Broj 113, Septembar 2024.
Broj 113, Septembar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Održivost

2022

Kompanija PepsiCo donirala IT opremu Tehničkoj školi „9. Maj“

 Kompanija PepsiCo donirala je računarsku i drugu tehničku opremu i uređaje Tehničkoj školi „9. maj“ u Bačkoj Palanci i tako nastavila sa praksom društveno odgovornog doprinosa lokalnoj zajednici u kojoj posluje. Donirano je deset desktop računara, deset laptopova, deset monitora, tri projektora, tri štampača i druga IT oprema.„Društveno odgovorna praksa inkorporirana je u okviru naše kompanije i predstavlja jedan od prioriteta našeg poslovanja. Doprinos zajednici u kojoj žive i rade naši zaposleni je za nas od izuzetnog značaja,  a taj doprinos realizujemo kroz javno privatna partnerstva i pružajući podršku javnim ustanovama. Nadamo se da će ova donacija doprineti i olakšati rad, kako zaposlenih, tako i njenih đaka“, izjavio je Robert Baka, menadžer PepsiCo fabrike u Magliću.Donacija je svečano uručena direktorki Snežani Ivelji u prostorijama Tehničke škole „9. maj“ u Bačkoj Palanci. Direktorka se ovom prilikom zahvalila kompaniji PepsiCo i izrazila svoje zadovoljstvo povodom pozitivne realizacije javno privatne saradnje. „Izuzetna je čast sarađivati sa kompanijom svetskog ranga kao što je PepsiCo. Naša saradnja je počela stavljanjem akcenta na savremeno obrazovanje  i stručne kadrove kakve naša škola oblikuje, a nastavlja se susretom predstavnika kompanije i uprave škole. Kao što je svetsko tržište prepoznalo ovu kompaniju kao lidera, veliko nam je zadovoljstvo što je i PepsiCo prepoznao našu školu kao ozbiljnog činioca u školovanju stručnih kadrova i tom prilikom odlučio da donira vrednu IT opremu kako bi pomogao osavremenjivanju nastave. Ova donacija će biti iskorišćena za poboljšanje tehničkih performansi škole. Iskreno verujemo da ćemo nastaviti saradnju na uzajamno zadovoljstvo“, izjavila je Snežana Ivelja, direktorka škole. Kompanija PepsiCo iz godine u godinu nastoji da realizuje donacije koje će doprineti boljitku lokalne zajednice u kojoj kompanija posluje i u kojoj žive njeni zaposleni. Donacija tehničke opreme srednjoj školi u Bačkoj Palanci predstavlja nastavak društvenog odgovorne prakse kompanije. 

2022

Širi se ProCredit regionalna mreža punjača za električna vozila

 Na nivou ProCredit grupe, u deset evropskih zemalja tokom 2022. godine biće instalirano ukupno 300 punjača za električne automobile, čije korišćenje je potpuno besplatno. Zahvaljujući proširenoj regionalnoj mreži, vozači ovih vozila će moći lakše da se odluče na duža putovanja. ProCredit banka do nedavno imala je 15 punjača, koji su strateški postavljeni u osam gradova (Subotica, Sombor, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Kragujevac, Čačak i Niš) i nalaze se ispred Zona 24/7 ove banke. Novih 27 postavljeno je na prometnim mestima i u blizini velikih saobraćajnica i autoputeva, kako bi bili lako dostupni. Kompletna mreža ovih punjača uskoro će biti dostupna vozačima na aplikaciji  ProCredit Electric Stations. Naši građani koji voze električni automobil, moći će bez problema da pređu duže relacije i  da dopune bateriju vozila na svakih 100 kilometara. I to potpuno besplatno. Pored toga što se na ovaj način pruža dodatna vrednost za ove vozače, pozitivan uticaj na kvalitet vazduha vremenom će biti evidentan.Ulaganje u električne punjače podudara se sa ekološkim opredeljenjem ProCredit banke, koja je postavila zaštitu životne sredine kao jedan od ključnih principa poslovanja. Jedan od ciljeva projekata ovog tipa je da se građani podstaknu na kupovinu električnih vozila. ProCredit se trudi da bude primer dobre prakse i na internom nivou, te u svojoj floti ima 15 električnih vozila. Banka planira da do kraja prvog kvartala ove godine sva vozila budu vozila sa nultom emisijom CO2, pošto teži da u skorijoj budućnosti postane karbonski neutralna.

2022

UNICEF isporučio transportno vozilo Centru za neonatalogiju u Kragujevcu

 Danas je Centar za neonatalogiju u Kragujevcu dobio transportno vozilo namenjeno prevozu prevremeno rođenih i bolesnih beba iz porodilišta u regionu do Centra za neonatologiju i drugih relevantnih dečjih bolnica u Srbiji. Vozilo vredno 10.104.920 dinara obezbeđeno je iz donacije koju je kompanija Delez Srbija namenila UNICEF-u i kampanji Tako mali da bi u srce stali, koja je pokrenuta sa ciljem opremanja i modernizacije neonatalnih jedinica u Srbiji. U prisustvu državnog sekretara Ministarstva zdravlja, doc. dr Predraga Sazdanovića, direktora UKC Kragujevac prof. dr Slobodana Milisavljevića i tima lekara, transportno vozilo su direktorki Klinike za pedijatriju prof. dr Anđelki Stojković zajedno uručili generalni direktor Delez Srbija Jan-Vilem Dokhejr i Deyana Kostadinova direktorka UNICEF-a u Srbiji. „Centar za neonatologiju Klinike za pedijatriju brine o najosetljivijim bebama iz centralne, delom jugozapadne i delom istočne Srbije, pokrivamo čak 14 porodilišta i ka nama gravitira dva i po miliona stanovnika. Tokom vanredne situacije koja je zadesila Novi Pazar i ceo Sandžak, ovde je bio zbrinut i lečen najveći broj pacijenata, dece i mladih, obolelih od kovida. Danas imamo čak 36 bebica na neonatalnom odeljenju u Kragujevcu koje se uz neumornu podršku lekara bore za svaki udah. Zahvaljujemo UNICEF-u koji je okupio svoje partnere oko ovako važne kampanje, jer je ulaganje u decu od najranijeg doba zapravo ulaganje u najvažniji resurs svake nacije. Kompanija Delez Srbija je naš heroj jer je u jednoj od najtežih godina opredelila značajna sredstva da podrži bebice koje ne bi preživele bez podrške svih nas“ izjavila je prof. dr Anđelka Stojković, direktorka Klinike za pedijatriju UKC Kragujevac.UNICEF je krajem 2020. godine pokrenuo kampanju Tako mali da bi u srce stali sa ciljem daljeg unapređenja rada neonatalne službe u Srbiji. Podržavši rad neonatalnih jedinica u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, UNICEF je tokom prošle godine donirao opremu u vrednosti većoj od 40 miliona dinara, ne zaboravljajući da je posebno u ovim okolnostima mnogim, tek rođenim bebama, svakodnevno potrebna pomoć zdravstvenog sistema. „Godinama unazad UNICEF ulaže u unapređenje rada neonatalne službe kroz obezbeđivanje  najsavremenije opreme, obuke lekara i drugih medicinskih radnika i stvaranje uslova za izuzetno značajnu emotivnu podršku i kontinuitet kontakta roditelja i njihove novorođene dece. Ova ulaganja intenzivirana su u vreme pandemije jer znamo da jedino pravovremena podrška prevremeno rođenim i bolesnim bebama može da im omogući da prežive i da napreduju. Zato je u prvom talasu pandemije, UNICEF između ostalog obezbedio 12 neonatalnih respiratora, a prošle godine i drugu neophodnu opremu za neonatalne intenzivne nege u Beogradu, Nišu, Novom sadu i Kragujevcu.  Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez snažne podrške privatnog sektora i pojedinaca, a posebno bez podrške kompanije Delez Srbija koja je u ovim nesigurnim vremenima donela važnu odluku da nas podrži vrednom donacijom od 200.000 evra, što je najveća donacija privatnog sektora UNICEF-u prošle godine. Takođe smo zahvalni na izuzetnoj saradnji sa Ministarstvom zdravlja, sa kojim od 2017. zajedno radimo na opremanju i modernizaciji neonatalnih jedinica u Srbiji. Važno je da ne zaboravimo da ovakva partnerstva i zajednički napori mogu stvoriti razliku za generacije koje dolaze i za mene je privilegija da budem deo takve akcije u društvu“ izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.Zahvaljujući velikodušnoj donaciji kompanije Delez Srbija u iznosu od 200.000 evra, pored transportnog vozila, obezbeđena su i dva aparata za terapijsku hipotermiju novorođenčadi koja se prilikom dolaska na svet suočavaju sa manjkom kiseonika, koji su prošle godine dobili Centar za neonatalogiju u Kragujevcu i Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine iz Novog Sada. Deo donacije namenjen je i podizanju kapaciteta lekara i stručnog osoblja kako bi dostigli najviše standarde u razvojnoj nezi prevremeno rođenih beba. „Veoma smo ponosni na partnerstvo sa UNICEF Srbija i prilici da podržimo decu i to od samog početka njihovog života. Naša podrška prevremeno rođenim bebama, odraz je želje da podržimo najranjivije članove ovog društva i damo suštinski doprinos stvaranju uslova da svako dete odrasta u zdravijem i bezbednijem okruženju, što je preduslov da deca ispune svoje mogućnosti i postanu ravnopravni članovi društva. Delez Srbija nastavlja da podržava lokalnu zajednicu i društveno odgovornim projektima svakog dana činimo malo za stvaranje lepšeg i boljeg sveta oko nas“, izjavio je generalni direktor Delez Srbija Jan-Vilem Dokhejr.Od 2017. godine, kada je UNICEF u saradnji sa Ministarstvom zdravlja započeo intenzivnu podršku unapređenju rada neonatalnih jedinica u Srbiji, kako bi prevremeno rođena i bolesna novorođenčad dobila adekvatnu podršku da bi preživela i napredovala, UNICEF je uložio skoro 62 miliona dinara u njihovo opremanje. Kampanja Tako mali da bi u srce stali je nastavak zajedničkog rada.„Ministarstvo zdravlja je mnogo uložilo u izgradnju zdravstvene infrastrukture i podizanje kapaciteta našeg zdravstvenog sistema. Ma kolika naša ulaganja bila, ona uvek mogu biti još veća, jer je kriza izazvana KOVID-om nametnula potrebe koje smo morali da zadovoljimo preko noći i, mi smo u tome uspeli. Zato su partneri poput UNICEF-a sa kojim zajednički radimo modernizaciji neonatalne nege u Srbiji još od 2017. godine važni, jer ostaju posvećeni zajedničkim prioritetima. Ova podrška je posebno je važna sada, jer bebe i deca moraju dobiti najbolju negu, posebno u okolnostima kada im je neophodna dodatna zdravstvena briga i podrška. Današnja donacija je značajna, ne samo zbog njene visine, već zato što je to signal i poziv drugim kompanijama da u vreme krize imaju sluha za one koji se oslanjaju na našu podršku. Zahvaljujemo UNICEF-u koji je okupio svoje partnere da nas podrže u ovim vremenima kada su zajedništvo i udruživanje najveća snaga da se prebrodi kriza izazvana korona virusom i da se kreiraju uslovi u kojima će bebe i deca i posle krize odrastati u skladu sa svojim potrebama“, izjavio je ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar.UNICEF je prošle godine uz podršku 250 malih i srednjih preduzeća i 5.102 pojedinca isporučio 10 inkubatora, 4 sistema za terapijsku hipotermiju, 2 reanimaciona stola, 4 fotelje „koža na kožu“, 18 infuzionih pumpi, 5 aspiratora, 4 sistema za torakalnu drenažu, 2 sistema za neinvanzivnu ventilaciju novorođenčadi i drugu vrednu opremu namenjenu spašavanju života prevremeno rođenih beba, koje se pokazujući zadivljujuću snagu, od dolaska na svet bore da prežive. Briga o prevremeno rođenim bebama, kao najosetljivijim članovima našeg društva, dodatno je otežana u uslovima COVID-19 pandemije i UNICEF, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja nastavlja, da podržava unapređenje kapaciteta neonatalnih jedinica u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu.

2022

Globalno interesovanje za eko inovaciju iz Srbije!

Učesnici startap akceleratora Univerzum, koji su pokrenuli Mozzart i Univerzitet u Beogradu, proizvode organsku zamenu za stiropor i efektivno smanjuju zagađenjeNjihov moto je “zdravi ljudi u zdravom svetu”, a njihov "flagship" proizvod je Biosporin, ekološka biorazgradiva organska zamena za stiropor. On se proizvodi u potpunosti od poljoprivrednog otpada, u karbon negativnom procesu. Komercijalizacijom jedne tone Biosporina koja zameni jednu tonu stiropora, efektivno se smanjuje zagađenje za oko 9 tona CO2!Na polju zdravstvenih preparata imaju proizvode IMUNIN: čaj i kapsule namenjene za jačanje imunog sistema. Ovi preparati se takođe proizvode na zelen način, koriste se organski gajene medicinske gljive. I na polju biomaterijala rade na razvoju efektivne metode za proizvodnju hitina i hitozana, za upotrebu u biomedicinskoj i farmaceutskoj inudstriji. I tu nije kraj. Soma Bioworks u bliskoj budućnosti planira dalji razvoj zdravstvenih preparata sa različitim funkcijama.Nebo je granica za učesnike Univerzuma, startap akceleratora koji je kompanija Mozzart pokrenula u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu. Nikola Stanojević, molekularni biolog iz Beograda, objašnjava kako je ovaj mali tim došao do sjajnih ideja i koji su bili glavni motivi u pokretanju projekta.Naša inovacija je razvijena spontano, na raskršću naše vizije "zdravi ljudi u zdravom svetu" i globalne potrebe. Sve je počelo 2018. godine. Naš prvi proizvod, preparat za jačanje imuniteta IMUNIN, se proizvodi od organski gajenih lekovitih gljiva. U jednom trenutku smo shvatili da otpad od proizvodnje ovih gljiva pod određenim uslovima može da se ponaša slično ekspandovanom polisitrenu ili nekim vrstama plastike. U isto vreme, sve više je počelo da se priča o mikroplastici i uopšte o štetnosti plastike, pogotovu jednokratne, po životnu okolinu i zdravlje ljudi.Videli smo potencijal novootkrivenog materijala da zameni neke vrste plastike, i shvatili da to može doprineti smanjenju zagađenja plastikom. Osmislili smo projekat, koji je potom kroz podršku Fonda za inovacionu delatnost, razvio sam materijal u Biosporin. Sa tom inovacijom smo osvojili nagradu kao "Najbolja tehnološka inovacija godine 2020". U međuvremenu smo nastavili sa prodajom naših inovativnih zdravstvenih preparata i počeli da radimo na razvoju još nekih biomaterijala koji se korsite u biomedicini i farmaciji.  • Kakvi su utisci o startap akceleratoru Univerzum, koji su zajedno organizovali Univerzitet u Beogradu i kompanija Mozzart?S obzirom na to da je ova iteracija startap akceleratora Univerzum bila prva, organizacija se pokazala kao jako profesionalna i efektivna. Predavanja su bila zaista korisna, i držana od strane stručnjaka do kojih ne bi bilo lako doći na bilo koji drugi način. Ubrzani karakter akceleratora je zapravo jako povoljan po startapove, koji inače imaju znatno ograničene kapacitete, pa je skoro nemoguće da izdvoje drastično mnogo vremena. Pobeda na takmičenju u okviru akceleratora nam znači višestruko, sa posebnim naglaskom na podršku kompanije Mozzart. Nadamo se da će nam pobeda i podrška pomoći u proboju na tržište i doneti dodatnu vidljivost. Predstavili smo se i pobedili na još nekoliko nacionalnih i internacionalnih takmičenja i konkursa. U novembru smo učestvovali na GITEX GLOBAL događaju uokviru EXPO 2020 DUBAI, gde smo bili u prilici da pokažemo svoje proizvode i stvorimo globalno interesovanje. Krajem januara sa zvaničnom delegacijom Srbije učestvujemo u nedelji posvećenoj zdravlju u okviru EXPO 2020 Dubai, gde ćemo predstaviti svoje zdrastvene proizvode i inovacije. • Kako teče sam proces proizvodnje?Suština naše invoacije je zapravo cirkularni proizvodni proces, baziran na biološkim i biohemijskim tehnologijama, koji nam omogućava da na minimalno zagađujuć način proizvodimo zdravstvene preparate, čajeve od lekovitih gljiva, Biosporin kao i biomaterijale koji se koriste u biomedicini, hitin i hitozan. Ulazni resurs za naš proces je zapravo samo poljoprivredni otpad, a jedini otpad koji mi imamo je neka minimalna količina reciklabilne plastike. Pre svega, naš proces je carbon negativan, i u punoj proizvodnji zarobljuje CO2 iz atmosfere. Iz različitih delova proizvodnog ciklusa uzimamo različite proizvode, ali osnova same proizvodnje je biološka, uzgajamo specijalizovane kulture gljiva koje smo razvili u našoj laboratoriji. • Da li planirate da proširite svoj uticaj na tržište građevinske industrije, s obzirom na to da je biosporin efikasna zamena za stiropor?Trenutno radimo na nekim istraživanjima na ovu temu, medjutim problem je u tome što je glavna razlika Biosporina to što je on potpuno biorazgradiv u prirodnim uslovima. Ovo čini njegovu upotrebu kao materijal za građevinu organičenom, jer u suštini razgradivost nije karakteristika koja vam je potrebna prilikom izgradnje kuće recimo. Može naći primenu prilikom ekološke izgradnje, ali to zahteva dodatno istraživanje i razvoj na samom materijalu.• Kakvi su vam proizvodni kapaciteti u ovom trenutku i koji su planovi po tom pitanju?Trenutno su nam proizvodni kapaciteti nedovoljni da ispune zahteve tržišta. Problem je u tome što je sam materijal nov, otkriven od strane naše kompanije, pa za njegovu proizvodnju ne postoje mašine i mehanizmi. Moramo sami da dizajniramo potrebnu opremu, što je dug i spor proces. Trenutno je proizvodnja delimično manuelna. Planiramo da završimo dizajniranje proizvodne opreme do kraja 2022. godine, kada ćemo podići proizvodne kapacitete za najmanje 10 puta. Tim mladih stručnjakaSvi članovi tima su u tridesetim godinama, a čine ga: Nikola Stanojević - Molekularni biolog sa skoro 10 godina iskustva u preduzetništvu i startapovima kao osnivač. Prva osnivačka iskustva stekao u Londonu. Bavi se razvojem poslovanja, razvojem proizvoda, finansiranjem i strategijom kompanije. Aleksandra Đorđević - Filolog i preduzetnica sa dugim internacionalnim iskustvom na menadžerskim pozicijama u raznim industrijama. Primarno se bavi administraicjom, knjigovodstvom, nabavkom, logistikom i upravljanjem poslovnih aspekata kompanije. Marko Cvetković – Ima veliko iskustvo u prodaji i menadžmentu u nekoliko većih regionalnih kompanija, bavi se proizvodnjom, logistikom i operativnim aspektima kompanije, kao i razvojem proizvoda i tehnologije. Pored osnivačkog tima, bitan deo kompanije čini naučno istraživački deo, koji vode perspektivni mladi istraživači sa Biohemijskog fakulteta u Beogradu - Predrag Macura i Lazar Popović, koji se bave daljim razvojem tehnologije i otkrivanjem novih potencijalnih proizvoda.  

2022

Dugoročno posvećeni održivim ciljevima

Istraživanja su pokazala da čak 74 odsto ispitanika želi da učini više po pitanju reciklaže, što nije iznenađujući podatak, imajući u vidu da je na našim prostorima započeto prvo topljenje metala u svetu. U pitanju je svetski poznato arheološko nalazište sa ostacima iz 5300. do 4600. godine pre nove ere u Vinči, na Belom brdu. Na tom području je posejano seme industrijske revolucije i dan danas cirkulišu molekuli prvi put pretopljeni u Vinči, s obzirom koliko puta su se metali reciklirali kroz istoriju.O važnosti reciklaže, cirkularnoj ekonomiji, ali i o drugim važnim temama koje se tiču ove industrije, govori nam Nikola Narančić, direktor prodaje za jugositočnu Evropu i Tursku u kompaniji Ball.Ball korporacija je objavila ciljeve održivosti do 2030. godine s idejom da i kompanija i njeni partneri ostvare potpuno cirkularni sistem aluminijumske ambalaže za piće. Kakva je pozicija korporacije Ball u Beogradu kada je reč o održivosti, kao i o primeni koncepta cirkularne ekonomije u proizvodnji i upravljanju aluminijumom? Koji su vaši lokalni ciljevi?Ball Packaging se obavezao da do 2030. godine na globalnom nivou, zajedničkim radom sa partnerima iz industrije, trenutni procenat reciklaže aluminijumskih limenki u Evropi od 76 odsto poveća na 90 odsto, iako je limenka pakovanje za piće koje se već sada reciklira najviše na svetu. Prednost limenke u odnosu na druge vrste ambalaže za piće su brojne, ali je posebno važna činjenica da je 75% ikada proizvedenog aluminijuma na svetu i dalje u upotrebi. Zato je limenka jedan od najboljih primera cirkularne ekonomije na svetu, koja podrazumeva da se iskorišćeni proizvod posle procesa reciklaže može naći u ponovnoj upotrebi. Kako je potražnja za održivim proizvodima sve veća, kupci zahtevaju niskokarbonsku i cirkularnu ambalažu, a to možemo ostvariti aluminijumskom ambalažom koja se beskonačno reciklira uz visoku stopu reciklaže. U planu je inicijativa koja će za cilj imati smanjenje energetski zahtevnog procesa proizvodnje aluminijuma, kao i razvoj i promovisanje najboljih metoda, politike i postupaka za ostvarivanje potpuno cirkularnog sistema aluminijumske ambalaže za piće. Ball fabrika u Beogradu je sprovela pionirski poduhvat kao prva fabrika kod nas koja kompletnu proizvodnju realizuje uz pomoć 100% obnovljivih izvora energije. Ovakav vid proizvodnje uveden je istovremeno u sve Ball fabrike u Evropi i Severnoj Americi. U skladu sa tim, postavili smo cilj da ostvarimo nulte neto emisije CO2 pre 2050. godine i pređemo na 100% obnovljivu električnu energiju do 2030. godine u svim regionima gde Ball kompanija posluje. Za to nam je potrebna sva moguća podrška i u saradnji sa partnerima ćemo tokom naredne godine objaviti multiregionalna uputstva za reciklažu i smanjenje emisija CO2. Kao jedna od najvećih Greenfield investicija u Srbiji, kompanija Ball od 2005. godine kontinuirano doprinosi našoj privredi i životnoj sredini. Sa preko 180 miliona evra ulaganja u proizvodnju, zapošljava preko 250 radnika i godišnje proizvede više od 2 milijarde limenki od čega 80% izveze. Aktivno se zalaže za podizanje svesti o neophodnosti reciklaže kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan. Kako vidite budućnost limenke u Srbiji i regionu iz vaše perspektive, naročito po pitanju dizajna? Limenka je poput kreativnog platna, daje beskrajne mogućnosti za postizanje atraktivnosti - mogu da se štampaju u HD tehnici, mogu da menjaju boju u zavisnosti od položaja svetla. Proizvedene su i limenke koje svetle u mraku zahvaljujući štampi koja se na njoj nalazi. Bilo kakvo grafičko rešenje koje se osmisli, može da se realizuje kroz limenku.Dizajn ambalaže je od izuzetnog značaja za prodaju proizvoda, o čemu govori činjenica da ima moć da kupca ubedi na kupovinu za manje od 3 sekunde. Istraživanja govore da se oko 70% odluka o kupovini donosi na licu mesta, tokom kupovine, a pakovanje igra vrlo bitnu ulogu u lancu prodaje. To je prvi utisak, prva komunikacija proizvoda sa potencijalnim kupcem, a ono što sledi je kvalitet. Dizajn je tu da privuče, da učini proizvod atraktivnijim, dok kvalitet zadržava kupca, stvara vernost i dugoročnu konzumaciju. Idealan balans atraktivnosti i kvaliteta doprinosi boljem pozicioniranju brendova na tržištu. Ball u Srbiji kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan već godinama širi svest o neophodnosti reciklaže. Da li domaći potrošači prepoznaju ekološke prednosti limenke? Kakva forma edukacije se pokazala najboljom?Neprofitna organizacija za reciklažu limenki, Recan fondacija, preko 15 godina radi na podizanju svesti javnosti o neophodnosti i svim benefitima reciklaže, podržavajući međunarodni program „Svaka limenka se računa“, koji podrazumeva partnerstvo između proizvođača limenki, pića, reciklažne industrije i organizacija za zaštitu životne sredine. Zahvaljujući aktivnostima fondacije i kontinuiranim regionalnim kampanjama, oko 1.000 lokacija je uključeno u sistem. Ono što se pokazalo veoma korisnim u pogledu reciklaže, jeste direktno uključivanje konzumenata. Jedan od primera je pixelata, autentično umetničko delo, mural od iskoriščenih limenki, koje kreiraju sami potrošači. Već godinama, na različitim muzičkim festivalima i dešavanjima širom države i regiona, pixelata ima svoje ponosno mesto i zajedno sa fondacijom, podiže svest o značaju reciklaže među stanovništvom, a naročito mlađom populacijom. U stalnom traganju za inovativnim rešenjima za odlaganje i reciklažu limenki za piće, postavljeno je deset pametnih presa u IDEA objekatima u Beogradu. U pitanju su mobilni uređaji koji recikliraju limenke i pripremaju ih za dalju preradu, smanjujući time zapreminu otpada za 90% u odnosu na početno stanje. Zahvaljujući mogućnosti da se povežu sa ostalim pametnim uređajima, prese donose građanima dodatne benefite: za reciklirane limenke skupljaju se bodovi i ostvaruju se popusti na kupovinu, pored onog osnovnog - očuvanje sredine u kojoj živimo. Deo globalne strategije Ball je povećanje učešća žena u proizvodnji. Koliko su proizvodne linije u Srbiji blizu ovog cilja?  U svakodnevnoj komunikaciji se susrećemo sa raznim titulama, gde bez obzira na nivo pozicije i tip zanimanja, vrlo često pročitamo „operater“, „menadžer“, „saradnik“. Kada je oglas za posao u pitanju, istraživanja su pokazala da se propuštaju talenti zbog rodne nesenzitivnosti jezika. Ball Beverage Packaging EMEA planira da poveća učešće žena u poslovima u proizvodnji na 25%, a u Rusiji je već i zaposlena prva direktorka fabrike, što se desilo prvi put u istoriji ove industrije.Rekao bih da idemo ka novoj, osvešćenijoj industriji, gde „maning“ više nije „maning“ već „staffing“. Važno je da je problem prepoznat, da rešenje postoji i da će sigurno biti i generalno usvojeno.Nedavno je završena javna rasprava o izmenama zakona o upravljanju otpadom u Srbiji. Kakva je Vaša pozicija kad je reč o upravljanju ambalažnim otpadom? Kako reciklažna industrija da premaši trenutnu stopu reciklaže? Ball ima ambiciozan ciljeve vezane za ratu reciklaže limenke od 90% do 2030. godine na svim tržištima na kojima posluje. U skladu sa tim naša kompanija podržava uspostavljanje efikasnih sistema koji mogu da dovedu do tog rezultata, kao što je uspostavljanje modernog depozitnog sistema koji obuhvata sve jednokratne ambalaže za piće. Takođe, smatramo da uz optimizaciju sistema produžene odgovornosti proizvođača sa podizanjem kapaciteta i efikasnosti sortiranja i reciklaže, postavljanje “on the go” infrastrukture za reciklažu, možemo značajno poboljšati reciklažnu stopu.Trenutno je u toku rad radne grupe za Ambalažni otpad u okviru koje se raspravlja o izmenama Zakona o upravljanju ambalažnim otpadom i Ball je deo te radne grupe gde ćemo preneti naša iskustva sa drugih tržišta kao i iskustva iz projekta koje trenutno radimo u Srbiji – Uspostavljanje pametnog sistema za reciklažu sa GIZ-om. Kovid pandemija je pojačala pitanje zdravstvene bezbednosti limenki. Kako ste kao industrija odgovorili na ovaj izazov?Jedna od velikih prednosti limenke je jednostavna i bezbedna upotreba, koja je došla do izražaja u ovom periodu pandemije i u potpunosti ispunila svoju svrhu - jednostavna konzumacija koja ne zahteva dodatno posuđe i laka za držanje, a pri tom vrlo prilagodljiva temperaturi koja konzumentu odgovara i svuda može da se ponese. Izuzetno bezbedna, nju je nemoguće polomiti ili razbiti. Takođe, čuva sadržaj od uticaja svetla i kiseonika, i ono sto je mozda najbitnije, štiti planetu kao potpuno ekološki proizvod koji se može beskonačno reciklirati.

2021

Požarevac i Bambi otpočeli projekat obnove „Bambi parka“

 Sadnjom 300 stabala zimzelenog i listopadnog drveća, Grad Požarevac i kompanija Bambi, započeli su projekat obnove i ozelenjavanja nekadašnjeg „Bambi parka“. Novih 300 stabala će tokom svog rasta na godišnjem nivou osloboditi  dovoljno kiseonika za 150 četvoročlanih porodica. Ambiciozan poduhvat obnove „Bambi parka“ podrazumeva i izgradnju sportskih, zabavno-rekreativnih i dečijih sadržaja, kao i dodatnih zelenih površina, a prvi rezultati biće vidljivi već u maju naredne godine. „Požarevac je naš dom, a prema domu se uvek odnosite sa poštovanjem i ponosom. Projektom obnove „Bambi parka“ ne samo da ćemo oplemeniti zelene površine i građanima omogućiti uživanje u prijatnom ambijentu, već ćemo i mladim generacijama poslati snažnu poruku o važnosti odgovornog odnosa prema životnoj sredini, afirmisati volonterski rad, kao i značaj rekreacije i zdravih stilova života. Drago nam je da viziju lepšeg i održivijeg grada delimo sa kompanijom Bambi i verujem da ćemo kao i do sada partnerski raditi na boljoj budućnosti za generacije koje dolaze“, izjavio je Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca. Više od pola veka kompanija Bambi je pouzdan partner lokalne zajednice, a svoj uspeh ne posmatra samo kroz finansijske rezultate, već i kroz prizmu zadovoljstva zaposlenih i prosperitet zajednice u kojoj posluje.„Kao što smo i do sada bili sinonim radosti i detinjstva, želimo da održivim i odgovornim poslovanjem, generacijama koje dolaze pružimo priliku za lepšu budućnost. Upravo zato, zaštita životne sredine je u našem fokusu, a sadnja prvih 300 stabala je samo prva u nizu inicijativa koje planiramo u narednom periodu, pored  rekonstrukcije letnje pozornice, izgradnje sportskog terena od recikliranog materijala i mnogih drugih“, istakao je Ivan Jovanović, menadžer za odnose sa javnošću kompanije Bambi. Zaštita životne sredine od izuzetnog je značaja, naročito ako se uzme u obzir da je Srbija nedavno otvorila Klaster četiri koji, osim ostalih, obuhvata i poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Lokalne inicijative poput obnove „Bambi parka“ i snažna lokalna saradnja privatnog i javnog sektora ne samo da je snažna poruka opredeljenosti svih zainteresovanih strana ka održivim i zelenim rešenjima, već i važan korak na putu priključenja evropskoj porodici naroda.  

2021

Nathan Koeshall (Catalyst Balkans): Donacije za borbu protiv kovida skoro stale u 2021.

Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Mnogo više je donirano, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. U 2021. godini donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale. Čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih spiskova potreba. Država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun RFZO-a, zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenjeNathan Koeshall, direktor i suosnivač fondacije Catalyst BalkansPrema poslednjim podacima Catalyst Balkans, da li su ove i prethodne godine, koju je obeležila korona kriza, najveći doprinos donacijama dale medicinske i farmaceutske kuće i koliko su građani i kompanije Srbiji donirali za borbu protiv posledica korone u 2020. godini? Ima li promena u 2021. godini?Catalyst Balkans već osam godina prikuplja i analizira podatke o donacijama građana i kompanija za opšte dobro, i prošle godine smo imali zaista pune ruke posla. To nije bila samo godina krize, već i godina solidarnosti. Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Za borbu protiv pandemije donirano je 42 odsto tog iznosa, a korporativni sektor je svojom brzom reakcijom pokazao liderstvo i agilnost u suočavanju sa krizom. Bez njihovog doprinosa, bilo bi nabavljeno mnogo manje opreme za zdravstvene ustanove. Da, medicinske i farmaceutske kuće imale su neizmeran značaj, mada moramo da budemo fer i spomenemo prerađivačku, prehrambenu i naftnu industriju kao značajne donatore u borbi protiv ove krize.Sa druge strane, ove godine će definitivno biti manji iznosi. Donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale i u prvih deset meseci ove godine donirano je samo 180.000 evra za tu svrhu, i to isključivo od strane poslovnog sektora. Kada uzmemo u obzir i da inflacija donosi novu neizvesnost i da generalno nakon velikih kriza i rasta filantropije, dolazi u narednoj godini do pada (što smo videli i nakon poplava), jasno je da će ova godina biti znatno  drugačija, ali još je ostalo da se sakupe podaci za novembar i decembar.Ove godine su najveći donatori IT sektor, građevinska industrija i ponovo naftna. Najveća donacija je ulaganje tri miliona dolara u Nordeus fondaciju, koja će biti fokusirana na obrazovanje.Šta je uticalo na smanjenje donacija za borbu protiv korone i ko su bili najveći donatori za smanjenje posledica pandemije?Kao što smo već naveli, donacije za borbu protiv korone su praktično stale, i jedino bismo mogli da navedemo Janssen-Cilag KFT, Unilever, Komercijalnu banku, Avast i Krušik, koji se izdvajaju u ovoj oblasti. Pretpostavljamo da ima više razloga za smanjenje donacija za ovu svrhu. Prvo, čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih poziva i spiskova potreba. Drugo, država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenje. Međutim, i dalje postoji velika potreba za podrškom u zajednicama, posebno imajući u vidu trenutno ekonomsko stanje.Koliko su građani bili aktivni u humanitarnim donacijama? Dok su prošle godine kompanije donirale prvenstveno državi za savladavanje posledica pandemije, građani su donirali humanitarnim organizacijama, mahom za lečenje dece. U poređenju sa 2019. godinom, 2020. godine su građani donirali mnogo više za humanitarne svrhe.Tokom 2021. građani su kroz masovna davanja bili manje aktivni nego prethodne (1.014 akcija do novembra 2021. godine, 1.302 akcija u 2020. godini, 1.289 akcija u 2019. godini). Svakako treba imati u vidu da su ovo raspoloživi podaci do kraja oktobra 2021. godine, što ostavlja prostor za rast navedenog broja akcija do kraja godine. Ko su najveći primaoci donacija?Gledajući načelno raspodelu donacija između države, neprofitnog sektora i direktno pojedinaca, oko 45 odsto ukupne vrednosti donacija ove godine je usmereno ka neprofitnim organizacijama.Međutim, moramo da imamo dve važne stvari u vidu. Zbog veće transparentnosti i odgovornosti, mnogi doniraju neprofitnim organizacijama, a krajnju korist od tih donacija često ima država, posebno kada govorimo o opremanju škola i bolnica.Takođe, najveći deo novca koji se donira je uplaćen jednoj organizaciji – Fondaciji Budi human, za lečenje dece i naših sugrađana. Iako donacije ka neprofitnom sektoru blago, ali konstantno rastu, ne možemo još da tvrdimo da je to dokaz vitalnosti čitavog sektora, već samo da je bazično pitanje lečenja i zdravstva u našem društvu i državi još uvek problem bez sistemskog rešenja.Kako ocenjujete 2020. godinu, kakva je bila za filantropiju u Srbiji? Koliko iznosi donirana suma po stanovniku? Tokom 2019. godine građani i kompanije donirali su 34,5 miliona evra, što je rast dobrotvornih davanja od 26 odsto u odnosu na 2018. godinu, a donirana suma po glavi stanovnika iznosila je oko 4,9 evra.Za 2020. godinu možemo reći da je definitivno obeležila pandemija i znatno uticala na dobročinstvo u Srbiji. Pre svega, darivano je mnogo više, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. Prema našem istraživanju „Srbija daruje 2020 – godišnji izveštaj o dobročinstvu“, u Srbiji su građani i kompanije donirali više od 90 miliona evra za opšte dobro. Ukupan iznos donacija za prevazilaženje posledica pandemije iznosio je 42 odsto. Posebno je važno da istaknemo da čak i davanja koja nisu povezana sa pandemijom, za koja smo brinuli da će biti zapostavljena, premašuju za više od 10 miliona evra ukupna davanja u 2019. godini. Takođe, broj akcija se povećao sa 3.037 u 2019. na 4.319 u 2020. godini. Zato je prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godini. Pandemija je uticala i na to da su nakon nekoliko godina u kojima su davanja građana bila veća od davanja poslovnog sektora, ove godine kompanije kroz 38,1 odsto akcija darovale nešto više od polovine ukupne zabeležene darovane sume.Prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godiniU Srbiji je čak sedam odsto stanovništva na granici siromaštva, dok se istovremeno  dnevno u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane. Može li se  nešto promeniti da se ne baca toliko hrane dok istovremeno ogroman broj ljudi (pola miliona) gladuje? Problem prekomernog bacanja hrane je počeo da zadobija pažnju javnosti prethodnih godina. Jedna od inicijativa koja aktivno doprinosi rešavanju ovog, ne samo socijalnog, već i ekološkog problema, jeste kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Pokrenuta od strane Koalicije za dobročinstvo, a predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac i uz podršku USAID-a, ova kampanja je od 23. avgusta do 9. oktobra omogućila da se 15,6 tona prehrambenih namirnica podeli građanima Srbije koji žive u siromaštvu. Ovo jeste važan, ali nadamo se tek početni korak u pravcu ostvarivanja pravednije distribucije hrane. U tom smislu, verujemo da je od odlučujućeg značaja zajedničko zalaganje neprofitnog, poslovnog i javnog sektora, kako na skretanju pažnje javnosti na ovaj gorući problem, tako i na nuđenju dugoročnih institucionalnih rešenja. Postoje neke jednostavne prakse koje slede zemlje u regionu i širom sveta. Koalicija za dobročinstvo se zalaže za hitno ukidanje PDV-a na hranu koja je pred istek roka trajanja, kompanijama koje odluče da doniraju tu hranu, kako je ne bi uništili. Dok vlada koristi svoju zabrinutost zbog zloupotrebe takve regulatorne promene, ista zabrinutost se može iskazati  za skoro svaku predloženu promenu u zakonu. Zajedno sa takvom promenom, očekivalo bi se da će se uspostaviti zaštitne mere i kontrole kako bi se osiguralo da zlonamerni akteri ne zloupotrebljavaju takvo izuzeće od PDV-a. Ovo je uspešno urađeno u velikom broju zemalja EU, u Srbiji je potrebna samo politička volja.Koje oblasti ove godine dominiraju po iznosu donacija, u koje sektore je najviše donirano i jesu li rađene neke procene i šta su pokazale, kakvi su efekti donacija u Srbiji?  Najveći iznos donacije u 2021. godini je bio usmeren ka obrazovanju, tačnije, preko 3,5 miliona evra, za Nordeus fondaciju, ali naravno, tek očekujemo da vidimo rezultate. Druga po redu podržana oblast je zdravstvo sa iznosom više od dva miliona evra u donacijama, a sigurno će biti i mnogo više, zbog novca koji smo svi zajedno prikupljali za lečenje dece ovih dana. Treća po redu podržana oblast je javna infrastruktura, sa više od 1,2 miliona evra, što je dobra vest. Najveći deo ove sume (više od milion evra) doniran je u okviru projekta za izgradnju pasarele u Radničkoj ulici u Beogradu, od strane preduzeća Commercial Developments d. o. o. Beograd. U Srbiji nažalost još uvek ne postoji sistemsko merenje efekata koji donacije ostvaruju. Međutim, mi u Catalyst Balkans se trudimo da donacije grupišemo po nameravanom efektu koji donator želi da ostvari. Tako razlikujemo jednokratne i strateške donacije. U tom smislu, najveći iznos je bio usmeren na strateške akcije (skoro polovina ukupnog doniranog iznosa). Što se tiče samo davanja za borbu protiv posledica korona virusa, situacija je slična, s tim što strateška davanja čine još veći udeo (61 odsto ukupnog iznosa). U poređenju sa prethodnim godinama ovo je značajna promena, s obzirom na to da su tada preovladavala jednokratna davanja.Koliko ima još potencijala u Srbiji za razvoj filantropije i na koji način se davanja mogu povećati? Jedan od njih je ukidanje PDV-a na doniranu robu.Filantropija u Srbiji već godinama raste, ne samo kada govorimo o vrednosti darivanja, već i o uključivanju novih aktera, kako donatora, tako i primalaca. Koalicija za dobročinstvo je predložila niz važnih zakonskih i regulatornih promena čije usvajanje bi stvorilo povoljnije okruženje za darivanje u Srbiji. Među njima je i ukidanje PDV-a na doniranu robu i usluge, promena za koju verujemo da bi stimulisala značajno povećanje nivoa darivanja kompanija i malih i srednjih preduzeća prema neprofitnim organizacijama i institucijama.Za rast davanja građana, značajno je da uvedemo poreske podsticaje, što se može desiti kroz planirani prelazak na sintetički poreski sistem. Srbija je jedna od poslednjih država u Evropi koja nema nikakve podsticaje za građane koji doniraju. Treća stvar je da neprofitne organizacije više rade na izgradnji zajednice podržavalaca oko svojih misija. Ljudi doniraju kada ih pozovete da to učine, ne traže sami prilike da doniraju tek tako. Zato neprofitne organizacije moraju još dosta da uče kako da svojoj zajednici daju priliku i kako da pozovu svoje podržavaoce na akciju. Na kraju, dobročinstvo možemo razviti i uvođenjem inovacija i novih načina doniranja. Mobilno bankarstvo i IPS plaćanja putem QR kodova su nedavno postali popularni, a to još nije iskorišćeno u filantropiji. Praktično svaka inovacija u FinTech industriji se može primeniti i u dobročinstvu.

2021

Prevodioci koji su uštedeli pacijentima 300.000 evra

Pacijentima koji se leče u inostranstvu uštedeli smo za prevode medicinske dokumentacije, koju prevodimo besplatno, od 2014. godine do danas, između 200.000 i 300.000 evra Olgica Andrić, zakonski zastupnik Udruženja „Prevodilačko srce“Prevodite medicinsku dokumentaciju sa stranih jezika na srpski besplatno, koliko je angažovano prevodilaca i kad ste počeli? Počeli smo da radimo kao Udruženje građana 2017. godine, dok smo, pre toga, 2014. godine bili neformalno organizovani. U bazi imamo oko 550 prevodilaca, od kojih je stalno aktivno oko 60. Najviše prevodimo sa engleskog, nemačkog, italijanskog, ruskog jezika. Ljudima iz Bosne često je potreban prevod medicinske dokumentacije sa turskog jezika. Ponekad nam stigne zahtev da prevedemo sa kineskog na srpski jezik, pošto se dešava da neko ode na neki  tretman u Kinu i ima problem sa prevodom. Odakle su prevodioci, iz kojih gradova?  Prevodim sa italijanskog i portugalskog jezika, inače sam profesor italijanskog jezika, živim u Novom Sadu. Nikad nisam naplaćivala prevod medicinske dokumentacije za teško obolele koji ne mogu da se leče u Srbiji i koji se leče u inostranstvu. Ali, ne bih mogla sama da izađem u susret takvim ljudima. Ostali prevodioci za druge strane jezike su iz svih gradova Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i dijaspore. Tako smo napravili Facebook grupu i dosta nam se ljudi priključilo kad su videli čime se bavimo. Osim prevoda uključeni smo i u druge dobrotvorne akcije.U koje ste još akcije uključeni?Od početka naš cilj je da radimo kao neprofitno udruženje, i organizovali smo i druge akcije da bismo donirali novac onima kojima je potreban. Prihod od 100 održanih časova, kad je svako uplaćivao na humanitarni račun, donirali smo 2017. godine za devojku Mariju Milošević iz Smedereva koja je teško povređena u saobraćajnoj nesreći.Najviše medicinske dokumentacije prevodimo sa engleskog, nemačkog, italijanskog, ruskog jezika. Ljudima iz Bosne često je potreban prevod sa turskog jezika. Ponekad nam stigne zahtev da prevedemo sa kineskog na srpski jezikCilj nam je bio da sakupimo prihod od časova i doniramo Mariji kojoj je potrebno lečenje i rehabilitacija. I u 2021. godini imali smo dva puta akciju kada smo pomogli deci iz škole „Svetozar Marković“, iz Bačkog Gradišta, u kojoj ima puno romske dece. U toj školi ima oko 400 dece koja primaju socijalnu pomoć i za njih smo dva puta organizovali akciju prikupljanja odeće, higijenskih potrepština i školskog pribora.  Takođe, održali smo humanitarnu onlajn radionicu 2021. godine iz stranih jezika i prihod smo uplatili za pomoć porodici Spasić iz Kragujevca koja ima sedmoro dece.Koliko vam je potrebno vremena za prevod? Svi koji aktivno prevodimo možemo jednom sedmično ili mesečno da izdvojimo vreme i pomognemo u dobrotvorne svrhe. Funkcionišemo kao neprofitna organizacija, nemamo nikakve izvore finansiranja, poklanjamo besplatno prevode. Osim prevoda, uključeni smo i u neke druge akcije. Pošto je stručna tematika, moramo da proverimo termine, za sat vremena prevedemo jednu do dve strane. Zavisi kakva je dokumentacija, koliko je komplikovano, nekad je za jednu stranu potreban ceo dan. Šta se od početka pandemije promenilo u lečenju ljudi iz Srbije na međunarodnim klinikama?Sa početkom pandemije ljudi su se manje javljali zato što su granice bile zatvorene i većina zdravstvenih sistema pretvorena je u kovid bolnice. Međutim, tokom 2021. godine pacijenti se normalno javljaju iako korona i dalje traje, jer moraju da se leče i od drugih bolesti. Nekad imamo jedan zahtev dnevno, nekada više.tokom 2021. godine pacijenti se normalno javljaju iako korona i dalje traje, jer moraju da se leče i od drugih bolestiKoliko takvi prevodi koštaju, koliko bi pacijenti morali da plate za prevod?Mi smo računali da smo pacijentima koji se leče u inostranstvu uštedeli od 2014. godine do danas ukupno između 200.000 i 300.000 evra za prevod dokumentacije. Od prevodilaca se očekuje da mogu da prevedu sve, ali u svakoj kompaniji potreban je prevodilac specijalizovan za jednu oblast. Na primer, oni koji su specijalizovani za bankarski sektor, za medicinu, pre svega, moramo dobro razumeti jednu oblast da bismo mogli dobro da prevedemo. 

2021

Jagodinac besplatno vozi komšije u nevolji

Vozio sam i kovid pozitivnog sugrađanina koji je morao na kontrolu a bio je u izolaciji i nije mogao autobusom da krene. Nije imao novca za vitamine, a kamoli za taksiStevan Savić iz Jagodine radi na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda od sedam do tri sata po podne, i nakon završenog radnog vremena besplatno vozi socijalno ugrožene građane do bolnice.„Već duže vreme razmišljao sam da prevozim građane kojima je hitno potreban prevoz u bolnicu. Letos kad sam kupio auto počeo sam tako da im pomažem. Postavio sam oglas na Facebook stranici da nudim besplatan prevoz za urgentne slučajeve siromašnim građanima“, priča Savić.  Nedavno je vozio jednu samohranu majku koja je morala sa bolesnom bebom da ode i podigne socijalnu pomoć kako bi kupila mleko detetu. Nije imala drugi način, autobusi u njenom mestu polaze na tri sata. „Šta da radi ta žena tri sata dok dođe sledeći prevoz, sa bolesnim detetom u gradu, a socijalnu pomoć može da podigne samo korisnik. I niko više ne može biti ovlašćen da je podigne umesto nje“, kaže Savić. Ko zove?Grad Jagodina raspolaže samo sa jednom ekipom Hitne pomoći u smeni, tako da ako je hitna služba u nekom daljem selu nema ko da preveze urgentne slučajeve kad im je potrebno, napominje on. Isto tako, ako neko u Jagodini doživi neku nezgodu ili je nešto neophodno onima koji teško žive, Stevan Savić kaže da uvek rado pomaže.  „Vozio sam i kovid pozitivnog sugrađanina koji je morao na kontrolu a bio je u izolaciji i nije mogao autobusom, niti je imao novca za vitamine a kamoli za taksi. Takođe, prevozio sam nekoliko ljudi koji su imali temperaturu preko 38 stepeni i otežano su disali, išli su da se testiraju uveče i nije bilo prevoza jer autobusi iz sela ne idu“, kaže on.  Bilo je i zloupotreba, ali mogu da procenim da li je zaista nekom neophodna pomoćBilo je, doduše, i poziva od nekih koji nisu nimalo ugroženi.„U početku bilo je različitih poziva od ljudi koji su zaista imali potrebe za mojim uslugama, do ljudi koji su zvali da pohvale gest kad su pročitali oglas, a bilo je i onih koji su zvali za neke druge usluge. Na primer, da vozim studente da predaju radove, a pritom ne spadaju u socijalno ugrožene već su samo lenji da sednu u autobus“, kaže Savić.Jednom ga je zvala sugrađanka da je vozi na posao iz Jagodine u Beograd (oko 260 kilometara) jer se uspavala za prevoz, a gorivo i putarine bi iznosili kao četiri autobuske karte. Pri tome, kako kaže, ona ima više novca, zarađuje mnogo bolje od njega. Stevan od svoje minimalne plate, 45.000 dinara koliko zarađuje, što je ispod prosečne plate u Srbiji, toči gorivo mesečno u iznosu od 10.000 dinara za hitne slučajeve. „Bilo je i zloupotreba, ali mogu da procenim da li je zaista nekom neophodna pomoć. U poslednjih mesec dana nije bilo učestalih poziva kao letos što je bilo. Svaki dan sam vozio barem po jednog sugrađanina“, kaže on.Jedno lepše mesto…Stevan Savić je na svojoj Facebook stranici ostavio broj mobilnog telefona i svi kojima je hitno mogu ga lako pronaći.Solidarni građani su mu se javljali da ga podrže i ostavili su svoje brojeve telefona rekavši da su spremni da uskoče da ga zamene kad je on sprečen. Oni koje prevezi besplatno često insistiraju da barem nešto plate za troškove.„Dešavalo se da ljudi koji su socijalno ugroženi i žive dalje, onda kad ih prevezem do bolnice, ubeđuju se sa mnom da uzmem novac, gurajući mi pare za gorivo, uz obrazloženje da bi ih taksi koštao pet puta više i da daju samo za troškove prevoza. U tom slučaju, uzmem novac odem u lokalni market, kupim nešto za taj novac i odnesem im na kućnu adresu“, priča on. Stevan je na svojoj Facebook stranici ostavio broj mobilnog telefona i lako ga mogu pronaći svi koji su ugroženi i hitno moraju kod lekara Stevan je po struci nekvalifikovani radnik i zaposlen je na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda od 7 do 15h.„Nakon radnog vremena sam slobodan i sve mogu da stignem. Pošto imam razumevanje nadležnih na poslu, mogao bih čak da izađem za hitne slučajeve ako je neophodno“, kaže. Stevan kaže da je mnogo srećan i ispunjen kad pomogne nekom ko živi u bedi.„Mnogo je lep osećaj pomoći nekom, dugo sam pod utiskom, da je nekome ta pomoć dosta značila. Kada bismo svi učinili onoliko koliko možemo za kolektivno dobro, umesto što mislimo samo na sebe, ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto“, kaže on.

2021

Mladi iz sela Donja Trnava žele da obnove fudbalski klub iz 1932.

Sport ima moć da okupi i pokrene sve ljude. Donacija od 500 dinara mesečno obezbeđuje stolicu potpisanu imenom donatora za sve utakmice koje se odigraju kod kućeSaša Stojiljković, inicijator obnove kluba FK Sloga, Donja Trnava u blizini NišaNa vašu inicijativu pokrenuta je akcija za obnovu fudbalskog kluba u Donjoj Trnavi, u blizini Niša. Kako je sve to počelo i kakav imate plan za lokalni klub?Akciju za obnavljanje lokalnog fudbalskog kluba pokrenulo je nekoliko nas mladih ljudi iz sela, a podstaknuta je nedostatkom bilo kakvog sadržaja koji bi mogao da nam okupira pažnju. Nekada je ovo selo imalo Dom kulture, bioskop, sportski bife, kafić, diskoteku, fudbalski klub, prodavnice. Od svega toga ostao je beton, stare, propale, zaključane zgrade koje su totalno neupotrebljive zbog lošeg stanja. I u razgovoru sa starijim meštanima stalno dobijamo taj indirektni prekor kako je nekada bilo znatno bolje, kako su te starije generacije uspevale da naprave i održe sve te prostore. Zajedničkim snagama, mladi i stariji iz sela, zaključili smo da je snaga promena u našim rukama i da jedino mi možemo nešto da uradimo kako naše selo ne bi nestalo. Sport ima moć da okupi i pokrene sve ljude bez obzira na opredeljenja po bilo kom pitanju. U kakvom je stanju klub?Infrastruktura kluba je u zaista lošem stanju, teren je vrlo neravan i brdovit, svlačionice dugo nisu korišćene i potrebno je kompletno renoviranje. Deo nekadašnjeg sportskog bifea trenutno nije bezbedan za ulazak zbog stanja ploče i krova. Trenutni status izgleda ovako:  uspeli smo da okupimo 32 igrača (uzrast od 17 do 56 godina) iz nekoliko sela u okolini, registrovali smo klub i takmičimo se u Drugoj niškoj ligi, tzv. patos ligi, tako što utakmice kada smo domaćini igramo u susednom selu, na terenu komšija iz Mezgraje. Cilj je da najveći deo plana ispunimo do druge polovine 2022. godine. Model održivosti iz zajednice jedini je način koji omogućava opstanak ovog kluba i zbog toga stalno ističemo da je ovo zajednička priča svih meštana nekoliko sela. Koliko dugo ne radi i zbog čega je važno da opstane jedan mali lokalni klub?Naš klub je osnovan u toku četvrte decenije dvadesetog veka (mislimo da je 1932. godine). Klub je nekako bio aktivan, uz pomoć štapa i kanapa, zaslugom pojedinaca, do 2015. godine kada se ugasio zbog nedostatka finansija i igrača. Od tada naše selo zuji prazno, bez bilo kakvog sadržaja i ljudi konstantno odlaze iz sela u gradove. Važnost lokalnih klubova može da se opiše kao glavna arterija sela, kao institucija koja kada se ugasi to definitivno znači da je sat počeo da otkucava vreme do konačnog nestanka sela. Ovaj klub nama upravo to znači, opstanak života na selu. Moto koji nas je okupio oko ove priče jeste „da se sudijska pištaljka čuje nedeljom po podne u našem selu!“. Koga očekujete da će privući zvižduk pištaljke, mlađe ljude ili decu?Ta pištaljka okuplja i mlade i stare i komšije iz drugih sela i ljude iz grada. Ta pištaljka obezbeđuje filter od svakodnevnih problema, izazova i dilema. Znak za početak utakmice je trenutak kada svi postajemo klub i to je redak trenutak kada u selu možemo da čujemo osmeh, aplauz, vidimo suze ili zagrljaje! Možda je ovo i redak primer kada smo svi zajedno (od 7 do 87) stali iza jedne priče, zbog zajedničkog cilja. U Donjoj Trnavi živi oko 400 stanovnika.Kakav vam je finansijski plan za obnovu kluba? Osmislili smo model po kome donacija od 500 dinara mesečno obezbeđuje donatoru stolicu potpisanu imenom, za sve utakmice koje ćemo odigrati kod kuće. Onaj ko bude donirao 1.000 dinara mesečno, osim posebne stolice, ima mogućnost i da odabere način na koji će se igrači radovati kada budu postigli pogodak. Jedva čekamo da prvu utakmicu odigramo kod kuće, nadamo se da će to biti tokom 2022. godine  Jeste li dobili već neke zahteve za proslavu gola? Ovo je za sada najprivlačnije za donatore i već imamo puno kreativnih zahteva za proslave golova, od kojih su čestitke rođendana prijateljima najzastupljenije. Za donaciju od 2.000 dinara mesečno, osim stolice i odabira načina proslave gola, donatorima dajemo priliku da se kandiduju za članove Upravnog odbora kluba i zajedno sa nama kreiraju strategije za dalji razvoj kluba. Suma koju smo izračunali kao optimalnu za normalno funkcionisanje kluba je iznos od 10.000 evra koja će nam obezbediti renoviranje terena: ravnanje, kupovinu semena trave, opreme za održavanje terena. Osim toga, renoviranje svlačionica i uređivanje sportskog bifea. Samo ponovno aktiviranje kluba, uz registraciju 32 igrača, do sada je koštala 140.000 dinara. Nakon kompletnog renoviranja  svakog meseca bi trebalo da obezbedimo 20.000 dinara za normalno funkcionisanje kluba. Mislimo da je to moguće. Jedva čekamo da prvu utakmicu odigramo kod kuće, nadamo se da će to biti tokom sledeće godine.

2021

Žene iz Prve Kutine renoviraju dom kulture u kojem je pevao Toma Zdravković

Zgrada Doma kulture u kojoj je nekad nastupao Toma Zdravković nije održavana poslednje dve decenijeIrena Janković, član Udruženja žena „Etno čarolija“, inicijativa za obnovu Doma kulture u selu Prva KutinaUdruženje žena „Etno čarolija“, u mestu Prva Kutina nedaleko od Niške Banje, pokrenulo je akciju za renoviranje Doma kulture. U kojoj je fazi trenutno renoviranje, kad treba da se završi?Uporedo sa nastankom Udruženja žena „Etno čarolija“ došli smo na ideju da pokrenemo renoviranje Doma kulture u selu Prva Kutina. Ovo udruženje osnovale su meštanke sela koje su angažovane na raznim aktivnostima (humanitarne akcije, realizacija manifestacija za decu i mlade, sportska takmičenja, edukativne redionice). Pored toga, pokrećemo i istraživačko-promotivne akcije (lokalna kulturna baština, etno-muzej, istorija sela - znamenite ličnosti i događaji), ručna radinost (pravljenje sapuna, dekupaž, oslikavanje stakla). Za sve takve aktivnosti i za rad Udruženja, u trenutku formiranja, nije postojao adekvatan prostor. Naime, prva realizovana akcija u 2021. godini bila je dodela više od 100 novogodišnjih paketića deci iz sela uz pomoć neprofitne organizacije ADRA i lokalnih privrednika. Nismo imali javni zatvoreni prostor za organizovanje većih skupova i priredbi, dok u selu postoji velika zgrada Doma kulture, koja je u lošem stanju i bez adekvatnog održavanja propada vremenom. Uz pomoć meštana, pre svega članova lokalnog FU Planinac 1933, odlučile smo da renoviramo prostorije Doma kulture. Šta ste do sada uradili i kad je otvaranje?Zgrada Doma kulture u poslednje dve decenije nije održavana, krov je prokišnjavao, pojavila se vlaga, a delovi plafona su pali, podovi su, takođe, bili u lošem stanju. Od starog nameštaja nije moglo da se zadrži ništa, toliko je bilo propalo. Praktično, zgrada je stajala kao jedan spomenik nemara i nebrige ili nedostatka sredstava. Na naš zahtev, Uprava za imovinu grada Niša izdala je Udruženju 336 kvadrata na korišćenje uz mesečnu nadoknadu. Ključeve od Doma dobili smo u septembru 2021. godine i odmah potom krenuli su pripremni radovi na raščišćavanju prostorija za renoviranje.U poslednja dva meseca zamenjena je stolarija, prozori i ulazna vrata, sanirani su zidovi, gletovane prostorije i pripremljene za krečenje. Sa podova su uklonjene PVC pločice koje su bile polomljene i generalno u lošem stanju pa smo odlučili da postavimo nove podne obloge. Za toalete smo iz donacije dobili sav materijal i potrebne sanitarije, scensku zavesu za binu dobili smo od donatora AVL projekt iz Novog Sada, obezbedili smo deo opreme u sali za vežbanje i biblioteku. Takođe, nabavili smo opremu za alarm i video- nadzor za celu zgradu. Trenutno je urađeno oko 40 odsto od planiranih radova. Pošto su završeni grubi radovi, planirali smo da otvaranje bude krajem 2021. godine. Svesne smo da je ovo veliki izazov i investicija koja zahteva puno angažovanja, energije, vremena i novca, znale smo u šta se upuštamo, ali smo svesne značaja i istorijske vrednosti ovog objekta za celo selo. Zato smo objavile javni poziv u pokušaju da pokrenemo meštane da pomognu u realizaciji obnove ove važne institucije za celo selo i onim starijim generacijama probudimo uspomene.Koliko vam je potrebno novca za renoviranje Doma kulture? Kao nevladina organizacija novac za obnovu Doma možemo prikupiti samo kroz projekte koje pišemo i apliciramo kod lokalnih i evropskih fondova, donacije privrednika, kao i plemenitih ljudi koji prepoznaju značaj ove akcije. Prema predračunu ukupna cena predviđenih radova na renoviranju Doma kulture, na osnovu ponude koju smo dobile od građevinskog preduzeća, iznosi oko 7,5 miliona dinara. S obzirom na to da toliko ne možemo da obezbedimo, meštani nam pomažu u građevinskim radovima, a zahvaljujući donacijama možemo da nabavimo materijal za renoviranje. Zbog toga pomoć koju dobijamo od muškog dela ekipe je neprocenjiva. I uključeni su naši muževi, braća i kumovi, svi stanovnici sela. Koliko dugo nema nekog kulturnog sadržaja u vašem selu? Selo Prva Kutina ima 1.300 stanovnika, od toga oko 150 dece i oko 600 žena. U periodu od kada Dom kulture nije u funkciji jedini kulturni sadržaji održavali su se u prostorijama Osnovne škole. Ali, u učionicama jedva da ima dovoljno prostora za učenike i njihove roditelje, pa se organizovanje većih skupova (predstava i priredbi) nije ni razmatralo. Tako da odgovor na vaše pitanje glasi: kulturnih i društvenih sadržaja nema u selu Prva Kutina poslednjih 25 godina. Dom kulture u Prvoj Kutini građen je u periodu 1965-1971. godine. Ovde su bile i svlačionice mesnog fudbalskog kluba, novinarska soba sa pogledom na fudbalsko igralište, prostorije za sastanke, biblioteka. Ovde su se održavale priredbe, predstave, izložbe akademskih slikara, književne večeri. Zanimljivo je da su u toj sali nastupale i brojne poznate ličnosti i estradni umetnici toga doba, među njima Toma Zdravković i Silvana Armenulić.

2021

Umetnice poklonile krov nad glavom

Svako treba da postupa prema svojoj savesti. Kada bi svako u Srbiji malo razmislio, imao bi šta da pokloni onima kojima je potrebnoDve sestre umetnice iz Novog Sada, Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar i Jasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor, poklonile su stan u novosadskom Zmajevu desetogodišnjoj devojčici Kristini Knežević i njenoj teško bolesnoj majci Vukosavi Disić. Ove humane umetnice videle su na televiziji reportažu o devojčici koja teško živi. Mediji su preneli da devojčica živi sa bolesnom majkom u jednoj udžerici, u kojoj nemaju ni vodu ni struju, da uči uz sveću i preživljavaju zahvaljujući humanim građanima. Kako su takođe preneli, Kristina je odličan đak, knjige i sveske ima zahvaljujući dobrim ljudima koji su pomogli. Oni koji su gledali TV prilog kažu da je devojčica pametna i da ima sve predispozicije da postane uspešna u životu, ako joj pomognu humani ljudi i organizacije. Umetnice Violeta Labat Mitrušić i Jasmina Mina Mitrušić, koje su videle reportažu, prve su pomogle. Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada iJasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor iz Novog SadaNovi život „Gledale smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbina. Čula sam se telefonom sa mojom sestrom Minom posle TV priloga i ona mi je predložila da im poklonimo stan koji je ostao od našeg pokojnog oca“, priča Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada. Pošto niko nije dugo živeo u tom stanu, potrebno je bilo renoviranje. Zapravo poklonile su deo stare kuće, u tom stanu je živeo njihov otac. Sad je stan adaptiran i radovi su završeni preko organizacije „Put, istina, život“. „Stan je lepo adaptiran, svi su anonimno donirali, neko je dao materijal, neko je radio. Majka Vukosava se snašla i radi privatno. Kaže da je zadovoljna i da joj prija sredina. Mala Kristina se lepo snašla u školi. Dolaze joj drugarice i, kako njena majka kaže, radosna je i srećna“, priča Violeta koja pored vajarstva, kojim se aktivno bavi i izlaže radove, već dugo godina radi i izradu vitraža. Njena sestra Jasmina Mina Mitrušić, pored pedagoškog rada u srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, aktivno komponuje, kamernu, horsku i opersku muziku. Videle smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbinaUmetnost kao lekDevojčici Kristini pomoć je i dalje potrebna. „Sigurna sam da bi sve humanitarne organizacije mogle da daju neku pomoć, kako bi samohrana majka mogla da izdržava svoje dete“, smatra Violeta. Prema njenom mišljenju, svako treba da postupa prema svojoj savesti i ona veruje da kada bi se svako u Srbiji zagledao u sebe imao bi šta da pokloni. Ili da pomogne na neki način. Od početka globalne zdravstvene krize umetnici širom Srbije finansijski žive lošije nego pre pandemije. Kako se umetnici snalaze u današnjem svetu, kad zbog epidemioloških mera nema izložbi i nastupa u zatvorenom prostoru? „Zbog pridržavanja kovid mera, umetnici su, najčešće, onemogućeni da komuniciraju sa svojom publikom. Izbegavaju se koncerti u zatvorenim prostorima, izložbe, neposredni susreti sa publikom koja sluša koncerte i koja dolazi na otvaranje izložbi. Istovremeno, to umetnike ostavlja bez finansijske podrške, bez honorara koji su inače mali“, kaže ona. Ali, situacija je još teža kad se zna da je mnogim umetnicima to jedini izvor prihoda. Umetnici su danas ugroženi, kako kaže, dok pokušavaju i dalje da se bave svojim poslom i da prežive. „Umetnost ostaje u drugom planu. Sve je prisutniji izvestan strah od umetnosti, odnosno od kontakata sa umetnicima. Međutim, smisao umetnosti i umetničkih dela je u neposrednoj komunikaciji sa publikom“, kaže Violeta Labat Mitrušić.

2021

Jedan čeka u kovid ambulanti, drugi prati red online od kuće

Novosađani preko Facebook grupe prate red u kovid ambulanti iz svojih domova, zahvaljujući solidarnosti građana koji trenutno čekaju na testiranje i objavljuju u koliko sati su prozvani na pregledGordana Belocić, Facebook grupa Covid 19 Novi Sad, Foto: Vesna ForaiOtvorili ste Facebook grupu pre godinu dana za praćenje reda u kovid ambulanti u Novom Sadu, kako sada funkcioniše grupa, imate li pomoć i drugih aktivista?Pre godinu dana pokrenula sam inicijativu kroz Facebook grupu „Covid 19 Novi Sad“, kojoj su se ljudi priključili kako bi informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulanti, tačnije u kovid centru. Kako je rasla grupa, tako je porastao i broj administratora koji su od ogromne pomoći i nezamenjivi su deo tima. Grupa funkcioniše i dalje po vrlo sličnim principima i nastaviće sve dok postoji potreba.Koliko grupa ima članova?Grupa trenutno broji oko 17.000 članova, što je najviše do sada i uvek smo u usponu sa brojem članova. Iako se dešava da nakon preležane korone ljudi napuste grupu jer im više nije potrebna, ipak broj članova se ne smanjuje. Otkad je počela vakcinacija, krenuli smo da pratimo i redove za vakcinaciju u Novom Sadu. Najavljivali smo, u saradnji sa Domom zdravlja Novi Sad, kad se očekuju povećane gužve, kakvo je stanje na Novosadskom sajmu, gde su se primale vakcine. I ne samo to, već i kojih vakcina ima na kom vakcinalnom punktu. (Punkt na Novosadskom sajmu je zbog vremenskih uslova tokom leta rasformiran i premešten u zaseban deo kovid ambulante u Novom naselju.) Uporedo sa praćenjem reda u kovid ambulanti i dalje pratimo red za vakcinaciju. Takođe, ličnim primerom i sugestijama apelujemo na članove grupe da se građani vakcinišu kako bi se zaustavila pandemija, kao što je u nekim drugim zemljama gde je vakcinacija sveobuhvatnija.Kako se preko grupe prati red, da li se i snima telefonom?Mi ne snimamo red, članovi grupe pišu dnevno komentare o čekanju u redu. Na primer, kad su i u koliko sati prijavljeni za prvi pregled ili kontrolu. Sve je na dobrovoljnoj bazi.Ko su članovi grupe koji objavljuju informacije, mlađi ili stariji građani i da li ste imali primedbe od menadžmenta Doma zdravlja?Nismo imali primedbe, barem nisu nama rečene. Maksimalno se trudimo da poštedimo svih neprijatnosti i medicinske i druge radnike u Domu zdravlja, kao i pacijente. Ne znamo tačan uzrast članova koji se javljaju, rekla bih da su to ljudi srednjih do starijih godina, koji su razvili empatiju i solidarnost.Grupu sam otvorila kako bi građani informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulantiKoliko vam volonterski rad oduzima vremena, kako sve uskladite sa poslom i privatnim obavezama?Radim u privatnoj firmi kao saradnik sa punim radnim vremenom i vođenje grupe je velika odgovornost, naročito zato što se svakog dana prijavljuju novi članovi koje je potrebno usmeravati na pravila grupe. Obaveze koje imam prema svom poslu su važne, a volontiranje u smislu humanitarnog rada je nešto što smatram da bi svako trebalo kod sebe da pokrene. Uz posao i volonterske aktivnosti, vođenje Facebook grupe i pružanje prve psihoterapijske pomoći tokom korone, za privatni život ne ostaje mnogo vremena. Međutim, moramo imati na umu da je u ovakvim okolnostima, u kojima zdravlje ima prioritet, društveni život veoma ograničen svim ljudima, ne samo nama koje vodimo grupu.Pored toga, pružate i psihoterapijsku pomoć, koliko vam se ljudi često javljaju?Budući da edukacija za psihoterapeuta traje dugo i da uz to nije mali novčani a ni vremenski izdatak, počela sam sa edukacijom krajem 2012. godine i još uvek sam u procesu edukacije. Ne stižem da pomognem svima koji mi se jave za pomoć, iako se trudim, ali ko god mi se obrati uvek dobije odgovor. Psihoterapijska prva pomoć koju pružam volonterski, kao i ostale kolege preko Saveza društava psihoterapeuta Srbije, nije isto što i psihoterapija. Koji su najčešći problemi zbog kojih se javljaju? U početku su mi se javljali ljudi koji su uglavnom zvali zbog ograničavanja kretanja, kad je bio „lockdown“. Kasnije su usledili pozivi onih koji su trenutno kovid pozitivni i potrebno im je da popričaju sa nekim ko bi ih umirio. U poslednje vreme mi se češće javljaju pacijenti koji su oboleli od drugih bolesti, koji imaju ograničenu mogućnost lečenja i ne mogu da zakažu termine jer se bolnice, u koje su išli ranije, pretvaraju u kovid. Takođe, postoji nemali broj onih koji nisu videli svoje bližnje koji su u staračkim i drugim domovima, osim kroz prozor ili iza ograde sa maskom, što dodatno doprinosi osećaju bespomoćnosti. Psihoterapeuti bi trebalo da budu dostupni u domovima zdravlja i da ih ima što više kako bi se ljudi mogli obratiti i da ta pomoć bude pokrivena doprinosima koji se izdvajaju za zdravstveno osiguranje.Dobili ste Nacionalnu nagradu za volontiranje, koja vam je dodeljena na Formu za odgovorno poslovanje. Koliko može pojedinac da doprinese i utiče na poboljšanje života u zajednici?  Nagrađena sam Nacionalnom nagradom za volontiranje za inovativni pristup volontiranju kao pokretač Facebook grupe „Covid 19 Novi Sad“ 2020. godine, a nagrada je dodeljena u martu 2021. Pojedinac može donekle da utiče na neke stvari, ali ako se organizujemo kao grupa, biće sve lakše, efikasnije i uređenije. Svakoga dana možemo ukazivati na to kako neko nešto ne radi dobro, ali da li ćemo biti dovoljno angažovani da mi budemo ta promena koju želimo da vidimo u našoj okolini. Dovoljno je da svako ispred svog doma počisti, da svako nosi masku i drži distancu, da se vakciniše svako ko može, da svako prijavi nasilje koje čuje u susednom stanu. Sve je to humanost i odgovoran pristup društvu, životu i zajedničkoj budućnosti.

Izdanja

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.
Broj 104, Oktobar 2023.

Broj 104

Oktobar 2023.