MK Group je obradovala novogodišnjim poklonima devojke i mladiće iz “Zajednice mladih” pri SOS Dečijem selu u Kraljevu. Akcija se tradicionalno organizuje od kako je kompanija pre ...
Svako treba da postupa prema svojoj savesti. Kada bi svako u Srbiji malo razmislio, imao bi šta da pokloni onima kojima je potrebnoDve sestre umetnice iz Novog Sada, Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar i Jasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor, poklonile su stan u novosadskom Zmajevu desetogodišnjoj devojčici Kristini Knežević i njenoj teško bolesnoj majci Vukosavi Disić. Ove humane umetnice videle su na televiziji reportažu o devojčici koja teško živi. Mediji su preneli da devojčica živi sa bolesnom majkom u jednoj udžerici, u kojoj nemaju ni vodu ni struju, da uči uz sveću i preživljavaju zahvaljujući humanim građanima. Kako su takođe preneli, Kristina je odličan đak, knjige i sveske ima zahvaljujući dobrim ljudima koji su pomogli. Oni koji su gledali TV prilog kažu da je devojčica pametna i da ima sve predispozicije da postane uspešna u životu, ako joj pomognu humani ljudi i organizacije. Umetnice Violeta Labat Mitrušić i Jasmina Mina Mitrušić, koje su videle reportažu, prve su pomogle. Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada iJasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor iz Novog SadaNovi život „Gledale smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbina. Čula sam se telefonom sa mojom sestrom Minom posle TV priloga i ona mi je predložila da im poklonimo stan koji je ostao od našeg pokojnog oca“, priča Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada. Pošto niko nije dugo živeo u tom stanu, potrebno je bilo renoviranje. Zapravo poklonile su deo stare kuće, u tom stanu je živeo njihov otac. Sad je stan adaptiran i radovi su završeni preko organizacije „Put, istina, život“. „Stan je lepo adaptiran, svi su anonimno donirali, neko je dao materijal, neko je radio. Majka Vukosava se snašla i radi privatno. Kaže da je zadovoljna i da joj prija sredina. Mala Kristina se lepo snašla u školi. Dolaze joj drugarice i, kako njena majka kaže, radosna je i srećna“, priča Violeta koja pored vajarstva, kojim se aktivno bavi i izlaže radove, već dugo godina radi i izradu vitraža. Njena sestra Jasmina Mina Mitrušić, pored pedagoškog rada u srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, aktivno komponuje, kamernu, horsku i opersku muziku. Videle smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbinaUmetnost kao lekDevojčici Kristini pomoć je i dalje potrebna. „Sigurna sam da bi sve humanitarne organizacije mogle da daju neku pomoć, kako bi samohrana majka mogla da izdržava svoje dete“, smatra Violeta. Prema njenom mišljenju, svako treba da postupa prema svojoj savesti i ona veruje da kada bi se svako u Srbiji zagledao u sebe imao bi šta da pokloni. Ili da pomogne na neki način. Od početka globalne zdravstvene krize umetnici širom Srbije finansijski žive lošije nego pre pandemije. Kako se umetnici snalaze u današnjem svetu, kad zbog epidemioloških mera nema izložbi i nastupa u zatvorenom prostoru? „Zbog pridržavanja kovid mera, umetnici su, najčešće, onemogućeni da komuniciraju sa svojom publikom. Izbegavaju se koncerti u zatvorenim prostorima, izložbe, neposredni susreti sa publikom koja sluša koncerte i koja dolazi na otvaranje izložbi. Istovremeno, to umetnike ostavlja bez finansijske podrške, bez honorara koji su inače mali“, kaže ona. Ali, situacija je još teža kad se zna da je mnogim umetnicima to jedini izvor prihoda. Umetnici su danas ugroženi, kako kaže, dok pokušavaju i dalje da se bave svojim poslom i da prežive. „Umetnost ostaje u drugom planu. Sve je prisutniji izvestan strah od umetnosti, odnosno od kontakata sa umetnicima. Međutim, smisao umetnosti i umetničkih dela je u neposrednoj komunikaciji sa publikom“, kaže Violeta Labat Mitrušić.
Novosađani preko Facebook grupe prate red u kovid ambulanti iz svojih domova, zahvaljujući solidarnosti građana koji trenutno čekaju na testiranje i objavljuju u koliko sati su prozvani na pregledGordana Belocić, Facebook grupa Covid 19 Novi Sad, Foto: Vesna ForaiOtvorili ste Facebook grupu pre godinu dana za praćenje reda u kovid ambulanti u Novom Sadu, kako sada funkcioniše grupa, imate li pomoć i drugih aktivista?Pre godinu dana pokrenula sam inicijativu kroz Facebook grupu „Covid 19 Novi Sad“, kojoj su se ljudi priključili kako bi informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulanti, tačnije u kovid centru. Kako je rasla grupa, tako je porastao i broj administratora koji su od ogromne pomoći i nezamenjivi su deo tima. Grupa funkcioniše i dalje po vrlo sličnim principima i nastaviće sve dok postoji potreba.Koliko grupa ima članova?Grupa trenutno broji oko 17.000 članova, što je najviše do sada i uvek smo u usponu sa brojem članova. Iako se dešava da nakon preležane korone ljudi napuste grupu jer im više nije potrebna, ipak broj članova se ne smanjuje. Otkad je počela vakcinacija, krenuli smo da pratimo i redove za vakcinaciju u Novom Sadu. Najavljivali smo, u saradnji sa Domom zdravlja Novi Sad, kad se očekuju povećane gužve, kakvo je stanje na Novosadskom sajmu, gde su se primale vakcine. I ne samo to, već i kojih vakcina ima na kom vakcinalnom punktu. (Punkt na Novosadskom sajmu je zbog vremenskih uslova tokom leta rasformiran i premešten u zaseban deo kovid ambulante u Novom naselju.) Uporedo sa praćenjem reda u kovid ambulanti i dalje pratimo red za vakcinaciju. Takođe, ličnim primerom i sugestijama apelujemo na članove grupe da se građani vakcinišu kako bi se zaustavila pandemija, kao što je u nekim drugim zemljama gde je vakcinacija sveobuhvatnija.Kako se preko grupe prati red, da li se i snima telefonom?Mi ne snimamo red, članovi grupe pišu dnevno komentare o čekanju u redu. Na primer, kad su i u koliko sati prijavljeni za prvi pregled ili kontrolu. Sve je na dobrovoljnoj bazi.Ko su članovi grupe koji objavljuju informacije, mlađi ili stariji građani i da li ste imali primedbe od menadžmenta Doma zdravlja?Nismo imali primedbe, barem nisu nama rečene. Maksimalno se trudimo da poštedimo svih neprijatnosti i medicinske i druge radnike u Domu zdravlja, kao i pacijente. Ne znamo tačan uzrast članova koji se javljaju, rekla bih da su to ljudi srednjih do starijih godina, koji su razvili empatiju i solidarnost.Grupu sam otvorila kako bi građani informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulantiKoliko vam volonterski rad oduzima vremena, kako sve uskladite sa poslom i privatnim obavezama?Radim u privatnoj firmi kao saradnik sa punim radnim vremenom i vođenje grupe je velika odgovornost, naročito zato što se svakog dana prijavljuju novi članovi koje je potrebno usmeravati na pravila grupe. Obaveze koje imam prema svom poslu su važne, a volontiranje u smislu humanitarnog rada je nešto što smatram da bi svako trebalo kod sebe da pokrene. Uz posao i volonterske aktivnosti, vođenje Facebook grupe i pružanje prve psihoterapijske pomoći tokom korone, za privatni život ne ostaje mnogo vremena. Međutim, moramo imati na umu da je u ovakvim okolnostima, u kojima zdravlje ima prioritet, društveni život veoma ograničen svim ljudima, ne samo nama koje vodimo grupu.Pored toga, pružate i psihoterapijsku pomoć, koliko vam se ljudi često javljaju?Budući da edukacija za psihoterapeuta traje dugo i da uz to nije mali novčani a ni vremenski izdatak, počela sam sa edukacijom krajem 2012. godine i još uvek sam u procesu edukacije. Ne stižem da pomognem svima koji mi se jave za pomoć, iako se trudim, ali ko god mi se obrati uvek dobije odgovor. Psihoterapijska prva pomoć koju pružam volonterski, kao i ostale kolege preko Saveza društava psihoterapeuta Srbije, nije isto što i psihoterapija. Koji su najčešći problemi zbog kojih se javljaju? U početku su mi se javljali ljudi koji su uglavnom zvali zbog ograničavanja kretanja, kad je bio „lockdown“. Kasnije su usledili pozivi onih koji su trenutno kovid pozitivni i potrebno im je da popričaju sa nekim ko bi ih umirio. U poslednje vreme mi se češće javljaju pacijenti koji su oboleli od drugih bolesti, koji imaju ograničenu mogućnost lečenja i ne mogu da zakažu termine jer se bolnice, u koje su išli ranije, pretvaraju u kovid. Takođe, postoji nemali broj onih koji nisu videli svoje bližnje koji su u staračkim i drugim domovima, osim kroz prozor ili iza ograde sa maskom, što dodatno doprinosi osećaju bespomoćnosti. Psihoterapeuti bi trebalo da budu dostupni u domovima zdravlja i da ih ima što više kako bi se ljudi mogli obratiti i da ta pomoć bude pokrivena doprinosima koji se izdvajaju za zdravstveno osiguranje.Dobili ste Nacionalnu nagradu za volontiranje, koja vam je dodeljena na Formu za odgovorno poslovanje. Koliko može pojedinac da doprinese i utiče na poboljšanje života u zajednici? Nagrađena sam Nacionalnom nagradom za volontiranje za inovativni pristup volontiranju kao pokretač Facebook grupe „Covid 19 Novi Sad“ 2020. godine, a nagrada je dodeljena u martu 2021. Pojedinac može donekle da utiče na neke stvari, ali ako se organizujemo kao grupa, biće sve lakše, efikasnije i uređenije. Svakoga dana možemo ukazivati na to kako neko nešto ne radi dobro, ali da li ćemo biti dovoljno angažovani da mi budemo ta promena koju želimo da vidimo u našoj okolini. Dovoljno je da svako ispred svog doma počisti, da svako nosi masku i drži distancu, da se vakciniše svako ko može, da svako prijavi nasilje koje čuje u susednom stanu. Sve je to humanost i odgovoran pristup društvu, životu i zajedničkoj budućnosti.
Centar za devojke edukovao je ove godine 17 devojaka, koje su postale vršnjačke edukatorke. One su informisale više od 500 srednjoškolki o nasilju nad ženama. Sve ove aktivnosti su besplatne za učesniceTatjana Nikolić, izvršna koordinatorka Centra za devojke iz NišaKoliko ste ove godine održali edukativnih treninga o nasilju nad ženama, trgovini ljudima i u kojim školama? Na teme „Nasilje nad ženama” i „Trgovina ljudima” ove godine održali smo dva treninga za vršnjačke edukatorke. Vršnjačke edukatorke su šesnaestogodišnjakinje iz šest gradova, koje su se prijavile na naš konkurs. Nakon prvog treninga održale su u 12 srednjih škola radionice sa više od 500 srednjoškolki. Radionice nakon drugog treninga su tek počele da se održavaju. Sve naše aktivnosti su besplatne za učesnice i devojkama koje učestvuju na treninzima svi troškovi su pokriveni, a za vođenje radionice imaju honorare.Koliko devojčica je prošlo vaše treninge ove godine, da li se povećao broj devojaka koje s vama kontaktiraju?Na prvom treningu na temu „Nasilje nad ženama” bilo je ukupno 16 devojaka. Trening smo ponovile za devojke koje su bile sprečene da prisustvuju usled pandemije. Ove godine edukovale smo 17 devojaka na dve teme, koje su postale vršnjačke edukatorke i u okviru prve teme informisale smo više od 500 srednjoškolki. Takođe, na temu trgovine ljudima starije vršnjačke edukatorke su održale šest radionica u Nišu i Leskovcu sa više od 90 mladih. U poslednjih godinu dana, nakon svih dešavanja u vezi sa nasiljem, koja su isplivala na površinu, primetile smo da se povećao broj devojaka koje nas pozivaju. Ne žele sve da vode radionice, ali žele da se uključe u aktivističko-feminističko pozorište, ulične akcije, učestvuju na kreativnim radionicama ili jednostavno žele da provode vreme u sigurnom prostoru i gledaju filmove.Šta su najvažnije lekcije i poruke koje devojke mogu da čuju na obukama o nasilju nad ženama?Najvažnije poruke koje devojke čuju na našim obukama su: žrtva nasilja može biti svako, nisi kriva, za nasilje je kriv nasilnik, nasilnik može biti svako, najčešće muž, bivši muž, momak, bivši momak, drug, komšija, sramota nije tvoja, sramota je nasilnikova. Važno je da znaju da seksualno uznemiravanje nije šala, već krivično delo i kratka suknja nije pristanak na seks niti opravdanje za silovanje, ljubomora nije ljubav, već nasilničko ponašanje. Devojke posle radionica promene mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka, jer činjenice govore upravo suprotnoUpitnici koje radimo pre i posle radionica kažu da je 55 devojaka koje su pre radionice mislile da jedan šamar nije nasilje, nakon radionice promenilo svoje mišljenje. Posle treninga, 154 devojke koje su pre mislile da je alkohol uzrok nasilja, promenilo je svoje mišljenje. Zatim, 132 devojke promenile su mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka jer činjenice govore upravo suprotno. Prenosim šta je rekla jedna devojka nakon treninga: „Stekla sam samopouzdanje, razumem svoja osećanja bolje, kao i osećanja drugih. Povezala sam se sa devojkama iz radionice, i one sa mnom kontaktiraju.” Devojke u romskim zajednicama imaju problema što se rano udaju, nespremne za brak. Jedna od njih je rekla: „U svojoj porodici nisam bila u takvoj situaciji, a moja porodica me podržava jer želi da prekine tu tradiciju. Želim da budem uzor u romskoj zajednici i pokažem, posebno devojčicama, da mogu da razbiju začarani krug bede: siromaštvo, veliki broj dece, nedostatak sredstava za školovanje, udaja devojčica kao beg iz siromaštva porodice.”Postoji li neko istraživanje da li je povećano nasilje ili je povećano prijavljivanje nasilja nad ženama poslednjih godina?Na SOS telefonu za žene i decu žrtve nasilja volontirala sam od 1996. do 1998, a zatim i na SOS telefonu Centra za devojke, od doba kada nasilje nad ženama kao problem nije bilo prepoznato i kad nije bilo zakona, do sada kada imamo dobre zakone i sve bolju primenu. U poslednjih nekoliko godina povećalo se prijavljivanje nasilja, ne zato što ga ima više, nego zato što su feminističke grupe 20 godina radile na tome da se podigne svest javnosti o tome da nasilje nije privatna stvar već društveni problem. Ali, lobiralo se za zakone i njihove izmene, pa javnost danas zna da je nasilje krivično delo i da se može prijaviti.Koje su još aktivnosti u fokusu Centra, kako sve pomažete devojkama?Izdvojila bih naš osmi ArtFemine festival na kom je ove godine u toku četiri dana okupljeno više od 150 ljudi. Posetioci festivala su bili u prilici da vide i učestvuju na uličnoj akciji, radionicama, panelima, performansima i muzičkim događajima. Centar za devojke je osnovan 15. aprila 1998. godine, na inicijativu dve volonterke SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja. Cilj osnivanja Centra za devojke je bio da se kroz edukaciju i emancipaciju mladih žena radi na unapređivanju njihovog položaja u društvu. Tri teme su nam u fokusu: nasilje nad devojkama i ženama, trgovina ljudima, žensko zdravlje i seksualnost. Bavimo se prevencijom, ali i direktnim radom sa žrtvama nasilja. Naša misija je osnaživanje dece, devojaka i mladih žena kroz podršku, edukaciju, aktivizam i kreativnost.
 (003)-270x152.jpg)
Batajničkoj kovid bolnici donirali smo med. Zbog svog sastava med preventivno deluje na imuni sistem i savetuje se kod respiratornih infekcijaAnja Trifunović, član Udruženja pčelara BatajnicaPčelarsko udruženje Batajnica doniralo je 50 kilograma meda kovid bolnici u Batajnici ove godine. Koliko imate članova, i da je to prva humanitarna akcija? Jedna od naših prvih humanitarnih akcija u saradnji sa firmom „Pakograf“ iz Nove Pazove je donacija meda kovid bolnici u Batajnici. Naša ideja je bila da med doniramo osoblju koje danonoćno brine o obolelima od korone, znajući koliko težak i zahtevan posao obavljaju i da im je zbog toga potrebno da se nekako okrepe. Svi vrlo dobro znamo kako med deluje na naš organizam zbog svog sastava. Udruženje je osnovano u januaru ove godine, predsednik Udruženja je Petar Dobrić, trenutno imamo 54 člana i nisu svi samo iz Batajnice, već ima pčelara iz Ugrinovaca i Zemuna. U Udruženju imamo i dosta mladih pčelara.U kojim ste još humanitarnim akcijama učestvovali? Pored donacije meda kovid bolnici, naše Udruženje je zajedno sa posetiocima izložbe meda „Batajnički medenjak“ učestvovalo u humanitarnoj akciji prikupljanja pomoći za lečenje učeniku osnovne škole „Boško Palkovljević Pinki“ iz Batajnice. Tom prilikom je sakupljeno 15.000 dinara. Svakako da se nećemo zaustaviti na ovim akcijama, cilj nam je da pomognemo, koliko smo u mogućnosti. Organizovali smo ove godine i školicu pčelarstva u kojoj su učestvovala deca školskog uzrasta. Školica je organizovana u saradnji sa osnovnom školom gde su deca dane provodila u prirodi, na pčelinjaku, edukujući se o pčelama. Organizovali smo ove godine i školicu pčelarstva u kojoj su učestvovala deca školskog uzrastaDa li je neka vrsta meda posebno dobra za respiratorne organe, koliko je važno da se koristi med preventivno za očuvanje imuniteta? Med, kao pčelinji proizvod, ne može da zameni farmaceutske lekove, ali svakako može da pomogne kao preventiva. Med sadrži saharozu, glukozu i fruktozu, kompleks vitamina B (B1, B2, B3, B6, B12), vitamine C, K, E, makro i mikro elemente, fermente (invertaze, amilaze) i veliki broj esencijanih kiselina. Zbog svog sastava med ima antibiotsko, antivirusno, aktioksidantno i antigljivično dejstvo, odlično deluje na imuni sistem. Prilikom pravilnog konzumiranja može se dosta uticati na jačanje imunološkog sistema. Svaki med je dobar, ne možemo izdvojiti neki posebno. Med se savetuje kod respiratornih infekcija jer oslobađa pluća od toksina i sluzi, oblaže sluzokožu gornjih disajnih puteva, umiruje napade nadražajnog kašlja. Med u kombinaciji sa drugim pčelinjim proizvodima (matični mleč, perga, propolis) svakako je dobro konzumirati u određenim količinama kao preventivu svim bolestima.Hoće li biti nestašice meda, kakva je bila ova godina? Kako globalno zagrevanje utiče na prinos meda?Ova godina je bila izuzetno loša za prinos meda, što je posledica loših vremenskih uslova zbog globalnog zagrevanja. Kao posledica hladnog i kišovitog proleća desilo se izmrzavanje medonosnog bilja u pojedinim predelima i bagrema, pre svega, koji je glavna paša. Kad je cvetala lipa vremenski uslovi joj nisu pogodovali, opet ne u svim delovima Srbije, ali uglavnom. Leto je bilo toplo i bez padavina, što je izazvalo sušenje livada. Jedino je suncokretova paša dala neke rezultate prinosa. Ali, kako med nije jedini pčelinji proizvod, tu su propolis, perga, matična mleč, onda se može reći da godina nije bila toliko loša, a sve to zahvaljujući dobroj organizaciji pčela u košnici. Pčelari, kao ni potrošači, ne bi trebalo da se fokusiraju samo na med kao da je jedini pčelinji proizvod, već bi trebalo da znaju da iskoriste i druge i te kako dobre pčelinje proizvode koji na različite načine poboljšavaju ljudsko zdravlje. Istina je da imamo manje prinose, ali su istog kvaliteta kao i prethodnih godina zahvaljujući dobroj organizaciji pčela u košnici.Šta ljudi mogu naučiti od pčela koje imaju savršeno organizovanu svoju zajednicu? U našem narodu, od pamtiveka, vlada mišljenje da treba pomoći i dati da bi se vratilo. Pčelar koji prati pčelinju zajednicu u košnici i njihovu organizaciju rada pita se šta je sa organizacijom ljudi. Prateći pčelu kako ona sebe štiti u svojoj zajednici i znajući da je vekovima uspela da opstane, shvatamo koliku ulogu u životu ima organizacija. Ali, od kada se čovek umešao u njen život jedva uspeva, zato da bi pčele preživele treba ih pustiti da se same organizuju i ako prežive živeće i ova planeta.
-270x152.jpg)
Čini se da ljudi danas, naročito u Srbiji, nisu dovoljno svesni razmera planetarne ekološke krize. Kompostiranjem se dobija hranljiva zemlja Vesna Jevtić, nastavnica engleskog jezika, ekološki projekat „Biram da kompostiram“Jedan vrtić i stambena zajednica u Beogradu dobili su kompostere u okviru projekta „Biram da kompostiram”. Radili ste u Hemijsko-prehrambenoj školi, kad ste počeli da radite kompostiranje i kako je počeo taj ekološki projekat?Čini se da ljudi danas, naročito u Srbiji, nisu dovoljno svesni razmera planetarne ekološke krize. Plastika je, po novim naučnim istraživanjima, pronađena u ljudskoj placenti, a površinski sloj zemlje je istanjen i ispošćen. Preterana potrošnja dovela je do toga da se napuštaju stare zdrave navike, kupuje se preko svake mere, baca se bez kriterijuma, zbog čega razne vrste otpada koje bi se mogle reciklirati završe na deponiji. Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnje.Organski otpad može da se kompostira, umesto što se baca na deponiju, gde samo doprinosi pojačanju efekta staklene bašte ispuštanjem štetnih gasova tokom procesa raspadanja. Sa tim saznanjem, počela sam da kompostiram u svom domaćinstvu. U međuvremenu, u školi u kojoj sam doskoro radila, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, u okviru Erazmus projekta pod nazivom „Jedi pametno. Sačuvaj planetu” (Eat Smart. Save Your Land) naš tim je napravio tri kompostera. Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnjeKako su dodeljivani komposteri, kome su sve namenjeni? Pozvali smo lokalnu zajednicu preko neformalne grupe „Za manje smeća i više sreće – Zero Waste Serbia” da se pridruži našoj akciji tako što će nam donositi zeleni otpad. Odziv je bio fenomenalan, a mnoge naše komšije presrećne što svoj zeleni otpad mogu da donesu na kompostiranje. Naš plan je bio da, osim u edukativne i društveno-korisne svrhe, kompost posluži i za ulepšavanje školskog dvorišta, tako što ćemo ga iskoristiti kao hranljivu zemlju za nadgradne leje u koje ćemo posaditi medonosne biljke. Zatim je na proleće ove godine bio i poziv za mini eko-projekte Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Javili smo se na konkurs sa idejom da napravimo još kompostera, koje ćemo ovog puta darovati nekoj instituciji, stambenoj zajednici, ugostiteljskom objektu. Prilikom prijave za konkurs bilo je 100 predloga, izabrani smo u uži krug od 15, a zatim u dobitna četiri tima i tako je počeo projekat Hemijsko-prehrambene tehnološke škole „Biram da kompostiram”. U međuvremenu, zbog manjka časova, prešla sam u VI beogradsku gimnaziju, gde predajem engleski jezik, ali sam na lični zahtev ostala da vodim ovaj projekat do kraja. I objavili smo poziv za zainteresovane zajednice. Na kraju smo izabrali vrtić „Plavi čuperak” na Karaburmi i stambenu zajednicu Radnička.Kako je finansiran projekat? Projekat je kompletno finansijski podržao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, kroz program „Znanje za održivi razvoj”, sponzorisan od strane nemačke ambasade. U okviru projekta „Biram da kompostiram” radio je mali školski četvoročlani tim, osim mene, radilo je dvoje učenika Valentina i Petar, i moja koleginica Danica Drulović, nastavnica tehnološke grupe predmeta, koja je osmislila i napravila nacrt kompostera. Takođe, bavila se procesom kompostiranja sa tehnološke strane (vlaga, temperatura, odnos sadržaja ugljenika i azota), dok sam ja radila na pripremi dokumentacije, povezivanju sa lokalnom zajednicom. Naravno, komposteri su dodeljeni besplatno.Koliko su ekološki projekti važni za decu u vrtićima i školskom uzrastu?Cilj ovakvih projekata je prvenstveno podizanje svesti o važnosti kompostiranja, o važnosti održivog života u urbanoj sredini. Na školskom nivou, zahvaljujući ovakvim projektima, učenici postaju samopouzdani, svesni, angažovani pojedinci koji kritički posmatraju svet oko sebe i vide sebe kao aktere promena. Za zajednicu je sjajno što ovakvi projekti podižu nivo socijalne kohezije, koja nam je danas više nego potrebna, kako bismo shvatili da ne možemo uvek čekati da neko nešto uradi za nas, da neke stvari moramo da uradimo sami, ako želimo da živimo u zdravoj, uređenoj, prijatnoj sredini. Koje su prednosti kompostiranja?Prednosti su nebrojene. Korišćenjem komposta za đubrenje bašte izbegava se upotreba hemijskih preparata za zaštitu bilja i veštačkih đubriva. Smanjuje se količina otpada koji se proizvodi, dok dobijeni proizvod utiče na zdravlje tla, potiskuje patogene i jača imunitet biljaka. Iako sam po struci filolog i bavim se podučavanjem i prevođenjem, u duši sam eko-aktivista. U mom domaćinstvu odavno se vodi računa o smanjenju otpada uz poštovanje svih pet eko-zapovesti: ne uzimaj ako ti ne treba, razmisli pre nego što kupiš nešto novo, ponovo upotrebi, recikliraj, natcikliraj (na primer, od starih farmerki napravi ceger). Kompostiranje je proces koji unapređuje kvalitet života u urbanoj sredini, čoveka povezuje sa prirodom, vraća balans u prirodnu sredinu, a tlu vraća neophodne materije. Kako se pravi kompost, šta je potrebno, šta ne sme da se koristi? Kompost se pravi od zelenog otpada iz kuće (azotni deo) i smeđeg otpada (ugljenični deo). Zeleni otpad su kore od voća i povrća, ljuske od jajeta, talog od kafe, kesice čaja, a smeđi: karton, pamučna tkanina, suvo lišće, piljevina. Slažu se naizmenično u odnosu 2:1 smeđeg u odnosu na zeleni otpad, u zatvorenu posudu koja ima bočne rupice za protok vazduha, po potrebi zalivaju se vodom i povremeno promešaju. U kompost ne sme da se stavljaju namirnice životinjskog porekla, niti ostaci začinjene hrane, borove iglice i lišće od oraha.
-270x152.jpg)
Novak Đoković Fondacija, u saradnji sa kompanijom dm drogerie markt koja je glavni donator na projektu, otvorila je vrtić pri Predškolskoj ustanovi „Sofija Ristić“ u Topoli. U ...
-270x152.jpeg)
U svetu koji sada gotovo potpuno funkcioniše onlajn, imamo odgovornost da obezbedimo stabilnu mrežu, kako bi naši korisnici bili povezani sa porodicom i prijateljima, ali i da bi mogli nesmetano da obavljaju svoje posloveDruga godina pandemije korona virusa, godina „konsolidacije“, godina je u kojoj smo se prilagodili „novoj normalnosti“, dodatno ojačali naše kapacitete, pokrenuli velike projekte, ali i godina u kojoj smo se potrudili da što više doprinesemo zajednici u kojoj poslujemo, jer verujemo da na taj način stvaramo bolju budućnost za generacije koje dolaze. Naša mreža najbolja na testuU doba pandemije, uloga telekomunikacionih kompanija dobija na važnosti. U svetu koji sada gotovo potpuno funkcioniše onlajn, imamo odgovornost da obezbedimo stabilnu mrežu, kako bi naši korisnici bili povezani sa porodicom i prijateljima, ali i mogli da nesmetano obavljaju svoje poslove. Potvrda našeg truda došla je kroz peto po redu priznanje „Best in Test“, koje dodeljuje međunarodna kompanija UMLAUT. „Trend dvocifrenog rasta mobilnog saobraćaja u Telenor mreži nastavio se tokom 2021. godine. Nama to donosi posebnu odgovornost za kontinuirani, ubrzani razvoj mreže, zasnovan na potrebama korisnika i najnovijim tehnologijama. Ponosni smo na peto „Best in Test“ priznanje kao potvrdu kvaliteta i rezultat kontinuiranog ulaganja u mrežnu infrastrukturu“, kaže Saša Leković, izvršni direktor Tehnike u Telenoru.Besplatan internet za nesmetano učenje na daljinuSvesni smo koliko je pandemija korona virusa uticala na sve sfere društva, pa tako i na obrazovanje. Većina škola u svetu uspela je da delimično ili u potpunosti pređe na onlajn nastavu. Prema istraživanju UNICEF-a, gotovo 1,6 milijardi dece u 190 zemalja sveta suočilo se sa poteškoćama u obrazovanju. Podaci Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja pokazuju da oko 40 odsto dece iz osetljivih društvenih grupa u Srbiji nije bilo u mogućnosti da prati nastavu na daljinu jer nisu imali internet konekciju ili je ona bila veoma loša. Zato smo, zajedno sa UNICEF-om, krenuli sa uvođenjem besplatnog interneta najugroženijoj deci širom Srbije. Telenor je donirao 2.200 internet kartica i 310 modema za pristup internetu za 30 škola, čime se omogućava stvaranje potrebnih uslova za učenje na daljinu, bez obzira na to gde i u kakvim uslovima učenici žive. Telenor je donirao 2.200 internet kartica i 310 modema za pristup internetu za 30 škola„Većina dece tokom pandemije se, uz ogromnu podršku roditelja, nastavnika i pristup digitalnim alatima, adaptirala na novu realnost, ali ima i onih kojima je to bio veći izazov. Ideja ove inicijative je da omogućimo iste uslove za sve, jer učenje ne sme da stane ni za jedno dete, bez obzira na to kakve su okolnosti oko nas. Verujemo da povezanost i pristup komunikacionim servisima jesu pravi način i na tome radimo zajedno sa UNICEF-om, kao strateškim partnerom, već više od deset godina“, izjavio je Goran Vasić, izvršni direktor korporativnih poslova u Telenoru.Premošćavanjem digitalnog jaza stvoriće se jednak i inkluzivan pristup obrazovanju, dok će se istovremeno pomoći deci i mladima da razviju digitalne veštine koje će ih pripremiti za život u 21. veku, kao i za ulazak na sve konkurentnije tržište rada. „Brzinom do zvezda“ za zdraviji život deceFizička aktivnost od ključnog je značaja za pravilan razvoj dece. Upravo u cilju promocije zdravih životnih navika i bavljenja sportom, Telenor i Srpski atletski savez nastavljaju svoj tradicionalni projekat „Brzinom do zvezda”, kroz organizaciju trka za decu trećeg i četvrtog razreda osnovnih škola. Ove jeseni, uz poštovanje svih epidemioloških mera, počeo je osmi ciklus.Svake godine raste broj dece i gradova koji žele da učestvuju u projektu „Telenor: Brzinom do zvezda“, što govori o značaju promocije sporta u školama i među decom. Ove jeseni imamo rekordan broj prijavljenih gradova, čak 62. Sport pomaže deci da osnaže svoje psihičko i fizičko stanje, da upoznaju nove drugare, ali i nauče šta je to fer-plej, da porade na svom samopouzdanju, sve kroz igru i smeh. Ovde nije cilj postići najbolji rezultat, već kroz druženje razviti zdrave životne navike”, rekla je Marija Vujanić, direktorka komunikacija i održivog razvoja u Telenoru. Ovaj projekat takođe otkriva i nove atletske nade. Polufinalisti, njih 32, dobijaju besplatno učešće na Telenor kampu „Brzinom do zvezda“, koji sadrži sportske, kreativne i edukativne elemente, a najvažnije od svega, spaja decu iz različitih delova Srbije kroz igru i druženje. Mnogi učesnici prethodnih ciklusa su se upravo kroz ovo takmičenje zaljubili u „kraljicu sportova“ i počeli da treniraju u atletskim klubovima. Čuva(j)mo životnu sredinuU Telenoru vodimo računa o zaštiti i načinima unapređenja životne sredine. Želja nam je da kod naših zaposlenih, korisnika, šire javnosti, ukažemo na mogućnosti kolektivnog, ali i ličnog doprinosa zaštiti prirode. Zato smo pokrenuli program reciklaže mobilnih telefona. Svaki zainteresovani građanin, bez obzira na to da li je naš korisnik ili ne, može svoj stari telefon doneti u bilo koju Telenorovu prodavnicu i dobiće vaučer u iznosu od 7.000 dinara za kupovinu novog telefona ili pametnog sata. Od aprila, kada smo pokrenuli ovaj program, reciklirali smo preko 150.000 starih mobilnih telefona i prikupili više od osam tona elektronskog otpada, što uključuje blizu dve tona bakra, oko četiri kg srebra, četiri kg zlata.„Ono što je zanimljivo naglasiti jeste da je od početka akcije do danas, od ukupnog broja prodatih telefona u Telenoru, gotovo 90 odsto prodato uz vaučer za reciklažu. Naišli smo na fantastičan odziv, što nam pokazuje da građani zaista cene naše napore i žele da nam se priključe“, kaže Aleksandra Mišić Dodić, marketing menadžerka u Telenoru.Program reciklaže telefona samo je jedna od naših ekoloških inicijativa. Još pre skoro 10 godina odustali smo od plastičnih kesa i sada koristimo isključivo papirne kese i kartonsku ambalažu. Naši zaposleni aktivno učestvuju u procesu reciklaže kroz primarnu selekciju otpada na radnom mestu (papir, aluminijum, PET). Koristimo vozila sa manjom emisijom gasova, sijalice sa manjom potrošnjom struje i plaćamo električnu energiju samo iz hidrocentrala. Našim korisnicima nudimo mogućnost izdavanja elektronskog umesto papirnog računa, kao i plaćanje onlajn. Već trinaest godina zaredom, Telenor Srbija učestvuje u akciji „Sat za našu planetu“. Poslednje subote u martu mesecu, na sat vremena gasimo svetla u upravnoj zgradi na Novom Beogradu, kao i u svim prodavnicama širom Srbije. U cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu imamo uspostavljen Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) prema standardu ISO 14001, koji smo 2011. godine i sertifikovali.Sa nama možete da zamislite sveKroz konkurs „Zamisli sve“, Telenor fondacija pruža podršku inovativnim i održivim rešenjima koja za cilj imaju prevazilaženje trenutnih društvenih izazova iz oblasti obrazovanja, socijalne inkluzije društveno ugroženih grupa, kulture i umetnosti i zaštite životne sredine. Ove godine odabrana su četiri projekta kojima je raspodeljeno više od četiri miliona dinara. Hack#teen, hakaton za devojčice, koji organizuje Asocijacija za afirmaciju potencijala žena (AFA), posvećen je ohrabrivanju i motivisanju devojčica da se više zainteresuju za prirodne nauke i uključe u STEM zanimanja, kako bi bile podjednako zastupljene u tehnološkim poslovima budućnosti. Takmičenje organizovano povodom Međunarodnog dana devojčica u informaciono-komunikacionim tehnologijama, koji se obeležava 22. aprila, okupilo je 50 učenica osnovnih škola iz cele Srbije. Takmičarke su, uz podršku svojih mentorki iz 10 uspešnih tech kompanija, kreirale tehnološka rešenja koja na interesantan i efikasan način promovišu znanje, podstiču veću zainteresovanost za učenje i obrazovanje čine kvalitetnijim i uzbudljivijim.Ove godine smo podržali i muzički festival ARLEMM 2021, koji širi i podstiče razvoj umetnosti i kulture u Srbiji, sa posebnim osvrtom na regione koji nemaju produktivne kulturne centre. Ova kulturno-edukativna manifestacija, u organizaciji Udruženja za širenje i podsticaj muzičke kulture u Srbiji MUZIKUS, pružila je i mogućnost deci i mladima za dalja usavršavanja sa najeminentnijim stručnjacima iz različitih muzičkih žanrova. Manifestaciju su otvorili naš poznati violinista Stefan Milenković i orkestar Kamerata Akademika, a na festivalu su učestvovali istaknuti umetnici, Balkanopolis sa Slobodanom Trkuljom, Ana Ćurčin, Ortodoks Kelts i drugi. Svi koji nisu bili u prilici da uživo prisustvuju koncertima, mogli su da uživaju u prenosu na Telenorovom YouTube kanalu. U okviru projekta Posadi svoj hlad – Jesenja sadnja 2021, Telenor fondacija obezbedila je sredstva za šest hiljada sadnica belog jasena sa uputstvom za sadnju, koje su bile podeljene građanima tokom novembra u više od 100 gradova i opština na teritoriji Srbije, i to istog dana, u isto vreme. Kroz akciju smo želeli da ukažemo građanima na važnost zdrave životne sredine i damo im priliku da se direktno uključe u rešavanje problema zagađenog vazduha u urbanim sredinama. Takođe, nedavno smo sa kompanijom Color Media Communications započeli projekat „Zelena Srbija“, u okviru kog je tokom godine organizovana sadnja u deset gradova i opština.Projekat „Umetnost u prolazu“ organizacije Street Art Belgrade na inovativan i kreativan način približava uličnu umetnost slepim i slabovidim osobama, kroz 3D modele murala. Za prve modele odabrani su radovi beogradskog umetnika Weedzora. Uz 3D modele se nalazi i opis radova na Brajevom pismu. Povodom Dana slepih i slabovidih osoba, koji se obeležava 15. oktobra, modeli su postavljeni na dve lokacije na Vračaru. „Umetnost je izraz slobode, ona spaja ljude, briše granice i prepreke. Ima veliku ulogu u stvaranju inkluzivnijeg i tolerantnijeg okruženja, čemu je Telenor fondacija posvećena od samog početka“, ističe Milica Begenišić, menadžerka Telenor fondacije. Brigom o našim zaposlenima, korisnicima i zajednici u kojoj poslujemo pravimo korak ka boljem društvu. Trudimo se da podržimo, ali i sami sprovedemo akcije u kojima svaki pojedinac može da uradi nešto kako bi naša planeta bila kvalitetnije i lepše mesto za život. Verujemo da je to jedini ispravan način.
-270x152.jpg)
U južnobanatskom okrugu nastavlja da se širi poruka – Srbija bez barijera! Kompanija Mozzart, u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbedila ...
-270x152.jpg)
Kompanija Wiener Städtische osiguranje u saradnji sa humanitarnom organizacijom „Dečje srce“, organizovala je doručak za medije na kom su pripadnici medija imali priliku da se bolje upoznaju sa korisnicima podrške koju ova humanitarna organizacija pruža. Na događaju su predstavljeni novi proizvodi koje su osmislili i ručno izradili korisnici humanitarne organizacije „Dečje Srce“, a koji šalju poruku važnosti životnog osiguranja. Cegeri, proizvedeni pod pokroviteljstvom kompanije Wiener Städtische osiguranje, biće u prodaji u prostorijama radnog centra „Dečje srce“ i tokom naredne godine.Novinari prvi dobili priliku da vide nove proizvode iz radionice “Srcotvornica”„Pomoć osetljivim društvenim grupama jedan je od prioriteta društveno odgovornog rada naše kompanije. Naši napori idu u pravcu smanjenja razlika i podela u društvu, naročito onih koje nastaju na temelju različitosti. Sa organizacijom “Dečje srce” sarađujemo već dve godine, koristeći naše kompanijske kapacitete i naš poslovni ugled i uticaj kako bismo proširili priču o značaju misije “Dečjeg srca” i podstakli i druge uticajne članove zajednice da to isto učine. Prošle godine smo sa “Dečjim srcem” napravili naš korporativni kalenadar – oslikan i obogaćen ličnim porukama upravo ovih mladih ljudi koji u radu sa “Dečjim srcem” pronalaze smisao, izjavila je Ivana Đurišić, korporativni PR menadžer kompanije Wiener Städtische osiguranje. Kompanija Wiener Städtische osiguranje prepoznata je kao kompanija koja u svom svakodnevnom poslovanju veliku pažnju posvećuje dobrobiti društva i pružanju podrške lokalnoj zajednici i ranjivim grupama. „Humanitarna organizacija „Dečje srce“ posluje već 20 godina. Ovo je druga godina kako uspešno sarađujemo sa kompanijom Wiener Städtische osiguranje, a ujedno i druga godina rada naše kafeterije. Od samog početka, cilj nam je da da mladi sa smetnjama u razvoju razbiju predrasude sami o sebi i dokažu da su spretni i sposobni da samostalo obavljaju različite poslove”, izjavio je direktor humanitarne organizacije „Dečje srce“, Goran Rojević. Ovom prilikom, kompanija Wiener Städtische osiguranje omogućila je pripadnicima medija da kroz prijatno prednovogodišnje druženje u kafeteriji „Dečje srce“, upoznaju korisnike ove humanitarne organizacije, saznaju više o njihovim aktivnostima, ali i tome zašto je kompanija Wiener Städtische osiguranje podržava ovu humanitarnu organizaciju.
Ponuda studijskih programa Univerziteta u Novom Sadu je od ove akademske godine bogatija za master studije iz informacione bezbednosti, koje u prvoj generaciji pohađa deset studenata. Reč je o novom st...
„Lanac dobrote“ je dobrovoljna aktivnost i zahteva onoliko ličnog angažmana koliko sami verujemo da je potrebno da nekom ulepšamo dan Korporativne vrednosti kojima se rukovodi kompanija W...
Kreiranje održivijeg prehrambenog sistema predstavlja pravac kojim se kompanija PepsiCo kreće zahvaljujući brojnim standardima i kriterijumima koje primenjujemo i koji su isti svugde u svetu gde god da poslujemoKao kompanija koja predstavlja vodećeg proizvođača hrane i pića u čak 60 zemalja širom sveta, nastojimo da utičemo na modifikaciju načina na koji se danas proizvode, distribuiraju, ali i čuvaju hrana i piće, a sve u cilju kreiranja jednog održivijeg prehrambenog sistema. Naše poslovanje već dugi niz godina zasniva se na poštovanju osnovnih principa očuvanja prirodnih resursa, a u prilog tome govori i činjenica da smo nedavno predstavili pep Positive stratešku transformaciju koja u središte našeg poslovanja stavlja očuvanje planete i kreiranje vrednosti uz poštovanje osnovnih načela održivosti. Na tržištu Srbije i Zapadnog Balkana ovaj rezultat postignut je zahvaljujući dugogodišnjem ulaganju u proizvodne pogone i nove linije, ali i u savremene tehnologije poput vakuum sistema, solarnog panela za toplu vodu i LED rasvete. Sa početkom instalacije solarne elektrane u našoj fabrici u Magliću radi proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nastavljamo direktno da smanjujemo emisiju CO2 i doprinosimo zaštiti okruženja u kome živimo i radimo. Snaga koju možemo očekivati u sunčanim periodima je okvirna potreba proizvodne linije na kojoj se proizvodi naš brend Chipsy.S obzirom na to da je poljoprivreda osnova našeg poslovanja, svi naši poslovni napori usmereni su ka tome da zadovoljimo potrebe naših potrošača uz smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu. Kreiranje održivijeg prehrambenog sistema predstavlja pravac kojim se kompanija PepsiCo kreće zahvaljujući brojnim standardima i kriterijumima koje primenjujemo i koji su isti svugde u svetu gde god da poslujemo. Cilj nulta neto emisija do 2040. godineU tom duhu, postavili smo vrlo ambiciozan cilj i obavezali se na udvostručenje smanjenja uticaja na klimatske promene. Ovaj visoko prioritetni cilj podrazumeva postizanje nulte neto emisije do 2040. godine, kao i apsolutno smanjenje emisije gasova staklene bašte za više od 40% do 2030. godine. Za ostvarivanje ovih ciljeva potrebni su izuzetni napori, na čemu radimo već godinama unazad primenom najsavremenijih tehnologija u svim fazama našeg poslovnog procesa, od uzgoja useva pa sve do distribucije i plasiranja proizvoda na tržište. Brojni izazovi sa kojima se suočava čitav prehrambeni sistem iziskuju revidiranje i ažuriranje naših agendi i ciljeva, što je upravo dovelo do toga da proširimo ciljeve kada je u pitanju naša regenerativna poljoprivredna praksa. Edukacijom do savremenih farmeraKada je reč o području Zapadnog Balkana, ovaj proces je već započet zahvaljujući saradnji koju imamo sa šest dobavljača iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Prenoseći globalnu ekspertizu na lokalni nivo doprinosimo efikasnijem uzgoju hrane uz minimalno korišćenje resursa i na taj način pružamo podršku domaćim poljoprivrednicima. Edukacijama formiramo savremene farmere koji primenjujući najsavremeniju tehnologiju mogu da obrade više, a da pritom smanje svoje troškove i očuvaju zemljište. Otpad u hrani predstavlja ozbiljan globalni problem, kako s ekonomskog tako i sa etičkog stanovišta. Zapadni Balkan se nalazi na dobrom putu kada je rešavanje ovog problema u pitanju, pa je tako u prethodnoj godini preradni otpad u proizvodnji smanjen za 0,6 miliona dolara zahvaljujući saradnji sa Agro timom čime je Zapadni Balkan je postigao najbolji učinak u celoj Centralnoj Evropi kada je u pitanju smanjenje količine otpada, kako u ukupnom neto prihodu, tako i u ukupnim količinama.Akademija za studente poljoprivrednih fakultetaPored ulaganja u nove proizvodne linije i tehnologiju koja doprinosi očuvanju sredine u kojoj poslujemo, naše poslovanje podrazumeva i kontinuirano ulaganje u ljude, njihovu edukaciju i sticanje veština. Ovde moramo da spomenemo našu jedinstvenu edukativnu platformu Chipsy Agro akademiju, koja je ove godine, uprkos brojnim izazovima prouzrokovanim epidemijom, uspešno završena. Akademija je, studentima završnih godina Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pružila posebnu priliku uvida u praktična znanja iz oblasti uzgoja krompira.Polaznici Akademije imali su šansu da uče od najboljih svetskih agroeksperata kompanije Marbo Product, da saznaju koje se posebne sorte koriste u proizvodnji brenda Chipsy i upoznaju se sa industrijskim standardima koji omogućavaju da njegov kvalitet ostane uvek na zavidnom nivou. I ove godine, kao i prethodne, uspeli smo da kroz različite donacije damo doprinos društvenoj zajednici, što nas posebno raduje. Kao nastavak dugogodišnje uspešne saradnje sa opštinom Bački Petrovac, realizovali smo donaciju računarske i druge tehničke opreme i uređaja javnim ustanovama u nadi da će ova podrška doprineti poboljšanju kvaliteta rada zaposlenih. Izuzetno smo ponosni i na uspešno realizovanu kampanju „Otvori Chipsy, asistiraj za gol“ u okviru koje smo donirali komplete golova za mali fudbal svim srednjim školama na teritoriji Srbije, kao i srednjim školama u regionu.
-270x152.jpg)
Banka drži do sada neoboren „državni rekord“ jer je najveći sponzor i zvanična banka Olimpijskog komiteta Srbije već 20 godinaKorporativno poslovanje OTP banke temelji se na iskazivanju odgovornosti prema tržištu, zaposlenima, životnoj sredini i zajednici u kojoj posluje. Banka prepoznaje važnost očuvanja životne sredine i kreira aktivnosti koje su usmerene ka zelenoj promeni, što uključuje i aktivno volontiranje zaposlenih. Prva je banka koja je pristupila Mastercard Priceless Planet Coalition u Srbiji, koja pokreće sadnju drveća u kritičnim delovima sveta na osnovu naučne studije. Takođe, poseduje zeleni sertifikat EPS-a što potvrđuje da sva struja koju banka koristi potiče od zelene energije, dok centralna zgrada koristi svoje solarne panele. Od 2020. banka podržava i projekat „Zelena Srbija“ koji je posvećen sađenju drveća u čak 10 gradova Srbije.Pet godina GeneratoraRadi jačanja konkurentnosti domaćeg preduzetništva 2017. godine osmišljen je i pokrenut Generator, projekat koji okuplja i podržava rešenja koja podstiču inovativne preduzetničke poduhvate. Iste godine Generator je podržao 40 preduzetničkih inovacija kroz finansijsku podršku, promociju i mentorstvo. Sledeće, 2018. godine nagrađene su najbolje studentske preduzetničke inovacije, a Generator 2.0 bio je namenjen digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća. Krajem 2019. godine u okviru Generatora, banka je pokrenula inicijativu Generator dobrih dela, koja je podržala šest socijalnih preduzeća i njihove predstavnike. U godini obeleženoj pandemijom, Generator Gamechanger bio je namenjen digitalnim projektima, sajtovima, aplikacijama i drugim platformama koji pomažu mala i srednja preduzeća kako bi prevazišli izazove sa kojima su se suočili. Početkom 2021. godine organizovan je još jedan ciklus podrške za pet pojedinaca i malih biznisa pod krovom Generatora dobrih dela, ali u onlajn okruženju.Generator ZERO 2021U novembru 2021. lansirano je novo izdanje - Generator Zero – koje poziva sve neformalne startap timove, startap kompanije, paušalce, mikro, mala i srednja preduzeća, da prijave svoj projekat ili rešenje koje doprinosi smanjenju karbonskog otiska. One koji uđu u finale, banka će promovisati na svojim komunikacionim kanalima i u tradicionalnim medijima, dok će pobednik osvojiti 2.000.000 dinara. Projekat Zero podržavaju i renomirani partneri koji će takođe nagraditi najbolja rešenja, a sve sa ciljem da zajedno podignemo svest i znanje o ovoj temi i pređemo na zeleno i održivo ponašanje i poslovanje. Sponzorstvo koje trajeU segmentu sponzorstava banka drži do sada neoboren „državni rekord“ jer je najveći sponzor i zvanična banka Olimpijskog komiteta Srbije već 20 godina. Ova saradnja predstavlja ubedljivo najduže sponzorstvo u srpskom sportu i često je primer plodonosne, inspirativne i uspešne saradnje između biznis sektora i institucija sporta. I tokom 2020. i 2021. godine kada je bilo neizvesno održavanje Olimpijskih igara, banka je ostala veran partner i obnovila ugovor o sponzorstvu, u cilju apsolutne podrške našim najboljim olimpijcima. Zajedničkim snagama realizovana je kampanja „Krug podrške“ lansirana tokom vanrednog stanja u zemlji, tokom koje su naši najistaknutiji olimpijci slali motivacione poruke podrške najugroženijim društvenim grupama u široj društvenoj zajednici pozivajući i apelujući na društvenu solidarnost i koheziju. Snažne motivacione poruke plasirane su kroz sve raspoložive kanale komunikacije, a kampanja je osvojila internacionalnu nagradu i proglašena je za najbolji sportski sponzorski projekat u Srbiji u 2020. u izboru regionalne organizacije SPORTO, što ju je nominovalo i za osvajanje prestižne nagrade „Best of Europe“. U novembru kompanija je dobila i priznanje prvog festivala društveno odgovorne komunikacije u Srbiji "Kampanje sa svrhom". Pored podrške nacionalnom sportu, banka je i najveći sponzor Rukometnog saveza Srbije. Galerija Matice srpske i virtuelna stvarnostBanka je prepoznatljiva u javnosti i po projektima posvećenim očuvanju nacionalnog kulturnog nasleđa. Strateški partner Banke u ovom segmentu poslovanja je Galerija Matice srpske, jedna od najznačajnijih ustanova kulture u zemlji, a saradnjom kroz projekat „Odgovorno u kulturi“ se podržavaju brojni projekti posvećeni digitalizaciji kulturnog nasleđa. Većina realizovanih projekata su potpuno inovativna i digitalna rešenja koja omogućavaju da se kroz aplikacije široj javnosti prvi put predstave radovi najvećih domaćih likovnih stvaralaca. U 2020. je organizovana izložba posvećena najvećem baroknom slikaru Vojvodine, Teodoru Kračunu čiji su oslikani ikonostasi prvi put u digitalnoj formi predstavljeni publici. U novembru 2021. nastavlja se saradnja u vidu projekta DigiArt, virtuelne prezentacije umetničkih dela iz kolekcije galerije Matice srpske. Ove godine banka će donacijom pomoći da se kroz specijalno kreiranu digitalnu VR aplikaciju prvi put domaćoj javnosti predstave grafike iz skicenbloka Save Šumanovića iz 18 veka, ali i grafike drugih srpskih i ruskih umetnika, kao što su Hristifor Žefarović, Zaharije Petrović, Zaharije Stefanović Orfelin i Vasilije Kiprijanov. Podrška za individualne donatoreKao bi dodatno motivisali jedni druge, OTP banka je omogućila oslobađanje od provizija za humanitarne uplate. Činjenica da skoro pola miliona ljudi živi na ivici siromaštva, a da se prema zvaničnim procenama u Srbiji dnevno baca dva miliona kilograma hrane, zajedničko delovanje između javnog, biznis i civilnog sektora, može značajno da doprinese u rešavanju problema siromaštva. Zato se u oktobru 2021. godine banka odazvala pozivu Koalicije za dobročinstvo i priključila kampanji „Spasimo hranu, spasimo humanost“ koja se organizuje povodom obeležavanja Nacionalnog dana davanja.
-270x152.jpg)
Kompanija Henkel pokrenula je akciju za podršku organizaciji SOS Dečija sela Srbija, pod sloganom „Uživajte zajedno i podelite obrok“. Cilj akcije bio je da se obezbede obroci socijalno-ugroženim porodicama koje su uključene u rad Centara za podršku porodici u Beogradu, Nišu i Kraljevu, kao i mladima uzrasta od 16 do 30 godina koji imaju status dece bez roditeljskog staranja, i aktivni su korisnici Centra „Jaki mladi“ u Beogradu.Direktnu podršku pružali su svi potrošači kupovinom Mer i Somat proizvoda u periodu od 11. oktobra do 14. novembra, a nakon završene akcije kompanija Henkel donirala je 5.000 evra i proizvode iz svog asortimana organizaciji SOS Dečija sela Srbija. „Kao društveno odgovorna kompanija se trudimo da kroz različite projekte pružimo podršku i pomoć onima kojima je to najpotrebnije. Pomoć deci i mladima u ključnim godinama njihovog razvoja je od neizmernog značaja i drago nam je što smo ovom donacijiom doprineli važnoj misiji organizacije SOS Dečija sela Srbije. Nastavićemo i u narednom periodu da podržavamo i organizujemo humanitarne akcije sa željom da pomognemo i olakšamo život deci i mladima, kao i da budemo odgovoran partner zajednice u kojoj poslujemo,“ istakao je Lazar Krgović, brend menadžer zadužen za brendove Somat i Mer.„Novogodišnji praznici za većinu ljudi predstavljaju period slavlja i darivanja. Na žalost, među nama postoje i oni koji nemaju priliku da novogodišnju noć dočekaju okruženi najmilijima, niti u prazničnoj atmosferi. U saradnji sa građanima i kompanijama velikog srca, godinama unazad, uspevamo da ulepšamo novogodišnje praznike deci, mladima i porodicama uključenim u rad naših Centara za podršku porodici i Centra „Jaki mladi“. Uz podršku kompanije Henkel, ovog decembra 39 porodica sa kojima radimo u Centrima za podršku porodici u Nišu, Beogradu i Kraljevu, kao i 6 mladih, samohranih majki, koje podržavamo kroz Centar „Jaki mladi“ dobilo je pakete hrane koji sadrže osnovne životne namirnice. Zahvaljujući kompaniji Henkel novogodišnji praznici će u ovim porodicama biti svečaniji,“ – istakla je Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka SOS Dečija sela Srbija prilikom preuzimanja donacije. Saradnjom sa organizacijom SOS Dečija sela Srbija, kompanija Henkel želi da doprinese kvalitetu svakodnevnog života dece i mladih o kojima ova organizacija svakodnevno brine. Više o radu Dečijih SOS sela Srbija možete pronaći na sledećem sajtu: sos-decijasela.rs
Na tržištu Srbije smo već 20 godina. Naša vizija i misija su da budemo deo društveno odgovornih inicijativa Kompanija OMV Srbija deo je međunarodne OMV integrisane naftne i gasne ...
METRO Srbija i Turistička organizacija Srbije, zvanični partneri Michelina u Srbiji, uručili su priznanja Michelin Vodiča, restoranima u okviru prve beogradske selekcije. Vlasnici i šefovi kuhinja restorana dobili su čuvenu Michelin pločicu, koja će njihovim gostima na jasan način istaknuti kvalitet hrane i usluga koje nude. U prvom Michelin Vodiču za Beograd nalazi se 14 preporučenih restorana: Bela Reka, Comunale Cafè e Cucina, Ebisu, Enso, Gušti mora, Homa, Iva New Balkan Cuisine, JaM, Langouste, Legat 1903, Magellan, Mezestoran Dvorište, Salon 1905 i The Square. Od navedenih restorana, oznaku Bib Gourmand, koja označava odličan kvalitet po dobroj ceni, dobio je restoran Iva New Balkan Cuisine. Restoran Bela Reka je prepoznat i zbog posvećenosti održivosti, sa posebnim akcentom na upotrebu lokalnih proizvoda i očuvanje tradicije. „Dolazak Michelin Vodiča u Srbiju je izuzetno priznanje i prilika za domaće ugostitelje, koji prave velike pomake na srpskoj gastronomskoj i turističkoj sceni. METRO, kao partner Michelin Vodiča širom sveta, posebno je ponosan na činjenicu da je istovremeno i partner gotovo svih nagrađenih restorana u Beogradu. Za nas, kao veletrgovca koji snabdeva i podržava dobitnike Michelin priznanja, ovo znači i dodatnu odgovornost, da nastavimo da nudimo domaće i svetske proizvode, treninge i usluge na najvišem nivou“, rekao je André Rinnensland, generalni direktor kompanije METRO Cash & Carry Srbija. Priznanja nagrađenim ugostiteljima su uručili Marija Labović, v.d. direktor Turističke organizacije Srbije i André Rinnensnland, generalni direktor kompanije METRO Cash & Carry Srbija. „Ulazak Srbije na Michelin svetsku gastronomsku mapu je značajan ne samo za restorane koji u ovoj prvoj selekciji dobijaju Michelin oznake, već i za celokupnu ugostiteljsku privredu kao podsticaj daljem podizanju kvaliteta u cilju dostizanja visokih standarda i prepoznatljivosti na međunarodnoj sceni. Time se potvrđuje kvalitet naše ugostiteljske ponude, koja se na ovaj način izjednačava sa najboljim svetskim gastronomskim destinacijama. Ulazak u Michelin Vodič doprinosi podizanju vidljivosti destinacije, a u promotivnom smislu obezbeđuje dodatnu medijsku pažnju i veći broj poseta turista“, rekla je Marija Labović, v.d. direktora Turisitčke organizacije Srbije.METRO je dugogodišnji partner Michelin Vodiča, koji gurmanima širom sveta preporučuje najbolja iskustva u restoranima u više od 30 zemalja. METRO doprinosi profesionalizaciji ugostiteljskog sektora kroz bogat i pouzdan asortiman specijalizovanih proizvoda i inovativnih usluga, za više od 16 miliona profesionalnih kupaca u preko 30 zemalja. U Srbiji, kompanije je prisutna od 2005. godine, a od 2012. godine u okviru jedinstvenog HoReCa centra organizuje profesionalne edukacije, treninge i događaje za ugostitelje.
-270x152.jpg)
Pod korporativnim sloganom „Budućnost na delu“, ova kompanija već više od jedne decenije podržava brojne obrazovne, zdravstvene, socijalne i kulturne projekte u koje je od 2009. godine inv...
-270x152.jpg)
Ova uspešna domaća kompanija pomaže u svim segmentima društva, kroz niz društveno odgovornih akcija koje realizuje u saradnji sa ministarstvima, Koordinacionim telom za rodnu ravnopravno...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
