih. Očekuje se da će ovaj broj da raste, pogotovu naredne nedelje. Situacija je vrlo komplikovana, verujem da se sa odlukom o donošenju rigoroznijih mera duže čekalo jer jako utiče na ekonomiju. Puno ljudi je ostalo bez posla, naročito po hotelima. Španija živi od turizma i u BDP-u prihod od turizma zauzima veliki procenat. Sada su svi hoteli prazni, a pojedini su i ponudili prostorije da smeste ljude koji su lakše zaraženi. Kada je uveden karantin?Sada ima tačno nedelju dana. Dosta se kasni sa tim. Ako se vratimo na osmi mart, oni su na primer sutradan, devetog, imali okupljanja po gradu povodom ženskih prava, međutim to uopšte nije bio momenat. Tu su čak bile i neke ministarke, koje su se zarazile, zaražen je i lider jedne političke partije. To se tada raširilo na sve strane, čak su se i po bolnicama zarazili lekari. Problem je u Španiji što nema dovoljno lekara, zato što su smanjili budžete za zdravstvo, pa su bolnice ostale sa malo zaposlenih i sa minimalnim kapacitetima za smeštaj ljudi. Iz tog razloga je sada sve preopterećeno, a veliki problem je što nemaju materijala, čak ni lekari nemaju maske. Mislim da iz Kine sada stiže pomoć u opremi. Sada smo svi svesni da treba ostati kod kuće, ne radi ništa od lokala, kafića, restorana gde bi ljudi inače mogli da se okupljaju. Oni čak dronovima i helihopterima kontrolišu razne zone i kažnjavaju ako vide grupe ljudi. Postoji mnogo mladih ljudi, koji su zaženi pa sede u kući. Lakši slučajevi ne idu u bolnicu, samo se jave telefonom, kažu im da leže kući i uzimaju paracetamol, ako nema kašlja i gušenja. Imam poznanika koji je to preboleo kod kuće, jer nije imao ozbiljnijih problema. Ima li nestašica? Nema nestašica, samo toaletni papir je problematičan. Sada se sve popunjava. Jedino čega nema su maske i alkohol. Verovatno je sada to prioritet za bolnice. Samoposluge rade, stavljena su stakla oko kasa. Kasirke ne nose maske, ovde i dalje nije sigurno da li je to delotvorno, valjda samo ko je zaražen treba da nosi, ali ja stavljam kada idem u zatvorene prostore.  Da li ljudi idu na posao? Ja držim časove engleskog jezika na jednoj akademiji, prve nedelje sam samo slala domaće zadatke, od sledeće nedelje treba da držim predavanja putem interneta. Svi koji imaju mogućnost rade od kuće, dosta ljudi iz turističke industrije je dobilo otkaze, to je neka vrsta otkaza sa pravom da ponovo stupiš u radni odnos kada ova situacija prođe. Gradski prevoz je smanjen, funkcioniše sa oko 50 procenata kapaciteta i redovno se dezinfikuje. Postoji i pravilo da ljudi ako idu kolima, mogu maksimalno dve osobe, sa tim što jedna sedi na prednjem, a druga na zadnjem sedišu, kako bi udaljenost bila što veća. Aerodromi su takođe zatvoreni, postoji dosta Španaca koji su ostali zarobljeni van Španije, pa je vlada organizovala prevoz za njih. Trenutno je u toku realiti „Survivor“, koji se dešava u Hondurasu, na nekom ostrvu, pa je televizija dobila direktivu da i to prekine i povuče ljude nazad. Veliki je problem i u domovima za stare, ovde je pre par dana u jednom domu umrlo 17 ljudi. Pametno je što su u Srbiji uveli karantin, to je odlična mera.V.Vuksanović

Priče i analize

Život pod koronom: Šarlot

Nakon Kalifornije, imamo još jednu priču iz Sjedinjenih Američkih Država u serijalu "Život pod koronom". Zorica iz Šarlota sa nama deli iskustvo života u gradu iz Severne Karoline u vreme koronavirusa. Zorica, Šarlot U Severnoj Karolini trenutno ima oko 100 slučajeva obolelih od koronavirusa, dok je u Šarlotu zabeleženo oko deset, nisam sigurna da je to prava slika, jer je nestašica testova. Još uvek nema stroge zabrane izlaska, apeluju na društveno distanciranje, oni koji mogu rade od kuće, a škole su zatvorene i deca su kod kuće, mislim da od sledeće nedelje treba da naprave neki plan za onlajn nastavu. Za sada samo proveravaju da li svi mogu da se konektuju na aplikacije za nastavu putem interneta.Postoji dosta dece koja su zavisna od toga da idu u školu i tamo dobiajju besplatne obroke, to je organizovano i sada, što je velika pomoć porodicama, kojima je to potrebno. Na svakoj opštini postoji neka škola, koja u toku dana deli obroke. Preko škola se sakupljaju i donacije u vidu hrane i sredstava za higijenu, tako da u celoj ovoj situaciji ima neke solidarnosti, što je potrebno u ovom ludilu.Da li ljudi idu na posao i dalje ili se radi od kuće? Muž inače putuje na posao, ali je prestao pre dve nedelje. Cela kompanija je počela da radi od kuće. Radi u kompaniji koja proizvodi softvere, putovao je u druge države na sastanke. Njegova firma je omogućila svakom zaposlenom da u iznosu od 500 dolara kupi monitor ili da plati bolji internet, tako da su i oni pružili pomoć. Takođe su obezbedili da možemo dva puta nedeljno da naručimo porodični obrok i oni plaćaju 50 procenata od toga, što je značajna pomoć i za lokalne restorane, jer su onu pretrpeli najveću udarac, pa je to uvedeno i zbog pomoći lokalnoj ekonomiji. Ja takođe radim od kuće, bavim se dizajnom, to mogu da radim od kuće, samo su sada sastanci sa klijentima putem interneta, a ne uživo. Inače, situacija u poslovnom svetu zavisi od industrije, pričala sam sa drugaricom, koja je iz hotelijerstva i ima dosta prijatelja koji rade u toj industriji, mnogi od njih su nažalost otpušteni i nisu primili plate. Neke kompanije, koje se zatvaraju ipak plaćaju nešto ljudima, a ima i dosta slučajeva gde su ljudi prepušteni sami sebi, što je ovde jako teško. Kakva je situacija u gradu, na javnim mestima? Retko možeš videti ljude sa maskama, ali maski ni nema da se kupe, u prodavnicama nema toalet papira kao i svuda, ne može da se naruči ni onlajn. Može da se nađe u prodavnicama zdrave hrane, pa imaju neke skuplje papire, od drugačijih materijala. Kod njih ima svega, osim sredstava za dezinfekciju, toga nema nigde. U supermarketima su prazni rafovi sa hlebom, mesom, naravno ne mogu se naći ni svi papirni proizvodi, konzerve. Zašto ljudi toliko kupuju toalet papir? Baš sam istraživala oko toga i jedino što sam našla je to psihološko objašnjenje, da ljudi nemaju kontrolu nad situacijom i onda toalet papir je nešto što mogu da gomilaju, imaju utisak da imaju kontrolu nad tim, jer se neće pokvariti, uvek može da se iskoristi i veliko je, paketi zauzimaju dosta prostora pa onda uliva neki mir. To je nešto u ljudskoj prirodi. Kakvo je stanje u drugim gradovima? Čula sam se sa San Dijegom, oni su tamo malo ranije zatvorili škole na duži period. Ovde kod nas kažu da je to samo dve nedelje. Na društvenim mrežama vidim da ljudi iz drugih gradova komentarišu oko nestašice hrane. Znam da je Kalifornija u problemu, mislim da u San Francisku moraju svi da ostaju kod kuće. Ostaju li ljudi kod kuće u Šarlotu, iako nema zabrane? Manje izlaze svakako, ovde ljudi mnogo vole šoping, tako da idu u prodavnice i dalje, to je jedino što im je teško zabraniti. U Šarlotu su zatvoreni svi sportski centri, sve biblioteke, većina ljudi radi od kuće, sve firme gde zaposleni rade na računarima su ih pustile da rade od kuće. Restorani su zatvoreni za okupljanje, rade samo dostavu. Ljudi sada dosta šetaju i voze bicikle što ranije nije bio slučaj. Manje su gužve na putevima, to je ranije ovde bio veliki problem, ali sada kada ljudi rade od kuće je lakše. Deca su tužna jedino, jer su im otkazane ekskurzije. Ćerka je treballa da ide u Vašington na ekskurziju, to je otkazano. Sin je imao nastup sa bendom u Kaliforniji, ali je i to otkazano. V.Vuksanović

Priče i analize

Život pod koronom: Peking (FOTO)

U ovom tekstu iz serijala "Život pod koronom" Jelena iz Pekinga nam priča kako su izgledali prethodni meseci u glavnom gradu Kine i kakva je situacija danas. Jelena radi kao nastavnik likovnog, a u Peking je stigla neposredno pre izbijanja epidemije koronavirusa. Jelena, PekingKada je počela epidemija ovde, oni su sve zatvorili, banke, prodavnice, kafiće, barove. Kinezi su dosta disciplinovani, a pri tom su i uplašeni. Ranije su imali taj SARS, pa je njima dodatni strah zbog toga, ali već imaju neka iskustva u borbi sa epidemijama. Inače je ovde česta pojava da nose maske i rukavice, nosili su i ranije pre epidemije. Kada je sve krenulo nije bilo nikoga na ulicama, grad koji ima tolike milione ljudi, a ti nikoga ne vidiš na ulicama, nema automobila uopšte,  metro je bio potpuno prazan. Odmah su na svako mestu, banke prodavnice, kafiće uveli stražara, koji meri temperaturu i ne pušta te da uđeš ako imaš temperaturu. Postavili su stražare i na ulazima u zgrade, koji proveravaju ljude i izdaju kartice.Ja nisam bila toliko svesna svega kada je ovde počelo, počela sam da budem svesna više kada je krenulo u Evropi da se širi. Moram da nosim masku kada sam u gužvi, u taksiju, opominju ljude ako ne nose. Ranije sam šal koristila, ali danas, na primer, jednog čoveka nisu pustili u prodavnicu zato što je imao šal, a ne masku. U Kinu sam došla pre tri meseca. Prvih mesec dana sam jurila da nađem stan, pa je krenuo odmor oko kineske Nove godine, kada svi idu kućama  van Pekinga. U to vreme je negde i izbio virus pa je bilo dodatno pusto.Desilo mi se pre nedelju dana da sam bilia nešto da završim u drugom delu grada, krenula sam u tržni centar i čuvar mi je izmerio temperaturu 37.2, tada se osećaš kao da si gubav. Htela sam da probam da uđem na neko drugo mesto da bi me proverili još jednom, ali sam se plašila da me ne zatvore u karantin. Malo sam se uspaničila u trenutku, jer me neće pustiti ni u metro ni u banku. Bilo je toplo i malo sam se ukuvala samo, pa sam se raskopčala i prošetala da se ohladim. Na drugom mestu su mi izmerili 36, pa sam se vratila i uspela sve da završim, ali se vidi koliko je strogo. Da mi se to desilo pri ulasku u zgradu, verovatno bih morala da idem negde da se pregledam.Kakva je situacija oko posla?Ja radim kao nastavnik likovnog. Uglavnom pripremam video materijal za kineske nastavnike. Bilo je dosta neizvesno, naročito prvi mesec. Sada već znamo kako sve funkcioniše, pa je lakše sa te strane. Jedan kolega, koji je radio u mojoj školi je dobio otkaz čim je izbila epidemija. Neki nisu ni isplatili svoje radnike, jer nisu ni mogli da ih isplate. Uglavnom sve ozbiljnije institucije plaćaju normalno.Ja ne moram da idem na posao, radim od kuće. Verovatno će od maja škole krenuti normalno da rade.Da li je bilo nekih nestašica po gradu?Kod Kineza je drugačiji sistem. Bilo je nešto malo u početku pred karantin, sa tim što u Pekingu nikada nije bila ona konkretna zabrana da ne smeš da izađeš. Malo se nešto ispraznilo na početku po prodavnicama, ali odmah sledeći dan oni nabave sve što treba, ovde je sve onlajn, ako ne živiš onlajn, ti ne živiš ovde. Sve se kupuje preko aplikacija, ako ti u sred noći treba lek ili ti se jede egzotično voće, naručiš preko aplikacije i donesu ti za 20 minuta, sa tim što sada ostavljaju sve ispred zgrade, ima posebno mesto za to. I kada ne izlaziš iz kuće, možeš do svega da dođeš. Drug, koji je bio u hotelu mi je skoro poslao, da mu je robot doneo hranu u hotelsku sobu. Kada sam išla da kupim masku, u apoteci nisu imali, a ni u prodavnicama. To se razgrabilo na početku, a masku sam dobila na poklon, ali opet je sve moglo da se naruči onlajn i ljudima je uglavnom nebitno da li ima ili ne po prodavnicama . Ovde im je čudno kada vide keš, dođeš u kafić ili prodavnicu, samo prisloniš telefon sa aplikacijom WeChat pay i tako se sve plaćaju, novčanik ne nose bukvalno. Kinezi retko i izlaze uveče, oni odu da popiju i pojedu nešto, retko idu po klubovima. Kada odeš u neki bar samo stranci plešu, Kinezi sede za stolovima, pijuckaju piće i gledaju u telefon  Da li se situacija vraća u normalu?Oni imaju u sebi tu svet i tu poslušnost, pa se bore i drže zajedno u ovakvim situacijama. Ovde su već počeli da se vraćaju u normalu, dosta prodavnica se otvorilo, ima ljudi i u kafićima. Sada već počinju i stranci da se vraćaju, koji su napustili Peking, kada je počela korona. Sve je bilo zatvoreno, muzeji, galerije, sve turističke destinacije., kineski zid. Zabranjeni grad, bivša carska palata, a sada turistička destinacija, je postao stvarno zabranjeni grad.  Ovde u pekingu imaju te tradicionalne uličice oko zabranjenog grada. Te uličice su još uvek zatvorene, jer bi tu verovatno puno ljudi i turista pohrlilo. U Šangaju mi kaže drugar da je mnogo toga već otvoreno i da je mnogo življe. Meni je sve u početku delovalo kao preterano, a sa druge strane možda i nije jer je to jedini način da se izboriš sa ovim. Ljudi i Kini rade dosta brzo i efikasno, tako su i otvorili onu bolnicu za par dana. Velika je konkurencija, pa ih to i podstiče da brže rade. Problem je kod koronavirusa je što se jako brzo širi, SARS i MERS ne, oni su bili smrtonosniji, ali se nisu tako brzo prenosili, a ovo bukvalno ide brzinski. Oni se plaše i zbog toga što je bilo mnogo ljudi, koji su obolevali od tih virusa, imaju već oštećena pluća.Studentske domove su zatvorili skroz, ne izlaze već dva meseca. Još ne znaju kada će ih pustiti. U domovima imaju prodavnice, ali ne smeju da izlaze na ulicu. Kinezi koji dođu iz drugih gradova u Peking isto imaju obavezan karantin dve nedelje. Meni se cimerka juče vratila i mora da bude u karantinu. Jednom su mi dolazili na vrata da provere gde sam i da li sam izlazila iz zemlje. Šta misliš o merama kod nas? Po mom mišljenju je malo nezgodno kod nas i strah me je šta će biti, jer nismo pripremljeni i nemamo tako dobro organizovan sistem, kao što je na prmer ta onlajn kupovina. Stariji ljudi ne koriste aplikacije, kinezi znaju sve to. Kod ovakvih situacija sve staje, ekonomija, poslovi. Njima je dobro došlo što su već bili praznici, pa je ovo sve bilo kao produžetak praznika, barem u početku. Misim da je Vuhan jedini grad koji je bio skroz zatvoren Ovde šta kaže država to mora da se poštuje, ako hoće da izgrade put preko tvoje kuće ti moraš da se pomeriš. Ne znam kako ćemo mi to regulisati i da li će se svima omogućiti da rade od kuće, verovatno neće moći svi i to može biti problem. V.Vuksanović

Priče i analize

Život pod koronom: Oslo, Norveška

Ova priča iz serijala "Život pod koronom" dolazi nam iz glavnog grada Norveške. Razgovaramo sa Vladanom o situaciji u Oslu. Vladan živi i radi u Norveškoj 10 godina, tamo je završio studije i zaposlen je kao kooordinator za izbeglice u Centru za socialni rad poslednjih šest godina.  Vladan, OsloVanredno stanje je uvedeno 13. marta, ovde vlast priznaje da su zakasnili tri ili četiri nedelje što se tiče uvođenja mera.  Avionski saobraćaj je ograničen i ne može da uđe niko u zemlju osim Norvežana. Ne rade škole, obdaništa i fakulteti, šalteri u ustanovama takođe. Ljudi se najviše brinu oko primanja plata u privatnom sekturu, tako da su uvedene mere da prvih 20 dana država pokriva troškove i privatnicima i javnim preduzećima. Uveli su i to da frilenseri imaju pravo na socijalnu pomoć, kao i umetnici poput muzičaria, slikara, što ranije nije bio slučaj. Ljudi šalju veliki broh zahteva socijalnim ustanovama. Ja radim kao koordinator za izbeglice pri centru za socijalni rad, sada nam se malo menjaju zadaci, dobili smo računare i radimo od kuće. Cilj centra za socijalni rad je da obezbedi svima primanja, da ljudi koji idu u školu i uče norveški jezik dobijaju platu da bi to radili, jer je ovde praksa da ljudi koji imaju azil idu u školu i za to dobijaju platu. Imam 15 do 20 ljudi o kojima brinem što se tiče škole i posla. Sada su stopirani svi ti programi za učenje jezika i zanata, samo dajemo informacije kako da apliciraju za socijalnu pomoć preko interneta. Par nas smo po geografskom ključu odabrani da proveravamo da li je ljudima potrebno nešto od lekova i sličnih stvari, koje nisu u mogučnosti da nabave, pa se organizujemo da im odnesemo. Ima li zabrane kretanja? Nema kao u Srbiji, ali postoje preporuke i ljudi se pridržavaju. Ima ljudi koji izlaze napolje, šetaju se , ali nema okupljanja. Ovo je druga zemlja u svetu po broju zaraženih u odnosu na broj stanovnika , na četiri miliona stanovnika imamo oko 1500, 1600 zaraženih, do sada ima šest umrlih. Pravi broj zaraženih je verovatno veći, prvih pet dana su testirali sve koji su se javllali, sada više ne testiraju sve, jer nemaju kapaciteta, ali ko je zaražen, a nije u rizičnoj grupi, sedi kući i čeka da prođe, svakako ne posto lek za virus. Kakva je situacija u gradu, ima li nestašica, nose li ljudi maske?Pa te maske ne pomažu, ti svakako pomeraš masku, pipaš lice, virus ulazi u organizam i preko očiju ili nosa, ostaje na odeći i na površinama do tri dana tako ad maske ne pomažu toliko, a prodavnice rade normalno, nema nikakvih problema. Prvi dan vanrednog stanja je bilo strašno, kupovalo se svašta. Ovde ljudi ne prave ništa sami, retko ko od nule pravi ručak. Ne znam da li pola ljudi u Norveškoj zna kako da koristi brašno, jede se obično po restoranima i brza i zamrzutna hrana, pice i slično, ali u petak se kupovalo toliko brašna i toalet papira da to nije normalno. Sada nije tako, ljudi su videli da ima svega u prodavnicama da se kupi. U petak su kol centri marketa izašli sa saopštenjem da ljudi ne lageruju hranu, jer nema potrebe. Vanredno stanje, za sada, traje do 26. marta, nama su na poslu reki da ćemo raditi od kuće do 15. aprila. U ovom slučaju postoje i neke pozitivne stvari, kada je zemlja manje razvijena, kao Srbija, pa ljudi ne putuju mnogo. U Norveškoj su svi živi putovali svuda i stalno putuju, pa se tako doneo i virus.Najviše zaraženih ima u Oslu svakako, jer ima najviše stanovnika. Pozitivna stvar je što u Norveškoj ima dosta plemena, koji žive oko reka i planina i velike su distance između naseljenih mesta. Kakvo je stanje po firmama i po zaposlene? Moja žena radi u IKEI u korisničkoj podršci, to radi normalno, jer ljudi kupuju preko interneta. Dostavljači robu ostavljaju ispred kuće, ne ulaze unutra. Zatvorili su prodavnice, ali online rade normalno. Nema otpuštanja , ali su ljudi poslati na bolovanje. Norwegian (avio kompanija) je poslao oko četiri, pet hiljada ljudi na bolovanje, jer je dosta letova otkazano. Država pokriva sve troškove prvih dvadeset dana i privatnom i javnom sektoru, možda će to i produžiti, da nema toga to bi bila katastrofa za ekonomiju. Država razmišja u tom pravcu da će proći ovaj virus i ako ne budu držali sve pod kotrolom, kada se završi može da nastane haos . Zato pomažu i privatni sektor, fabrike, preduzetnike jer niko ne želi da ima krizu posle korone.  Da li su mere zabrane kretanja u Srbiji dobre? Treba ljude ograničiti. U Norveškoj nije potrebno da izvode policiju i vojsku na ulice, jer su ljudi stvarno disciplinovani i imaju zdravstvenu kulturu i shvataju ozbiljnost ove situacije. Vide da ljudi umiru od ove bolesti i svesni su posledica . Vidim da ljudi po Srbiji sede u kafićima, ko zna ko je tu čašu pipnuo i ko je sedeo pre tebe, ljudi ne razumeju da se taj virus zadržava u organizmu po 14 dana i za to vreme možeš da prođeš Srbiju uzduž i popreko i da zaraziš svakoga. Pipneš lift ili banderu pa neko može da se zaraži. Lično mislim, ova korona da ova korona može doprineti da ljudi počnu da cene zivot više i da cene slobodu. Svi uzimaju život zdravo za gotovo, a kad su nam slobode limitirane, onda počinje nervoza, a negde i panika. V.Vuksanović

Priče i analize

Život pod koronom: Reding, Kalifornija

Nova priča iz serijala "Život pod koronom" u kome pitamo ljude širom sveta da nam ispričaju kako je pandemija korona virusa uticala na život u njihovom gradu. Nakon Uroša iz Ljubljane svoje iskustvo nam prenosi Darko, koji se bavi poljoprivredom u jednom malom mestu u Kaliforniji.  Darko, KalifornijaŽivim i radim blizu Redinga u Kaliforniji, oko četiri sata vožnje od Sakramenta. Radim na poljoprivrednom gazdinstvu na 1200 metara nadmorske visine, tako da lično ne osećam velike posledice korone ovde. Situacija je dosta drugačija u drugim gradovima. Do skoro sam živeo u Njujorku i čujem se sa drugarima koji su tamo, staviće grad u karantin, zatvorili su restorane, grad je pust, po prodavnicama svi kupuju kao da je rat. Drugari iz drugih delova Amerike me pitaju da im nađem posao ovde. Kada je Njujork u pitanju i drugi veći gradovi, mislim da će toj nekoj srednjoj klasi trebati sigurno godinu dana da se oporavi, jer je sve stalo. Ja sam ranije radio u ugostiteljstvu, ali sam se spasio, jer sada restorani ne rade i sigurno neće bar još mesec dana. Rade samo dostave. Banka mi je poslala da neće naplaćivati naknade i kamate zbog korona virusa. Sve firme koje se bave dostavom su poslale mejl sa uputstvom kako mogu bezkontaktno da dostave hranu. I banke i firme šalju upozorenja, kako da se pazimo, da izbegavamo kontakte, peremo ruke toplom vodom. U Njujorku mi kažu da je prazan grad, sve je otkazano, koncerti, utakmice, ne igra se NBA. Ljudi su generalno u strahu, podseća me na Srbiju za vreme bombardovanja. Izgleda da će Njujork da stave pod karantin, putovanja su otkazana iz Evrope za Ameriku, američki građani mogu da se vrate, ali će provesti u karantinu dve do tri nedelje. Na aerodromima su velike gužve, obično kontrola traje 30 minuta do sat vremena. sada se čeka po šest, sedam sati.Ovo je ogroman udarac na ekonomiju, samo restorani, koji su se zatvorili i njihovi dobavljači imaju veliki uticaj na privredu. Jedina je kupovina po marketima. Ovde imamo taj Costco, lanac marketa, kupuju se zalihe i malo je haotično. Jedan period sam radio u Aspenu (poznato skijalište), prošla nedelja je bila poslednja nedelja kada su bili turisti, više nema skijaša, ne dolaze turisti uopšte. Mali privatni restorani su svi zatvoreni, ja sam se spasao što sam došao ovde.Već sada se vidi da će najviše biti problema za običnog čoveka. Jel ti i da imaš u ušteđevini nekih tri do pet hiljada dolara i recimo ne radiš meseca dana, stan je u proseku 1000 dolara, hrana će da bude još 1500 i da ne izlaziš nigde i da trošiš samo na hranu, ti za mesec ili dva dana potrošiš novac. Ako se posle mesec dana otvori sve, onda odlično, ali ako ne ti onda ideš u minus. Posle kada kreneš da radiš moraš da otplatiš sve. Deluje mi da će ovaj virus napraviti novu finansijsku krizu. Čudi me da su tu uveli vanredno stanje, zar nisu rekli na početku da je ovo smešan virus, koji postoji samo na fejsbuku (smeh). Podržavam uvođenje vanrednog stanja da bi se zaštitili građani i mislim da se mora uraditi više oko toga da građanima budu dostupna sredstva za dezinfekciju i maske i rukavice, kojih čujem da nema. V.Vuksanović

Priče i analize

Život pod koronom: Ljubljana

Nova ekonomija započinje serijal „Život pod koronom“ u kome ćemo pitati ljude iz različitih delova sveta da nam opišu situaciju u njihovom gradu. Počinjemo od Ljubljane, glavnog grada Slovenije i razgovaramo sa Urošem, koiji se tamo nalazi na privremenom radu.  Uroš, LjubljanaLjudi su ovde dosta uplašeni, mislim da je najveći haos u glavama. Ja radim od kuće pa nemam toliki problem, ali već razmišljam šta će biti kada se vratim, Moraću da idem u karantin. Transport i letovi su zatvoreni na dve nedelje. Na sve strane su vesti, do sada je ispitano oko 6000 ljudi i imaju oko 270 zaraženih. Ovde isto rade selektivno testiranje, ne možeš samo da se javiš i kažeš, „ej meni nešto fali“, ćuti sedi kući, ne izlazi, imaš broj na koji da se javiš. Ja nisam izašao na ulicu tri dana, kada sam poslednji put bio u Hoferu (lanac marketa) bilo je svega sem ulja, tu je bio poluprazan raf i bilo je malo problema sa mesom. U tom smislu je sada relativno ok, pre par dana se desilo da nema mesa, ulja, cigara u Merkatoru, koji je 200 metara dalje, tada nije bilo ništa od mesa. Stajao sam ispred praznog rafa, pa sam sutradan otišao van grada u nabavku.Generalno su se svi uplašili, imam komšije u zajedničkom dvorištu iz Hrvatske, Bosne, Slovenije i trenutno ne prilazimo jedni drugima, sedimo po na po pet metara udeljenosti. Situacija se menja iz dana u dan, cela zemlja je u karantinu, zatvoreni su kafići i restorani. Rade samo osnovne prodavnice, veće trgovine i bolnice. Okolo ima dosta šume, nije zabranjeno da se izlazi, bilo je ljudi, ali sada sve manje. Ovde je mnogo ranije sve počelo, nisu proglasili vanredno stanje, ali taj karantin je počeo dosta ranije. Neverovatno mi je da u Srbiji skaču cene maski i opreme, ne pratim toliko ovde medije, gledam uglavnom šta se tu dešava. Masku si kupovao za 20 dinara, sada je kupuješ za 220. Ovde ne deluje da nema tih stvari, retko sam viđao da ljudi nose maske po ulici, ali po prodavnicama radnici imaju maske ili rukavice. Sada se i to malo pooštrava. Ja sam kupio sredstvo za dezinfekciju i jedan gel za ruke, toga ima da se kupi. Ne vidim da fali tih osnovnih stvari, Nio se za sada ne kažnjava, ako se izlazi na ulicu, ali su ljudi samosvesni, ne izlaze, verujem sada kada bih izašao da bi bio pustoš. Išao sam ranije u obližnji kafić da pijem kafu, bilo je puno, ali kako je koji dan odmicao sve manje ljudi. Poslednji put sam bio pre četiri dana, bio sam ja i još dvoje ljudi, a u ponedeljak je stupilo na snagu da se sve zatvori.

Priče i analize

#IMAM IDEJU – Gradski trkački

Predstavljamo vam ideju, koja je rezultirala udruženjem „Gradski trkački", oni organizuju trke, kampove, treninge i predavanja za svoje članove. Postoje malo više od tri godine i planiraju da nastave da se...

Izdanja

Broj 116, Decembar 2024.

Broj 116

Decembar 2024.
Broj 115, Novembar 2024.

Broj 115

Novembar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024.

Broj 114

Oktobar 2024.
Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.